Velibor Vukašinović za Jatove novine: Bezbednost, profitabilnost i imidž

BEOGRAD – Vršilac dužnosti generalnog direktora Jata Velibor Vukašinović dao je prvi duži intervju internim novinama Jat Ervejza. U njemu ističe svoju viziju vođenja nacionalne avio-kompanije, ciljeve ali i neke zanimljivosti u vezi Aviogenexa i drugih aspekata svog novog posla.

Jat Novine Maj 2013

Ciljevi i marketing

 
Dok jedni kažu da je sama v.d. funkcija privremena a drugi tvrde da će ga uskoro zameniti neki random Britanac (sa ne-random ekspertizom) Velibor Vukašinović uradio je ono što svaki novi menadžer mora kada pristigne na čelo organizacije. Mora izneti (nove) ciljeve i mora veštački izazvati optimizam i smislenost daljnjeg postojanja. Na žalost, optimizam zaposlenih se u internom dnevnom funkcionisanju Jata izgubio i jedina moguća infuzija istog zove se Etihad. Ali treba nešto raditi dok Etihad (jedina moguća opcija budućnosti koju je politika odredila) ne stigne.

Vukašinović je Jatovim novinama definisao svoje ciljeve po prioritetu: bezbednost, redovnost, ugled i profit. Sistem bezbednosti jeste u nadležnosti i odgovornost kompanije ali evaluacija njegovoga kvaliteta konačno je u ingerenciji nadzornog državnog tela. Marketinški su ovakve izjave potrebne (kao što je to uradio i direktor Etihada prilikom posete Beogradu), posebno u trenutku kada se (ponovo) aktuelizuje pitanje zastarele flote.

Marketing bezbednosti i komunikacija te pojave s javnošću u prošlosti je od strane Jata bila na nivou komične sprdačine. Naime, još se pamti kada je izvesna pojava koja je vodila ceo sektor za tu svrhu smislila kampanju koja je tvrdila da su Jatovi piloti dobri, čak i veoma dobri u svetskim okvirima. Kao što ne postoji dobar saobraćajni pilot (postoji samo sertifikovan i redovno proveravan) tako više ne postoji ni prostor da kompanija zabavlja narod sličnim glupostima.

Vukašinović ovde iznosi tradiciju kao alat marketinga, što je mnogo bolje rešenje od pomenutih ranijih bisera. Taj brend koji je država slučajno ili namerno pokušala da uporopasti, nekim čudom i dalje živi. Da li je u pitanju London, Frankfurt ili Karavela – zdrav marketinški potencijal tradicije postoji. I da, on nikada nije bio adekvatno iskorišćen.
 

Putnik

 
Vukašinović u intervjuu ističe vrednost putnika što je lepo „korporativno“ podsećanje. Na žalost, zaposleni Jata su izgubili svaki kompas kada je reč o svesti da posluju u industriji turizma. Nedavni primeri njihovog nezadovoljstva različitim reakcijama putnika na iskustvo putovanja Jatom (1,2)

ilustruju koliko su profesionalno degradirani, suštinski nezadovoljni i koliko su izgubili spoznaju osnovne mantre bilo koje hospitality industrije – mušterija je uvek u pravu.
 

Odnosi s javnošću

 
Katastrofalno stanje komunikacije Jata s javnošću i putnicima pokazalo se u pomenuta dva incidenta. Prisustvo kompanije na društvenim mrežama je gotovo nepostojeće, dok se u formulacijama offline saopštenja sintagma „izvinjavamo vam se“ nalazi tek na kraju nakon gomile, putnicima i javnosti, nebitnih opravdanja. Da li su ta opravdanja osnovana i da li kompanija nema kontrolu nad uzrozima savršeno je nebitno. Nebitna je i kompanija i njen sektor za odnose s javnošću u 2013. godini koji nema prisustvo na društvenim mrežama i koji ne kanališe privatne nastupe svojih zaposlenih na istim. Sva frustracija i poniženje njihovih profesija pokazuju se nefiltrirani, bez edukacije od strane kompanije i bilo kakvih smernica. Dvadeset sati prolazi do prvog javnog reagovanja, nedopustivo za današnju „internet realnost“.

