U svojoj autobiografskoj knjizi „Ja, tajkun“ jedan od najaktivnijih biznismena u poslednjih nekoliko decenija na prostoru bivše Jugoslavije Miroslav Mišković tri stranice posvećuje svojim pokušajima da se bavi avio-biznisom.
Za razliku od poslednje iteracije pokušaja spasavanja Jata u formi Etihada (koji polako odlazi) nacionalnu avio-kompaniju Jugoslavije i Srbije udruženi domaći biznismeni pokušali su da „spasu“, kako Mišković navodi u svojoj knjizi, svojim parama.
Na početku knjige koji se odnosi na 90-te godine on u delu prepričavanja ranog perioda svoje karijere pominje i trenutak kada mu Slobodan Milošević nudi da bude direktor JAT-a pre nego što je to postao pokojni Živorad Petrović 1992. godine. Mišković odbija ponudu da bi 14 godina kasnije sa Aviogenexom pokušao da osnuje Er Maksi. Interesantno je da je na čelu menadžmenta Er Maksija koji Mišković karakteriše kao „loše kadrove“ bio Predrag Vujović koji je godinu dana nakon ovog neuspeha doživeo još jedan na čelu takođe nikad pokrenute Centavije.
Odlomak iz knjige Miroslava Miškovića prenosimo uz dozvolu izdavačke kuće Laguna:
„Godine 2005. osnovao sam firmu Er maksi (Air Maxi), zamišljenu da bude low cost prevoznik. Planirali smo da počnemo od turističkih destinacija u Turskoj, Grčkoj, Egiptu, Maroku i na Crnogorskom primorju, a da kasnije uvedemo i linije za Bukurešt, Sofiju, Skoplje i Ljubljanu.
Zamisao nije uspela jer smo imali problem sa kadrovima. Sve je u kadrovima, a za taj posao nismo imali prave. Nedostajalo nam je i dovoljno znanja. Tada su low cost kompanije tek počinjale da se razvijaju. Nepromišljeno smo ušli u materiju koji nismo dovoljno proučili. I načelno govoreći, o tom biznisu nije se tada znalo ni izbliza koliko se sada zna. U svakom slučaju, izgubili smo oko 800.00o evra i stvar je propala. Nisam uspeo ni u vrlo zanimljivom projektu za revitalizaciju JAT-a.
Delta je 2011. bila nosilac projekta u kojem je nacionalna avio-kompanija trebalo da bude kupljena i privatizovana, da se u nju uloži novac i dovede profesionalni menadžment. JAT je bio jedna raspuštena kompanija, bez reda i bez hijerarhije. Napravljen je konzorcijum domaćih kompanija sa Deltom kao najvećim partnerom, a s nama su bili i Kostićev MK, Branislav Grujić, priključio nam se i Miroslav Bogićević. Ideja je predočena Borisu Tadiću, a sa predsednikom vlade Mirkom Cvetkovićem imali smo nekoliko sastanaka. Razjasnili smo udele i način finansiranja, razgovarali smo o tome da država bude vlasnik 50% akcija, a odabrali smo i novo ime kompanije. Verujem da će vam zvučati logično i poznato: Er Srbija.
Međutim, u Srbiji su uvek na redu neki izbori, bližila se 2012. Tadić je očekivao izbore za Skupštinu Srbije i tog trenutka nije želeo da bude povezivan sa zloglasnim tajkunima – čak ni tako što će rešiti probleme važne, a neuspešne nacionalne kompanije. Zbog famoznog rejtinga i iz političkih razloga, zanimljiv projekat je propao. Konzorcijum nije dobio priliku da podigne JAT na noge, iako su na okupu bili vodeći srpski privrednici. To su ljudi s kojima bih mogao da radim, i od svih njih jedino se Bogićević na čudan način našao u našem društvu. Upravo Tadić je tražio da i on bude uključen u projekat. Ja sam to prihvatio i sa Bogićevićem zakazao sastanak. Pitao sam da li ima pare da pokrije svoj deo investicije. „Nemam, ali ti sigurno možeš da mi nađeš kredit“, rekao je. Prihvatio sam i to, banke su bile spremne da podrže ovako dobru ideju i kredit se mogao dobiti. „Naći ćemo kredit, koliku kamatu si spreman da platiš?“, pitao sam ga. „Koliko treba!“ Koliko treba?! Imao sam pred sobom neozbiljnog partnera i to je bilo jasno. Niko na svetu ne plaća kamatu „koliko treba“, plaća najmanje što mora i plaća onoliko koliko njegov posao može da podnese. Uzimanje kredita „koliko meni treba“ upropastilo je na stotine firmi u Srbiji.
