[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije

Jedna od najuglednijih globalanih analitičkih organizacija u vazduhoplovnoj industriji CAPA održala je prošle nedelje svoju „flagship“ konferenciju „Airline Leader Summit World & Awards for Excellence 2024“ u Beogradu, u novootvorenom „St. Regis“ hotelu. Tango Six je već izvestio da je na konferenciji bilo i interesantnih vesti vezanih za domaćina, srpski nacionalnu avio-kompaniju.

Najinteresantnija prezentacija svakako je bila prva, naslovljena „CAPA Outlook: State of the Industry“. Radilo se o pregledu svih bitnih parametara komercijanog avio-saobraćaja na globalnom nivou za 2024. godinu i vredno ju je preneti u najinteresantnijim delovima.

Autor prezentacije je Džonatan Vober (Jonathan Wober), glavni finansijski analitičar CAPA-e.

Priča o Oporavku: Iznad nivoa pre pandemije

CAPA-in pregled 2024. godine ilustruje sektor koji se nije samo oporavio već je u mnogim aspektima premašio nivoe pre pandemije, dok se istovremeno suočava sa nezapamćenim izazovima kada je reč o održivosti, profitabilnosti i tehnološkoj transformaciji.

Oporavak industrije najbolje se možda ogleda u podacima o kapacitetu (na globalnom nivou) koji se meri u raspoloživim sedištima i koji sada dostiže 107% nivoa iz 2019. godine, navodi u CAPA prezentaciji.

Međutim, ovaj oporavak zapravo priča nijansiranu priču o regionalnim razlikama i promenljivoj dinamici tržišta. Afrika predvodi preporod sa 116,2% kapaciteta pre pandemije, slede je Latinska Amerika sa 113,3% i Bliski Istok sa 105,9%. U međuvremenu, tradicionalne vazduhoplovne sile Evropa i Azijsko-Pacifički region ostaju tik ispod potpunog oporavka sa 99,7% i 99,5%, što sugeriše suptilnu ali značajnu promenu u težištu globalnog vazduhoplovnog tržišta. „Stara Evropa“ i u vazduhoplovno-industrijskom kontekstu.

Kargo sektor se pokazao kao posebno svetla tačka, sa prometom koji je porastao na 108% od nivoa iz 2019. godine, dok je putnički saobraćaj ostvario solidan oporavak na 104,2%, navodi se u prezentaciji.

Globalna flota putničkih i kargo aviona dostigla je ukupnu razmeru od 107% u poređenju na nivo pre pandemije. Međutim, ovaj broj prikriva značajne varijacije među različitim tipovima operatera. Niskotarifni prevoznici su se pokazali kao najagresivniji u širenju flote, poslujući na 119% svojih nivoa iz 2019. godine, dok tradicionalni prevoznici pokazuju skromniji rast koji iznosi 104%. Regionalni operateri, koji se još uvek prilagođavaju promenjenim tržišnim uslovima, posluju sa tek 88% svoje flote pre pandemije. I kargo i čarter operateri su se značajno proširili, svaki dostižući 114% svojih nivoa iz 2019. godine.

Niskotarifni, visokorastući

CAPA prezentacija naglašava da je možda jedan od najznačajnijih parametara u oporavku industrije kontinuirani uspon niskotarifnih prevoznika.

Globalno učešće LCC-a na tržištu („Low Cost Carrier“), ponovo gledano u raspoloživim sedištima, povećalo se sa 30% u 2019. na 34% u 2024. godini. Ovaj rast je poduprt tradicionalnim troškovnim prednostima koje su postale još važnije u okruženju nakon pandemije. LCC uspevaju da održe svoj „unit cost“ 33% niži od tradicionalnih prevoznika, dok „ultra-niskotarifni“ prevoznici još više plešu po ivici troškova –  njihov „unit cost“ je 54% niži od „full-sevice“ prevoznika.

Kako je Vober istakao, Severni Balkan pruža interesantan mikrokosmos ove (LCC) transformacije. Iako mali u apsolutnim brojevima (sa pojedinačnim udelima zemalja u evropskom kapacitetu u rasponu od 0,1% do 0,7%) region pokazuje kako liberalizacija tržišta i širenje LCC-a mogu redefinisati vazduhoplovna tržišta.

LCC model se u Hrvatskoj odomaćio, sa udelom niskotarifnih (ponovo posmatrano – raspoloživih) sedišta koji je skočio sa 42,8% u 2019. na 58,7% u 2024. godini. Srbija predstavlja suprotnost sa nacionalnim prevoznikom Er Srbijom koja ima 51% tržišnog udela, dok je LCC rast skroman – sa 27,5% na 28,5%.

Finansijski paradoks: Rast bez prosperiteta

Uprkos impresivnom oporavku kada je reč o saobraćaju i kapacitetu, finansijsko stanje industrije je složenija tema, kazao je Vober.

