Open Airplane: Amerikanac srpskog porekla i njegov plane renting startup

BEOGRAD – Open Airplane je novi američki startup čiji je cilj da pretvori iznajmlivanje aviona u svakodnevni proces bukvalno sličan iznamljivanju kola. Njegov osnivač poreklom je iz Srbije.

   

Iako zvuči logično da pilot iz, recimo Bostona, koji provodi vikend u Portlandu bez većeg problema sa validnom dozvolom može iznajmiti Cesnu ili Pajpera, to u praksi, čak i u Americi, ne izgleda jednostavno. Privatni vlasnici aviona često, i sa razlogom, nemaju dovoljno poverenja u pilote koji im se obraćaju radi iznajmljivanja aviona, škole letenja obično iznajmljuju samo

svojim đacima, a povrh svega, ako si pilot u nepoznatom okruženju, šanse da ćes iznajmiti avion u drugom gradu bez dodatnog plaćanja su minimalne. Open Airplane je kao i svaki startup prepoznao problem i nudi rešenje – u vidu web servisa. Sa preko 200 aviona u svojoj bazi započeli su laganu revoluciju u procesu iznajmljivanja letelica. Od Masačusetsa do Kalifornije, od Mineapolisa do Teksasa, nekih 6.800 korisnika servisa Open Airplane ima mogućnost iznajmljivanja aviona na aerodromima u svim većim gradovima, ali i drugim lokacijama širom Amerike koje su poznate kao najlepši krajevi za letenje generalnom avijacijom. Rod (Rade) Rakić, koji je počeo da leti sa 16 godina, je zajedno sa još jednim pilotom, Adamom Fastom, sredinom 2012. godine osnovao je Open Airplane sa željom da leti više jer je redovno imao problem sa iznamljivanjem aviona, i to posebno u gradovima koji su mu bili nepoznati. Rakić je prošle godine dao otkaz na svom „dnevnom poslu“ i u potpunosti se posvetio svom startupu. Njegov elevator pitch je da oni operaterima pomažu da imaju bolju utilizaciju svojih aviona, dok pilotima pomažu da lete više. Open Airplane metoda iznajmljivanja aviona je smišljena da u potpunosti olakša proces. Naime, pre nego što piloti mogu iznajmiti avione kroz sajt, moraju proći kroz takozvani “Universal Pilot Checkout”, koji je u suštini let sličan praktičnom ispitu povodom dobijanja PPL dozvole. UPC se može uraditi širom Amerike, a kad je položen, važi godinu dana, i korisnik preko Open Airplanea može iznajmiti avion na preko 60 lokacija u 30 različitih američkih država. Time je problem letenja gde god pilot može poželiti rešen, a Open Airplaneu ostaje 10 odsto ukupne cene iznajmljivanja, koja se, jer je tamo 21. vek, isključivo plaća online. Piloti korišćenjem servisa dobijaju svojevrsnu verifikaciju svojih osnovnih sposobnosti da mogu leteti i iznajmiti manji avion, dok vlasnici letelica tako imaju veću sigurnost prilikom iznajmljivanja – ceo proces je sigurniji i brži. Kao što Rod Rakić često spominje, nisu samo piloti zadovoljni, nego i vlasnici aviona koji ih iznamljuju. Umesto da im letelice danima i nedeljama stoje na aerodromima kada ih ne koriste, pomoću Open Airplanea oni im donose dodatnu, iako neznatnu, zaradu. Bitan aspekt servisa je da piloti kao i vlasnici letelica posle leta imaju mogućnost ocenjivanja jedni drugih kao i samih letelica. Time se dobija zanimljiv ekosistem i zajednica koja dodatno uliva poverenje u proces. U jednoj školi letenja u Čikagu, koja iznajmljuje avione kroz ovaj servis, kažu da zahvaljujući servisu privlače skroz novu vrstu mušterija – posetioce gradu koji samo žele da prelete preko centra na sat, dva. Sa druge strane ride sharing (u ovom slučaju plane sharing) koncept je trenutno hit u Americi. Startupi kao što je Uber uneli su revoluciju u koncept gradskog taksi prevoza dok su njihovi klonovi kao što su Airpooler i Flytenow pokušali da urade to isto u vazduhu. FAA, na žalost, i dalje primenjuje konzervativan pristup i, za sada, ne želi da dozvoli ovu najliberalniju varijantu koncepta letenja tuđih aviona.