BEG airport status
Istok Pavlović: Kako sam izlečio svoj strah od letenja i kako možete i vi "Moj strah od letenja nije nestao onda kada sam saznao da je to strah od gubitka kontrole. Bio je to samo početak zanimljive samospoznaje."

Istok Pavlović: Kako sam izlečio svoj strah od letenja i kako možete i vi

Moje ime je Istok. Prvi put u životu sam ušao u avion 23. Aprila 2013 godine. Pre toga, propustio sam niz izuzetno važnih životnih i poslovnih prilika, isključivo zbog toga što sam imao neverovatan strah od letenja avionom.

Pišem ovu priču jer verujem da će biti od koristi mnogima koji imaju sličan problem.

Ako imate ovaj strah, znam tačno kako se osećate. Šta god da su mi ljudi pričali, ja sam i dalje bio 100% siguran da će prvi avion u koji uđem da se sruši. To je jednako opravdano kao i očekivanje da ću da kupim prvu srećku na kiosku i osvojim milion evra, ali taj strah stoji u pozadini glave i ne odlazi.

Međutim, danas ulazim u avion bez ikakve anksioznosti, sa osmehom. Nije mi potreban ni viski, ni lorazepam, samo zakoračim u avion i letim. Uvek sednem do prozora, posmatram oblake, predele, i ni jednog trenutka nije mi frka, čak ni kad počnu turbulencije.

Kako se ovo desilo? Sada verovatno pretpostavljate da ću da iznesem neku “tajnu psihološku metodu” koja mi je pomogla, ali nije baš tako. Zapravo, moje izlečenje desilo se kombinacijom nekoliko faktora koji su zajedno uticali.

Nadam se da će ova priča pomoći da prevaziđete strah od letenja kao što sam ga ja prevazišao.

Dekonstrukcija

Prvi korak u spoznaji prirode mog straha desio se negde 2010, kada sam slučajno upoznao jednu psihoterapeutkinju kod mog pokojnog prijatelja Nikole Denića na kućnom okupljanju. Pitao sam je čime se bavi i ona mi je rekla da je specijalista za lečenje strahova.

“Heh, probaj da izlečiš Istokov strah od letenja”, dobacio je Nikola. “On je izgubljen slučaj”.
“Imaš strah od letenja?”, rekla je ona
“Imam, da. Nikad nisam ušao u avion.”

Narednih deset minuta smo pričali o mom strahu, i nakon toga mi je rekla reči koje su mi  zauvek ostale u sećanju:

“Tvoj strah od letenja nije strah od smrti. To je strah od gubitka kontrole nad situacijom. Hajde ovako, reci mi, imaš li strah kada voziš auto po Ibarskoj magistrali, gde svaki dan bude neka nesreća?”

“Ne, nemam”, rekoh

“Eto vidiš. Nemaš, zato što misliš da imaš KONTROLU. Ti držiš volan i misliš da ćeš, šta god da se desi, uspeti u zadnji čas da skreneš auto u stranu i izbegneš sudar. Iako je to potpuno besmisleno, jer ljudi ginu svaki dan, i to mnogo iskusniji vozači od tebe. A u avionu, ti nisi za volanom, za volanom je tamo neko koga ni ne vidiš, i zato imaš strah.”

“Wow, to je skroz tačno. Kako si me tako dobro pročitala?”

“Zato što radim dugo sa klijentima, i znam. Kod straha od letenja, najčešći uzrok je upravo to – strah od gubitka kontrole nad situacijom. I to je čest problem sa muškarcima, oni vole da imaju kontrolu, da su oni taj heroj koji će da spasi sve.”

Dugo sam razmišljao o ovim rečima. Ova dekonstrukcija straha bila je za mene važna da počnem da analiziram dublje.

Setih se svih svojih putovanja kolima po Srbiji. Noću, po magistralnim putevima. Koliko je samo prošlo kamiona i automobila iz suprotnog pravca, to su stotine hiljada mimoilaženja. I svaki put je neko od njih mogao da zaspi, da gleda u telefon, da iz ko zna kog razloga pređe u moju traku. I koliku god da imam kontrolu nad volanom, verovatno mi to ne bi mnogo pomoglo, iako živim u iluziji da bih se spasio.

