BEOGRAD – Brazilski tender za nabavku višenamenskog borbenog aviona, poznat kao FX-2 program, napokon je okončan u sredu 18. decembra kada je predsednica države Dilma Rusef objavila da je izabran avion Gripen švedske kompanije SAAB. Ovim je završen proces koji traje još od 2001. godine i koji je verovatno najduži tender ovakve vrste u istoriji. Za mnoge je ovo veoma iznenađujuća vest jer se dugo smatralo da glavni rivali Gripena, francuski Rafal i američki Super Hornet, pre svega zbog svojih performansi, imaju mnogo veće šanse.
Nakon odabira aviona otvaraju se pregovori o uslovima ugovora koji bi mogli da traju 10-12 meseci. Ono što je tenutno poznato je namera da se nabavi 36 aviona varijante Gripen NG (Gripen E/F) za sumu od oko 4,5 milijarde dolara a prvi avioni trebalo bi da stignu 2018.
Ministar odbrane i komandant vazduhoplovnih snaga Brazila su na konferenciji za štampu rekli da su na odabir aviona pre svega imali uticaj performanse, cena i što je verovatno najvažnije, transfer tehnologije. Naime, čak 80 posto delova za avion bi trebalo da se pravi u Brazilu, u saradnji brazilskog RV i brazilskog proizvođača aviona Embraer. Još jedna bitna stavka je i cena održavanja kao i cena sata naleta. Prvobitna cena za 36 aviona koju su ponudili Šveđani bila je 6 milijardi dolara ali su brazilski zvaničnici uspeli da tu cenu znatno smanje. Za razliku od njih, francuski Dassault je ponudio cenu od čak 10 milijardi a američki Boeing 7,5 milijardi. Ali bez ponude da se avion pravi u Brazilu.
Gripen je u brazilskoj javnosti kritikovan jer je najmanji avion, jednomotorac sa najmanjim doletom i borbenim radijusom, da nije ispitan u borbenim uslovima i da može da ponese dosta manje naoružanja od konkurenata. Navedene „primedbe“ ipak nisu presudile jer je Brazil već imao slične avione, poput Miraža III a do skora je koristio i 12 iznajmljenih lovaca Miraž-2000 koji su po konfiguraciji vrlo slični Gripenu. Trenutno borbena komponenta vazduhoplovnih snaga raspolaže sa lakim borbenim avionima AMX i lovcima F-5.
Brazil će dobiti novu generaciju Gripena, varijantu koja još uvek postoji samo na papiru, čiji je razvoj započet još 2005. i čiji tehnološki demonstrator leti od 2008. godine a na njemu se isprobavaju sve predviđene modifikacije. Takve avione odabrala je i Švajcarska i to 22 aviona ali odobrenje za nabavku se očekuje sledeće godine na javnom referendumu koji je raspisala država.
Švedska planira modernizaciju 60 svojih aviona Gripen C/D na standard Gripen NG (E/F). Novine na Gripenu NG su radar sa aktivnom faznom rešetkom (AESA), infracrveni senzor za traganje i praćenje (IRST), novi sistem za protivelektronska dejstva, signalizator lansiranja rakete (MAWS), signalizator laserskog ozračenja, vučeni mamci za obmanjivanje PVO, novi motor i naoružanje. Avion je pretpeo i znatne konstrukcijske promene radi poboljšanja opštih taktičko-tehničkih karakteristika. Dakle skoro sasvim nov avion u odnosu na prethodne verzije.
Pobeda na ovom tenderu je najveći uspeh kompanije SAAB i Gripena koji je do sada prodat u pet država uključujući i Švedsku koja danas poseduje oko 130 aviona. Češka i Mađarska su iznajmile po 14 aviona, Južnoafrička Republika je nabavila 26 a Tajland 12 aviona. SAAB reklamira svoj avion kao najfleksibilniji, najjeftiniji avion za nabavku i eksploataciju sa najboljim odnosom cena-efikasnost.
