Privatni Galebovi u Sloveniji: akro-grupa broj 3

Već neko vreme slušamo priče o Galebovima sa ljubljanskog aerodroma. Danas u intervjuu za Tango Six o njima govori čovek koji ih je kupio radi hobija. Primož Jovanović je, po svemu sudeći, osoba koja je ostvarila svoj san.

Ko je Primož Jovanović i čime se bavi ?

– Rođen sam 24.03.1974 u Šempetru pri Gorici. U moj život, kako privatni tako i službeni, je utkano vazduhoplovstvo. Moglo bi se reći da mi letenje teče venama, da je to moj način života. Zaposlen sam u Adria Airways-u, kao kopilot na avionu tipa CRJ 200/900 i u školi letenja Adria Airways-a gde radim kao upravnik škole i vođa instruktora. Slobodno vreme najviše provodim na ‘livadi’ gde letim za svoju dušu.

U poslednje vreme letim najviše na ultra-lakim avionima jer mi nude najviše uživanja i slobode, barem što se motornih aviona tiče. S vremena na vreme sednem i u legendarnog Blanika, doduše ređe nego što bih želeo. Bio sam i ostajem veliki sanjar.

Prvi kontakt s letenjem?

– Odrastao sam u pilotskoj porodici, tako da mi je ljubav prema letenju usađena dok sam još bio u kolevci. Za prvi susret sa avionima i letenje je zaslužan moj stariji brat Dalibor. Sećam se kako sam mu kao mali nosio mamine sendviče na aerodrom. Ljubav prema letenju se polako rađala. Kada je brat primetio da me to zaista zanima, dosta mi je  pomogao.

1993. sam dobio dozvolu pilota jadrilice a tri godine kasnije i dozovlu za motorni avion. Školovan sam na avionima Blanik L-13 i Utva-75. Što sam više leteo, to sam više želeo da se time bavim profesionalno. Iz tog razloga sam se odlučio da odem u SAD u Phoenix Arizonu, gde sam se na Westwind Aviation Academy školovao za profesionalnog pilota.

Nakon povratka iz Amerike upisao sam vazduhoplovni smer na mašinskom fakultetu u Ljubljani gde sam 2003. godine i diplomirao. U međuvremenu sam zarađivao i skupljao nalet avio-taxijem, bacanjem padobranaca i sl. Nakon diplomiranja dobio sam posao instruktora u Adria Airways-u, 2005. postao i kopilot.

Jedini si Slovenac koji poseduje Galebove. Odakle ti ideja za kupovinu tih aviona i zašto si izabrao upravo njih?

– Oduvek sam bio zaljubljen u G-2. Želeo sam da upravljam njime i sanjao da ću jednog dana imati svoj. Naravno, tada nisam verovao da će se ti snovi zaista ostvariti. Redovno sam pratio na internetu razne sajtove o vojnim avionima, dok jednog dana nisam naišao na oglas za prodaju Galeba na Floridi.

Kad je cena postala prihvatljiva, otputovao sam na Floridu, gde sam probao avion i rekao ‘to je to’. Baš kad sam bio na Floridi,  pojavio se još jedan ‘Gaša’ u Kaliforniji. Drugi avion je bio u prilično lošem stanju, te sam ponudio simboličnu cenu, da bih ga spasio. Tako sam se umesto sa jednim, vratio sa dva Galeba iz Amerike.

Kakvi su ti planovi sa Galebovima?

– Na samom početku sam želeo avion za uživanje i hobi. Vremenom se ta ideja razvila u osnivanje akro-grupe i vazduhoplovnog muzeja. Avionima će moći da upravljaju svi članovi aerokluba. Trenutni cilj je nalaženje generalnog sponzora, koji bi reklamirao svoj brend pomoću naših aviona. Već sam sklopio par dogovora o letenju na aeromitinzima u inostranstvu.

Koliko si rada uložio u Galebove nakon kupovine?

– S obzirom na to da su na poslednjem većem servisu bili sredinom 80-ih, odlučio sam  da po dolasku u Sloveniju krenem sa sređivanjem, tada ćemo zameniti i obnoviti sve što je u našoj mogućnosti. U to sam uložio  80.000 evra.

Obnavljanje je obuhvatalo defektaciju svih delova, kompletnu restauraciju svih električnih komponenti, hidraulike, stajnog trapa i motora. Mnogo više od novca je u ovaj projekat uloženo truda i vremena, na šta se vrednost ne može postaviti ali to je meni bio veliki užitak, jer sam tako upoznao ovaj avion do najsitnijih delova.

Da li si imao nekih većih problema tokom remonta aviona?

Činjenica je da su avioni, dok su još bili u JRV-u imali dobre redovne servise, što se pokazalo i tokom restauracije u Sloveniji.

Sa druge strane, to da su avioni već neko vreme u civilnom registru,  pokazalo je i neke probleme, koji su posledica nepravilnog i nestručnog održavanja, kao i nekih modifikacija vazduhoplova. Jedan od najvećih problema nam je predstavljao pronalazak i nabavka  rezervnih delova.