Wow. Pravo je čudo da mi se ništa nije desilo posle svih tih vožnji, kad bolje razmislim. Zapravo, kad vratim film, imao sam sigurno jedno 10-20 situacija kada sam za dlaku izbegao sudar. I ja se plašim aviona?

Godinu dana kasnije, desila se tragedija: Nikola Denić je poginuo je dok je vozio na putu za Svrljig. Udario ga je kamion. Bio je to šok za sve nas koji smo ga znali.

Nikola je leteo širom sveta i stalno mi je govorio da nisam normalan, i da je milion puta veća šansa da se pogine u kolima na nekom magistralnom putu u Srbiji. Nažalost, tada sam shvatio koliko je bio u pravu. Došlo mi je “iz dupeta u glavu”.

Hvala ti Nixa, često se setim tvojih reči.

Preuzimanje kontrole

Moj strah od letenja nije nestao onda kada sam saznao da je to strah od gubitka kontrole. Bio je to samo početak nekakve samospoznaje.

Sada sam shvatio da je bitno da što više dođem do te kontrole. Naravno, ne mogu da postanem pilot, ali šta je to najbliže što mogu da uradim? Da saznam sve o avijaciji, i kako piloti i avioni funkcionišu. U tome su mi pomogli razgovori sa nekoliko ljudi koji se bave avijacijom, između ostalog i Slobodan Boban Vučković.

U tim razgovorima shvatio sam da je veliki uzrok mog straha u nekim zabludama i neznanju, koje prosečan čovek obično ne zna ili se ne udubljuje.

Jedno od najvećih otkrovenja za mene je bilo saznanje da avion ne kreće odmah da pada na zemlju ako se nešto pokvari. Ja sam to zamišljao kao u crtaću. Avion leti, ostaje npr. bez goriva i kreće istog momenta da se obrušava na zemlju pod 90 stepeni.

“Hahahah, pa da li si ti lud”, nasmeja se Boban – “To nema veze sa realnošću. Kakav god da se kvar desi sa avionom, on ne kreće da pada tako kao što ti misliš. On može najnormalnije da glajduje par stotina kilometara dok ne smisli gde će da sleti bez problema”

“Da glajduje? Šta ti to znači?”, upitah znatiželjno

“Znaš šta je jedriličarstvo? Ljudi upravljaju letelicom koja izgleda kao avion, samo nema motore. Poleti šlepana uz pomoć aviona, otkači se i onda tako letiš bez motora, okolo-naokolo, i na kraju usmeriš tu jedrilicu i sletiš tačno tamo gde želiš. E, pa isto tako može da funkcioniše i putnički avion. Čak i da otkažu svi motori, pilot može još dugo da glajduje. Ima sasvim dovoljno vremena da pozove kontrolu leta i da mu nađu najbliži aerodrom na koji može da sleti.”

“Wow. Zašto nam to ne prikazuju na televiziji, nego samo one snimke nesreća?”

“Zato što to nije vest, to nije zanimljivo. U većini slučajeva kada nešto pođe naopako, avion može da sleti bez većih problema i svi prežive. Ali to nije vest. Do tebe dolaze samo ove strašne.”

Istina o avionskim nesrećama

Sledeći dan otišao sam na Internet da vidim statistike avionskih nesreća. Tokom poslednjih deset godina, svake godine desi se nekoliko nesreća u kojima ljudi poginu. Ove informacije nikako nisu išle u prilog mom izlečenju. Opet sam se video sa Bobanom.

“Bogami, malo sam gledao po netu, sve je to lepo što ti kažeš, ali nesreće se i dalje dešavaju.”

“A jesi li gledao možda detaljnije, koje su to avio kompanije?”

“Hm, pa i ne baš”

“Idi i pogledaj. Većinu tih nesreća čine neke sumnjive avio kompanije iz, na primer, Afrike, iz nekih siromašnih država koje imaju daleko niže kriterijume bezbednosti.”

“Ček, hoćeš mi reći da nisu svi avioni jednako bezbedni?”

“Slušaj, evo kako to ide. Imaš tamo neku levu afričku avio kompaniju, neki Air Džambutu-Tumbutu, štagod. I sad recimo naš Jat prodaje neki svoj prastari avion, i uvale ga tom Air Džibutu za neke male pare. E onda taj Air Džubutu kreće da ga vozi sa minimumom održavanja i kontrole, po sistemu “dok ide, ide”. I deset godina kasnije, BAM, vidiš naslov u novinama.”

Pogledah malo detaljnije statistike. Stvarno, u većini slučajeva to su bile neke opskurne avio kompanije, iz siromašnijih država. Izuzetno retko je bilo naći neko “zvučno ime”.

“Dobro, znači avio kompanije van Evrope, Amerike i razvijenog sveta su mnogo rizičnije. Ali zašto je to tako? Mislim, jesu li njihovi piloti manje spretni ili šta?”

“Pazi, u avijaciji imaš jedno pravilo koje se zove obavezna zamena delova”

“Dobro, šta je to?”

“Svaki deo na avionu, svaka poluga, kabl, šipka, ima tačno svoje vreme nakon kog mora da se zameni, bez obzira da li tebi na oko to izgleda “kao novo”. Znači, imaš recimo neku tamo polugu koja je deo sistema otvaranja vrata za točkove na primer. I zna se da ona mora da se zameni posle, na primer, tačno 1000 letova ili 1000 sati letenja. Nema veze što ona izgleda ganc nova kao da joj ništa ne fali, jednostavno mora da se zameni novom. I tako bukvalno svaki deo koji je bitan za rad aviona a realno svi su bitni. Svi oni se prate i na određenim vremenskim intervalima se menjaju. Znači, tu ne govorimo o tome da li su sedišta ofucana i da li ti radi ono svetlo za čitanje iznad sedišta. Ova pravila se odnose na veliku većinu delova koji su kritični za rad aviona. Potpuno je druga stvar da li je naslon na tvom sedištu razvaljen i da li škripucka kad se pomera. Te stvari avio kompanija može da popravlja zbog svog imidža i user experienca, ali to nisu kritični delovi i nije obavezno.”

“Zanimljivo. To stvarno nisam znao. Znači, one sumnjive avio kompanije u siromašnim državama ne menjaju te bitne delove, kažeš?”

“Retko ali eto dešava se nekad i to. Glavni aerodromi u Evropi čak i ne daju da im slete kompanije i avioni koje ne ispunjavaju te najstrožije kritrijume bezbednosti. Sad je i Airbus počeo da ih juri. Jer, ako se tamo negde u Africi skuca neki njihov avion, u novinama izađe naslov, i njima pada vrednost na berzi. Ljudi se ne udubljuju da pročitaju da je to Airbus iz neke banana države koji nije održavan, samo vide naslov “pao Airbus”.

“Znači tako. Ima li još neka razlika u bezbednosti?”

“Procedure. Ti ne možeš da zamisliš koje su tu rigorozne procedure. I ista fora, procedure se poštuju u normalnim zemljama, a u nekim zemljama trećeg sveta može se desiti i ono “ma lako ćemo”. To i dominantno ljudski faktor, pilotske greške, su ti glavni uzroci nesreća.”

“Ok, znači sve dok letim proverenom avio kompanijom, na primer iz Evrope, nema šta da brinem?”

“Proverenih avio-kompanija je 99% i nisu ograničene na neki specifičan kontinent. Čak i ove low-cost kompanije po Evropi su ti isto tako bezbedne, one samo zakidaju na luskuzu, ali procedure se poštuju jednako i to su sve dobri avioni. Recimo RyanAir ili EasyJet, to su ti sve kompanije koje nikad nisu imale nesreću. Samo će ti bili malo sprčeno sedište i daće ti da poneseš samo četkicu za zube ako ne doplatiš za prtljag… ne bukvalno, ali kapiraš poentu. Na bezbednosti ne sme da se zakida nigde a u svim “normalnim” zemljama to se strogo i kontroliše.”

Kako su mediji podgrejali strah od aviona

JEZIVO: Avion Lufthansa Airbus A321 na relaciji Prag – Barselona sleteo je jutros najnormalnije na aerodrom, nakon čega su putnici polako počeli da napuštaju sedišta.

Da li će ovakva vest ikada biti objavljena u medijima? Ne, nikada. Jedine vesti koje stižu do nas su one vesti u kojima avioni padaju i ljudi ginu.

Potpuno je svejedno da li se avionske nesreće dešavaju jednom u deset letova ili jednom u deset milijardi letova – onaj ko čita novine vidi samo nesreće u oba slučaja. I tako pravi u glavi neku svoju statistiku “po osećaju” koja zaista deluje strašno.

Postoji još jedan problem: Niko ne objavljuje čak ni vest kada se desi neki manji kvar na avionu, kvar koji piloti sa lakoćom prebrode i slete najnormalnije. Daću vam primer koji se zaista desio:

U Novembru 2015 avion Virgin Atlantic poleteo je iz Vašingtona za London. Prilikom poletanja upala je jedna ptica u levi motor. Jedan od putnika je primetio da sa te strane aviona oseća čudne vibracije i prijavio je to stjuardesi. Sleteli su nazad, otkrili pticu u motoru i otkazali let. Najveća tragedija u ovoj vesti bila je to što je ljudima otkazan let.

Da li će neki medij objaviti ovo? Teško. Izuzetno dosadna vest. Može da se iskopa samo ako baš kopate po stručnim sajtovima koji sakupljaju ove “dosadne” incidente da bi piloti iz njih učili.

Na ovoj stranici imate čitav niz tih “dosadnih” vesti o incidentima, i to samo za Virgin Atlantic. To su uglavnom neke stvari poput “naprslo staklo”, “iscurelo ulje”, “ugasio se jedan motor” (gašenje motora je takođe prilično dosadan kvar, jer avion može bezbedno da sleti i sa jednim motorom).

U psihologji strahova postoji izraz za moj način razmišljanja, a on se zove polarizovano ili crno-belo logičko zaključivanje. U prevodu, ja u glavi imam dva scenarija: ili će avion sleteti bez ikakvih problema, ili će svi poginuti ako se desi neki kvar.

Kada se iskopa malo više informacija, dobija se prava slika koja nema veze sa medijskom. Zapravo u 99% slučajeva nekog kvara svi će preživeti, a samo u 1% slučajeva to bude nešto ekstremno što dovede do ljudskih žrtava.

Kompletan avion je napravljen tako da ako bilo šta otkaže, postoji nešto drugo što kompenzuje nedostatak toga nečega, pa čak i ako to drugo otkaže postoji nešto treće, a možda i četvrto (u teoriji inženjerstva ovo se zove redundansa ili nekad „fail safe“). Drugim rečima, da bi se desila neka “fatalna” nesreća najčeše je potrebno da otkaže nekoliko stvari u tom nizu, a ne samo jedna. Svi ovi “dosadni” incidenti iz gornjeg linka zapravo spadaju u te gde je otkazala samo jedna stvar u tom nizu.

Čak i kada se dese neki ozbiljni kvarovi, što je zaista retko, ni tada nije sve izgubljeno. Avion može da sleti i na vodu. Zadnji put se to desilo nedavno, 2009 u Njujorku kada je sada već legendarni kapetan Sali spustio avion u reku Hadson nakon što su mu otkazala oba motora neposredno nakon poletanja. I svi su preživeli. Prošle godine je Klint Istvud snimio film o njemu, pogledajte ga obavezno jer ćete u njemu videti uživo mnoge od ovih stvari koje sam pisao u tekstu. Ovo nije jedini primer, bilo je tih uspešnih sletanja na vodu i ranije. Sve u svemu, čak i u najgorim situacijama postoje neka rešenja.

Nakon što sam u sebe upio sve ove informacije koje sam vam opsiao u ovom tekstu, došao sam do finalnog zaključka, koji je za mene bio otkrovenje i koji me je “prelomio”:

Avion je zapravo najsigurnije mesto na kojem možete biti na svetu

Da, deluje suludo, ali to je zaključak. Većina “običnih” mesta na kojim se nalazimo tokom dana su manje bezbedna od aviona.

Automobil? Svako mimoilaženje sa nekim vozilom na ulici je realno lutrija. Avion se gore ne mimoilazi ni sa kim nikad. Setite se samo koliko puta ste vozili po nekim krivinama, a iz drugog pravca odjednom neki ludak u besnom Audiju pretiče kamion i u poslednjem času vas izbegava.

Hodanje ulicom? Samo pomislite koliko puta ste hteli da pređete pešački prelaz i neko vas zamalo pokosi. Da li on ne gleda, ili ste se vi zamislili, nebitno. Svakom od nas se to desilo bar deset puta u životu. A mnogi nisu imali sreću kao mi i zaista su nastradali.

Ok, u prirodi je bezbedno, nema saobraćaja, neko će reći. Pa, nije. Samo ujed pčele ili stršljena na koji ste alergični može da vas ubije. Priroda je prepuna opasnosti. One jesu retke, ali opet znatno češće od avionskih nesreća.

Sedite u svom stanu, mirno? Možete da se okliznete u kadi i padnete, može da bude zemljotres, ako ste sami u stanu postoji X načina da vam pozli i da niko ne zna šta se desilo, i da vas samo pronađu nekoliko dana kasnije. Požar? Dešava se mnogo češće nego što mislite. Ta kineska lampa koju ste kupili može da se zapali tokom noći i… stan je zapravo prepun opasnosti.

Jedino mesto koje je bezbedije od aviona je verovatno zatvor. I to ne ovaj srpski, u kom neko može da vas izbode ili da umrete od hrane u menzi, već onaj fensi zatvor-hotel u Švedskoj i Norveškoj na primer.

Uspostavljanje kontrole

Jednom kada sam sve ove stvari upio i shvatio, strah je nestao. A zašto? Zato što sam dobio punu kontrolu. Čak i ako ne sedim za volanom aviona, ovo saznanje o svakom detalju avio bezbednosti i procedurama dalo mi je dovoljan osećaj kontrole koji imam čak i kada sedim na sedištu i ne vidim pilota. I naravno, još jednom, rečenica koja mi stalno odzvanja u glavi:

Avion je zapravo najsigurnije mesto na kojem možete biti na svetu.

To je razlog zašto danas ulazim u avion sa osmehom. I naravno, razmišljanje o lepim stvarima koje će se desiti tamo negde gde putujem.

Srećan let!

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Istok Pavlović Gostujući Autor istok@istok.com

Komentari

ca

strah od letenja se najbolje leci u jedrilici

Odgovori
za

OMG samo pic… moze da se boji letenja..

Odgovori
Vl

U svojoj karijeri pilota susreto sam se sa mnogima koji su imali strah od letenja. Da navedem neka imena od, kako ti „zapad“ napisa, posramio bi se svoje izjave. Mnogi od njih su sve samo ne „pic..“. Bilo je ljudi koji su imali ogromno srce i hrabrost, recimo bokseri, rvači, par karatista, pa momaka koji su branili Srbiju na Košarama i zamisli svi su imali strah od letenja. Nešto mi oni ne liče na ženski polni organ kojim si hteo da ih okarakterišeš.
Inače da se složim sa Istokom, nema bezbednijeg prevoznog sredstva od aviona. Dokaz? Pa recimo sledeće godine će biti tačno 30 godina od kako redovno letim avionima, skoro svakodnevno i još uvek sam živ. Nadam se da ću i ubuduće ovako nastaviti.

Mi

Daj, ne talasaj da si opusten kad krene oluja – svaki normalan covek bi se uznemirio.
Samo depresivac kome je sve svejedno, ili neki bas profi pilot, bio bi smiren. ;)

Pe

„Srećan let“? Znači da se ipak još malkice plašiš letenja. „Prijatan let“ Istoče.

Odgovori
Vl

Strah nikada ne prolazi i nestane. Samo se stavi pred kontrolu. Ko to ne zna mora kod lekara. I nije ni prijatan let, nego „mirno nebo“. Moze da prođe i „dobar let“. Da ne bude zablude, mi profesionalci u letenju nikada nikome od nas ne pominjemo taj pozdrav. Mi podrazumevamo da će sve biti OK, a ako nešto ne bude da ćemo uraditi svoj posao.

Pe

„Mirno nebo“ je pozdrav profesiomalcima od strane laika a putnicima se zaželi „prijatan“ ili „ugodan“ let.

BB

Strah je bitan samo dok ne sjedneš u letjelicu a kasnije ko te pita… :-)

Ni meni nije svejedno kad ne vidim tog ko kontroliše let, mada nisam nešto puno letio avionom ali recimo rado sam sjedao na zmaj ili u balon, nekako imaš osjećaj da si tu negdje gdje nešto možeš i da „dohvatiš“ ako krene po zlu.

Odgovori
Go

Da, takva je ljudska psiha… Na stranu to da je vecina ljudi sigurnija bas tamo gde ne mogu nista da „dohvate“ ;)

Iv

Kako da izlečim strah da će prodavci magle sa interneta preći u štampane medije?

Odgovori
Ir

Ja se ne plasim da ce avion da padne i da cu da poginem, ja samo.mislim da imam strah od zatvorenog prostora i da necu moci da podnesem toliku visinu.Za neki dan bi trebalo da krenem na Siciliju sama, znaci nisam pametna.Hvala na tekstu💟😎

Te

Seks, jake droge, i naravno gliding! :D

Odgovori
Mi

Dakle, bojao se i vožnje autobusom, tramvajem, trajektom, vozom… taksijem?

Jer ni tamo nema „kontrolu“.

Bezveze pseudopsihološka pričica

Odgovori

Poštovani Mile, ne znam ko ste, ali psiholog niste. Izuzetno je teško ljudima koji nemaju strah od aviona da razumeju naše mozgove. Ovo je nešto što je meni pomoglo, verujem da ima i drugačijih oblika straha.

I da, imam strah kad neko drugi vozi. Pre ću ići „sa dva automobila“ na neko mesto nego da me neko vozi. Samo što je strah manji jer smo ipak na zemlji.

da

ne lupetaj kada ne znaš koliko je to ozbiljna stvar…

Ne

Ni ja nisam nikad usao u avion,al ne od straha, vec sto nemam 100 eur za kartu to najblize destinacije. Zato od voza nemam nikakav strah.

Odgovori
ix

Sve OK, osim one postavke u kojoj se udesi dešavaju samo raspalim prevoznicima iz trećeg sveta. Prvi svet još uvek nije razvio imunitet na udese.

I na kraju tu je još jedna stavka koju Istok nije predvideo a to su, hm… piloti? Lepo je to što je moderan putnički avion (definitivno trijumf ljudskog znanja i tehnologije) dizajniran sa gomilom pomoćnih sistema i tako da može da kompenzuje većinu tehničkih problema i sleti bez posledica ukoliko nešto otkaže. To je zaista superiorno ali ponekad je problem u ona dva ljudska bića koja upravljaju svim tim sistemima i u tome ponekad zakažu jer su… ljudska bića.

Najpoznatiji primeri kojih mogu da se setim u poslednjih 10 godina su AF447 i Germanwings 9525. To su istorijski primeri ljudskog faktora u dve zemlje Prvog sveta, da ne pominjem sad Egyptair 990, Air India 812, Mozambique 470 ili dva istovetna vertikalna zakucavanja aviona punih putnika u piste na ruskim aerodromima usled loše izvedenih go-around procedura.

Sve je manje udesa koji su prouzrokovani nekim tehničkim otkazima koje piloti nisu mogli da prevaziđu. Nasuprot tome, sve je više udesa ili zamalo-udesa koji su isključiva posledica postupanja pilota. Da stvar bude još gora, ta postupanja više ne uključuju samo profesionalne greške već i greške prouzrokovane stresom, umorom, čak i suicidalnim tendencijama.

Ako govorimo o za dlaku izbegnutim katastrofama gde je opet ljudski faktor bio u igri, onda gore navedene primere valja pomnožiti sa 20/30/50 ili koliko već. I čovek odjednom shvati da je problem sve manje i manje u mašini a sve više i više u ona dva ljudska bića u kokpitu. I to će samo da se povećava u budućnosti, kako mašine budu bivale složenije, upravljanje njima zahtevnije, a njih dvojica više stresirani, isceđeni i neispavani.

Odgovori

Bravo za komentar!
Zanimanje pilota je jako deficitarno u svetu, pa samim tim piloti postaju sve mladji i sa sve manje iskustva. Uz duzno postovanje, ali kad vidim da neki klinac vozi avion, nije mi bas svejedno.

Bo

LX tako je! I Marija je napisala, mladi piloti neiskusni rade mnogo danas. I to uglavnom kod loukost kompanija jer su im manje plate, i kod podružnica većih kao što su EuroWiings i td.
Fly Dubai je pao na Donu iz čiste panike pilota, barem se toliko za sada zna. Kružio je oko aerodroma, izgubio kontrolu, uspaničio se i survao avion.
I za Tu-154 sa horom govore da je pokušao sletanje na moru, vodi, pa svi vidimo kako je prošao. I kod njega je izgleda ljudski faktor.
A da mogu da otkažu svi motori, mogu, dokaz je baš taj američki avion. Dešava se retko ali desi se.

Ne plašim se od letenja, nego od padanja, i to je velika razlika!

