BEOGRAD – Bombardier je relativno nov na tržištu poslovne avijacije. Proizvođač motornih sanki iz Quebeca kasnije poznat po šinskim vozilima, u industriju avijacije ušao je akvizicijama ekonomski posrnulih kompanija sa dobrim tehničkim potencijalom.
Akvizicija Canadaira uvela ga je na tržište komercijalne avijacije (regional jetovi). Na toj platformi, dokazanoj u teškim uslovima ekslopatacije na regionalnim linijama sa mnogo dnevnih ciklusa poletanja i sletanja, Bombardier bazira svoju Global seriju. Avioni sa velikom kabinom velokog doleta konkurišu Gulfstreamu i Dassaultu u najprestižnijem segmentu avijacije. Akvizicijom legendarnog Learjet-a Bombardier je ušao u segment lakih poslovnih aviona. U srednjoj klasi konkuriše Challenger serijom 300 koju je za Bombardier isprojektovao i proizvodi Learjet, i serijom 600 koju je nasledio od Canadaira.
U najvišoj klasi velikih poslovnih aviona Bombardier je prisutan sa čak 31% tržišnog učešća i trenutno nudi modele: Challenger 605 ($31M) koji je na ovogodišnjem sajmu u Orlandu predstavljen u novoj 650 verziji, Global 5000 ($50M) nalsednik originalnog XRS-a redizajniran i unapređen sa doletom 5350 NM, novi model Global 6000 ($62M) doleta 6000 NM, Global 7000 ($72.5M) sa 20% većom kabinom od verzije 6000 i doleta 7300 NM koji bi trebalo da uđe u upotrebu 2016. godine, Global 8000 ($68.7M) sa malo većom kabinom od serije 6000 i doleta 7900 NM koji bi u upotrebu trebalo da uđe 2017. godine.
U klasi srednje velikih velikih poslovnih aviona Bombardier ima 22% tržišnog učešća i trenutno nudi: Learjet 75 ($14M) koji je ove godine ušao u upotrebu nakon dužeg procesa sertifikacije od predviđenog, Learjet 85 ($21M) potpuno novi model projektovan od nule a izrađen od kompozitnih materijala (ali bez odgovora Bombardiera kada se očekuje finalizacija procesa sertifikacije), Challenger 350 ($26.5) naslednik najprodavnijeg jeta srednje klase, premijerno predstavljen ove godine u Ženevi a koji je već ušao u operativnu upotrebu.
U klasi lakih poslovnih aviona koja je i nastala pionirskim inovacijama Learjeta, iako ima samo jedan model zauzima 13.5% tržišta: Learjet 70 ($11.3M) kod koga kasni sertifikacija delom i zbog komplikacija u uvođenju Garmin G5000 avionike.
Kašnjenja u razvoju i sertifikaciji Learjet modela očigledna su posledica fokusa Bombardiera na druge (isplativije) tržišne segmente. U komercijalnoj avijaciji pokušaj da se iz regionalnog segmenta uđe u mid-range segment, gde Airbus i Boeing godinama imaju dupol, novom C Series (110 i 135 sedišta) u koju je već investirano 4.5 milijardi dolara. Sa druge strane Bombardier je pre tri godine sa Netjets-om potpisao najveći ugovor u istoriji poslovne avijacije za isporuku 120 Global-a u vrednosti od 6.7 milijardi dolara. Zbog tog ugovora apsolitni fokus je da planovi za projektovanje, sertifikacija i početak proizvodnje budu strogo ispoštovani.
Zašto Warren Buffett kao najbogatiji čovek na planeti potpisuje tako velike ugovore u sred ekonomske krize? Zato što je tada malo kupaca pa može da dobije najbolje cene zbog straha proizvođača da im proizvodne hale stoje bez posla. Iako je taj ugovor obezbedio Bombardieru siguran plasman novog modela postavlja se pitanje po kojoj ceni? Profitna margina je daleko ispod one koju imaju Gulfstream i Dassault. Otud kašnjenja u sertifikaciji novih Learjet modela. Da stvar bude još gora, i novi Challenger modeli 350 i 650 su zapravo reciklirane postojeće platforme: redizajn kabine, noviji motori i aktuelna avionika. Ali platforma ostaje stara, serije 300 već 15 godina a serije 600 skoro 30 godina. Zato je u poslednje dve godine Bombardier u senci Gulfstreama i Dassaulta koji su napravili ozbiljan tehnološki skok. Na duge staze to može da bude ozbiljan problem.
Setimo se Hawkera koji je godinama lepo živeo od ugovora sa Netjetsom (oslonac flote bili su modeli 400/450 i 800/900/850). Mala zarada ali garantovana proizvodnja – rezultat su smanjene investicije u razvoj. Jednog dana su se probudili shvativši da Netjets više ne želi da kupuje zastarele avione na 30 godina staroj platformi (nekoliko puta recikliranoj novim motorima i avionikom). Ekonomska kriza samo je ubrzala neizbežan bankrot Hawkera čak i uz uspešno lansiranje potpuno novog (i tehnološki vrlo naprednog) modela Horizon 4000. Akvizicijom Hawkera benefite od tog dizajna imaće Cessna.