U svakom slučaju, JAT je, ne zadugo, ostao u državnim rukama. Ja bih rekao: šteta, jer bismo doveli menadžment iz Lufthanse, najpouzdanije evropske avio-kompanije, a gubitke JAT-a bismo snosili sami – to ne bi morali da iz budžeta plaćaju građani Srbije.“
![[ANALIZA] Šta će novi ekonomski vandalizam Donalda Trampa u formi uvođenja novih carina uraditi srpskoj a šta globalnoj avio-industriji](https://media.tangosix.rs/2025/04/Airbus-Family-Flight_EVE-2840-02-Family-Days-2024-from-helico-038-262x130.jpg)
Sasa Dragic
1 – Sve njegove pare su pare gradjana Srbije koje su pokradene proslih decenija.
2 – Jaka ekipa, sve tajkun do tajkuna kojima je mjesto u zatvoru a ne da oni vode bilo sta.
3 – Datuziteljstvo i sudstvo rade svoj posao ovo bi bili „memoari iza resetaka“…
Tesko nama dok je god ovako, nikakva kompanija nece imati perspektive.
…Vjerujem da ni ovaj komentar nece proci cenzuru, ali ja morao napisati…
Dragan Dubonjac
Nadovezaću se na vaš komentar jednim Citatom iz gore napisanog Texta.
“ želeli smo dovesti Menadžment iz Lufthanse najboljeg Avioprecoznika“
Znate ovo je dokaz o muljanju tadašnje VLASTI zajedno sa izvesnim političko ekonomskim evropskim divovima o prodaji Države za sitan Keš !
Petar Čelik
kao neko ko je proćitao knjigu i više puta morao da trči do kupatila zbog mučnine koju ona proizvodi moram reći da knjiga izostavlja jedan bitan detalj – naime mišković je rođen bezgrešnim začećem
gomila bajki koja pere najprljavijeg lika koji se pojavio u tranzicionom periodu. čini mi se da mu je ghost writer bio nesretni miša brkić (učestvovao je i na promociji knjige), koji već nekoliko godina pokušava da napiše smislen članak o avijaciji, što u vremenu, što u danasu
Vladimir
Petre,
Pogodak u sridu, kao kod Alke.
BB
Da je htio, mogao je iskopirati Trade Air, uzeti dva manja aviona i „krpiti“ rupe gdje Jat nije bio aktivan (Niš, na primjer), a onda polako preuzimati kvalitetno osoblje i avione..
Finansijski i politički je bio dovoljno jak da to uradi. To bi bio biznis…
Ali bizmmis počiva na drugim postulatima: daj nešto džabe da ja uzmem što se može uzeti a onda da to pustim niz vodu…
NN lice
I u ovom malom odlomku Mišković je uspeo da demantuje samog sebe.
2005. je hteo da napravi Air Maxi, ali se ispostavilo da ne može naći kadrove, a već 2011. godine predlaže konzorcijum koji bi preuzeo JAT, i tu bi doveo Lufthanzin menadžment.
Mogu da zamislim kakav bi to bio menadžment, kada te iste ljude nije hteo da angažuje u svoju aviokompaniju.
ITS
A pise li Miskovic nesto u toj knjizi o svojoj ulozi u odvajanju JAT-Tehnike od JAT-a pocetkom dvehiljaditih sa planom da potom JAT-Tehnika postane tehnicka baza za tu njegovu aviokompaniju?
AL-41F1
Fascinatno mi je neumorno pljuvanje Miskovica, evo nekoliko „licnih iskustava“ moje majke koja je radila u Delti, ne kao menadzer i sl. „visoke“ pozicije nego kao najobocniji prodavac:
1. Plata nije kasnila ni dana nikad
2. Bila je bolje placena nego u bilo kojoj drzavnoj firmi, a radila ih je u nekoliko, jer se radilo na procenat….i to mnogo bolje
Jednostavno poslovni modeli drzavnih kompanija, npr. JAT su najcesce pogresni i zato propadaju, a kad se pojavi menadzment koji firmu pocne voditi profesionalno, kao privatnu kompaniju, on cesto biva smenjen (ili nedovoljno placen pa izgubi motivaciju) jer nekome to „smeta“ imamo primer Aerodroma Nis.
