Pipistrelov Sinus ponovo prerađen u bespilotnu letelicu – Američka kompanija UAVOS konstruisala Albatross 2.2

Kompanija UAVOS drugo je preduzeće u svetu koje je vazduhoplove s posadom slovenačkog proizvođača Pipistrel, pretvorila u bespilotne letelice (BPL). O tome je za sUAS News govorio vodeći inženjer UAVOS-a Aliaksej Stratsilatau. On je odgovarao na pitanja vezana za stvaranje i razvoj nove BPL koja je, kao i kod saudijskog Naučno-tehničkg kompleksa ’’Kralj Abdulaziz’’, konstruisana na osnovu motorne jedrilice Pipistrel Sinus.

Na pitanje o tome odakle ideja da kompanija izvrši prepravku vazduhoplova kojim upravlja čovek u bespilotni sistem, je odgovorio da je to zatražio njihov klijent koji je želeo tešku bespilotnu letelicu i to za komercijalnu upotrebu. Kada su u kompaniji izračunali cenu razvoja takvog vazduhoplova od nule, došli su do zaključka da je cena sata naleta suviše skupa, mnogo veća od cene časa naleta obične letelice kojom upravlja ljudska posada. Potom su njihovom klijentu ponudili da proširi asortiman komercijalnih bespilotnih sistema tako što će u tu svrhu izvršiti dorada motorne jedrilice Pipistrel Sinus, pojasnio je Stratsilatau .

Ovaj vazduhoplov je izabran, po rečima vodećeg inženjera UAVOS-a, zato što ima dugo trajanje leta, oko 25 časova s teretom od 40 kg. Osim toga ovi vazduhoplovi su dostupni na sekundarnom tržištu letelica, što značajno smanjuje finansijska sredstva i vreme potrebno za izradu prototipa. Još jedna značajna karakteristika ovog tipa letelice je to što u standardnoj konfiguraciji poseduje padobranski spasilački balistički sistem.

Prednost Sinusa je takodje i to što je visokokrilac i to što nema krilnih podupirača, što je omogućilo  da se na krila postave nosače korisnog tereta. Umesto pilotskih sedišta, instalirani su dodatni rezervoari za gorivo od 80 litara. Takođe ovaj tip letelice se proizvodi već duže vrene, dobro je testiran i prilično je pouzdan. Osim toga, ostvarena je i dobra saradnja s proizvođačem – slovenačkim Pipistrelom.

Na pitanje koliko je trajao razvoj BPL na osnovu Sinusa odgovorio je da je konverzija prve letelice trajala 8 meseci i da je prva BPL imala svoju prelaznu varijantu jer je to bio opciono pilotian vazduhoplov:

– Sada je u proseku, za konverziju potrebno 3-4 meseca zajedno s doradama vazduhoplova – objašnjava Stratsilatau .

Što se tiče najvećeg izazova s kojom se susreo tim inženjera prilikom procesa dorada, istaknuta je potreba za dodatne proračune koji se tiču ojačanja trupa, zajedno s postavljanjem dodatnih rezervoara za gorivo. Takođe programeri su odradili veliki deo posla oko sistema upravljanja – rešen je problem sletanja aviona prilikom jakog bočnog vetra (oko 14 m/s) u potpuno automatskom režimu.

Govoreći o prednosti konverzije letelice s posadom u BPL u odnosu na razvoj teškog bespilotnog sistema od nule, Stratsilatau je rekao da je za stvaranje nove BPL od nule potrebno mnogo vremena kao i resursa jer to zahteva razvoj, proizvodnju prototipa, testiranje bez pilota, pripremu prateće dokumentacije i obuku tehničkog osoblja. Takođe, tokom testova postoji velika mogućnost gubitka prototipa.

Bila je primamljiva ideja da se koriste gotovi, sertifikovani, testirani avioni koji se nalaze u serdijskoj proizvodnji s prilagođenim sistemima i garantovanim parametrima, i to za simboličnu cenu:

– Jednostavno je neprocenljivo imati i mogućnost testiranja performansi autopilota i njegovo podešavanje s pilotom u letelici, posebno kada se vrši automatsko poletanje i sletanje. – izjavio je za sUAS News prvi čovek konstruktorskog tima kompanije UAVOS.

Odgovarajući na pitanje o tome ko može imati najviše koristi od ovakvog tipa teške BPL, Stratsilatau je rekao da takve letelice teže oko tonu i više a da se u ovoj kategoriji svi vazduhoplovi (laki vazduhoplovi) pilotiraju prema pravilima otvorene vidljivosti tj. pilot mora posmatrati horizont. Stoga letovi po lošem vremenu i noću mogu se izvoditi letelicama koje su opremljene specijalnom opremom i a lete ih posebno obučene posade. Ovo automatski utiče na cenu časa leta, čineći ga skupljim. Istovremeno, BPL s masom od oko jedne tone ili više omogućuje izvršenje rutinskih zadataka praćenja ne samo u složenim meteo uslovima, već i izna zona gde nema prinudnog sletanje: okean, šuma. Važna stvar je da nema opasnosti od gubitaka ljudi.

Postavljeno je i pitanje zašto je sposobnost pretvaranja letelice s pilotom u BPL važna za industriju bespilotnih sistema, iz UAVOS-a je odgovoreno da to kao prvo drastično smanjuje cenu sata naleta, čime se komercijalno tržište otvara za teške BPL. Kao drugo pouzdanost sertifikovanih uređaja povećava pouzdanost čitavog bespilotnog sistema kao celine. Pored toga, konverzija skraćuje potrebno vreme za proizvodnju što je jedan od važnih uslova za bilo kog kupca a i finansijska sredstva nisu zamrznuta. Važna stvar je dostupnost velike mreže dilerskih centara i prodavnica rezervnih delova donora BPL, što opet smanjuje vreme zastoja u proizvodnji i smanjuje cenu sata leta.

Taktičko-tehničke karakteristike bespilotne letelice Albatross 2.2 mogu se videti na sajtu kompanije UAVOS.

Video koji prikazuje ispitivanja BPL Albatross 2.2 u 2015. godini: