BEG airport status
[ANALIZA] Budžet vojne avijacije SAD za 2021. godinu U 2021. godini nabavlja se 12 F-15EX / Foto: defenceworld

[ANALIZA] Budžet vojne avijacije SAD za 2021. godinu

Pre nekoliko dana, iz kabineta predsednika SAD Donalda Trampa obelodanjen je predlog budžeta za oružane snage Sjedinjenih Američkih Država za 2021. godinu – poslednji takav dokument koji podnosi predsednik Tramp u ovom mandatu (a autor članka smatra da ipak u pitanju neće biti i poslednji predlog Donalda Trampa – da će, drugim rečima, on ostati tu gde jeste i naredne četiri godine). Međutim, iako predsednički sistem u Americi predsedniku – koji zapravo objedinjava uloge onoga što bi u većini drugih zemalja bili i premijer i predsednik – ostavlja ogroman prostor za kreiranje politike kroz neupitni suverenitet u upravljanju administracijom – a svakako najviše upravo putem kreiranja budžeta – ipak ostaje da ovaj plan aminuje kongres koji ima poslednju reč i koji vrlo često zna da predlog doradi.

Predlozi predstavničkog doma, međutim, veoma retko radikalno menjaju predlog, pa je dokument koji imamo pred nama i koji skicira finansiranje vojske SAD u periodu od kraja septembra do prvog oktobra – zapravo veoma dobar indikator količine novca koji će sledeće godine biti potrošiti na najvećeg potrošača istorije – vojsku SAD. Naravno, na prvom mestu valja primetiti da ovaj bužetski predlog predlaže ukupni budžet od 934 milijarde dolara ali da je ukupni iznos koji je upućen direktno Pentagonu nešto manji nego prošle godine: sa 713 milijardi dolara ove godine smanjen je na oko 705 milijardi – a razlika bi bila i veća kada bi se ukalkulisala i inflacija koja svake godine pojede po koji procenat. No, čak i pored činjenice da je Donald Tramp po prvi put umanjio budžet za odbranu (“odbranu”) – implikacije dokumenta su zapravo jako zanimljive i ovog puta se bavimo analizom budžetskih stavki koje se tiču avijacije.

Avijacija

Ukupan predloženi budžet za avijaciju SAD je 56,9 milijardi dolara – iliti 23% –  (preciznosti radi, valja dodati da je analiza velikih brojeva iz izvora sa engleskog govornog područja donekle otežana jednom jezičkom nedoumicom: “billion” može da označava i milijardu i bilion u zavisnosti od toga da li je u pitanju takozvana “mala” (hiljadu miliona) ili “velika” milijarda (hiljadu hiljada miliona). U ovom konkretnom slučaju, “billion” označava “malu” milijardu), te da je najveći deo ovog novca, očekivano, otišao za mornaricu i vazduhoplovstvo SAD koje ga dele otprilike na ravne časti sa samo nešto većim budžetom za predviđenim za vazduhoplovstvo.

A svakako je najveći od svih budžetskih jedinica isključi li se deo budžeta koji će biti izdvojen za operativno funkcionisanje vojske SAD. Doduše, valja dodati da budžet za vazduhoplovstvo valja umanjiti za 800 miliona koji su unapred predviđeni za novoformirani rod kosmičkih snaga koje još uvek nemaju specijalizovani račun za tekuće troškove. Sa druge strane, kad se već zanimamo za avijaciju i vezane teme, ovoj cifri treba dodati i troškove sistema PVO sa 11,6 milijardi i vojne sisteme u svemiru sa 15,5 milijardi.

Nešto konkretnije, za kategoriju borbenih aviona – od previđene ukupne količine od 56,9 milijardi, najveći će deo otići na nabavku i operativne troškove borbene avijacije (20,4 milijarde); za podršku će otići 9,4 milijardi; prepravljanje i modifikaciju 8,7; tehnološki razvoj 7,2; transprotnu avijaciju 6,8; dok će za vazduhoplove sa zadatkom podrške i bespilotne letelice otići 2,6 odnosno 1,8 milijardi.

Nabavka Super Horneta se ustalila na 24 primerka godišnje / Foto: Boeing

U sledećoj godini, najveća nova nabavka će biti nabavka novih F-35 višenamenskih aviona – tačnije, biće kupljeno 79 ovih aviona. Doduše, valja dodati i da ova nabavka možda najavljuje usporavanje u nabavci ovog tipa aviona: za 2020. godinu je predviđena nabavka 98 komada dok je prošle godine u naoružanje uvedeno 93. Takođe, biće nabavljena 24 nova F/A-18 – istim tempom kao i ove i prošle godine kada je takođe nabavljano po 24 komada godišnje, a tu je i nabavka dvanaest F-15EX.

Kao i prošle godine, vojska će dobiti devet novih V-22 Osprey – isto kao što je predviđeno za ovu i za četiri manje nego prošle godine, kao i 15 novih KC-46 tankera a očekivano, neće biti novih nabavki strateških bombardera – strateški bombarderi se, uostalom, nabavljaju relativno retko.

Taktička transportna avijacija, izgleda da je pretrpela malo radikalnije rezanje sredstava: ove godine biće kupljeno samo devet novih C-130 Hercules. Poređenja radi, ove godine biće ih kupljeno čak dvadeset a prošle godine kupljeno je osamnaest.

U sledećoj godini 60 novih S-70 / Foto: Lockheed Martin

Helikopterske snage se obnavljaju otprilike standarnom brzinom pa je teško oceniti da li dolazi do usporavanja ili eventualnog ubrzavanja nabavki: 2021. godine 52 nova AH-64 Apache naspram 49 i 66 ove i prošle godine te sedam novih CH-47 Chinook naspram 9 i 7 ove i prošle godine. Jedini helikopter za koji bi se reklo da kupovina – makar i malo, makar i možda slučajno – opada je UH-60 Black hawk kojih će biti kupljeno 60 naspram 99 ove i 76 prošle godine.

Drastično su opali budžeti za finansiranje razvoja MQ-25 Stingray koji je sa 518 i 648 miliona spao na “samo” 267 miliona sledeće godine. No kad smo kod bespilotnih letelica dodajmo da u budžetu za sledeću godinu nije predviđena nabavka niti jedne nove letelice: ni jedan MQ-1 Predator; ni jedan MQ-9 Reaper; ni jedan MQ-4 Global Hawk.

No, i pored (malog doduše) smanjenja budžeta SAD ostaje pejsmejker razvoja vojne vazduhoplovne tehnologije. B-21 – ultranapredni bombarder koji će preuzeti ulogu najsofosticiranijeg bombardera od B-2 – ne staje sa razvojem uprkos činjenici da eventualni protivnici SAD nemaju adekvatan odgovor čak ni na znatno starije manje napredne oružane sisteme: za razvoj ovog bombardera sledeće generacije biće izdvojeno 2,8 milijardi dolara; slično kao ove i prošle godine.

Snage protivvazdušne odbrane

Što se tiče oružanih sistema za protivvazdušnu odbranu – u predlogu se sredstva raspoređuju u odnosu od 7.8 milijardi dolara za sisteme strateške balističke odbrane, dve milijarde za odbranu od taktičkih balističkih projektila te 1,8 milijardi za odbranu od taktičkih (krstarećih) projektila. A od njih, valja primetiti da budžet ne predviđa nabavljanje novih projektila za odbranu od strateških projektila na srednjem stadijumu trajektorije (Ground based mid-course defence) i patriot PAC3 projektila, ali u isto je vreme planirana nabavka četrdeset jednog projektila za THAAD baterije kao i 168 Patriot PAC-3 MSE projektila.

Kosmičke snage

Evo zanimljivosti i donekle – novosti. Formirane tek pre nešto više od dva meseca, prvi novi rod američke vojske nakon sedamdeset dve godine, svemirske snage armije SAD (U.S. Space Force) – u sledećoj godini zahtevaju ozbiljan budžet: 15,4 milijarde dolara a navodvno je na formiranju budžetskog zahteva intenzivno radio glavnokomandujući ovog roda general Džon Rejmond. Ovoj cifri, pak, treba dodati i gorepomenutih oko 800 miliona dolara za operativne troškove osobllja koji se finansiraju preko vazduhoplovstva SAD – jer svemirske snage još uvek nemaju specijalizovani račun, pa je za operativno finansiranje sledeće godine predviđeno ovakvo “kombinovano” finansiranje. Sve ukupno, nešto više od 16 milijardi dolara odlazi u finansiranje novog roda vojske SAD.

