Studenti sa Mašinca na „EUROAVIA“ takmičenju: Izgubili smo od Hrvata ali vraćamo se u igru sledeće godine!

Grupa od devet studenata sa Mašinskog fakulteta u Beogradu nedavno je u Nemačkoj prisustvovala takmičenju „Air Cargo Challenge 2015“ u projektovanju i proizvodnji aviona na daljinsko upravljanje.

Iako su, kako sami kažu, zbog dizajna svoje letelice bili favoriti, peh koji se dogodio neposredno pred takmičenje sprečio ih je da u njemu i učestvuju.

Nadmetanje je samo jedna od aktivnosti svetske organizacije studenata vazduhoplovnog inžinjeringa – „EUROAVIA“. Kao deo ove globalne mreže grupa studenata sa Mašinskog fakulteta oprobala se u onome za čime vape budući inženjeri vazduhoplovstva – projektovanju letelice.

– Zadatak takmičenja bila je konstrukcija i proizvodnja aviona na daljinsko upravljanje koji bi poneo što veću masu i istovremeno preleteo što više dužina u etapama od 100m. Pogonska grupa je bila ograničena na električni motor AXI GOLD 2826 i APC 13/10 elisu. Takođe, kada je sklopljen, avion je morao da se uklopi u kvadrat dimenzija 2.5 x 2.5m, a kada je rasklopljen morao je da staje u kutiji veličine 1.1 x 0.4 x 0.5 m.

Avion je morao da poleti sa piste dužine 60m – objašnjava za Tango Six jedan od učesnika takmičenja, Dmitar Popović.

Budući vazduhoplovni inženjeri samostalno su projektovali letelicu od kompozitnih materijala:

– Naš avion je razmaha krila 3,4 metara, te staje u pomenuti kvadrat po dijagonali, dužine 1,91m, vitkosti krila 12,9, masa prazne letelice je 3,4 kg. Maksimalna poletna masa za pistu od 60m je 12 kg.

Avion su projektovali isključivo studenati, a aerodinamičke i strukturalne analize su rađene numerički, u programima koje smo učili u toku studija. Cela letelica je napravljena od kompozitnih materijala.

Pored tog modela napravljen je duplo manji za testiranje u, našem, najvećem univerzitetskom aerotunelu u Evropi – „Miroslav Nenadović“ – objašnjava Popović.

Problemi sa letelicom sprečili su studente da se nadmeću za neku od nagrada:

– Mi smo u toku probe, dan pred početak takmičenja u Nemačkoj, imali problema sa stajnim trapom pri sletanju, gde se polomio deo koji, zbog nedostatka vremena, nismo mogli da saniramo.

Takođe je bilo problema i u transportu jer se deo spoja horizontalac-vertikalac polomio. To smo uspešno sanirali, ali smo morali da radimo korecije CG-a.

Zbog svega ovoga u letačkom delu se nismo takmičili, iako smo ocenjeni kao favoriti – objašnjava Popović i dodaje da se iz tog razloga malo timova odlučilo za izradu aviona od kompozita, te da je većina letelica bila izrađena od balze ili sa karbonskom ramenjačom.

U pozadini celokupne priče leži entuzijazam ovih studenata i pomoć nekoliko kolega sa Fakulteta organizacionih nauka i Ekonomskog fakulteta u prikupljanju finansija. Uprkos tome, budžet je bio više nego skroman što je ovaj tim svakako ograničavao u mogućnostima pri izradi aviona.

Što je najvažnije, izostala je finansijska podrška većine vazduhoplovnih institucija kojima će inžinjeri sasvim izvesno u budućnosti najviše biti potrebni:

– Naš budžet za takmičenje je bio oko 2500 evra, dok su ostali timovi imali između 10.000 i 20.000 evra. U ovu sumu nismo uračunali rad na CNC mašini koje su nam bile najveći trošak, a koju svi ostali timovi imaju na fakultetu.

Za pomoć smo se obratili fakultetima, koji su pomogli u skladu sa svojim mogućnostima i svim institucijama iz sfere vazduhoplovstva. Malo se njih odlučilo da odgovori, a još manje da pomogne.

Smatsa je pomogla sa 1.000 evra, FON sa 800 uz izvinjenje što to nije više, Jat Tehnika je dala 500 evra, Mašinski fakultet 300, Poslovno-tehnički inkubator 200 evra. Orao nam je pomogao u izradi jednog jako previznog dela pošto nismo imali dobre strugove.

Microsoft nam je pomogao tako što nam je napravio deo na izuzetno preciznom i skupom 3D štampaču. ETF nam je kupio elektroniku za avion – baterije, punjače, kontrolere itd.

„Techno Logica“ nam je pomogla u 3D štampi dela za aerotunel. „Teximp“ nam je odradio obradu delova za aerotunel. Srbija Tours je jedini izašao u susret što se tiče prevoza do Nemačke.

BB composite nam se ponudio da radimo kod njih na izradi modela pošto su se uverili da u našem hangaru nemamo sve potrebne alate za rad sa kompozitima. Od Branka smo naučili neke trikove oko rada sa ovim materijalima – objašnjava Popović i dodaje da su najviše podrške dobili u praktičnom radu od profesora i stučnjaka za kompozitni materijal.

Pobednik takmičenja bio je tim iz Zagreba koji je dobio podršku Hrvatske kontrole zračne plovidbe.

– Oni su jako iskusan tim – iza sebe imaju starije kolege koje su ih savetovale oko svih problema na koje su nailazili.

Među nama nije bilo nikakvih tenzija, čak smo se i odlično slagali. Pričali smo o kvalitetu studija i o saradnji industrije sa studentima i fakultetima.

Nažalost, shvatili smo da u ovom domenu naši industrijalci i uprave fakulteta imaju  još dosta da nauče od komšija.

Nadamo se da ćemo za sledeće takmičenje dobiti bolju podršku od ljudi koji su u mogućnosti da pomognu, jer smatramo da ovakve aktivnosti mogu pomoći domaćoj vazduhoplovnoj industriji da izađe iz hibernacije u kojoj se nalazi već dve decenije – zaključio je Popović.

Budući planovi ovih studanata su da usavrše svoju letelicu i pomognu sledećoj generaciji koja se odluči da ode na takmičenje.

– Trenutno su sanirani skoro svi detalji koji su bili problematični, a u planu je dalje usavršavanje modela na kome rade mlađi studenti, što će im služiti kao uvod u njihov projekat.

Takođe planiramo da od ovog modela napravimo bespilotnu letelicu u saradnji sa kolegom sa Visoke škole za elektrotehniku i računarstva, koji se ovom temom bavi godinama – izjavio je Dmitar Popović u razgovoru za naš portal.

Za prikazivanje celokupnog izgleda aviona studenata Mašinskog fakulteta kliknite na fotografiju: