EU predložila nove mere bezbednosti u vazdušnom saobraćaju

Pad aviona kompanije Džermanvings (Germanwings) u centar evropske debate stavio je pitanje kako treba da izgledaju medicinski pregledi i čitav lanac podrške pilotima da bi se sprečile slične nesreće.

Ekspertska radna grupa na čelu sa Evropskom agencijom za bezbednost vazdušnog saobraćaja (European Aviation Safety Agency – EAЅA) je predložila da se piloti nasumično testiraju na alkohol i drogu. Ovaj metod procenjuje se kao bolji u odnosu na redovne medicinske preglede i zvanično je, kao predlog, podnet Evropskoj komisiji u petak, prenosi agencija Reuters.

Evropska komesarka za saobraćaj, Violeta Bulc je ovakve mere naredila nakon nesreće u kojoj je pilot na letu 4U9525, Andreas Lubic, oborio avion sa 150 ljudi.

– Mi ne znamo sve detalje te nesreće, ali smo utvrdili šta bi mogli da budu glavni uzroci – kaže Patrik Kejuaj, direktor EASA-e.

Dokazi do kojih je došao tužilac u tom slučaju pokazuju da je Lubic patio od jake depresije i strahovao da bi mogao da izgubi posao.

Zaključak radne grupe, je da se mora osmisliti bolji sistem u kome bi piloti i njihove kolege mogli slobodno da govore o zdravstvenim i drugim problemima. Kao primer takvog propusta u prošlosti navedeni su Lubicov prekid obuke usled jake depresije i kasnije uspešan prolazak svih medicinskih testiranja.

– Jako je važno da piloti ne kriju svoje probleme iz straha da će ostati bez posla – kaže Markus Val, predstavnik sindikata nemačkih pilota „Vereinigung Cockpit“.

Stav EU je da piloti treba da budu podvrgnuti psihološkim testiranjima. Ova mera, međutim, odnosile bi se samo na nove pilote, jer je veoma teško da se to učini sa svim pilotima u Evropi, prenosi Reuters.

Izlazak iz kokpita

Kada je reč o proceduri za ulazak i izlazak iz kokpita, EASA nije preporučila da se pravila, koje su uvedena posle 11. septembra, promene.

Usvojeno je jedino pravilo da u kokpitu uvek mora da ostane dvoje ljudi, što nije bio slučaj u avionu nemačke kompanije. Ovo pravilo su posle pada Džermanvingsa pojedine kompanije počele samoinicijativno da koriste kao meru bezbednosti, ali će od sada ono biti obavezno za sve prevoznike.

Kako prenosi Rojtas, pitanje promene sistema zaključavanja vrata pilotske kabine biće naknadno razmatrano.

Privatnost pacijenata

Još jedno pitanje o kome će se tek diskutovati je i kako uskladiti bezbednost vazdušnog saobraćaja i prava pacijenata da lekari ne otkrivaju njihove nalaze. To se naročito odnosi na zemlje poput Nemačke i Francuske u kojima se ovo pravo izuzetno poštuje.

Direktor francuske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, Remi Žutji, smatra da je nemoguće povećati bezbednost, a da se uz to proporcionalno ne povećaju i rizici.

Šta dalje?

Medicinska baza koju EASA predlaže služila bi samo da odredi kada se pilot smatra sposobnim da leti. Time opet ne bi mogli da se spreče slučajevi kao što je Lubic – sumnja se da je on sakrio svoj medicinski karton.

Sa druge strane, Kejuaj smatra da bi EASA baza sprečila takozvani „medicinski turizam“, odnosno odlazak pilota u drugu zemlju u kojoj  mogu da nabave bolje rezultate za pilotsku dozvolu.

EASA predlaže da se detaljnije analizira pitanje medicinske diskrecije u svih 28 zemalja članica EU. Britanija je, primera radi, već pozvala doktore da prijave pacijente za koje sumnjaju da mogu da ugroze javnu bezbednost, prenosi Reuters.