![[POSLEDNJA VEST] Republici Srpskoj isporučen treći helikopter Ansat](https://media.tangosix.rs/2025/04/2020-11-23-10.23.38-scaled-1-262x130.jpg)
![[ANALIZA] Planovi za naoružavanje srpskih Rafala: Domaća vazduhoplovna ubojna sredstva u razvoju](https://media.tangosix.rs/2025/04/Partner2021_249-262x130.jpg)
![[POSAO] Nova škola letenja iz Kragujevca „MIND Aviation“ zapošljava „Head of training“ profesionalca i instruktore letenja](https://media.tangosix.rs/2025/03/mind-galerija7-262x130.jpg)
![[INTERVJU] Od travnate piste do regionalnog centra: Kako Bratislav Milanović i MIND Grupa grade vazduhoplovni ekosistem u srcu Šumadije](https://media.tangosix.rs/2025/03/20231102_131440-262x130.jpg)
SerbianSabre1
Au kakav "dil". Do sada su Šveđani sve vukli za noseve. Nisu dali nikom ništa od transfera tehnologija- evropljane zezaju sa lizingom, a sada pevaju drugu pesmicu. Naravno verujem da je Brazil izvukao najdeblji kraj – dobili su odličan avion za solidne pare, a dobili su i budućnost za Embarer koji će posle nekog perioda sigurno krenuti da pravi svoju verziju za Južnoameričku klijentelu. Iako sumnjam da će dobiti licencu za AESA radar i ostalu elektroniku mogu da ostvare nešto poput one naše "NA-LIFT" fantazije.
Bane
Gripen za zemlju veličine Brazila? Hm… Njihova odluka, njihova stvar. Ono sto mi je ulepsalo dan je komedija od reklame za Gripena. Suhoj u dog-fightu sa strašnim jednomotorcima gubi energiju i biva uništen od švedske igračke. Na stranu sto bi jedan Su bio dovoljan da slupa sve četiri leteće lego kocke, nego ni novih šest Suhoja im ne mogu ništa. Ovo postaje bolje od Pozorišta u kući, a ja moram da uzmem andol da ne bih dobio upalu mišića od smejanja. A trebao sam da se smrznem od straha pred takvom vatrenom moći. Nisam stigao da vidim da li je odnekud iskočio Rambo da samostrelom uništi tenkovsku diviziju. Srećom da nam nisu poslali ni ponudu za svoj aviončić. Naši bi je možda i usvojili.
Живојин
Бразил је и до сада користио авионе попут Грипена, то су били Мираж 3 и Мираж-2000. За њихове потребе сасвим довољно.
IvanKOsancic
Ruski piloti bombardera Gripen zovu paper plane..A taj naziv je dobio kad je jednom leteo na Baltikom pored strateskog Tu 22 .Vazdusni kovitlac sa krila Tupoljeva je toliko u jednom momentu izbacio Gripena iz ravnoteze (iako nije bio kriticno blizu) da je to izazvalo salve smeha ruske posade jer je bukvalno zalicio na paprnati avion. Ovo sam cuo od prijateljice koja radi kao inzenjer u Suhoju. Malo sam parafrazirao jer nisam mogao citirati ali to je to.A prica oko Gripena je povedena pre vise godina kada je Srbija naznacila da se i Gripen razmatra kao eventualni novi avion. Nisam neki strucnjak tako da ne zamerite ali eto..izneo sam par detalja.Meni je Gripen ok avionce.:)
Vlada
Ti Svedjani mora da su zapali u veliku krizu, kada prave "papirne" avione!!!
Jedna od retkih zemalja koja u neprekidnom periodu proizvodi vrhunske borbene avione. Ali sta znaju Svedjani? Poverljiva prica poznanika je zakon!!!
A Brazilci su diletanti. Ni fudbal ne znaju da igraju, sem na plazi, a kamoli da odluce sta i kako da kupe za svoje pare.
Boze, postedi nas budala. Jescu spanac jednom nedeljno, obecavam. Samo nas postedi budala. Hvala unapred!
Inzenjer
Cuti Vlado, satrace nas ovi profesionalci………Sve piloti koji imaju dva i po aviona iskutsva u 30 sati naleta, strucnjaci koji su culi od tetki koje rade kao sekretarice kod portira glavnog dobavljaca Suhoja i to…..
Nije to proslo niti culo za sistem integratora…….Imamo one koji na osnovu iskustva sa MiG-21 donose zakljucke o novom avionu a pri tome ni to iskustvo im bas nije zavidno….
Poslednje od zvanicnika iz Brazila :
"It is a truism that "amateurs talk about tactics, dilletants talk about strategy, professionals talk about logistics". The best fighter in the world is useless unless it is available where it is wanted, when it is wanted."
Ima tu jos mnogo da se doda……..
Vlada
"Dodje vreme kada pametan zacuti, glup progovori, a fukara se obogati!"
126LAE – Delta
Šveđani su odavno u krizi, jer više nema SSSR-a kao povod za jaku sopstvenu avijaciju koja je bila najveći naručilac Saabovih aviona. Priča o "papirnom" avionu jeste smešna, ali je on tako napravljen(kao i avioni sličnih konstrukcija, pre svega Eurofighter i Rafale).
Draken, Viggen, Gripen, jedna po jedna generacija švedskih aviona. Svi pravljeni uz delimičnu tehnološku podršku SAD(a zna se da Amerikanac pravi avione sa samo jednim adutom – elektronikom).
Brazil je birao i izabrao onu opciju koja mu odgovara. Da li su doneli pravu odluku, to je već stvar političara. Fudbal znaju da igraju pojedinačno, ali od tih individualaca napraviti reprezentaciju, hm…
@Vlada: Sem spanaća, preporučio bih ti i blitvu, samo pazi da ne preteraš, postaćeš Popaj. :D
Vlada
126LAE, kod velike kolicine spanaca najveci problem je nezardjati zbog silnog gvozdja. Ne smem vodu da pijem.
Kad smo kod SAAB-Brazil dila, ja bih se kladio da je glavni motiv za Brazil bio transfer tehnologije koja nedostaje Brazilu da proizvede, jednog dana, svoj nadzvucni borbeni avion. Sa ovim dilom samo im je potrebno vreme i eto njih na trzistu sa svojim proizvodom.
126LAE – Delta
Ma možes kiselu, taman napraviš celik u sistemu, ili negu drugu leguru ;)
Što se tiče dila tiče, tu je već pitanje koliko tehnologije SAAB može da transferuje Brazilu. Jedan deo tehnološke osnove švedskih aviona potiče od SAD (primer J37 Viggen, gde je motor američki PW JT8D, licencno pravljen u Volvo-u). Kod Gripena je motor GE F404 licenciran (isto ga pravi Volvo-Flygmotor, pod oznakom RM12), tako da SAD mogu da stave veto na transfer ili embargo na dogovor (kao kod Viggena). Bez obzira na sve, Brazil ima dobru tehnološku bazu, tako da transfer neće imati problema sa tehničke strane, jedino sa političke.
Vlada
Trenutno najvazniji deo znanja se odnosi na efikasno uklapanje svih tih pod sistema u jedan funkcionalan prozivod.
Nisu vrhunska tehnologija pojedinacni sistemi (radar, motor, softver), vec njihova sinhronizacija u efikasan proizvod.
Cak i kod proverenih aviona starijih generacija borbena gotovost je retko iznad 70% od ukupnog broja letelica. Mozes da zamislis kako to izgleda kod najnovijih!!!
Danas su najtrazeniji weapon sistem engineers i vojni IT engineers. Piloti su samo zavrsna karika u tom celom lancu.
126LAE – Delta
Ovde se slažem sa tvojim komentarom u potpunosti (i to prvi put da nemam neko kontra mišljenje).
Mada, kao osoba koja poznaje principe inženjerstva (posebno softverskog, koji se i ne razlikuje od ostalih, osim po pojedinim metodama), mislim da pojedinačni sistemi kao moduli proizvoda takođe čine vrhunsku tehnologiju jer mogu da vrše velik uticaj na razvoj proizvoda, ali taj uticaj se vidi tek prilikom integracije svih pojedinih modula u jednu celinu.
Borbena gotovost je delimično opisana u tvom komentaru, jer ona više zavisi od formacije koja koristi letelice i korisničkog plana, nego od pukog broja aviona. Ali se slažem sa konstatacijom da je gotovost retko iznad 70%. A o najnovijim da i ne govorimo koliko je to mali procenat, jer su te najnovije letelice u poslednjoj fazi testiranja na neki način, a to testiranje obavlja korisnik(mada kad se preda korisniku kao gotov proizvod, onda počinje period održavanja).
IT industrija u celosti ima deficit za svim profilima, ne samo za inženjerima sistema naoružanja i vojnim IT inženjerima. A vojne pilote polako izbacuju iz kokpita…
Trajko
Znaci 20% iz uvoza = Radar 10%? Motor (američki) 10%? Ne slaze mi se račun ovde…
Video im je smešan, ispade Grippen Chuck Norris medju lovcima…
Vlada
Svaki Ciga svoga konja hvali.
Jovica
Da budemo realni , Brazil trenutno nema prevelike potrebe za ratnom avijacijom . Prema tome njih prvenstveno interesuje transfer tehnologije (dosta toga može i da se iskoriti i u civilnoj avijaciji) . Od učesnika na tenderu , Saab je ponudio najviše za najmanje novca . Koliko će to moći da ispune drugo je pitanje (s obzirom na to pitanje motora i avionike koje je već pomenuo 126LAE i drugi) . Novi Gripen je još uvek mačka u džaku , tako da je prerano ocenjivati njegove sposobnosti , porediti ga sa Su-30 i.t.d. Biće interesantno da se vidi da li će Brazil kasnije pristupiti i programu Sea Gripen koji bi trebao da donese palubnog lovca baziranog na Gripenu .
BSD
Da su Francuzi dali ovakav transver tehnologije, a nisu ni priblizno za mnogo vecu cifru, ovi nikada ne bi uzeli Gripena. To dosta govori o odluci Brazila i Gripenu, cak i vrhunskim forumskim ,,znalcima" ! Ovima koji druge nazivaju budalama po forumima, mogu reci da to nije fer cak i ako neko ocigledno gresi iz raznoraznih razloga. Vidite Vas (Vlada) i ovog kojeg ste nazvali budalom vezuje ista konstanta, a to je pristrasnost. Niste vi daleko jedan od drugog, jer nesto sto na istim osnovama stoji vrlo cesto se slicno ili cak isto zavrsi, razmislite malo o tome!
Vlada
Moze biti, ne mora da znaci.
Ja kao budalu karakterisem ponasanje, ne stav. Ako neko nema pojma o necemu, ne zeli da cuje drugu stranu, navodi poluistine ili lazi kao dokaze, ne odgovara na kulturne pozive da obrazlozi svoje stavove i pri tome nema pojma s kime razgovara, vec pausalno trpa sve u jedan kos, moram ga nazvati pravim imenom.
Pri tom me uopste ne interesuje da sa tom osobom ulazim u bilo kakav ozbiljan dijalog sve dok ta ista osoba ne pokaze zelju za minimalnim nivoom kulturnog razgovora. Tek tada Ja mogu sa takvima da razgovrama kao sa normalnima koji imaju drugaciji stav od mene.
O tvom stavu prema Francuzima, nemam niti sta da dodam, niti da oduzmem. Sve je to trgovina zasnovana na politici.
Mercury
We are Gripen pilots.We fly.
