Direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva izabrana za potpredsednicu Privremenog saveta Eurokontrola

Muzej, i dalje nad ponorom
Kao jedan od volonterskih osnivača i višedecenijski saradnik (i izdašni poklonodavac, da ne kažem – mecena), uz Muzej vazduhoplovstva (u dajem tekstu, MV), kroz sve uspehe i nedaće u njegovom razvoju, ne mirim se da to što je bio deo, druga polovina mog života, izgubi smisao i pretvori se u nešto, što, izgleda, nikom nije jasno, šta.
Da li je javnosti, a i onim koji strvarno vole Muzej vazduhoplovtstva i rade u njemu, ili za njega, prikazan projekt VOJNOG MUZEJA VAZDUHOPLOVSTVA, potekao ne iz štaba neke čete, već iz kvalifikovanih društvenih, kulturnih, i naučnih izvora, naravno i iz mase (CIVILNIH) poslenika ili pripadnika – saobraćaja, industrije, sportskog vazduhoplovstva, vazhduhoplovnih društava i udruženja, kao i veterana, koji svi ukupno, čine milionsku grupaciju.
Da li će Vojna Akademija, ovako, na prečac, iz mase budućih oficira, obučiti šačicu INSTANT kandidata koji če sutra, od 1.januara 2018., preuzeti i upravljati MV? Sumnjam i bojim se da će, bez stručnog, pre svega toj vrsti delatnlosti posvećenog kadra, vojna jedinica/ustanova MV, biti osakaćena grana naše nacionalne prošlosti i tradicije, kojoj preti neumitno odumiranje.
Odakle će sutra, ako hranitelja vazduhoplobvnog duha nacije nema, odakle i kakvi će doći budući vazduhoplovci.
Možda nije u načinu delovanja ovog sajta, ali pozivam, uj svoje ime i u ime savesti one kojima je stalo da očuvanja naše prošlosti – ne dajmo da se MV pretvori u nešto drugo!