Laki jurišni avion OV-10 “Bronco“ ponovo na sceni

Oružane Snage SAD su u borbi protiv tzv. Islamske države prošle godine u Iraku i Siriji upotrebile odnosno isprobale, odavno iz naoružanja povučene jurišne avione tipa North American Rockwell OV-10 ‘’Bronco’’. Ovo je pre 4 dana u obraćanju novinarima potvrdio portparol američke Centralne komande kapetan Brajant Dejvis.

Glavni cilj ovog, kako je navedeno, eksperimenta je da se proveri da li je laki i spori turboelisni jurišni avion efikasniji u protivpobunjeničkoj borbi od savremenih mlaznih borbenih aviona u uslovima kada je neprijatelj vrlo skromno opremljen protivavionskim naoružanjem.

Počevši od maja prošle godne pa u naredna 82 dana dva aviona, za koje se pretpostavlja da su avioni u verziji OV-10G+ imala su 134 leta od čega 120 borbenih a njima su upravljali pripadnici američke mornarice i marinskih korpusa. Tvrdi se da su za to vreme avioni uspešno ispunili čak 99 posto misija. Pentagon nije želeo da otkriva gde su se ovi avioni bazirali kao i da detaljnije pojasni na kakve ciljeve su dejstvovali niti gde su se oni nalazili.

Pretpostavka je da su posade tesno sarađivale sa snagama za specijalne operacije u neposrednoj vatrenoj podršci koja im je bila potrebna a navodno su ove avione specijalne jedinice prozvale ‘’911’’ zbog hitnosti njihovih poziva.

Još 2011. godine američka Centralna komanda kao i Komanda specijalnih snaga ‘’pozajmile’’ su dva aviona OV-10 koji su nekada bili u sastavu vazduhoplovnih snaga američkog marinskog korpusa (USMC – United States Marine Corps).

Za fiskalnu 2012. godinu ovi avioni su budžetom bili predviđeni za aktiviranje, modernizaciju i potpuno osposobljavanje za slanje na predviđena ratišta ali je finansiranje za koje se tvrdi da iznosi oko 20 miliona dolara, stopirano. Sredstva su naknadno ipak bila obezbeđena uštedama u američkoj vojsci koja su ostvarena narednih godina.

Modifikovani avioni OV-10G+ dobili su digitalni kokpit, nove radio uređaje, savremeni sistem za upravljanje vatrom, signalizatore ozračenja, dispenzere mamaca a integrisano je i vođeno visokoprecizno naoružanje.

OV-10 ima odlične karakteristike kada je u pitanju angažovanje sa polupripremljenih površina u blizini fronta, vrlo je tih, zatim ima malu krstareću brzinu koja iznosi nešto više od 350 km/h, za protivpobunjeničke misije ima odličan borbeni radijus dejstva i vreme ostajanja u vazduhu, posada ima dobru vizuelnu preglednost bojišta, a danas se smatra da je cena časa leta svega oko 1000 dolara.

Nakon završetka angažmana OV-10 iznad Iraka i Sirije usledile su analize i procene da li je jedan ovakav koncept efikasan na savremenom bojištu. Zaključci još uvek nisu saopšteni a oni bi eventualno mogli dovesti do toga da i SAD u naoružanje uvedu neki od tipova aviona sa istom ili sličnom namenom i karakteristikama.

Mnoge države koje imaju potrebe za tzv. protivpobunjeničkim (COIN) avionima uvele su u naoružanje ili nameravaju da nabave avione poput A-29 ‘’Super Tucano’’, AC-208B ‘’Attack Caravan’’, Archangel, AT-802U,  AT-6 ‘’Wolverine’’ itd.

OV-10 ‘’Bronco’’ poleteo je još davne 1965. i još u vreme ispitivanja je isproban u Vijetnamskom ratu kao laki jurišni i osmatrački avion. Razvijen je kao specijalni avion za protivpobunjeničku borbu (COIN) a jedna od mnogobrojnih misija mu je bila da bude tzv. FAC (forward air control) avion. Uveden je u naoružanje 1969. a do prestanka proizvodnje 1986. proizvedeno je 360 aviona. SAD su primile u upotrebu 271 OV-10 od čega je u vijetnamskom ratu izgubljen 81 avion.

Njegovo fiksno naoružanje obično su bila 4 mitraljeza kalibra 7,62 mm a na 5 podtrupnih i dva potkrilna nosača avion može poneti različite kombinacije kontejnera sa mitraljezima ili topovima, saćaste lansere nevođenih raketnih zrna 70 i 127 mm, rakete vazduh-vazduh AIM-9 ‘’Sidewinder’’ kao i bombe kalibra do 227 kg.

OV-10 je doživeo nekoliko modifikacija a neke od njih imale su veoma savremenu elsktronsku opremu kao što su infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere, različite vrste kamera, sistem za samozaštitu aviona itd.

Zanimljivo da su ga u naoružanje uveli pored USAF i USN kao i USMC koji su ga i poslednji povukli iz naoružanja 1995. Nabavili su ga Filipini, Indonezija, Kolumbija, Maroko, Nemačka, Tajland i Venecuela, mnoge države dobile su polovne avione a većina njih ih je i upotrebila u sukobima niskog intenziteta na svojim teritorijama. Danas ga u svetu aktivno koriste još samo Filipini.