Kakva patetika…
zoran
Teško je dokučiti ciljeve nabavke I odluku o avionu pa su I komentari za slobodno razmatranje I razmišljanje. Nebitno…buduće vreme je već zacrtano u razvoju napredne tehnologije vazduhoplovne komponente, a ogleda se kroz operativnu upotrebu naoružanih bespilotnih letelica I droida…saglasno fizionomiji ratova, sukoba, kriznih situacija I sl. Ima ih vise nego što ljudi misle..Uzgred, međusobno se usaglašavaju potrebe na terenu I odgovori iz vazduha.Naravno da je ljudski factor bitan ali nije presudan.
Futurama
Mislim da stvari ovde treba pogledati i sa ekonomske strane.
Embraer je 2012-te godine ostvario prihod od 6 milijardi $ a profit od 340 miliona $. Saab sa druge strane je imao prihod od 3.6 milijardi $ uz gubitak od 230 miliona $. Slične su cifre ako uporedite npr. Boing i Lokid Martin. Dakle vojni biznis odavno nije na ceni. Najveće pare su prešle u civilni segment. Ulaganje u vojne tehnologije u slučaju zemalja u razvoju je više stvar prestiža i donekle možda smanjenja troškova za odbranu a ne neke velike ekonomske koristi.
Što se gripena tiče mislim da će u novoj verziji dobiti upravo ono što mu je bilo potrebno a to je znatno jači motor. Iskreno, letne performanse koje sam video na aeromitingu na Batajnici (oba) nisu bile ništa spektakularno i delovao je znatno inferiorniji od F-16/Mig-29. Vidi se dobra agilnost ali zbog slabog motora vrlo brzo izgubi energiju.
Intruderswe
Cudom se nemogu nacvudii na glupe price kao sto su papirnati avion JAS 39 otpuhao ga tamo neku Tu itd. Ponekad se pitam jesu li ovdje misljenja ljudi oji se razumiju u avijaciju ili djece starih 10-12 god.
126LAE – Delta
Naziv "papirnati avion" nismo stvorili mi, već posada Tupoljeva Tu-22M, jer je avion ušao u vrtložni trag većeg aviona, odn. bombardera i izgubio stabilnost. I Gripen i avioni sličnih konstrukcija (Eurofighter, francuski Rafale, kineski Chengdu J-10, izraelski Lavi, indijski LCA) imaju veliku pokretljivost koja je dobijena na račun stabilnosti. Ta stabilnost se relativno lako narušava kod praćenja velikih aviona prilikom malog rastojanja. Zato je i nazvao "papirnati".
Nadam se da je situacija razjašnjena i da više nema mesta čuđenju. A "tamo neki Tu" ti je inače strateški bombarder u sastavu ruske Avijacije dugog dometa.
Inzenjer
Ocigledno da apsolutno nemas pojma o konceptu vestacki odrzavane stabilnosti odnosno nestabilnosti, fly-by-wire-a, njegovih funkcija, i sl. Ne krivim te zbog toga nista posebno, nisi ti kriv sto ne znas te stvari. Ono sto bih te zamolio je da ne lupas povodom teme o kojoj ne znas puno. Znam da je ovo protivno tipicnim balkanskim manitrima ali pokusaj molim te. I pusti price rekla-kazala…….
Ukoliko si stvarno pripadnik 126te onda je to jos vise porazavajuce posto bi trebalo bar da se interesujes za ovakve stvari. Daleko je Gripen u svakom smislu od MiGa-21, posebno piloti bi to trebali da shvate i to ozbiljno…..
126LAE – Delta
O veštački održavanoj stabilnosti/nestabilnosti nisam govorio u svom komentaru, već o konstrukcijskoj nestabilnosti (možemo da je nazovemo "prirodna" nestabilnost). Ta konstrukcijska nestabilnost je izazvala situaciju koja se dogodila između Gripena i Tu-22M. Tu nije rečena nijedna glupost.