Cinjenica je da se vecina „biznismena“ sa pocetka 2000ih bavila gasenjem firmi, dok pomenuti je iste razvijao(C market, banka itd.) pa prodavao za poprilicne novce, samim tim terao nove vlasnike da nastave sa poslom da bi im se investicija isplatila(Maxi i dalje radi i zaposljava ljude), kamo srece da su svi tako radili, a ne kupovali firme, prodavali masine i robu iz magacina pa gasili iste.
Verujem da je ideja o aviokompaniji uspela, da bi u njoj bili dobri uslovi i da bi imala sta da ponudi bez da to placaju gradjani Srbije u vidu subvencija(kao npr. Air Srbije). Ne moze u 10 razlictih grana da se vodi biznis uspesno, takav se jos nije rodio
Drzavi je jos 80ih predlagano od strane direktora Geneksa(koji je cupao JAT iz bankrota) da prave LCC…sve je to nevesto odradjeno, odbijano, propusteno, uostalom zato im se i raspala drzava, a danas je( a i sebe) dizu na neki nepostojeci nivo.
Mislim da cu dobiti proprilican „hejt“ za ovaj komentar, ali to su cinjenice
Bube
Izvini, ti to prica o miskovi i delti? Ima li ti uopšte predstavu koliko je firmi kupio i isterao radnika na ulicu, koliko ih je sravnio sa zemljom i na koji nacin ih je kupio. Sta je on to uradio sto u normalnom svetu ne bi bilo kaznjeno zestoko kao nelojalna konkurencije, nametanje, mito itd. Glupo je uopšte ulaziti u polemiku sa tim covekom i onima sto ga podržavaju. Tako da sam ja ispao glup, ali isprovo Iran.
Majlo
Pitaj majku kako su i kada isplaćivani dobavljači za Maxi
AL-41F1
@Bube Nerealno je ocekivati da privrednici odrzavaju firme koje su neprofitabilne u zivotu, uostalom takva filozofija vlasti nas je i dovela u rat i „tranziciju“. Primera radi: spasavanja neprofitabilnog JAT-a od strane Geneksa, odbijanje Shell-a kao „narodnu izdaju“, predlagace berze karakterisati kao „reinstalatore kapitalizma“, narodne izdajnike itd. itd. dok se tudje(narodne) pare slivaju u neprofitabilna preduzeca, da bi se odrzavao privid socijalne stabilnosti. Ne nije Miskovic kriv za to, ustalom zato je i dao ostavku dok je bio u vrhu drzave.
@Majlo nije radila u Maxi-u nego u osiguranju. Nakon prodaje firme Maxi, isplaceno je oko 300 mil. dobavljacima, sto se vidi iz ugovora, otp. 30% ugovorne vrednosti firme sto je razumno, jer je firma bila pred prodaju, naravno da ce pumpati sto vise kesa da bi dobio sto veci iznos. dok npr. Agrokor je duzan vise kreditorima i dobavljacima nego sto je ukupna vrednost firme, ali takvog (stranog) privrednika drzava Srbije nije zaustavila da uopste posluje ovde, dok im je ovaj nas smetao. Prepoznajete sablon???
Koliko je smesna rasprava govori cinjenica je operativni profit Delte u jednom momentu bio veci od EPS-a i NIS-a sa gotovo neogranicenim resursima. Ko ovde rasipa narodne pare, Miskovic ili vlast i koga tu treba hapsiti?
Golub
@AL-21F1
Ja itekako prepoznajem šablon rada g. Miškovića i vaš odgovor nema veze sa suštinom problema. Maxi nije plaćao dobavljačima ono što im duguje i na razne načine ih je ucenjivao. Kada vi isporučite robu, vi morate da platite i porez, bez obzira što vama kupac nije platio. To možete da izdržite jednom, dva puta, posle toga bankrotirate. Maxi je uništavao svoje dobavljače tako što im nije plaćao sve dok oni ne bi bankrotirali. Neretko ih je onda kupovao za sitne pare. Znam direktno za više takvih slučajeva, uključujući i prijatelja koji je investirao debelo u farmu goveda i bio prisiljen da sve proda da bi platio dugove.
U svakoj normalnoj zemlji to je privredni kriminal koji se itekako sankcioniše, dok je kod nas država saučesnik.
Izvinjavam se za off-topic, ali da neko priča da je Mišković sposoban biznismen je apsurd. Voleo bih da vidim koliko bi bio uspešan u bilo kojoj uređenoj pravnoj državi.
Da makar okrznem temu – ne verujem da bi Mišković, niti bilo koji drugi srpski tajkun, oporavio Jat/Er Serbiju. Iz prostog razloga što oni ne znaju ništa konstruktivno da rade i do sad niko od njih nije napravio ništa, a da nije bilo neke muljavine u pozadini. Najlepše od svega je što bi Srbija ostala vlasnik 50% te avio kompanije. Da umreš od smeha! Da, dobar koncept inače, ali kao što ne bih dao lisici da mi upravlja kokošinjcem, isto tako ne verujem da bi se Jat oporavio novcem srpskih bizMismena. Pre bih rekao da bi se biMismeni oporavili na račun poreskih obveznika.
AL-41F1
@Golub, opet nije Miskovic kriv sto je drzava uvela „prvo porez“, sto je glupo, time je ugaseno jako puno firmi. Investicioni kapital delte je preko 400 mil. mislim da bi su strucni za taj vid posla, da bi doveli tu kompaniju „u red“, ali nisu jer je nemoguce. Avio saobracaj nije klasicna trgovina i u to se ne razumeju i zbog toga im ne bi „dao“, samo je problem sto je ova drzava dala mnogo nestrucnijima da vode mnogo bitnije stvari, Air Srbija nam strateski….ne znaci bas puno u poredjenju sa nekim sluzbama, upravama itd. itd.
Ne kazem da je Miskovic „cvece“, on je klasicna ajkula, ali ima mnogo mnogo gorih cija „poslovna etika“ zalazi mnogo dublje u „onu stranu zakona“
Drago
AL-41F1 Svaka prica ima dve strane medalje . Lepo je i clanovima mafije ali da li je i njihovim sticenicima , da ne duzim pricu ja cu vam predociti licno iskustvo iz firme moje majke koja je u nemogucnosti da naplati svoja potrazivanja uzela par fiat punta za komercijalu daleko ispod vrednosti potrazivanja , normalno svaki pokusaj prinudne naplate svodio se na ozbiljne pretnje koje su ukljucivale i drzavni aparat .
Da li mislite da je bilo ko drugi preuzeo Luku ili C market npr. po istim okolnostima ugasio ili radio isto sto i doticni gospodin ?
Ko su bili najveci klijenti tog osiguranja , drzavne ili privatne firme ?
Markus 1463
U avio saobraćaju gubitak od 800.000 evra je realno ništa, to su male pare za bilo kakvo ulaganje u avio kompaniju. Govoriti o projektu avio kompanije ranga tadašnjeg Jata bez neophodnog ulaganja na desetine miliona evra, je potpuno neozbiljno, to bi bio preveliki zalogaj i za sve tadašnje „tajkune“ sa prostora R.Srbije. Pogotovo što se u avio saobraćaju za godinu dana promeni toliko toga, kao u bilo kojoj drugoj grani privrede za recimo 10 godina… Koliko bi samo novca bilo neophodno na održavanje tih aviona iz flot3, ma samo remont jednog motra bi koštao 2-3. mil. $ a veliki tajkun nam ovde govori kako je imao „veliki trošak“…realno odustao bi od toga posle max 6 meseci.
Aviaticar
Postovani,nije rekao da je gubitak od 800.000e imao vezano za Jat,nego za Airmaxi,lowcost kompaniju…bolje procitajte text sledeci put,pre nego sto krenete u pljuvacinu.
