Kao u crtanom filmu – Avioni na pisti Formule 1

BEOGRAD – Nakon 45 godina, tokom kojih su se u podnožju štajerskih Alpa utrkivali automobili, kamioni, bolidi Formule 1, došao je red i na avione! U svojoj povratničkoj sezoni, nakon tri godine pauze, Red Bull Air Race se vratio svojim korenima – poslednja trka šampionata za 2014. godinu je održana na Red Bull Ring-u, stazi u vlasništvu kompanije koja predstavlja dom Red Bull-ovim trkačkim timovima na dva i četiri točka.

A završnica sezone je bila kakva se poželeti može! Poslednja trka je odlučivala o pobedniku – jedan od glavnih konkurenata je bio ljubimac lokalne publike, i tokom dva dana treninga imao je najbolja vremena, dok je vodeći u generalnom plasmanu, bio vidno nezadovoljan svojim rezultatima i nastupom, pa je tenzija dostigla vrhunac u nedelju 26. oktobra.

Atmosfera na tribinama je bila takva, da je toga dana sa sigurnošću moglo da se kaže da su trke aviona austrijski nacionalni sport broj jedan! Publika je sa organizatorima pripremila takvu koreografiju da je domaći takmičar (Hannes Arch) i iz aviona mogao da se uveri koliku podršku ima, a svaki njegov izlazak na pistu je bio praćen burnim ovacijama.

Tokom celog trkačkog vikenda beležio je najbolja vremena, ali ga je jedna greška u poslednjem letu skupo koštala, te je, na kraju titula pripala jednom od najiskusnijih takmičara u karavanu – Nigel Lamb-u, članu Brietling-ovog trkačkog tima, jedinom takmičaru koji leti na akrobatskom avionu MXS-R i koji je pet od ukupno osam trka ove sezone završio na pobedničkom postolju (jedna pobeda i četiri druga mesta).
 

Iza scene

 
Pored duela za titulu svetskog šampiona, vest da je pobednik trke bio Nicolas Ivanof, je bila sporedna, i niko se nije zanimao puno statistikom, pa vas ni mi njome nećemo zamariti, već ćemo vas povesti iza scene i pokušati da vam dočaramo atmosferu koja se dešavala na samoj stazi i u hangarima!

Svaka trka, je u stvari, trkački vikend. Subotom, nakon sklapanja aviona i probnih letova takmičari se upoznaju sa stazom i održavaju se treninzi i kvalifikacije, nakon kojih se određuju startne pozicije za trku u nedelju. Koliko takmičari ozbiljno shvataju važnost pripreme najbolje pokazuje detalj koji smo videli u hangaru Kirby Chamblis-a pre početka prvog zvaničnog treninga – višestruki šampion i jedan od najiskusnijih trkača je na „suvo“ prolazio trku, kako bi tokom leta, koji traje manje od 60 sekundi i tokom koga obiđe dva kruga na stazi dugoj tri kilometra, bilo što manje iznenađenja.
 

A jedno od najvećih iznenađenja trke na Red Bull Ringu je bila – poletno-sletna staza. Praksa je da se na trkama koriste najbliži aerodromi mestu gde se održava trka (npr. za trku u Rovinju je to bio aerodrom u Vrsaru). Ovaj put, iako se na samo nekoliko kilometara od Red Bull Ringa nalazi vojni aerodrom Zeltweg – baza austrijskog ratnog vazduhoplovstva, trkači su sletali na startno-ciljni pravac staze za Formulu 1. Obzirom na okolni teren, piloti nisu mogli da se opuste ni nakon završetka trke jer je prilaz za pistu 25 na Red Bul Ringu bio prilično strm i zahtevan.
 

Dok se Kirby Chamblis, pre početka treninga, u svojim mislima okretao oko i provlačio između limenki Red Bull-a, posebno dizajnirani piloni čine kapije na pravoj stazi. Pilon predstavlja asimetričnu, kosu kupu visoku 25 metara, koja je sačinjena od devet segmenata posebnih lakih plastičnih materijala koji se međusobno spajaju jednostavnim korišćenjem rajsfešlusa. Pilon se naduvava pomoću posebnog sistema sa dizel motorom i kompjuterskim sistemom za održavanje protoka i pritiska vazduha u pilonu kako bi on ostao stabilan u svim vremenskim uslovima. Na ovaj način omogućeno je da pilon stoji mirno i na vetru koji duva brzinom od 40, čak i do 50 kilometara na sat – tako da će se pre dogoditi da avioni neće poleteti zbog snažnog vetra, nego što će se pilon deformisati usled atmosferskih neprilika.
 

Piloni kakvi se korise danas su druga generacija pilona i u upotrebi su od 2009. godine. Jedan od trkača, Peter Besenyei je učestvovao u izradi prvih pilona pre više od 10 godina. Kako bi se potvrdilo da bezbednost pilota i vazduhoplova neće biti ugrožena čak i u slučaju sudara sa najtvrđim delovima pilona izvedeno je preko 70 testova sa modelom krila pričvršćenog na krov automobila, pre nego što je mađarski pilot prvi put presekao pilon krilom svog aviona.

Tokom celog vikenda na Red Bull Ringu, nije bilo niti jednog udara u pilon, pa su tri specijalna tima, spremnih da u slučaju potrebe oštećeni pilon u najkraćem vremenu poprave, ostali bez posla. Ove ekipe su specijalno obučene i njihov zadatak je da u roku od 90 – 120 sekundi od dolaska na lokaciju pilona isti bude ponovo uspravan. Ekipe vežbaju najrazličitije scenarije (od kvara motora koji naduvava pilon do udara aviona u pilon) a osnovni „alat“ im je – rajsfešlus!
 

Poslednjih deset metara pilona (koji predstavljaju zonu kroz koju trkači treba da prolete ukoliko ne žele da dobiju kaznene bodove) napravljen je od materijala poznatim pod imenom Spinaker čija je specifična masa upola manja od običnog papira za fotokopiranje, zbog čega je praktično nemoguće da avion bude oštećen usled kontakta sa pilonom.

Međutim, i pored toga, tokom obilazaka hangara pred kvalifikacioni trening primetili smo oštećenja na nekoliko aviona. Iz razgovora sa pilotima saznali smo da su ona nastala tokom preleta iz Poljske u Englesku, kada je nekoliko aviona prošlo kroz jaku kišu. Kako su avioni koji se koriste izrađeni od lakih kompozitnih materijala, očigledno je da ih, kad već ne mogu piloni, mogu ošteti ekstremni vremenski uslovi, što nam je potvrdio i Mathias Dolderer, koji je gostovao prošle godine u Beogradu i nastupio na Red Bull Flugtag-u, koji je po sletanju u našu prestonicu bio vrlo zabrinut za uticaj vrelog beogradskog leta na njegov avion, pre nego što je smešten u hangar.
 

Ono što ohrabruje, je da je bezbednost letenja uvek na prvom mestu, i da su mehaničari koji su nezamenjivi deo trkačkih timova, takvi stručnjaci da vazduhoplove osposobe za letenje u vrlo kratkom roku. A često sve što im treba je malo lepljive trake!
 

Iako ih je lako popraviti, svi veoma vode računa da avioni, na prvom mestu, ne budu ni oštećeni dok su na zemlji, pa se pristupa i kreativnim rešenjima zaštite aviona