[VIDEO INTERVJU] Na kafi sa Suadom Hamzićem

Da secam se tog dana, tog dogadjaja, jako dobro jer je moja 352. iae davala borbeno dezurstvo u PVO a ja bio komandir dezurne pare. Vreme je bilo lose i pogorsavalo se pa sam naredio dodatno obezbedjenje aviona u pripravnosti (zastita kabina i raketa V-V ceradama) a 125. lae je svejedno poletela u kratkim intervalima kao da im se zurilo ….. .
Vreme se naglo pogorsalo. Bila je to prava oluja sa jakim pljuskom i udarima vetra. … vreme od kojeg te i na zemlji hvata strah.
Kroz prozor objekta dezurne pare gledao sam nalete vetra i talasa kise osluskujuci povremeno motore aviona kolega koje su promasivsi pistu produzavale na drugi krug, da ponovo pokusaju napraviti prilaz na pistu radi setanja. Cudilo me da to po ovakvom vremenu uopste pokusavaju i zasto ne idu na alternativne aerodrome da tamo slete .
Ubrzo se sve smirilo. Cuh jos samo zvuk motora par aviona koji sletese na pistu br 1 udaljenu oko 2 km.
Uskoro cuh da se dva aviona nisu vratila, nisu sletela na aerodrom Bihac.
Malo kasnije cusmo da je moj klasic porucnik Peran Zlatko samoincijativno, potpuno pravilno, odlucio i sleteo na aerodrom Krk a da je nestetni , manje iskusni pilot, pitporucnik Ckovric udario pod sami vrh nekoga brda u rejonu Cazina, severno od aerodroma.
Par dana kasnije porucnik Negovanovic Djordje mi je iskreno , sasvim ljudski, ispricao da se doslovno spasavao u tom haosu od vremena i neba punog olujnoh , zlokobnih kumulonimbusa . Rekao mi je i da je rucicu gasa vodio od polozaja malog gasa do punog forsza a da je kazaljke visinomerao vidjao izmedju 1.000 i 10.000 metara …….. .