Još uvek postoje kompanije i institucije koje imaju mnogo tih delova, koji im u principu nisu potrebni, ali ne žele da ih prodaju po nekoj razumnoj ceni. Uprkos svemu, moram priznati , da sam upoznao ljude iz Srbije koji su sa velikim zadovoljstvom priskočili u pomoć, tako da sam njihovu pomoć sa najvećim oduševljenjem primio.

Koja je trenutno faza remonta u toku?

– Prvi avion smo već obnovili i uradili sve zemaljske provere. S obzirom na to da su oba aviona u američkom registru, čekam FAA ispitivača, sa kojim moram da odletim probni let kao uslov za upis aviona u moju pilotsku licencu. Prvi avion će poleteti početkom februara, dok je drugi avion negde na 75% obnove. Trenutno završavamo električne sisteme i čekamo kraj obnove motora. Mnogo vremena provodim u potrazi i nabavljanju rezervnih delova i traženju još jednog motora.

Kupovinu i sređivanje aviona si finansirao sam?

– Oba aviona sam finansirao iz sopstvenog budžeta. Delimično uz pomoć ušteđevine, a delimično i uz pomoć kredita. Nešto malo novca sam dobio i od sponzora. Moram da iskoristim ovu mogućnost da se zahvalim Aerodromu Ljubljana, sa kojim veoma dobro sarađujem. Jako sam srećan, kad vidim da postoje kompanije koje podržavaju moje snove, koji nisu više samo moji, nego snovi mnogih ljudi oko mene.  Nadam se da ću uspeti da privučem još nekog sponzora, jer taj projekat uliva nadu mnogima, da je moguće sa mnogo volje i želje postignuti sve.

Šta je sledeće? MiG-ovi?

– Što se više bavim  obnavljanjem Galebova, sve mi je jasnije da bih to voleo i u buduće da radim.

Imam želju da osnujem organizaciju ili preduzeće koje bi se bavilo obnavljanjem starih vojnih aviona, letenjem na njima, iznajmljivanjem ili prodajom. Ideja za neku dalju budućnost je nabavka aviona tipa L-39 Albatros i dovođenje istog u letno stanje, kao što sam i sa Galebovima to uradio, čime bih povećao raznolikost flote.

Postoji plan o avionu  MiG-21, ali je to ostala samo ideja, zbog mnogih komplikacija koje bi nam njegova nabavka donela sa sobom.

Leteće Zvezde i Starsi…

– Naravno, još kao mali sam pratio prvu akro-grupu.

Životni put me doveo do toga, da sa bivšim vođom Andrejom Percom postanem prijatelj. On mi je neka vrsta inspiracije, čovek velikog srca koji je rođen da bi leteo i od njega mogu samo da učim.  Upoznat sam i sa novosadskim Zvezdama i veoma sam srećan što postoje ljudi u Srbiji koji su zaljubljeni u taj avion. Imao sam tu sreću da se jednom prilikom lično upoznam sa vlasnikom, koji mi je sa uživanjem pokazao svoju flotu i biće mi čast da radim sa njima.

Kao i svi želeo si da postaneš vojni pilot?

– Odrastao sam u vreme kad se Slovenija osamostaljivala što znači da prave vojne avijacije nije ni bilo tako da sam snove o toj profesiji ubrzo otpisao. Kako sam odrastao, tako mi je bivalo sve jasnije da je dobro što nisam postao vojni pilot. Sigurno je da je  letenje u vojsci nešto posebno, ali sam lično protiv militarizacije i oružja uopšteno, tako da bi u meni sigurno bila bitka između uživanja u letenju i svojih moralnih principa.

Gde si dobio licencu za Galeba?

– Prvi put sam leteo na Galebu u Beogradu sa legendom jugoslovenskog vazduhoplovstva Marjanom Jelenom i tada mi je postalo jasno da je to avion za mene. Formalno školovanje sam obavio u  SAD-u na Floridi, gde je bio nabavljen prvi Galeb. Imao sam sreće da je u blizini stanovao instrukor ovlašćen za školovanje na Galebu, tako da sam sve osim ispitnog leta obavio tamo. Kao što rekoh, trenutno čekam dolazak ispitivača sa kojim ću i formalno završiti školovanje.

Da li ćeš redovne servise obavljati u Sloveniji, ili ćeš to morati da obavljaš u inostranstvu?

– Avione ću servisirati u preduzeću ZPZ koje ima mnogo ovlašćenih servisera koji su veći deo svog radnog staža proveli na tim avionima. Polako skupljam svoju ekipu aviomehaničara sa kojima ćemo održavati i servisirati avione. Nažalost, mlađih generacija mehaničara koji poznaju ovaj avion više nema i polako će nestati i to znanje. Takođe je istina da planiram da letim sa ovim avionima najviše 10 godina, jer će blagovremeno nestati resursa kao i rezervnih delova.

S obzirom na to da si kupio više Galebova, imaš li već izabrane wingmene?

Naravno! To su Perc Andrej i Moretti Miloš.

Ovom priliko pozivam sve koji se nađu u blizini aerodroma da nas obiđu. Tamo ću im sa zadovoljstvom pokazati svoje Galebove, a lepo će im biti i na stajanci gde će moći da uživaju u pogledu na avione dok uzleću i sleću.

Želeo bih i da poručim da je moto ovog projekta da krenemo da živimo svoje snove a ne samo da sanjamo svoje živote.