Analiza

Budžet, dakle, jeste i na izvestan način “manji” ali i ide još jednom korisniku koji je do sada bio u sastavu vazduhoplovstva. Donekle je konzervativniji i “tešnji” no neki prethodni ali ipak nije ni sasvim zavrnuo slavine novim i naprednim projektima vojske SAD.

Naravno, koje se sve tehnologije razvijaju za potrebe B-21 (o kojem će, rekao bih, tek biti reči na ovom portalu), kako će na kraju izgledati (mada sa velikom preciznošću možemo da nagađamo), koje će mu biti kinetičke, taktičke i tehničke karakteristike – to ne znamo i nećemo skoro ni saznati – ali možemo pretpostaviti obzirom na potrebe savremenog bojišta: dodatno smanjen radarski odraz – ovog puta u za veći spektar frekvencija, povećanje autonomije a možda čak i razvoj sistema autonomnog leta.

Međutim, kad smo već kod strateške avijacije vojske SAD, već se može govoriti o smanjenu budžeta za neke od tipova aviona. U prvom redu tu se misli na smanjenje broja operativnih B-1B – proces koji će se odviti vrlo uskoro i vrlo brzo. Očigledno, strateška avijacija ima veće koristi od univerzalinijih, starijih ali i primenjivijih modela, kao što je starac B-52.

17 B-1B biće povučeno iz naoružanja 2021. godine / Foto: military.com

Jer B-1B u poslednjih nekoliko godina predstavlja najveću kost u grlu strateške avijacije: nekoliko prizemljavanja cele flote u proteklih par godina – koja su po svemu sudeći sve češća; katastrofalni nivo borbene pozornosti – toliko da je prošlog leta manje od deset bombardera ovog tipa bilo spremno za borbena dejstva. Stoga odluka da se tokom sledeće fiskalne godine penzioniše sedamnaest najstarijih i najizrabljenijih aviona ovog tipa izgleda racionalno.

Nije, međutim, sasvim jasno da li su sve odluka o uštedama za sledeću godinu posledica realnih i utemeljenih zahteva ili pak posledica činjenice da i predsednik Tramp i njegova administracija odveć mnogo vremena troše na analizu medijskih priloga i klikbejt naslova u kojima preovlađuje jedan medijski i politički formatirani odnos prema “starom” ili “novom”. Podsećamo stoga na čitavu invaziju (polu-)lažnih vesti povodom F-35 prema kojima je često ispadalo da je taj tip aviona zapravo jedna skupa kanta. Ali “bez starca nema udarca” se ipak odveć često ispostavlja kao potpuno isprazna – mada utešna – fraza.

Usporavanja nabavki F-35? / Foto: Lockheed Martin

Kako bilo, sasvim je moguće da je Tramp jednostavno pogledao istraživanja javnog mnjenja i odokativno presekao – a u tom svetlu onda valja posmatrati i usporavanje sa nabavkom upravo F-35, ali i nula novih bespilotnih oružanih sistema (na koje se administracija prethodnog predsednika uveliko oslanjala ne bi li projektovala onu tvrđu moć) iza kojih, hajde da se malo poigramo opštim mestima, pre će biti da ide “Dont send a machine to do a man’s job” diskurzivna varijacija gore pomenute fraze (a ovaj autor očekuje sličnu dilemu i u nastavku svima nam omiljenog Top Gun – koji izlazi za nekoliko nedelja).

Što se tiče protivvazdušne odbrane – i dalje ostaje očigledno – a i očekivano je – SAD ulažu u sisteme odbrane od balističkih projektila a daleko manje u PVO sisteme za odbranu od letelica (PAC-2). Dakle, sasvim u skladu sa vojnom doktrinom upotrebe vazduhoplovstva i sistema za protivvazdušnu odbranu – primarni je cilj ove doktrine uspostavljanje vazdušne superiornosti i dominacije uz pomoć vazduhoplovstva, dok je odbrana strateških tačaka, poseda i/ili koncentracija sekundarna.

A ono što je mnogima bilo na jeziku, još većem broju ljudi sasvim jasno – ali se retko ko i retko gde usudio da bekne – SpaceX je zapravo jedan od najvažnija dva podugovarača: predlog budžeta ga bez ikakve zadrške pominje kao jednog od ključnih saradnika pa postaje nešto jasnije i odakle potiče respektabilna finansijska pozadina ove kompanije, odakle neočekivano visoki i brzi razvoj, i sve ostalo što mediji odveć olako pripisuju jednom čoveku. A zapravo je bila samo vojska SAD nastavljena preduzetničkim sredstvima, a kompanija SpaceX izgleda ima i svog ghost dizajnera – vojsku SAD koja već decenijama pokušava da gurne nogu u vrata svemirskih istraživanja kojima je do sada, manje-više suvereno, vladao mirnodopski i istraživački program.

    Komentari

    M

    Zanimljiva analiza. Ne znam da li sam propustio ili ne pise kolika je planirana nabavka F22 Raptor aviona?

    Odgovori
    1

    F-22 Raptor se ne proizvodi više, poslednji je isporučen 2. maja 2012. godine. Bilo je govora o ponovnom pokretanju proizvodnje, ali nakon izveštaja 2017. to je pusta želja.

    M

    Hvala puno

    T

    Mislim da je prestala proizvodnja

    P

    Sve sam verovao ali da u tekstu (ne u komentarima, to je već uobičajeno) pročitam nešto što ozbiljno udara u teoriju zavere e to već nisam mogao da poverujem ali eto desilo se. Znači SpaceX je tajna vojna laboratorija u kojoj se razvijaju tajne vojne platforme za ratove zvezda??? Da li je autor ovog članka (analize) pojeo, popio ili popušio ovih dana nešto čemu je istekao rok trajanja?
    Da li mu je palo na pamet da se SpaceX nalazi na spisku dobavljača usluga zato što ima sposobnije rakete nego konkurencija i u svakom trenutku ima dovoljno kapaciteta za potrebe vojske i vladinih agencija?
    Čak i da je to sve istina, bez trunke dokaza opet pričamo o teorijama zavere a to ipak pripada teritoriji nekih drugih medija ili bar ja to tako shvatam.

    Odgovori
    P

    @ PeraNS

    A što je osnivač, CEO i CTO SpaceX nedavno na predavanju izjavio pred začuđenim auditorijem USAF-a?
    https://www.defensenews.com/digital-show-dailies/air-warfare-symposium/2020/02/28/spacex-founder-tells-the-air-force-the-era-of-fighter-jets-is-ending/

    Naravno, isti su se odmah našli iznenađeni i uvrijeđeni pa su ubrzo krenuli u protuudar.

    Neće se odmah i brzo prijeći sa pilotskih na bespilotne letjelice. Sljedeća 6-ta generacija (za 5 – 10 godina) višenamjenskih borbenih aviona će biti prijelazna sa mogučnošću upravljanja sa i bez pilota u kabini.

    Prethodni zamjenik američkog ministra obrane i kandidat za njegovu zamjenu zadnjih skoro 2 godine je bio bivši CEO Boeinga. Zato manje F-35 (LM) a naručeni su novi F-15EX i novi F/A-18E/F Block III za mornaricu (oba od Boeinga).

    Sadašnji MO je bivši lobist Raytheona (Patriot i THAAD ABM komponente).

    Osim toga mnoge nove civilne aeronautičke tvrtke rade za USAF i DoD na razvoju novih tehnologija.

    Jedna od njih je recimo Bigelow Aerospace.

