[ANALIZA] Budžet vojne avijacije SAD za 2021. godinu

Pre nekoliko dana, iz kabineta predsednika SAD Donalda Trampa obelodanjen je predlog budžeta za oružane snage Sjedinjenih Američkih Država za 2021. godinu – poslednji takav dokument koji podnosi predsednik Tramp u ovom mandatu (a autor članka smatra da ipak u pitanju neće biti i poslednji predlog Donalda Trampa – da će, drugim rečima, on ostati tu gde jeste i naredne četiri godine). Međutim, iako predsednički sistem u Americi predsedniku – koji zapravo objedinjava uloge onoga što bi u većini drugih zemalja bili i premijer i predsednik – ostavlja ogroman prostor za kreiranje politike kroz neupitni suverenitet u upravljanju administracijom – a svakako najviše upravo putem kreiranja budžeta – ipak ostaje da ovaj plan aminuje kongres koji ima poslednju reč i koji vrlo često zna da predlog doradi.

Predlozi predstavničkog doma, međutim, veoma retko radikalno menjaju predlog, pa je dokument koji imamo pred nama i koji skicira finansiranje vojske SAD u periodu od kraja septembra do prvog oktobra – zapravo veoma dobar indikator količine novca koji će sledeće godine biti potrošiti na najvećeg potrošača istorije – vojsku SAD. Naravno, na prvom mestu valja primetiti da ovaj bužetski predlog predlaže ukupni budžet od 934 milijarde dolara ali da je ukupni iznos koji je upućen direktno Pentagonu nešto manji nego prošle godine: sa 713 milijardi dolara ove godine smanjen je na oko 705 milijardi – a razlika bi bila i veća kada bi se ukalkulisala i inflacija koja svake godine pojede po koji procenat. No, čak i pored činjenice da je Donald Tramp po prvi put umanjio budžet za odbranu (“odbranu”) – implikacije dokumenta su zapravo jako zanimljive i ovog puta se bavimo analizom budžetskih stavki koje se tiču avijacije.

Avijacija

Ukupan predloženi budžet za avijaciju SAD je 56,9 milijardi dolara – iliti 23% –  (preciznosti radi, valja dodati da je analiza velikih brojeva iz izvora sa engleskog govornog područja donekle otežana jednom jezičkom nedoumicom: “billion” može da označava i milijardu i bilion u zavisnosti od toga da li je u pitanju takozvana “mala” (hiljadu miliona) ili “velika” milijarda (hiljadu hiljada miliona). U ovom konkretnom slučaju, “billion” označava “malu” milijardu), te da je najveći deo ovog novca, očekivano, otišao za mornaricu i vazduhoplovstvo SAD koje ga dele otprilike na ravne časti sa samo nešto većim budžetom za predviđenim za vazduhoplovstvo.

A svakako je najveći od svih budžetskih jedinica isključi li se deo budžeta koji će biti izdvojen za operativno funkcionisanje vojske SAD. Doduše, valja dodati da budžet za vazduhoplovstvo valja umanjiti za 800 miliona koji su unapred predviđeni za novoformirani rod kosmičkih snaga koje još uvek nemaju specijalizovani račun za tekuće troškove. Sa druge strane, kad se već zanimamo za avijaciju i vezane teme, ovoj cifri treba dodati i troškove sistema PVO sa 11,6 milijardi i vojne sisteme u svemiru sa 15,5 milijardi.

Nešto konkretnije, za kategoriju borbenih aviona – od previđene ukupne količine od 56,9 milijardi, najveći će deo otići na nabavku i operativne troškove borbene avijacije (20,4 milijarde); za podršku će otići 9,4 milijardi; prepravljanje i modifikaciju 8,7; tehnološki razvoj 7,2; transprotnu avijaciju 6,8; dok će za vazduhoplove sa zadatkom podrške i bespilotne letelice otići 2,6 odnosno 1,8 milijardi.

U sledećoj godini, najveća nova nabavka će biti nabavka novih F-35 višenamenskih aviona – tačnije, biće kupljeno 79 ovih aviona. Doduše, valja dodati i da ova nabavka možda najavljuje usporavanje u nabavci ovog tipa aviona: za 2020. godinu je predviđena nabavka 98 komada dok je prošle godine u naoružanje uvedeno 93. Takođe, biće nabavljena 24 nova F/A-18 – istim tempom kao i ove i prošle godine kada je takođe nabavljano po 24 komada godišnje, a tu je i nabavka dvanaest F-15EX.

Kao i prošle godine, vojska će dobiti devet novih V-22 Osprey – isto kao što je predviđeno za ovu i za četiri manje nego prošle godine, kao i 15 novih KC-46 tankera a očekivano, neće biti novih nabavki strateških bombardera – strateški bombarderi se, uostalom, nabavljaju relativno retko.

Taktička transportna avijacija, izgleda da je pretrpela malo radikalnije rezanje sredstava: ove godine biće kupljeno samo devet novih C-130 Hercules. Poređenja radi, ove godine biće ih kupljeno čak dvadeset a prošle godine kupljeno je osamnaest.

Helikopterske snage se obnavljaju otprilike standarnom brzinom pa je teško oceniti da li dolazi do usporavanja ili eventualnog ubrzavanja nabavki: 2021. godine 52 nova AH-64 Apache naspram 49 i 66 ove i prošle godine te sedam novih CH-47 Chinook naspram 9 i 7 ove i prošle godine. Jedini helikopter za koji bi se reklo da kupovina – makar i malo, makar i možda slučajno – opada je UH-60 Black hawk kojih će biti kupljeno 60 naspram 99 ove i 76 prošle godine.

Drastično su opali budžeti za finansiranje razvoja MQ-25 Stingray koji je sa 518 i 648 miliona spao na “samo” 267 miliona sledeće godine. No kad smo kod bespilotnih letelica dodajmo da u budžetu za sledeću godinu nije predviđena nabavka niti jedne nove letelice: ni jedan MQ-1 Predator; ni jedan MQ-9 Reaper; ni jedan MQ-4 Global Hawk.

No, i pored (malog doduše) smanjenja budžeta SAD ostaje pejsmejker razvoja vojne vazduhoplovne tehnologije. B-21 – ultranapredni bombarder koji će preuzeti ulogu najsofosticiranijeg bombardera od B-2 – ne staje sa razvojem uprkos činjenici da eventualni protivnici SAD nemaju adekvatan odgovor čak ni na znatno starije manje napredne oružane sisteme: za razvoj ovog bombardera sledeće generacije biće izdvojeno 2,8 milijardi dolara; slično kao ove i prošle godine.

Snage protivvazdušne odbrane

Što se tiče oružanih sistema za protivvazdušnu odbranu – u predlogu se sredstva raspoređuju u odnosu od 7.8 milijardi dolara za sisteme strateške balističke odbrane, dve milijarde za odbranu od taktičkih balističkih projektila te 1,8 milijardi za odbranu od taktičkih (krstarećih) projektila. A od njih, valja primetiti da budžet ne predviđa nabavljanje novih projektila za odbranu od strateških projektila na srednjem stadijumu trajektorije (Ground based mid-course defence) i patriot PAC3 projektila, ali u isto je vreme planirana nabavka četrdeset jednog projektila za THAAD baterije kao i 168 Patriot PAC-3 MSE projektila.

Kosmičke snage

Evo zanimljivosti i donekle – novosti. Formirane tek pre nešto više od dva meseca, prvi novi rod američke vojske nakon sedamdeset dve godine, svemirske snage armije SAD (U.S. Space Force) – u sledećoj godini zahtevaju ozbiljan budžet: 15,4 milijarde dolara a navodvno je na formiranju budžetskog zahteva intenzivno radio glavnokomandujući ovog roda general Džon Rejmond. Ovoj cifri, pak, treba dodati i gorepomenutih oko 800 miliona dolara za operativne troškove osobllja koji se finansiraju preko vazduhoplovstva SAD – jer svemirske snage još uvek nemaju specijalizovani račun, pa je za operativno finansiranje sledeće godine predviđeno ovakvo “kombinovano” finansiranje. Sve ukupno, nešto više od 16 milijardi dolara odlazi u finansiranje novog roda vojske SAD.

Analiza

Budžet, dakle, jeste i na izvestan način “manji” ali i ide još jednom korisniku koji je do sada bio u sastavu vazduhoplovstva. Donekle je konzervativniji i “tešnji” no neki prethodni ali ipak nije ni sasvim zavrnuo slavine novim i naprednim projektima vojske SAD.

