Do sada neobjavljene fotografije u Grupi za YU vazduhoplovnu istoriju na Facebooku

BEOGRAD – Zaljubljenici i poznavaoci vazduhoplovstva bivše Jugoslavije dobili su mogućnost da fotografije aviona i zanimljive činjenice u vezi sa vojnom i civilnom industrijom iz sopstvene arhive razmene na jednom mestu. Tako se u Grupi za YU vazduhoplovnu istoriju na Facebook-u, koja je za dve nedelje okupila blizu 400 članova, mogu pronaći fotografije koje nikada do sada nisu objavljene. 

 
 

 
 
Prvobitna ideja vojnog novinara Svetozara Jokanovića koji je i osnovao – Grupu za YU vazduhoplovnu istoriju (unesite termin u polje za FB pretragu i pošaljite zahtev za članstvo) – bila je da se radi druženja na jednom mestu okupe kako vazduhoplovni istoričari i istraživači, tako i veterani RV i PVO i civilnih vazduhoplovnih kompanija. Članovi grupe ubrzo su počeli da razmenjuju materijal iz svojih arhiva, pri čemu se pojedine fotografije mogu videti po prvi put.

Među njima su i autorske fotografije pilota MiG-a 21, Siniše Šijačića:
 

 

 
Autorski rad su i fotografije koje je podelio hrvatski vazduhoplovni istoričar Danijel Frka:
 

 

 
Pažnju su privukle i autorske fotografije. Među njima su one koje je podelio nekadašnji fotograf fabrike aviona Soko Milan Majersky: 
 

Zapažene su i fotografije koje čuva entuzijasta za vazduhoplovnu istoriju Mario Hrelja:
 

 

 
Članovi grupe u prilici su da saznaju i podatke o jugoslovenskim pilotima, njihovim uniformama, ali i da razmene svoje znanje iz ove oblasti. Za sada, članstvo se odobrava svakom ko poželi da se priključi.

Plan je i da se jednom u šest meseci među objavljenim materijalom izaberu najvredniji primerci i da se vlasnici nagrade. Međutim, značaj ove grupe, pre svega, leži u činjenici da se kroz nju razmenjuju sadržaji koji mogu postati važni za informisanje o vazduhoplovstvu bivše Jugoslavije.

Kako sam osinvač grupe Grupe za YU vazduhoplovnu istoriju Svetozar Jokanović navodi:

– Stanje naših državnih arhiva nije na zavidnom nivou. Dokumentacija često nije ni sređena niti digitalizovana što nije u skladu sa praksom u svetu. Do vremena kada će se i kod nas zahtevi za tražene dokumente ili fotografija tražiti putem običnog e-maila istraživanja će se i dalje u dobroj meri oslanjati na solidarnost i saradnju autora, a privatne kolekcije i arhive još uvek predstavljaju značajan izvor informacija. –