Avio prevoz je izuzetno pouzdan, ali kad se uđe u letelicu – ušao si i to je to. Šta će biti na dalje, ne zavise od tebe. Kad uđeš znaš koji rizik to nosi i to je to. I za auto, pa i bicikl je isto…

Vl

Kad smo kod stava da znanje pomaže da se prevaziđu strahovi i predrasude, ja bih to primenio i u slučaju mladosti pilota.
Konstatacija „mlad pilot“ ne znači ama baš ništa. Godine starosti nemaju nikakav uticaj. Statistički gledano od malog broja udesa koji se dogode u svetu 75% su izazvani od strane iskusnog pilota u Cockpitu, drugim rečima Kapetana.
Postoji nešto drugo što je u ovom slučaju razlog tih grešaka.
Kao prvo ko radi taj i greši. Ljudski rod je dizajniran da uči na greškama. Zapitajte se koliko puta ste u životi nešto prihvatili samo kad vam je bilo rečeno od strane druge osobe, a koliko puta ste naučili tek kad ste „udarili glavom u zid“. Šta god uradili, čak i da se čovek potpuno zameni automatizovanim sistemima biće grešaka jer su ti sistemi zamišljeni i stvoreni od strane čoveka. A da ne pominjem da što je posao zahtevniji da su greške mnogobrojnije.
Kao drugo, danas tehnologija napreduje bržim koracima nego što ljudski um može da prati. Ovakvi „skokovi“ su već viđeni u istoriji čovečanstva, ali nisu redovna pojava, pa ih uvek doživimo kao iznenađenje. Ovo samo po sebi nije veliki problem sve dok se uz to ne stavi pohlepa koja postoji kod ljudi koji vode biznis. Sve ovo ću svesti pod jedan komentar. „Bezbednost je skupa!“
I kao treće ne postoji apsolutna bezbednost. Čak i da prestanemo da letimo, kompletno u svetu, nećemo svesti rizik od nesreće na nulu. Više ljudi pogine u svom sopstvenom domu godišnje, nego u svim avionima ovog sveta. Moramo da naučimo da živimo sa strahom, zato što je strah sastavni deo ljudskog bića. Kad naučimo da živimo sa strahom naučićemo da ga kontrolišemo i to je onda zamajac novog skoka u budućnost čovečanstva.
Ako vam iko kaže da se ne boji ili da nema straha, bežite dalje od te osobe. Ta osoba je luda. Normalna osoba ima u sebi strah i zna da se nosi sa tim. Samo ludak nema strah i od te osobe se treba plašiti.

Ja

Sumnjam da je zaninanje pilota deficitarno.. prije bi rekao da ih je previse u poslu.. zato neki lete za Kiki riki samo da napune fond sati leta.. mladi piloti se u vecini primjera iskusniji od svojih starijih kolega koji lete za renomirane avijo kompanije.. lov budzet kompanije si iz pilota napravili sofere autobusa.. puno lete i zato imaju poslije 5 godina rada ogromno iskustvo.. 3 uzlijetanja i slijetanja dnevno pa ti vidi kako i šta.. to nije zanimanje buducnosti.. u nekih 10-20 godina može se ocekivati samo jedan pilot u kabini.. kompjuter ce biti back up.. itd

Sve pohvale za tekst Istoce.
Ja sam se npr. plasila jakih turbulencija sve dok nisam iscitala detaljno o njima, kakve mogu biti, zasto i kad se javljaju.
Usled manjka informacija javlja se strah. Kroz proces saznanja, i strah nestaje.

Odgovori
Vl

Tačno Marija.
Znanje, iskustvo i pouzdanje izgrađeno na ova dva principa su lek za uspešnu kontrolu straha.
Nepismeni ljudi se plaše pismenih. Neobrazovani se plaše obrazovanih, neiskusni se plaše iskusnih, itd.
Kad se razume neka pojava ili okolnost tada straha nema. Evo i primera.
Velika većina ljudi se plaši ulaska u nepoznatu prostoriju koja je u mraku. Uključite svetlo u toj istoj prostoriji i broj uplašenih se smanjuje za 90% ili čak i više.
Ovo je najjednostavniji dokaz da se strah javlja usled neznanja, nemanja informacija ili neposedovanja pređašnjeg iskustva.

An

Svaka čast bivši profesore na tekstu. Iako cesto letim imam strah, nekad čini mi se iz nepoznatog razloga još veći. Dosta korisnih informacija sam naučila, verujem da ce mi sutra let od kratkih sat vremena zaista delovati kratko.

Pozdrav

Ba

Cestitam ne uspehu. Znam neke koji ne lete zato sto imaju strah od straha. Lepo je sto si pomenuo Nixu. Prolazi vreme tako brzo…

Odgovori
My

Zanimljivo…Meni je pomoglo kad sam prihvatila da uopce nemam kontrolu, to me oslobodilo dosta briga.

Odgovori
Ma

Strah od letnja u osnovi pored straha odgubitka kontrole ima i STRAH OD STRAHA…tačnije strah od osećanja i telesnih simptoma koje imamo kada se nečega uplašimo…

Odgovori
Vl

Jedna mala ispravka Marija.
Ne postoji strah od straha, već strah od posledica koje su moguće kod prvoizazvanog straha.
Opet primer.
Kad ugledamo Lava ispred sebe, a da nije vezan ili zatvoren u kavez, mi se prvo uplašimo same životinje, a par sekundi nakon toga se uplašimo da možemo biti povređeni ili usmrćeni. Sve to munjevitom brzinom odradi naš mozak.
Izuzetno retki ljudi koji poseduju strah od straha su klinički slučajevi koji su obično zasnovani na nekim mentalnim poremećajima ili nekim drugim organskim nedostacima.

Is

Slazem se sa vama i hvala na tekstu. Slasem se sa svime sta pisete, al stvar je takodjer u samim pilotima , teroristima itd, naravno nesmijemo o tome razmisljati.

Odgovori
Ri

Hvala za tekst, pomogao mi je da se rijesim bar 1% straha. Jos samo da skontam sta da radim sa preostalih 99%. :)

Odgovori
Ka

Letim cesto ali strah je uvek prisutan.
Turbulencije mi zaustavljaju disanje i neverovatna je cinjenica da upravo tada u avionu svi zacute . Stoga , strah od aviona je gotovo prirodna , da ne kazem urodjena masovna pojava. Najlakse ce se shvatiti a ne moze se nikada prevazici samo ako se veruje u srecan ishod tj.ukoliko smo srecnici i u zivotu. Ukoliko Bog nas cuva.
Ne priznajem nikakve druge teorije i objasnjenja.

Odgovori
Je

Potpuno razumem ljude koji se plaše letenja avionom..i ja sam među njima.Naime,ja ne razmišljam o tome da avion moze da se sruši vec da je to zatvoren prostor iz koga ne mogu tek tako da izađem..i ta pomisao me užasava..bas kao sto je autor teksta napisao..strah kd gubitka kontrole je u osnovi straha od letenja.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

altec na: [POSLEDNJA VEST] Srbiji nastavljene isporuke lakih višenamenskih helikoptera H145M: „Pegazi“ dobijaju svoj treći Erbas

Primer: Desi se saobracajna nesreca, biciklistu je udario vozac automobila, 30km od centra Beograda, potrebno je pacijenta hitno odvesti u sok sobu. Dezurni HEMS helikopter, ako vec nije negde, moze da dodje tamo na lice nesrece za manje od 10min. Ako uracunamo stabilizaciju i transport lica do helikoptera.. neka to traje 15min.. i let do…

23. Jul 2024.Pogledaj

Srbofil na: [POSLEDNJA VEST] Srbiji nastavljene isporuke lakih višenamenskih helikoptera H145M: „Pegazi“ dobijaju svoj treći Erbas

@altec Nisam primetio da je bilo prigovora na organizaciju i izvođenje hitnog medicinskog transporta unutar HJ MUPa, tako da ne vidim potrebu za zasebnom službom. Što se vojske tiče, lovački/jurišni zadatak predviđa i dežurnu STS ekipu, pretpostavljam da je to primarna namena 3 H145m na Batajnici.

23. Jul 2024.Pogledaj

goran na: Emanuel Makron najavio posetu Srbiji i finalizaciju vojnih ugovora odgovarajući na pitanje o Rafalima

Glupost. A Jadar je dupli rudnik, za razliku od Nemačkog I Portugalskog projekta gde je potreban silan i fizički i hemijski rad da se dodje do Litijuma. U Jadru eksploatacijom minerala Bora dobija se kao nusproizvod Litijum. Dakle vadi se Bor, malo komplikovanije od peska, a dobija se i Litijum. Priča sa Francuzima i Nemcima…

23. Jul 2024.Pogledaj