Naravno, koje se sve tehnologije razvijaju za potrebe B-21 (o kojem će, rekao bih, tek biti reči na ovom portalu), kako će na kraju izgledati (mada sa velikom preciznošću možemo da nagađamo), koje će mu biti kinetičke, taktičke i tehničke karakteristike – to ne znamo i nećemo skoro ni saznati – ali možemo pretpostaviti obzirom na potrebe savremenog bojišta: dodatno smanjen radarski odraz – ovog puta u za veći spektar frekvencija, povećanje autonomije a možda čak i razvoj sistema autonomnog leta.

Međutim, kad smo već kod strateške avijacije vojske SAD, već se može govoriti o smanjenu budžeta za neke od tipova aviona. U prvom redu tu se misli na smanjenje broja operativnih B-1B – proces koji će se odviti vrlo uskoro i vrlo brzo. Očigledno, strateška avijacija ima veće koristi od univerzalinijih, starijih ali i primenjivijih modela, kao što je starac B-52.

Jer B-1B u poslednjih nekoliko godina predstavlja najveću kost u grlu strateške avijacije: nekoliko prizemljavanja cele flote u proteklih par godina – koja su po svemu sudeći sve češća; katastrofalni nivo borbene pozornosti – toliko da je prošlog leta manje od deset bombardera ovog tipa bilo spremno za borbena dejstva. Stoga odluka da se tokom sledeće fiskalne godine penzioniše sedamnaest najstarijih i najizrabljenijih aviona ovog tipa izgleda racionalno.

Nije, međutim, sasvim jasno da li su sve odluka o uštedama za sledeću godinu posledica realnih i utemeljenih zahteva ili pak posledica činjenice da i predsednik Tramp i njegova administracija odveć mnogo vremena troše na analizu medijskih priloga i klikbejt naslova u kojima preovlađuje jedan medijski i politički formatirani odnos prema “starom” ili “novom”. Podsećamo stoga na čitavu invaziju (polu-)lažnih vesti povodom F-35 prema kojima je često ispadalo da je taj tip aviona zapravo jedna skupa kanta. Ali “bez starca nema udarca” se ipak odveć često ispostavlja kao potpuno isprazna – mada utešna – fraza.

Kako bilo, sasvim je moguće da je Tramp jednostavno pogledao istraživanja javnog mnjenja i odokativno presekao – a u tom svetlu onda valja posmatrati i usporavanje sa nabavkom upravo F-35, ali i nula novih bespilotnih oružanih sistema (na koje se administracija prethodnog predsednika uveliko oslanjala ne bi li projektovala onu tvrđu moć) iza kojih, hajde da se malo poigramo opštim mestima, pre će biti da ide “Dont send a machine to do a man’s job” diskurzivna varijacija gore pomenute fraze (a ovaj autor očekuje sličnu dilemu i u nastavku svima nam omiljenog Top Gun – koji izlazi za nekoliko nedelja).

Što se tiče protivvazdušne odbrane – i dalje ostaje očigledno – a i očekivano je – SAD ulažu u sisteme odbrane od balističkih projektila a daleko manje u PVO sisteme za odbranu od letelica (PAC-2). Dakle, sasvim u skladu sa vojnom doktrinom upotrebe vazduhoplovstva i sistema za protivvazdušnu odbranu – primarni je cilj ove doktrine uspostavljanje vazdušne superiornosti i dominacije uz pomoć vazduhoplovstva, dok je odbrana strateških tačaka, poseda i/ili koncentracija sekundarna.

A ono što je mnogima bilo na jeziku, još većem broju ljudi sasvim jasno – ali se retko ko i retko gde usudio da bekne – SpaceX je zapravo jedan od najvažnija dva podugovarača: predlog budžeta ga bez ikakve zadrške pominje kao jednog od ključnih saradnika pa postaje nešto jasnije i odakle potiče respektabilna finansijska pozadina ove kompanije, odakle neočekivano visoki i brzi razvoj, i sve ostalo što mediji odveć olako pripisuju jednom čoveku. A zapravo je bila samo vojska SAD nastavljena preduzetničkim sredstvima, a kompanija SpaceX izgleda ima i svog ghost dizajnera – vojsku SAD koja već decenijama pokušava da gurne nogu u vrata svemirskih istraživanja kojima je do sada, manje-više suvereno, vladao mirnodopski i istraživački program.