    E tu tek ulazimo u „duboku državu“, SAPove, …

    B

    @ PeraNS

    Kompanije Elona Maska već godinama dobijaju milijarde subvencija od američka države, što je samo po sebi sumnjivo mnogim amerikancima.

    i

    Laganom proverom na internetu osim pomenutih usluga lansiranja satelita , koje u americi cak i za vladu sve vise preuzima civini sektor (dok se NASA fokusira na naucno istrazivanje) spominje se i da armija zeli da koristi SpaceX comunikacione satelite i to naravno mora da se plati. Ja bi rekao nista bombasticno.

    A

    Budzet predvidja i relativno velik broj ubojnih sredstava(narocito hellfire raketa).

    Mislim da je odluka o ne nabavljanju dronovu u svetlu poslednjih dogadjaja(obaranja Global Hawk od strane Irana i nekoliko Predatora iznad libije) vise tehnicke prirode(dok se na nadje neko resenje), nego politicke.
    Sto se F-35 tice, izbacivanjem turske i sa ovom pandemijom, verovatno je logistika poremecena. Ne verujem da stoji politika i javno mljenje iza svega toga, jer koliko smo videli, Pentagon zabole uvo sta ko misli o njima.

    Odgovori
    I

    Dok je Trump-a na vlasti budzet US Army ce biti smanjen svake naredne godine. Medjutim volio bih da Tango Six obradi temu US Space Force posto ce njihov budzet sgodinama koje dolaze biti sve veci i veci…..Vec postoje modeli zrakoplova seste generacije koji su vec spremni za upotrebu i proizvodnju.(Navodno jedan takav model ce biti prikazan u filmu Top Gun II)

    Odgovori
    P

    U Top Gun Maverick radi se o CGI hiperoničnog izvidnika poznatijeg kao Aurora ili manje sposobnijeg TR-3A Black Manta o kojima se pričalo još početkom 90-ih a ne o 6-oj generaciji višenamjenskih borbenih aviona.

    US Space Force postoji već skoro 40 godina ranije kao US Space Command unutar samog USAF-a. Krajem prošle godine samo je izdvojen iz njega i postao je zasebna 6-a grana oružanih snaga SAD-a uz 5 dosadašnjih.

    Z

    nema vise papira, otislo sve na wc papir. Budzet USA 1 USAS doll. i to u kovanici

    Odgovori
    A

    Čim se obnavlja eskadrila sa F15 i F18 odmah pomislim na kantu F35. Uzalud bačeno vreme i novac. Bolje bi bilo da su se posvetili usavršavanju F22 i ponovnom pokretanju njegove proizvodnje. I to samo za svoje potrebe. A druge letelice iz familije F dali u izvoz. F22 je savršena letelica samo je još malo nadograditi.

    Odgovori
    A

    Volim i oduševljava se sa ruskim avionima i oni su zakon ali F22 je umetničko delo.

    I za F-16 kad se pojavio pričalo se da je kanta kad ono međutim….F-35 je ozbiljna mašina koja u sebi implementira ono o čemu su drugi samo teoretisali.Sve u svemu ameri su prokinuli u nešto sasvim novo,a to podrazumjeva brojne poteškoće jer jednostavno nemaš od koga da iskopiraš ili naučiš,jednostavno nešto za sve novo.Da li će izgurati?Kad uzmeš u obzir tehnologiju,industriju i novac kojim raspolaže sigurno hoće.

    Г

    Ф-35 је вишенаменски авион. И због тога није најбољи ни у једном од намењних функција. Али то не значи да је лош авион. Чини ми се да ће бити поприлично успешан као део СИСТЕМА у коме ће да одради свој посао као елемент тог система. Једоставно нема потреба за већим бројем наменских авиона попут Ф-22, и због тога је и направљен Ф-35. Иначе за борбу против терориста који немају ПВО, не треба ништа боље од А-10.

    B

    Uveliko se razvija naslednik F22 vec desetak godina, izvrseno je ja mislim i vise opitnih letova…

    D

    Zanimljivo da se ne ulaze u nove BPL iako mnogi analisti govore da su BPL buducnost!

    Odgovori
    B

    billion je milijarda

    Odgovori
    G

    U skoli sam ucio da je bilion hiljadu milijardi. A da je milijarda bas to, milijarda.