Markus 1463
@ Aviatičar- Poštovani, pogrešno ste me shvatili, naravno da je tekst pažljivo pročitan i izanaliziran, i da se jasno i nedvosmisleno vidi da je gubitak od „čitavih“ 800.000 evra ostvareno u bezuspešnom pokušaju pokretanja Air Maxi. Moj komentar ne spada u tzv. kategoriju „pljuvačine“ već u realno sagledavanje stvari, a isto govori da iznos od 800.000 evra nije nikakav iznos u okvirima avijacije! A dotični gospodin u svojoj autobiografiji, taj iznos navodi kao neki ozbiljan iznos. E pa da znate za taj iznos bi mogao da se ofarba jedan uskotrupni avion i da se ugrade sedišta možda do 10 reda i to je to. A kada je u pitanju upravljanje i obnova tadašnjeg Jata, ne vidim kako bi to bilo moguće bez većih investicija! Za početak, i tada i danas su Jatu tj. Air Serbia-ji bili i ostali potrebni cc 10 uskotrupnih aviona. Po ugovoru koji je potpisan uz svesrdnu pomoć Etihada, za nabavku 10 Airbus uskotrupaca potrebno je bilo izdvojiti oko 1.000.000.000 $, od čega se po svoj prilici odustalo. Moje pitanje je da li bi svi tajkuni zajedno imali novca da ulože u Jat i da ga obnove/razviju?! Moje skromno mišljenje je da ne bi imali ni deo neophodnog novca za tako nešto… o tome ja govorim o efektivnom vođenju nacionalnog avio prevoznika sa učešćem u vlasništvu od 49% (preostalih 51% u vlasništvu države), a ne o top menadžmentu koji je mogao da vodi tadašnji Jat. Obnova i razvijanje avio kompanija veličine Jat/Air Serbia jezivo mnogo košta, na godišnjem nivou sigurno reda veličine 50.000.000 evra-70.000.000 evra, bez ozbiljnijih investicionih ulaganja (kupovine neophodnih aviona, marketinga, obuke pilota i sl), a za LCC iako su potrebnija skromnija izdvajanja nisu mnogo jeftinija. Znate li koliko mesečno košta lizing jednog Airbusa 330 ili jedno Airbusa 319?! Air Serbiju košta lizing prvog aviona 500.000 evra/mesečno, a drugog cc 150.000/mesečno!!! Naravno o ovim gore navedenim podacima, bolje je pitati g-dina Alena Šćurića on je svakako kompetentniji da govori o istim podacima. I onda gospodin M.Mišković u svojoj autobiografiji navodi da bi mogao da ulaže toliki novac svakoga meseca… zvuči pomalo neostvarljivo da tako kažem.
Drago
Upravo tako Markus sa 800 000 evra u avijaciji mozete samo da kupujete karte za svoju kompaniju i njene zaposlene a ne da osnivate avio kompaniju ili placate menadzment Lufthanze . Drug-menadzer Miskovic (ovo je pljuvacina) navikao je da uz obilatu pomoc svojih drugova ciji je kapital cuvao 90-tih uzima pod svoje i kupuje-osniva za male pare raznorazna pravna lica ,onda ih opet uz protekciju istih razvija i na kraju proda ili preproda (ovo su vec cinjenice) . Ulazak u Jat u tekstu pomenute ekipe bi bio ravan katastrofi gde bi opet glavni punioci javnih prihoda – narod – izvukao deblji kraj .
Vladimir
Drago,
Upravo je tako bio zamišljen scenario za Er Maxi i JAT.
Samo što je ideja osnivanja Er Maxija bila toliko suluda da nije odmakla od nivoa sulude ideje. Ne zaboravimo da je u toj ideji bilo i preuzimanje Aviogeneksa. Duplo sisanje budžeta Države.
Kažem, rasprava o Er Maxiju je bespredmetna.
Иван Макевић
Да будем кратак Луфтханса менаџмент и лоу кост!? Нема већег дилетантизма од те идеје!!! No1 World Lou cost Airline Mnanger Michael O’Leary quote: Where we (Ryan Air) land, Lufthansa Auf Wiedersehen
Vladimir
Gomila gluposti i ordinarnih laži.
Ne pada mi napamet uopšte bilo šta da demantujem ili kometarišem. Er Maksi je bio gori diletantizam od najgoreg koji Svet ikada do sada video.
Miroslav
Ako taj diletantizam place Misko, nemam nista protiv.
Meni smeta kad „strucnjaci“ iz Etihada I Vlade Srbije ulupaju u svoje „projekte“ stotine miliona nasih para…
Vladimir
Kada neko zasniva biznis model na ideju koja je toliko suluda da je ne vredi objašnjavati, a pri tome želi da uzme Državnu kompaniju ne treba biti atomski fizičar da bi se shvatili šta je bio krajnji cilj.
Etihad i AS, su samo pomereni u vremenu i kajmak ne uzima Mišković.
Jole
Sve sam krem srpskog biynisa, sa Bogicevicem na celu