BEOGRAD – Sredinom meseca otvoren je dugo očekivani vazduhoplovni muzej Aeroskopija, smešten u srcu evropske avio-industrije u blizini Tuluza. Na preko 7000 kvadratnih metara izložbenog prostora, francuski entuzijasti za vazduhoplovstvo su uz pomoć lokalnih vlasti, ali i uz veliku pomoć Erbasa uspeli da ispune svoj san koji traje gotovo četvrt veka.
Kao što smo najavili video reportažom iz Tuluza krajem 2014, 13. januara ove godine je održana ceremonija svečanog otvaranja aeronautičkog muzeja Aeroskopija (Aeroscopia) u Tuluzu, u prisustvu preko 2000 gostiju, a vrata muzeja su već sutradan bila otvorena za sve posetioce. Navršilo se tačno 25 godina od kada je Žan Pine (Jean Pinet) dobio ideju za ovaj vazduhoplovni muzej, a na ceremoniji otvaranja on je rekao da je ovo ostvarenje mnogih snova i nadanja i da je posle svega – vredelo čekati.
Otvaranju muzeja prisustvovali su brojni politčki zvaničnici ali i predstavnici industrije, pogotovo kompanije Erbas (Airbus) koja je velikim delom doprinela kolekciji muzejskih eksponata. Aeroskopija se nalazi u mestu Blanjak (Blagnac) u blizini Tuluza, na međunarodnom aerodromu Tuluz – Blanjak, u neposrednoj blizini Erbasove fabrike u kojoj se sklapa model A380.
Organizacija naziva Terre d’Envol je 25 godina vodila kampanju za stvaranje jedinstvenog naučnog i vazduhoplovnog izložbenog centra. Gradsko veće Blanjaka i Airbus pomogli su da se regionalni i lokalni činioci ujedine i da se na lokaciji Pinot, na ivici zone gde se proizvodi A380, izgradi muzej Aeroscopia.
Bilo je potrebno skoro 25 godina da bi se ovaj san ostvario i da bi smo na jednom mestu mogli da vidimo repliku aviona koji je prvi preleteo Lamanš rame uz rame sa Konkordom, Erbasom A300 iz 1972. i nizom drugih fantastičnih muzejskih eksponata – rekao je Bernard Keler, gradonačelnih Blanjaka (Blagnac) na otvaranju muzeja.
Neposredno nakon tradicionalne Erbasove godišnje konferencije za medije, koja je održana u sedištu kompanije, samo kilometar dalje, prvi čovek Erbasa došao je na otvaranje muzeja Aeroskopija i tom prilikom nije krio svoje oduševljenje završetkom projekta.
– Ovaj muzej je simbol kontinuiteta u inovacijama i saradnji, odnosno istih onih vrednosti koje su vodile Erbas do vrha u poslednjih 40 godina- rekao je Brežer.
Muzejski prostor je na interesantan način osmišljen i dizajniran kao „komšijska“ fabrička hala onoj u kojoj se sastavlja Erbas A380. Njena čelična struktura je prilično neobična, a kompletna unutrašnja metalna konstrukcija je pocinkovana što joj daje posebne refleksije i sjaj, samu unutrašnjost muzeja čini prilično svetlom. Dugačka je 140 metara, 72 metra široka i 23 metra visoka.
Prvi avion koji se našao u muzejskoj hali Aeroskopije, u martu prošle godine, bio je Konkord, a ubrzo zatim su mu „pravili društvo“ i A300, „Super Gapi“ (Super Guppy), transportni avion koji je za potrebe Erbasa korišćen za prebacivanje avionskih delova pre Beluge. Tu se nalazi još preko 20 manjih aviona uklučujući i ruski Mig 15 iz perioda Hladnog rata.
Ispred muzejske hale, postavljeni su eksponati još jednog Konkorda (koji je za razliku od onog unutar muzeja u bojama Er Fransa) i Karavele, a do leta se očekuju da prostor izvan hale popuni i vojni transporter A400M – u toku je izlivanje ogromnog betonskog bloka na kome će biti postavljen.
Prema rečima direktora muzeja, Lorensa Kalmelsa (Laurence Calmels), broj posetilaca će ove godine biti veći od 120 hiljada a cilj koji su sebi zadali je da za 6 godina ta brojka pređe 150 hiljada. Ulaz košta 11.5 eura za odrasle, odnosno 23 eura za posetu koja pored muzeja Aeroskopija uključuje i obilazak obližnje hale u kojoj se sastavlja Erbas A380.
borisii
Drago mi je videti novi prostor koji cuva avione. Zasto mi, u boljoj i mislim vrednijoj postavci zavrsavamo deljenjem i svadjom. U tekstu se hvali prostor u kome su smesteni eksponati. Zar mi treba da imamo kompleks zbog naseg prelepog muzeja. Nadjite dobre ljude, kao sto su bili oni koji su ga duuugo osnivali, pa nek se vrati u stanje gde mu je mesto.
robertino1985
od tako jednostavne hale napravili tako lijep muzej, o okolini da ne govorim a na šta liči naš, na groblje (ne mislim na zgradu, nego Ustanovu)