U periodu od 2017. do 2026. godine svetsko tržište borbenih aviona moglo bi vredeti preko 493 milijarde dolara

Kako je 18. januara preneo Flightglobal, američka firma Frost and Sullivan uradila je analizu svetskog tržišta borbenih aviona za koje je procenila da bi između 2017. do 2026. godine moglo jačati kao i da bi u tom periodu industrija mogla ostvariti ukupan prihod od oko 493,14 milijardi dolara.

U istraživanju je navedeno i da je u 2017. godini tržište borbenih aviona vredelo 45,75 milijardi dolara, da se očekuje da će godišnje do 2026. godine rasti za 0,3 procenata i da će u toj godini vredeti 47,2 milijarde.

U izveštaju se daje procena da će oko 35 procenata budućih ugovora biti potpisano za programe modernizacije, poput ugradnje AESA radara, aktivnih zaštitnih sistema, sistema za elektronske protivmere i protivelektronsku borbu. Ostatak će biti nabavke, uglavnom aviona 4,5 i 5 generacije.

Neke od modernizacija su delom podstaknute novim pretnjama na bojnom polju a u analizi je naveden primer skorijeg gubitka ruskog aviona Su-25 iznad Sirije, verovatno usled dejstva lakog prenosivog raketnog sistema zemlja-vazduh.

Vazduhoplovi koji su raspoređeni u ratnim zonama tako se nadograđuju aktivnim zaštitnim sistemima kako bi se osigurala zaštita od raketa sa toplotno samonavođenim glavama. Stariji zaštitni sistemi koji se sastoje od signalizatora radarskog ozračenja i manuelne bacača mamaca, menjaju se automatizovanim sistemima koji imaju multispektralne senzore, navode u Frost and Sullivan-u.

Druge tehnologije koje će u navedenoj deceniji najverovatnije imati istaknuto mesto na tržištu borbenih aviona biće integrisani paketi senzora, fuzija podataka iz senzora, digitalni kokpiti koji koriste prikazivače osetljive na dodir, i avioni koji su potpomognuti softverom veštačke inteligencije kao i specijalnim materijalima za smanjivanje vidljivosti u širem spektru elektromagnetnog zračenja.

Kada je reč o kupovini aviona predviđa se da će Lokid Martinov F-35 Lightning II dominirati tržištem u narednih 20 godina sa blizu 3000 aviona koji će biti isporučeni SAD, potom međunarodnim partnerima koji su učestvovali u razvoju aviona kao i drugim kupcima kojima će avioni biti prodati kroz program Foreign Military Sales.

Izveštaj navodi i da se F-35 na tržištu neće suočiti sa konkurencijom iz 5. generacije borbenih aviona sve do kraja 2020-tih godina. Flote borbenih aviona bliskoistočnih zemalja, osim Turske i Izraela, mogle bi ostati bez aviona sa smanjenom vidljivošću (stealth) još najmanje pola decenije, dodaje se u analizi.

Mnoge vojne vazduhoplovne snage će se usredsrediti na kupovinu višenamenskih borbenih aviona koji imaju mogućnost promene namena u skladu sa potrebama. Ova Ratna vazduhoplovstva u svojim inventarima smanjuju broj različitih, specijalizovanih tipova aviona, poput lovaca za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru, koji su skupi za održavanje i korišćenje.

Postoji velika potražnja za višenamenskim borbenim avionima, navodi se dalje u izveštaju. Sa budžetskim ograničenjima i povećanjem jedinične cene vazduhoplova, državama će biti teško da priušte veliku flotu vazduhoplova posebne namene, posebno uzimajući u obzir različite logističke zahteve.

Neke siromašnije zemlje koje ne mogu priuštiti moderne zapadne višenamenske borbene avione, poput Boingovog F/A-18 Super Horneta ili Lokid Martinov F-16 Fighting Falcon, nabavljaju kineske alternative poput aviona CAC/PAC FC-1/JF-17 Xiaolong/Thunder. Analiza napominje da se Kina kroz kombinaciju jeftinih platformi, agresivnog marketinga i fleksibilnih mehanizama plaćanja, konsoliduje na tržištima kao što su Afrika, Centralna i Južna Amerika.

Druga jeftinija alternativa su ruski borbeni avioni. Izveštaj navodi da će ruski borbeni avioni u mnogim državama i dalje biti favorizovani zbog njihovih relativno nižih cena i manjeg operativnog troška. Međutim, problemi sa operativnošću i snabdevanjem rezervnim delovima već utiču na njihov tržišni potencijal.