BEG airport status
LYBE 2603:30 Z 110°03KT CAVOK 14/10 Q1017 NOSIG=
Rušenje Upravne zgrade fabrike aviona Ikarus: Izostanak zaštite kao kulturnog spomenika i ugrožavanje srpskog industrijskog nasleđa Postupak odlagan nekoliko puta, novi datum rušenja i dalje nepoznat / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Rušenje Upravne zgrade fabrike aviona Ikarus: Izostanak zaštite kao kulturnog spomenika i ugrožavanje srpskog industrijskog nasleđa

Upravna zgrada prve srpske fabrike aviona Ikarus krajem maja ove godine našla se pred rušenjem. Datum rušenja je nekoliko puta tokom prethodnih meseci pomeran, a poslednjim odlaganjem u julu nije jasno definisan novi rok.

Novom Beogradu tako preti gubitak jedne od njegovih najstarijih sačuvanih građavina koja se i danas nalazi u udubljenju koje zapravo predstavlja originalni nivo zemljišta pre njegove masovne izgradnje. Zgrada je locirana u ulici Gramšijevoj, između ulice Goce Delčeva i keja kod hotela Jugoslavija.

Srpsko vazduhoplovstvo može ostati bez neprocenljivog istorijskog nasleđa iz svog verovatno najslavnijeg doba, dok industrijsko nasleđe zemlje, ispostavilo se, nastavlja da gubi svoje najvrednije simbole.

Za (privremenu) utehu je da se protiv ovog postupka pobunila grupa entuzijasta sa namerom da zgradu sačuva i obezbedi joj novu kulturnu namenu, kaže pokretač akcije spasavanja zgrade Miodrag Simović.

Ni postupak restitucije nije sprečio prodaju zgrade i njeno udaljavanje od prvobitnog vlasnika / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Prema njegovim rečima, Dimitriju Konjoviću, inicijalnom vlasniku fabrike i čoveku koji je podigao Upravnu zgradu, fabrika je nakon Drugog svetskog rata oduzeta, a zatim i nacionalizovana. Kasnije, njegov sin Slobodan Konjović pokrenuo je postupak restitucije koji, kako objašnjava Simović, nikada nije sproveden do kraja:

– Uprkos postupku restitucije koji je bio u toku zgrada je prodata. Kupile su je dve građevinske firme Kemoimpeks i Neimar Visokogradnja 2010. godine. Odlučeno je da se na tom zemljištu na kome se nalazi Upravna zgrada izgradi novi objekat, te da se ona mora srušiti. To je u planu još od 2015. godine, međutim, grupa građana koja je bila protiv tog postupka uspela je da ga kratkotrajno odloži. Nažalost, nije uspela i da ga zaustavi u potpunosti. –

Iako čuva značajan deo istorije, zgrada se ne nalazi pod zaštitom kao kulturni spomenik / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Iako postoji mnogo razloga da se ta zgrada smatra kulturnim spomenikom, ona se trenutno ne nalazi pod zaštitom kao takva, kaže Simović:

– Postoje indicije da je ona nekada bila pod zaštitom, u to nismo sigurni, čak ni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nismo mogli da saznamo da li je ta zaštita ikada postojala. Međutim, ono što sigurno znamo jeste da ona trenutno nije zaštićena. Svakako, razlozi da se zgrada sačuva su prema mom mišljenju i više nego očigledni. –

Propadanje industrijskog nasleđa

Kako navode entuzijasti iz grupe za zaštitu zgrade, njen značaj je višestruk. Ona je reprezent jedne ozbiljne fabrike aviona koja je između dva rata proizvela blizu 500 letelica, ali i pokazatelj industrijske razvijenosti određene zemlje, smatra Rifat Kulenović iz Muzeja Jugoslavije.

Hoće li „Ikarus“ zauvek zatvoriti sva svoja vrata? / Neda Mojsilović, Tango Six

Ipak, ona se ne može posmatrati samo kroz te dve dimenzije. Prema rečima Kulenovića, ona je takođe i pokazatelj nečega što se u Srbiji događa poslednjih 15 godina:

– U poslednjih 15, a naročito poslednjih 10 godina industrijsko nasleđe – stare fabrike i stari punktovi, pa i celokupna industrija – u velikom procentu nestaje i onesposobljava se. To je jedan industrijski pad koji se na terenu jasno može videti. Ne postoje brojevi koji bi mogli da pokažu suprotno. Moje poslednje istraživanje pokazalo je da se čak i mali proizvodni punktovi koji su uvek bili ekonomski efikasni masovno zatvaraju. –

„Koliko smo svesni značaja važnih istorijskih punktova i da li smo spremni da ih sačuvamo?“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six

Međutim, industrijsko nasleđe nije oličeno samo u zgradi, već i u procesima koji se u njoj odvijaju, objašnjava Kulenović. Takođe, ona nije reprezent samo vazduhoplovne industrije, već i slojeva društva, u ovom slučaju konkretno inženjerskog, smatra on:

– Industrijsko nasleđe nije specifična baština, ono je deo opšte baštine, stoga ova zgrada mora biti sačuvana. Nju treba istaknuti u tom simboličnom smislu, natpisima, fotografijama, koje već postoje. Nema potrebe da se ona iznova markira kao takva. To se muzeološki kroz institucije koje su nadležne za tu vrstu delatnosti, na primer Vazduhoplovni muzej, odnosno Muzej nauke i tehnike, može veoma lako uraditi, što nije čak ni ekonomski mnogo zahtevno.-

Autor:

Marta Lutovac Zamenica glavnog i odgovornog urednika marta.lutovac@tangosix.rs

Komentari

i

Svaka cast na inijacitvi! Lepa zgrada steta bi je bilo srusiti i da nema neki istoriski znacaj. Meni je zadnjih trideset godina Beograd postao jedan prenapucen prljav kicast grad (a bogami i mentalitet se otklonio od nekog gradskog) ala neki siromasni bliskoistocni grad. Bez ovakvih bisera bice samo jos i gori.

Odgovori
r

zgradu treba uništiti da se uništi trag da je Srbija (Jugoslavija), nekad nešto radila,
moramo misliti da nismo ništa imali

Odgovori
P

Ovakvu zgradu treba restaurirati i koristiti je kao opste kulturno dobro sa pratecim sadrzajima.

Mora li sve sto nije partizanske proslosti(sem Dedinja gde su se isti uselili) da se satre?
Najlepse zgrade u Beogradu (arh. Bresovan) se raspadaju od sopstvenog nemara, Komanda vazduhoplovstva Zemunu, zgrada Bigz-a…nafatirani investitor ce poravnati teren I dici betonsko stakleno cudoviste kakva se na zapadu masovno ruse.

Odgovori
P

Prijatelju, nisu u komunizmu te zgrade propale nego u demokratiji

P

A zasto me krstis prijateljem kad ti nisam i jesam li ja rekao da su propale pre demokratije? Naravno, svako ima slobodu da razume kako hoce, ili ume, ali to nigde nisam naveo.
Bez pozdrava, laku noc.

s

Dok se ceo svet trudi da sacuva svoje istorijsko nasledje, Srbi prednjace u unistavanju istih…
Da li mislite da bi na primer Francuska, Nemacka ili Rusija bile toliko bogate da su stalno nesto iznova pravile?! Pa i u Moskvi i u Parizu imate zgrade stare vise vekova u kojima ljudi zive, rade…
I da uniste ovu zgradu, napravice poluprazan trgovinski centar ili zgradu u kojoj nece prodati stanove sledecih 20 god, jer u Bg vec ima suficita stanova…
Ali, mogu da prebace neku predskolsku ili skolsku ustanovu, neko drzavno preduzece koje iznajmljuje privatni prostor, mozda hostel…
Ps – mozda da se razmisli o peticiji kako bi se proglasio kulturnim dobrom?

Odgovori
L

U Moskvi sam ziveo u zgradi koja je bila odmoriste poklonika koji su isli u hodocasce u obliznji manastir. Zgradi je preko 120 godina i nikome ne pada na pamet da je rusi…

TEŠKA SRAMOTA ZA SRBIJU U CELINI! Nek se nose vlasti koje dopuštaju ovakvo rušenje ovakve jedne lepe zgrade koja još može da služi raznim namenama! Srpska sramota se zove „INVESTITORSKI URBANIZAM“ gde par kapitalista odredjuje kako će nam izgledati gradovi

Odgovori
m

Ovakvu zgradu treba vratiti njenom zakonskom vlasniku Slobodanu Konjovicu. Ukoliko bude srusena nadam se da ce vlasnik tuziti uzurpatore svoje imovine i ostvariti svoje pravo pred evropskim sudovima

Odgovori

Тако је и ћирилица срушена, али мало ко је тога свестан. Зато је залудно бранити ово сада, већ је прихваћено сатирање културног наслеђа. И учествовало се у њему.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Što se događa sa Zagrebom – 1. dio

Na velikoj večini od tih aerodroma koje spominjete sam putovao autom iz Zagreba i to višekratno. Za neke od njih putujem više puta godišnje. Čak i iz najudaljenijeg Salzburga sam letio. Ja do Beča, Budimpešte, Venecije i Splita stižem sigurno za tri sata i manje, do Zadara za dva, Pule za dva i pol sata.…

25. Apr 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Što se događa sa Zagrebom – 1. dio

Sam članak o tome nije dostatan kao tema. Da se, nedaj bože, desi neki incident radi premalog broja zaposlenika, da se desi pobuna ili štrajk zaposlenika, onda bi to možda bila tema. Naime, eventualno smanjeni broj radnika može značiti racionalno poslovanje (svi znamo kako se zapošljava u društvenim poduzećima), može značiti pretjerano šparanje i eksploataciju…

25. Apr 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Što se događa sa Zagrebom – 1. dio

Statističar: Stvarno se ne bi trebali raspravljati na ovom forumu na ovaj način. Ovo je ipak zrakoplovni forum i tu bi trebao biti neki nivo rasprave. No, dobro, Eindhoven je LCC zračna luka (kao i Hahn, Charleroi, Beauvais idr.). Takve zračne luke su alternative večim zračnim lukama, bitno jeftinije od njih i zato ih masovno…

25. Apr 2019.Pogledaj

veron na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Što se događa sa Zagrebom – 1. dio

Šengen nije uspostavljen za članice EU već one koji nisu dio zajednice.

25. Apr 2019.Pogledaj

Send this to a friend