Takođe mi nije stran ni koncept veštački održavane stabilnosti (fly-by-wire, njegove funkcije i sl.), ali si zaboravio jednu važnu suštinu – taj koncept je zasnovan na softveru koji je napisao čovek (programer). A kao IT student znam da čak i kad softver pokriva sve moguće aspekte, uvek može da se dogodi nešto što niko nije predvideo. Dakle, bez obzira na to koliko je razvijen goreopisani koncept, on još nije savršen u toj meri da pokrije baš sve.
Istina je da ja nisam pripadnik 126te, ali sam njen potomak (tačnije njeno siroče, jer je moj otac pilot nastradao u toj jedinici pre više od 20 godina). Jedno vreme sam zapostavio svoje interesovanje za avijaciju, ali je sad polako obnavljam.
Ono što je zaista poražavajuće je to što kao inženjer (ako si zaista inženjer, jer me je tvoj komentar naveo na takav zaključak) nisi jednostavno rekao da nisam u pravu i to potkrepiš svojim argumentima (ili da oboriš moje argumente), nego si morao na ovakav način da srozavaš sebe. Osim toga, jedan manji broj ljudi na ovom portalu ume zaista da lepo razgovara i raspravlja, i to sa jakim argumentima, a ne jakim rečima koje ne služe ničemu osim obostranog vređanja. Zato ili na civilizovan način izloži svoj stav, ili nemoj komentarisati i praviti insinuacije da sam poredio Gripen i MiG-21, koji ne pripadaju ni istoj generaciji. Hvala.
Inzenjer
Hvala ti na opomeni! Nije opravdanje ali sam u poslednje vreme obasut komentarima raznih eksperata, sto na poslu, sto oko posla, pa sam malo brz na obaracu. Ako neko podrzava pametnu I strucnu diskusiju onda sam to ja. Ali bez obzira na sve, cak I prenositi komentar tipa “papirni avion” nosi sa sobom odredjenu dozu neozbiljnosti I podjebavanja za ljude koji su decenijama radili na ovom avionu a bez sumnje su pametniji od mnogih ovde, pocevsi od mene.
Pokusacu da odgovorim I tebi I Zivojinu u jednom postu da ne kucam odvojeno.
Prvo oko Vortexa odnosno vrtloga kako ga neki ovde oslovljavaju. Nastaje kao direktna posledica kreiranja uzgona na krilu aviona. Razlika u pritiscima u vazduhu na donjaci I gornjaci krila kombinovana sa poprecnom komponentom kretanja vazduha preko krila dovodi do stvaranja vrtloznog strujanja na kraju krila. Ovo strujanje spada u indukovani otpor odnosno indukovano je stvaranjem uzgona na krilu pa se jos I naziva vortex drag, lift induced drag I sl.
Ovaj otpor je direktno proporcionalan kolicini stvorenog uzgona I napadnog ugla krila, stop ce reci otpor je sve jaci sa porastom uzgona I napadnog ugla. Odnosno najveci je na sletanju I poletanju (zbog toga vremensko ogranicenje za poletanje iza velikih I teskih aviona)
Ako malo analiziramo slucaj gde su se Rusi kod sestre od portira koja radi na zapadnoj kapiji Suhoja hvalili kako je Gripen istumban kao papirni avion, mozemo konstatovati sledece:
Inzenjer
1. Let se desio na relativno velikoj visini sto ukazuje da je avion presretnut I pracen na relativno velikom mahovom broju odnosno bar 0.7+M.
2. Vortex na tim brzinama I visinama zasigurno postoji ali je mnogo manji nego na sletanju I poletanju. Recimo, ocekivao bih da je na A-340 ili na B747 vortex u krstarenju mnooogo jaci nego kod Tu-22.
3. Nisam do sada cuo da je Gripen imao nekih poteskoca u recimo pracenju civilnih teskasa.
4. Gripen jeste nestabilan avion prvenstveno kako bi se obezbedila agresivnost manevra odnosno pokretljivost ali FBW itekako kompenzuje za to a avion ima tzv “Carefree handling” osnosno upravljanje bez brige, sto znaci da pilot moze da mlatara po palici kako hoce ali mu FBW nece dozvoliti da izadje iz enveleope ili osteti avion.
