Utvrđen uzrok pada Orla kod Mrčajevaca: gubitak pritiska u osnovnom i komandnom hidrauličkom sistemu

BEOGRAD – Zamenik višeg javnog tužioca u Čačku okončao aktivnosti na slučaju pada aviona Orao koji se dogodio 15. novembra 2013. godine nedaleko od Mrčajevaca. Nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica dok je vojna komisija zaključila da je osnovni uzrok udesa bio gubitak pritiska u osnovnom i komandnom hidrauličkom sistemu.

Kako prenosi portal Glas Zapadne Srbije, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku posle udesa obavio je uviđaj i naložio komisiji Vojske Srbije da utvrdi konkretne okolnosti i razloge pada. Nalaz vojne komisije Komande ViPVO sada je kompletiran i u njemu stoji da „u jedinicama i ustanovama ViPVO nema odgovornih lica za nastanak udesa“.

ViPVO komisija zaključila je da je osnovni uzrok bio gubitak pritiska u osnovnom i komandnom hidrauličkom sistemu koji je verovatno nastao slabljenjem cevnih spojeva (cevi, crevovodi, razvodnici), ali nije bilo moguće naći pouzdane materijalne dokaze koji bi to i potkrepili. Drugostepeni uzroci udesa jesu poprečno – smerne oscilacije strukture aviona nastale zbog zazora u komandama. Materijalna šteta usled uništenja aviona i opreme iznosi 211,60 miliona dinara.

Tokom ispitivanja udesa utvrđeno je da je Orao, kojim je pilotirao major Ivan Pantić, komandant 241. lbae, uzletao sa aerodroma u Lađevcima u 12.15 sati, i bio je ispravan za let. Taj probni let tokom kojeg je došlo do udesa izvršen je u cilju provere upravljivosti i stabilnosti aviona, nakon pojave izraženih poprečno – smernih oscilacija u prethodna tri probna leta. Provera ponašanja vazduhoplova izvršena je na visinama od 1.500 do 4.400 metara, a manevarski let – oštri zaokret, poluprevrtanje, borbeni zaokret, prevrtanje, petlja, imelman, valjci i leđni let – na visinama od 100 do 2.000 metara. Posle završene probe pilot je u 12:33 od kontrole leta u Lađevcima zatražio odobrenje za sletanje, uključio se u školski krug za prizemljenje, oduzeo snagu oba motora i izvukao vazdušne kočnice radi smanjenja brzine. Nakon 15 sekundi pilot potvrđuje kontroli treći zaokret i pri brzini od 450 kilometara na sat prebacuje prekidač „zakrilca – pretkrilca” na položaj izvučeno, ali tada se u avionu aktivira zvučni signal otkaza. Na manometrima pritiska hidroulja i u osnovnom i u komandnom sistemu pilot uočava pritisak od svega 50 – 60 bara i prebacuje ručicu stajnog trapa u položaj „na dole”, u nameri da odbravi noge trapa. Major je ponovio postupak izvlačenja točkova ali opet bez učinka, jer je pritisak u oba hidraulička sistema vrlo brzo pao na „0 bara”, a za to vreme povećali su se i nagib aviona i ugao poniranja. Major je tada, da bi smanjio desni nagib, pomerao pilotsku palicu ulevo, ali vazduhoplov nije reagovao. U 12:35:07 pilot je javio da nema kontrolu nad avionom i da ga napušta izbacivim sedištem. Katapultiranje je izvršeno na visini od oko 430 metara posle čega je avion nastavio da leti još osam sekundi, odnosno 850 metara, i srušio se na samo desetinu metara od poslednje kuće u zaseoku Ljajići. Pilot se prizemljio na oko 1.100 metara od mesta udara vazduhoplova o tle, i prilikom napuštanja aviona zadobio je teške telesne povrede u vidu naprsnuća dva grudna pršljena.
 

 
Trojica pilota očevidaca, koji su tokom ovog leta bili na različitim pozicijama, izjavili su da se iza aviona povremeno pojavljivao svetlosivi trag pri ulasku u vertikalne evolucije, kao i crni gusti dim iza motora u trajanju oko jedne sekunde u različitim fazama leta. To navodi na zaključak da je vazduhoplov u toku leta postepeno gubio određeni fluid, odnosno da je dolazilo do gubitka hidroulja u zadnjem delu trupa, koje je povremeno sagorevalo u izduvnom mlazu.

Vojni stručnjaci koji su ispitivali ostatke aviona utvrdili su da su oba creva potisnog voda, prečnika 6 milimetara (osnovni i komandni hidrosistem, pritisak 206 bara) bila svučena sa priključka. Na osnovu toga pretpostavljaju da je, zbog povremeno pojačanih vibracija, došlo do slabljenja veze creva na spoju sa čaurom i do svlačenja. Ali, po njihovoj oceni, do svlačenja creva moglo je da dođe i zbog sagorevanja nakon udara aviona u zemlju, ili u toku podizanja ostataka letilice i prenošenja na aerodrom u Lađevcima, prenosi portal Glas Zapadne Srbije.