Kao što je Vukašinović osetio na svojoj koži, mediji su nemilosrdni i zaključuju na osnovu javnog sentimenta. Društvene mreže nude bar delimičan povratak kontrole željene poruke u ruke kompanije.

Do angažovanja nekog ko se zaista razume u online i offline posao odnosa s javnošću ostaće zaključci, kao što je i današnji Blicov:
 

 

Aviogenex

 
„Takođe, mimo očekivanja, iznenada se pojavio i problem sa avionom Aviogenexa. Taj avion sa zakašnjenjem se vratio sa radova i to sa dosta primedbi što je, mora se priznati, dosta neobično nakon odrađenog C čeka. Odleteo je u Stokholm, ali je ponovo zbog problema završio u hangaru. To znači da nije napravljena dobra koordinacija sa tim avionom, bez obzira na ugovor koji imamo. Nadam se da je svima jasno da tu nešto moramo da menjamo.“

Zanimljiva primedba i aktuelizovanje pitanja kako je ceo proces urađen. Aktuelizovanje koje bi po nekim indicijama moglo da otkrije i dodatne nepravilnosti.
 

Nedostatak posla?

 
„Govori se o mogućim redukcijama zaposlenih, pominju se razne brojke. Ali gledajte, sve firme zavisne od Jata rade pozitivno, a Jat je finalizator čitavog posla. Proizvod, a to je putnik, Jatov je produkt. Zato treba suštinski razotkriti celu priču i videti u čemu je problem. Smatram da uz pristojan rad i trud zaposleni mogu da očekuju boljitak ili nešto povoljniju situaciju nego što je trenutna. Međutim, mnogo je važnije da nađemo prave odgovore, recimo na jednostavno pitanje – šta sa flotom koju ćemo iznajmiti? Ona mora da radi čitave godine i da se uposli da bismo svi živeli. Svi moramo da radimo podjednako, moramo podjednako da podnesemo i određena opterećenja. Danas Jat plaća sve, Jat je u dubiozi, Jat mora da pošalje 500 ljudi na program. Gde su ostali? Zbog toga će Jat morati vrlo ozbiljno i brzo da revidira mnoge dosadašnje poslovne aranžmane sa svojim partnerima. Mora da se povede i priča o ravnomernom opterećenju, ali i o preraspodeli. Svi znamo da je svaki otkaz zapravo pojedinačna sudbina svakog od nas, kao i da je ostavljanje čoveka bez egzistencije vrlo složen problem i teška trauma. Zato valja dobro razmisliti i možda postaviti drugo pitanje – šta ako sve to može da se reši jednom dobrom analizom zaposlenih u organizacionim jedinicama, mogućnostima koji oni mogu da pruže, preraspodelom ljudi koji su došli, a možda postaviti i pitanje da li se ovde radi o višku ljudi ili manjku posla? Mislim da će uz pristojan rad, uz pristojno angažovanje flote, uz jedan reprogram o kome je Vlada Srbije pričala, Jat opet kao i 2008. biti na takozvanoj pozitivnoj nuli, a tek onda bi trebalo razgovarati o svemu ostalom.“

Ni jedan direktor ne može početi svoj mandat poštujući zdrav razum koja bi u slučaju Jata bio verbalizovan otprilike ovako:

„Komercijala će prva biti na udaru, pa ćemo da oteramo sve vas koji ne znate engleski, pa zatim izbacujemo sve vas koji ste partijski instalirani, pa vi Danini (vi nadilazite koncept partijskog zapošljavanja) i sve vas ostale koji će svejedno vrlo brzo shvatiti anglo-saksonsku stilsku figuru zvanu „roze koverta.“

Naravno, Vukašinović to neće reći i veoma je vešto skrenuo i preformulisao priču na posao koji Jatu nikada nije bio dozvoljen. Da li je to tačno ili ne, više nije bitno. Bitno je da kao ni svi prethodni direktori neće moći da sprovede sve svoje namere u delo i da mu jedino ostaje nada da će nova politička intervencija u obliku očekivanog dila sa Etihadom uroditi plodom.

Ukoliko uspe, Tango Six će za koji mesec analizirati pozdravni govor novog direktora u jednoj novoj stvarnosti kojoj se svi javno ili potajno nadaju – da više ni jedan Srbin ne bude u top menadžmentu nacionalne avio-kompanije.