    B

    Lose su te ucili.
    Milijarda je 10 na 9.
    U americkom engleskom billion je 10 na 9 oduvijek bio.
    U british English, billion je takodjer 10 na 9….ali ne oduvijek vec od 1974.
    Kako je sada 2020., billion predstavlja 10 na 9 jedinica necega

    G

    Iz Srbije sam. Kod nas je kako sam napisao. Kako je na Eterniji, ne znaci mi nista dok ne odem tamo. 🙃

    B

    Tako je.
    U Srbiji je milijarda 10 na 9.
    Tako je i billion u ovom clanku 10 na 9.

    10 na 9. ne moze biti 10 na 12. sve da rak raka 😉

    М

    Треба им увести санкције 😂

    Odgovori
    I

    Zaustavljena proizvidnja f 22 to nisam znao. Zar f35 nije trebao da bude 3 u 1, a i dalje narucuju 15tice i 18tice.Borbeni avioni su primer da tehologija i ne nepreduje bas tako brzo, a dobar primer za to su mi 24, a10, B 52, tuopljevi itd, sve iz 70tih a jos leti. Ipak je stara skola stara skola

    Odgovori
    Г

    Овој анализи хвали контекст а то је чињеница да буџет САД-а има „рупу“ (дефицит) од готово 20%. Сваки живи САД-овац, од бебе која је управо заплакала до онога ко је 2 секунде пред смрт, има јавни дуг од 73000 долара, а сваки порески обвезник 190000 долара. Однос јавног дуга према БДП-у је прешао 100% и сада је 108%! Штампарија пара ради, и између осталог, већ се говори да ће због Корона вируса „упумпати“, дакле одштампати још 1 000 000 000 000 долара. Намерно сам одвојио нуле да се боље види … Ово, као и тај војни буџет и тај буџет за ваздухопловство је НЕОДРЖИВ. И ако се нешто не промени, само је питање времена када ће овај мехур да ПУКНЕ.

    Odgovori
    A

    Jeste li to od Branka Dragasa culi ili Borisa Malagurskog?
    Malo novosti, i ja sam verovao u tu pricu, duboko verovao zapravo, dok nisam nesto stvarno naucio o celoj toj stvari i shvatio da ti nasi anti-globalisticki „strucnjaci“ pojma nemaju sta pricaju! Sto, uostalom, im bankovni racuni i oslikavaju.

    Balon se vec izduvava(pogledajte S&P i DOW), ali SAD propasti nece. Oni mogu iz primarne emisije(tako se zove to „stampanje“) da finansiraju kupovinu aktive(zato sluzi quantitative easing) , jer imaju pokrice zbog koriscenja njihove nacionalne valute u preko 90% medjunarodnih finansijskih tokova i kreditiranja.

    Za drzave vaze ista pravila kao i za kompanije i fizicka lica. Ko moze da vrati, njemu se i pojzami ;)

    Nemacka moze da bude duzna i 250% BDP-a, oni svaku ratu i kamatu mogu da isplate sve i da upadnu u krizu. Argentina nije bila duzna ni 70%, nisu imali ratu da isplate, privatni kreditor ih je na kraju sahranio(jer su nesposobni da naprave politiku rasta, uostalom isto kao i nasi)

    Ali da ce uslediti srezavanje troskova u „odbrani“, to ste u pravu 100%. Samo nemojte gajiti iluzije, da ce u „praksi“ mislim prvenstveno na terenu i oblasti geopolitike, ista znacajno da se promeni. I dalje cemo slusati, sta nam oni kazu, neki u manjoj(npr. Srbija), neki u vecoj meri(vecina drzava EU i NATO).

    M

    Nema federalni budzet ama bas nikakve veze sa ovim clankom niti tih 1000 milijardi ce da budu „upumpane“/odstampane kako vi mislite. Dug je u USA i ostalim razvijenim zemljama deo sistema. I EU ce da stavi privredi na raspolaganje 500 milijard, to je da se osigura likvidnost, taj novac kako ga ubace u monetarni sistem tako ce da i da ga izbace u odredjenom trenutku kad odigra svoju funkciju. Te silne milijarde nisu nesto sto ce ljudi da drze po dzepovima, to je vise sretstvo koje sluzi da provreda ne stane. ECB vec deceniju, od krize, upumpava novac i sta se desilo? Inflacija? Nisam nesto primetio. Kada se krene sa ekonomskim temama potrebno je imati rudimentarno poznavanje materija a ne zastupati neke dubiozne teorije sa interneta.