5. FBW obezbedjuje izmedju ostalog zastitu envelope aviona I nedozvoljava nekontrolisano svaljivanje, prelazak kriticnog napadnog ugla, prekoracenje maksimalne dozvoljenje brzine valjanja, prekoracenje maksimalnog dozvojenog opterecenja u zavisnosti od konfiguracije kao I kompenzaciju ostecenja aviona tako da recimo ukoliko se iz funkcije izbaci (bilo otkazom ili ostecenjem) jedan od kanara, FBW direktno kompenzuje to I stvara “prividnu” stabilnost odnosno obezbedjuje to da pilot u upravljanju aviona ne oseca razliku u normalnoj envelopi.
6. Takodje sistem obezbedjuje automatsku kompenzaciju asimetricnog naoruzanja.
7. Recimo funkcija koja obezbedjuje to da avion ne moze da se svali odnosno da upadne u kovit je funkcija ogranicenja napadnog ugla koja ni pod kojim uslovima nece dozvoliti da se prekoraci kriticni napadni ugao za datu konfiguraciju (menja se sa flapsovima, podvesnim teretom, centrom tezista I sl)
8. Recimo postoji parenje ove funkcije sa funkcijom koja obezbedjuje zastitu od prekoracenja maksimalnog G opterecenja kako bi zastita bila validna kako na -4G tako I na +9G
9. I tako dalje, ko hoce o ovome da se blize informise moze da me kontaktira, imam gomile strucnog materijala, od arhitekture FBW do opisa funkcija, do samog softvera.
Da se osvrnem I na tvoj komentar oko softvera I IT sveta. Softver vezan za avione a pogotovo komandni zakon koji je klasifikovan kao softer A kategorije prolazi tako rigoroznu kontrolu testiranja koju ne bi mogla da priusti niti da isprati ni jedna jedina obicna IT firma, ovo je ujedno I razlog zbog cega je softver za avione izuzetno skup, upravo zbog nacina testiranja I verifikacije. Recimo jedan od standarda koji propisuje kako se testira robustnost softvera I kako se vrsi njegova validacija je DO-178B, ali postoje i drugi.
Gripen je avion koji je imao tu nesrecu da se tokom razvoja avion srusi zbog PIO oscilacija indukovanih od strane pilota (6ti let) a takodje I prvi serijski avion (opet isti pilot koji je preziveo prvo rusenje). PIO je bio moguc zbog smanjenih faznih margina I nesto veceg vremena odziva servo pokretaca nego sto je bilo optimalno. Onda je usledio kompletan redizajn I promena arhitekture softvera I FBW, Ucestvovao je I CALSPAN sa njihovim ekspertima I strucnom podrskom I dobijeno je ovo sto imamo danas.
Da rezimiram sto se tice FBW, palicom pilot vise ne komanduje I ne pomera komandne povrsine na avionu, vec “govori” centralnom racunaru gde “zeli” da ide, recimo neke filozofije su sledece:
Palicom na sebe ili od sebe pilot “zahteva” G opterecenje od racunara, palica “levo-desno” zahteva brzinu valjanja koja moze recimo biti proporcionalna otklonu palice a racuna ce se pobrinuti da taj valjak bude perfektan, odnosno koordinisan cak iako imas asimetriju naoruzanja ili sl. Sto me dovodi do sledce bitne stvari a to je da kad je palica u neutrali na avionu, to ne znaci da pilot ne komanduje avionom vec da od racunara zahteva da avion ne menja svoje stanje, odnosno FBW I dalje aktivno radi kako bi obezbedio stanje “neutralne” palice I trenutnog polozaja aviona.
E sad kada “znamo” sve ovo, I kada znamo na kakav nacin funkcionise zastita envelope aviona, onda je u ovu glupot o “papirnom avionu” jako tesko poverovati, to jest, vredja zdrav razum.
MiG-21 sam pomenuo u vezi 126te.
Sto se tice 29tki, nisam upoznat sa desavanjima na mitingu pa ne mogu da komentarisem, ali ono sto je sigurno da 29tka nema nista od gore pomenutih funkcija.
Hvala.
Izvinite zbog gresaka u pravopisu, kucano na ipadu
126LAE – Delta
E, takav komentar se očekuje od jednog akademski obrazovanog inženjera, mada te razumem zašto je nastao onaj srozavajuću komentar.. Moj će biti u par rečenica za svaki pasus, da ne pravim nekoliko komentara.
1. "Papirnati avion" nije neozbiljnost, već izolovani incident. A poznato ti je da inženjer ne može baš sve da predvidi.
2. Za vrtlog si u pravu, mada bi mogao da pogledaš jedan od skorijij brojeva Aeromagazina (mislim da je br. 90 ili tu negde) gde imaš lepe fotografije efekta vrtloga na vojnim avionima. Mada mi je ovo slab argument.
3. Samu priču mogu da ispričaju samo posada Tu-22M, a ostali da prenose. Izvor sigurno nije verodostojan, ali možemo da proverimo taj mit (simulacijski, jer teško da ćemo doći u situaciju da testiramo).
4. Za opis situacije se uglavnom mogu složiti, osim sa tačkom 3 (jer stavljaš bombarder u isti koš sa putničkim avionom). Takođe, jedan previd si napravio za FBW i sisteme veštačke stabilnosti – postoji kašnjenje u reakciji sistema koje se meri milisekundama, pa se ponekad (veoma retko, po mom mišljenju) dogodi da sistem ne reaguje na vreme.
5. Nijedan softver bilo koje kategorije ne može da bude 100% ispravan, jer programeri ne mogu da prave nešto previše kompleksno. Zato oni sve apstrahuju (pojednostavljuju) da bi mogli uopšte da naprave softver koji ispunjava sve tražene zahteve. A pojednostavljivanjem se ponekad "odbacuju" veoma retke situacije.
"Papirnati avion" možda deluje kao glupost, ali ako isključiš svako razumno objašnjenje, ono nerazumno je sigurno pravo objašnjenje, iako takvo nerazumno objašnjenje deluje nelogično i van svake pameti.
Znam da ti je trenutno kratak fitilj i da će ga ovaj moj komentar još više skratiti, pa te molim da se uzdržiš od grubih reči, vređanja i svega negativnog. Rasprava se može dobiti samo jakim argumentima (po patrijarhu Pavlu).
Живојин
Зар ти није логично да сваки авион када уђе у такав ваздушни вртлог изгуби стабилност? На аеромитингу Батајница 2009. приликом демонстрације блиске маневарске ваздушне борбе наша два Л-18, авион који је био иза је на моменат променио положај баш због издувних гасова мотора првог авиона.
gost
Slika vredi 1000 reci? http://www.youtube.com/watch?v=1RZX7Nq-IsA
Znam za sigurno da CF 18 imaju svu potrebnu elektroniku i software,ali ipak se desi
boban
znam samo da jedan F15 eagle moze minimalno trojicu svedjana da odere u momentu,pogotovu ako su piloti izraelci,jedini koji nezavisi ni od koga i netraba mu nicija pomoc,kako u navodjenju tako i u podrsci,,tesko da ce se napraviti nesto ka taj avion.
sojic
gripen Ng je preskup, za iste pare mogu Rafale da kupe ili Mig 35 koji isto ima AESA radar
Bungi
Saab je proizvođač borbenih aviona sa velikim iskustvom,a Šveđani velika inžinjerska nacija,bez obzira šta mi mislili lično o Gripenu kao borbenom avionu.Embrair je ozbiljan proizvođač putničkih aviona,sa ozbiljnom proizvodnjom ali mu fali iskustvo u vojnom programu.Mislim lično,da je ovo brak iz snova a vrijeme će pokazati.