Iako prognozirana neto dobit od 30,5 milijardi dolara u 2024. godini na prvi pogled može izgledati impresivno, ona prikriva dublji strukturni izazov u načinu kako industrija funkcioniše. Čak i tokom onoga što se smatralo „dobrim godinama“ od 2012. do 2019, industrija je doživljavala prosečne godišnje ekonomske gubitke od 18 milijardi dolara, sa prinosima na uloženi kapital koji su konstantno padali ispod troška da se taj kapital plasira. Marže u ovom biznisu su, potvrđuje i IATA – očajne.

Paradoks rasta bez održive profitabilnosti predstavlja jedan od najdramatičnijih izazova industrije, napominje Vober u svojoj prezentaciji:

– Cene avio-karata, nakon značajnog porasta posle pandemije, počele su da se stabilizuju, sa njihovom inflacijom u EU koja je usporila na 0,9% na godišnjem nivou u septembru 2024. Međutim, one ostaju značajno više u poređenju sa nivoima iz 2019. godine, sa cenama u EU višim za 34%, u Velikoj Britaniji višim za 55%, što pokreće pitanja o dugoročnoj održivosti cena i elastičnosti tržišta. –

Ko će proizvesti sve te avione?

Organizacije koje učestvuju u proizvodnji aviona pričaju podjednako dramatičnu priču o izazovima i adaptaciji.

Boing i Erbas su efektivno izgubili 12 godina isporuka novih letelica, sa trenutnim nivoima isporuka koji odgovaraju onima iz 2012. godine. Ova regresija odražava ne samo uticaj pandemije već i dublje izazove u lancu snabdevanja i proizvodnji koji nastavljaju da utiču na industriju.

Globalni ukupni broj naručenih aviona ove kategorije, koji trenutno iznosi 14 godina buduće proizvodnje, prema Voberu, predstavlja i priliku i izazov. Dok pokazuje snažnu potražnju i poverenje u dugoročni rast prevoza vazduhom, takođe ističe potencijalna ograničenja u proizvodnim kapacitetima i pokreće pitanja o sposobnosti industrije da zadovolji potrebe za obnovom i proširenjem flote.

Poslovni fenomen lizinga aviona postaje sve bitniji. Iznajmljene letelice sada čine 53% globalne komercijalne flote. Ovaj trend je posebno izražen među niskotarifnim prevoznicima, gde stope lizinga dostižu 68%, odražavajući i fleksibilnost i kapitalnu efikasnost koju lizing nudi u nesigurnom tržišnom okruženju.

Infrastrukturni i operativni izazovi

Kako obim saobraćaja premašuje nivoe pre pandemije, operativni izazovi su postali akutniji. Ovo je posebno vidljivo u Evropi, gde su kašnjenja u vazdušnom saobraćaju u periodu jun-avgust ove godine bila 48% (po letu) viša nego 2019. Ova kašnjenja predstavljaju ne samo operativni izazov već ključno ograničenje sposobnosti industrije da efikasno raste.

Ljudski faktor

Industrija se suočava sa značajnim izazovom radne snage, napominje Vober u svojoj prezentaciji:

– Globalna projektovana potreba za vazduhoplovnim kadrovima do 2043. iznosi približno 2,3 miliona novih profesionalaca. Ona obuhvata pilote, kabinsko osoblje i tehničare, predstavljajući ne samo numerički izazov već i kvalitativni – u obezbeđivanju pre svega kvalitetnih obuka i razvoja karijera u sve složenijem operativnom okruženju. –

Trka sa vremenom za održivu budućnost

Možda najkompleksniji izazov sa kojim se industrija suočava je njena tranzicija ka održivosti. Sa preostalih 26 godina za postizanje ICAO-ovog „dugoročnog aspirativnog cilja“ nulte emisije do 2050. godine, industrija se suočava sa žurbom da transformiše svoje operacije i tehnologiju. Finansijske implikacije su značajne, sa troškovima goriva koji se projektuju da potencijalno porastu sa 29% od prihoda u 2024. na 61% do 2050. godine, uglavnom zbog neophodne, i naravno skupe, tranzicije na održiva avio-goriva.

Vober na kraju zaključuje da vazduhoplovna industrija stoji na ključnoj prekretnici. Uspešan oporavak od pandemije pokazuje fundamentalnu otpornost sektora i kontinuiranu potražnju za vazdušnim transportom. Međutim, industrija se suočava sa nezapamćenim izazovima u balansiranju rasta sa održivošću, profitabilnosti sa konkurencijom, i tehnoloških inovacija sa operativnom stabilnošću.

Sledeća decenija biće presudna u određivanju da li industrija može uspešno da navigira kroz navedene izazove. Zahtev da se istovremeno ispunjavaju ekološka obećanja, održava finansijska stabilnost, upravlja rastom kapaciteta, integrišu nove tehnologije i razvija radna snaga predstavlja složen skup izazova sa kojima se industrija nikada ranije nije susrela.