Najnovija izmena regulatornog okvira o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza, koju je krajem marta usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva uzrokovala je danas oštro saopštenje mađarske niskotarifne avio-kompanije Viz er i reakciju samog DCV-a.
Reč je o vazduhoplovno regulatornom pitanju koje na prvi pogled deluje usko tehnički: način na koji se tumače i dodeljuju saobraćajna prava stranim avio-prevoziocima ali koji, prema tvrdnji jedne od najvećih niskotarifnih avio-kompanija u Evropi, može da dovede do zatvaranja njene baze na aerodromu „Nikola Tesla“.
Suština spora koji je danas javno eskalirao nakon, kako Tango Six saznaje, nedavnih inicijativa Viza da od nadležnih srpskih institucija dobije pojašnjenje, leži u izmenama propisa Direktorata civilnog vazduhoplovstva kojima se uređuje poslovanje stranih avio-kompanija, a koje se posebno tiču korišćenja saobraćajnih prava takozvane treće i četvrte slobode. Reč je o osnovnim pravima koja regulišu međunarodni vazdušni saobraćaj: treća sloboda omogućava prevoziocu da preveze putnike iz svoje matične države u drugu državu, dok četvrta sloboda pokriva prevoz iz te strane države nazad u matičnu.
Prema pravilima koja su izmenjena u martu, Srbija je izričito propisala da će dozvole za redovni međunarodni saobraćaj biti izdavane samo za letove koji počinju ili se završavaju u državi koja je prevozioca odredila (državi designacije), odnosno bilo gde unutar Evropske unije kada je reč o prevoziocima sa sedištem u EU. Iako izmena deluje tehnički, ona pojačava princip da strani prevozioci u Srbiji prvenstveno treba da koriste saobraćajna prava za povezivanje Srbije sa svojim matičnim tržištem. Naglasak se time stavlja na tradicionalne operacije treće i četvrte slobode, kod kojih vazduhoplov započinje i okončava svoje putovanje na teritoriji države designacije prevozioca.
Potencijalno sporan aspekt direktnije je vezan za mađarsku nisko-tarifnu avio-kompaniju Viz er. Prevozioci poput ove kompanije razvili su deo svog poslovnog modela sa konceptom zasnovanim na lokalnom stacioniranju (baziranju) aviona i posada, na primer u Beogradu. Viz er je tako jedina inostrana avio-kompanija koja je bazirana u Srbiji, na osnovu dosadašnjeg tumačenja ugovora o Otvorenom nebu koji liberalizuje saobraćaj EU i ne-EU zemalja.
Kako Viz tumači nove izmene, eksplicitnim vezivanjem operativnih dozvola za prava treće i četvrte slobode, novi propis sužava prostor za tumačenja koja bi mogla da dozvole postojanje baze u Beogradu.
Sa druge strane, izmene ne zabranjuju direktno stranim prevoziocima da baziraju vazduhoplove u Srbiji. One, međutim, uspostavljaju jasniji pravni okvir koji favorizuje tradicionalni međunarodni saobraćaj između Srbije i države designacije prevozioca, umesto razgranatih operacija „od tačke do tačke“ koje se sprovode iz same Srbije.
Uz to, izmene donose i olakšice za čarter saobraćaj. Po ranijim pravilima, određeni administrativni zahtevi primenjivali su se na čarter serije od dva ili više letova. Revidirani propis sada podiže taj prag, pa se pooštrene procedure odobravanja primenjuju tek na čarter serije sa više od četiri leta. Strani prevozioci koji u Srbiju obavljaju povremene ili ograničene čarter usluge tako će imati pojednostavljen postupak i manje administrativno opterećenje.
Reakcija Viz era: „Proračunat napad na konkurenciju“
U svom današnjem saopštenju, Viz er je prilično oštro osudio izmene regulative, ocenivši ih kao „kršenje obaveza Srbije prema Evropi“. Prema saopštenju mađarske kompanije, cilj izmena je da se kompanija prisili da od novembra 2026. obustavi operacije svoje baze u Beogradu.
U saopštenju se dalje navodi da su postupci nadležnih srpskih institucija „proračunat napad na konkurenciju, slobodu izbora potrošača, povezanost i hiljade radnih mesta u Srbiji“, uz tvrdnju da predstavljaju kršenje obaveza koje Srbija ima na osnovu Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA), kolokvijalno nazvanom Sporazum o Otvorenom nebu.
– Od 2007. godine Viz er je značajno ulagao u Srbiju, doprinevši privredi zemlje sa nekoliko stotina miliona evra, prevezavši više od 14 miliona putnika i podržavajući turizam, trgovinu i zapošljavanje širom zemlje. Avio-kompanija je izgradila razgranatu mrežu pristupačnih direktnih veza između Srbije i velikih evropskih gradova (29 linija ka 26 gradova u 10 zemalja), čineći putovanja dostupnim srpskim građanima, privredi, studentima i turistima podjednako.
Uprkos ovim doprinosima, srpske vlasti sada sprovode mere očigledno osmišljene da Viz er isteraju iz Beograda, u nastojanju da državno potpomognutog nacionalnog prevoznika zaštite od legitimne konkurencije, istog tog državno potpomognutog prevoznika koji je progutao protivvrednost stotina miliona evra novca srpskih poreskih obveznika kroz državnu pomoć, i to u istom periodu u kojem je Viz ulagao.
Ako bazna operacija Viz era u Beogradu bude prisiljena da se zatvori, posledice po Srbiju biće teške:
Više od 150 visokokvalifikovanih, dobro plaćenih radnih mesta u vazduhoplovstvu bilo bi izgubljeno; hiljade dodatnih radnih mesta u turizmu, ugostiteljstvu, aerodromskim uslugama i srodnim delatnostima bilo bi dovedeno u opasnost; Srbija bi izgubila ključne niskotarifne i direktne vazdušne veze sa velikim evropskim destinacijama; srpski potrošači suočili bi se sa smanjenom konkurencijom, manjim brojem mogućnosti za putovanje i višim cenama avio-karata; turistički sektor zemlje i šira privreda pretrpeli bi značajnu štetu.
Pored neposrednog ekonomskog uticaja, ovi postupci izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu obaveza Srbije prema Evropskoj uniji i njenog statusa zemlje kandidata za članstvo u EU. Viz er čvrsto veruje u poštenu konkurenciju, otvorena tržišta i snažnu povezanost – principe na kojima počiva evropski vazduhoplovni sistem. – stoji u saopštenju Viz era koji u priču ubacuje i srpsku nacionalnu avio-kompaniju Er Srbiju i njihove potencijalne benefite kao jedan od, po njima, pravih razloga za pomenute izmene.
Viz er je u svojoj reakciji išao toliko daleko da je direktor korporativnih poslova snimio poruku srpskim vlastima u sred Knez Mihajlove:
Odgovor Direktorata: „Nijednom prevoziocu nije uskraćeno pravo letenja“
Direktorat civilnog vazduhoplovstva takođe je reagovao danas demantijem na medijske navode u vezi sa izmenama regulatornog okvira. U saopštenju Direktorata ističe se da nijednom avio-prevoziocu nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica Evropske unije, niti pravo otvaranja novih linija u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima:
– Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije svoje nadležnosti obavlja profesionalno, nepristrasno i u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima, uz puno poštovanje principa ravnopravnosti i fer konkurencije.
Važno je da javnost bude tačno informisana da predmetne regulatorne izmene ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja, već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevozioce koji posluju na tržištu Republike Srbije.
Direktorat će i ubuduće nastaviti da postupa transparentno i odgovorno, u interesu bezbednog, stabilnog i konkurentnog razvoja civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. – stoji u saopštenju DCV-a.
ECAA, bilateralni sporazumi i poslovni model baziranja aviona
Da bi se razumele implikacije spora, neophodno je razumeti zašto je poslovni model baziranja aviona osetljiv na način tumačenja saobraćajnih prava.
Inostrani prevozilac koristi treću i četvrtu slobodu da poveže svoju matičnu državu sa Srbijom, dakle avion dolazi iz inostranstva, opslužuje liniju i vraća se u matičnu bazu. Model koji koriste niskotarifni prevozioci poput Viz era temelji se na suprotnoj logici: vazduhoplovi i posade stacionirani su u Beogradu, gde i prenoće, a odatle leteći ka nizu destinacija, odnosno nizu različitih zemalja, vraćaju se u Beograd kao u svoju de fakto matičnu bazu.
Ukoliko bi se Vizu, na primer, onemogućilo da ima bazirane avione na „Nikoli Tesli“, on bi ključne jutarnje polaske tako prepustio Er Srbiji, odnosno srpska nacionalna avio-kompanija bi profitirala. Operativna fleksibilnost Viz era se smanjuje ako, na primer, avion nakon Beograda kao destinacije mora vratiti u neku početnu inostranu bazu.
Naglašavanjem, u okviru novih izmena, da putovanja treba da počinju i da se završavaju u državi designacije prevozioca, regulator dovodi u pitanje održivost operacije čije je faktičko ishodište Beograd, a ne matično tržište kompanije.
Pravni okvir koji ovaj spor čini posebno osetljivim jeste Sporazum o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA), čija je Srbija potpisnica. ECAA proširuje principe jedinstvenog evropskog vazduhoplovnog tržišta na zemlje koje nisu članice EU, uključujući slobodu pružanja usluga i otvoren pristup tržištu, u zamenu za usklađivanje sa pravnim tekovinama Unije u oblasti vazduhoplovstva. Poziv na ECAA u saopštenju Viz era nije slučajan, kompanija svoj argument gradi upravo na tvrdnji da mere narušavaju obaveze koje je Srbija preuzela tim sporazumom. Direktorat, sa druge strane, uređivanje okvira predstavlja kao postupanje koje je u potpunosti u skladu sa međunarodnim propisima.
U ovu regulatornu jednačinu ulazi i pitanje državne pomoći, koje saopštenje Viz era eksplicitno otvara. Optužba da je srpski nacionalni prevozilac godinama uživao značajnu državnu podršku, dok je istovremeno strani konkurent ulagao bez takvih povlastica, dotiče jedno od najosetljivijih poglavlja u procesu evropskih integracija. Pravila o državnoj pomoći i zaštiti konkurencije predstavljaju ključni deo pregovaračkog okvira za članstvo u EU, pa svaki spor te vrste neizbežno dobija dimenziju širu od samog vazduhoplovstva.
Sa druge strane, Evropska komisija je do sada striktno kontrolisala državu Srbiju u domenu eventualne nedozvoljene državne pomoći nacionalnoj avio-kompaniji i do sada nije ustanovila kršenja pravila (u prvim godinama postojanja Er Srbije postojalo je više načina kako da se realizuje dozvoljena državna pomoć kompaniji u nastajanju, odnosno restruktuiranju).