    M

    @AL-41F1

    Da, quantitative easing:

    On March 15, 2020, the Federal Reserve announced it would revive the QE program. It would purchase $500 billion in U.S. Treasurys and $200 billion in mortgage-backed securities over the next several months.

    Ono sto razni „strucnjaci“ ne razumeju je da kada FED kupi U.S. obveznice i time takoreci stvori iz nicega 500 milijardi, oni U.S. moraju kad tad da taj novac da „skupe“ i vrate ga natrag FED-u (+kamata) cime ce on opet biti sklonjen (posto je kao sto rekoh izvrsio svoju funkciju). Dakle nije to ekonomsko kameno doba kao u Srbiji devedesetih da se pare stampaju na papiru u Topcideru pa onda daju u plasticnim kesama drzavnim dilerima na ulici koji od glupog naroda kupuju devize da bi se time finansirao sin i cerka voljenog vodje + JUL. Ali kad neko posmatra svet iz svoje zablje perspektive… Malagurski i taj drugi su najobicniji sarlatani. Ima i onaj lik u Hrvatskoj u parlamentu, covek je simpatican ali je bukvalno polupismen.

    A

    @Mayer
    Malo je to kompleksnija prica od toga, ali u globalu da.

    Jedino sta nas treba brinuti je da je mehanizam stimulusa, tj. smanjenje ref. kamatnih stopa iscedjen i umesto 2014-15-16 da su ih poako dizali(sa 0 na makar 4%) kako bi imali amortizaciju za sl. krizu, oni su podlegli pritiscima Donalda „small loan of one million dollars“ Trampa, i sad nemaju to prvo oruzje u svojim rukama. Ne samo SAD, nego i ECB, zapravo vecina ekonomija sveta….(za divno cudo, Srbija nije u tom taboru, mada nas muce druge boljke)

    Pa sad kad je pala berza, a ref. kamatne stope ostale nula, novcana masa ima tendenciju da „stoji“ jer ljudi koji imaju kesa za investicije u aktivu, nemaju gde da plasiraju…..

    Nas je ubio taj „velocity of money“ fenomen u tim vremenima, no moralo je tako biti, ratno stanje. Samo da su mogli manje da kradu, mogli su majku mu, nije posteno stvarno.

    Srezace Ameri vojni budzet u svetlu ove recesije 1/1. Trose 700 milijardi na vojsku, a nemaju dovoljni maski od 30 dinara.

    Jos je Bil Gejc upozoravao da ce se ovo desiti i da su mere sprecavanja zapravo jako jeftine i jednostavne….Al jbg, niko nije mislio na vreme.

    M

    >> no moralo je tako biti, ratno stanje.

    Da, kao sto je Srbija „morala“ 1990. odstampati milijardu dolara (dakle na ustrb svih ostalih u SFRJ) za plate i penzije pred izbore.

    h

    @AL-41F1 @Mayer

    gospodo, čestitam na poznavanju ekonomije i što ste glas razuma u eri teorija zavjere.

    A

    @Mayer
    Nije mi poznato to. Znam samo da te godine, novac od poreza nije uplacen u fed. budzet u svim republikama, pa je to podeljeno kao neki „bonus“ na plate na republickom nivou. Zavarali ljude.
    Ma….ne vredi, proslo davno sve, imamo trenutno gorucih problema :D

    @Harris
    Nema na cemu. Vole ljudi teorije zavere ovde.

    B

    @ AL-41F1 @Mayer

    Inflacija u usd i eur postoji. Razlika u odnosu na Slobu je u tome što jugoslovenski dinar nije bio svetska valuta pa da na taj način Sloba izvozi drugima inflaciju. Inflacija se vidi u rastu cena nekretnina širom sveta i niskim, pa negde i negativnim stopama na držanje novca u bankama. Ko je imao štednju u devizama pre SEKE 2008 i pre QE (Quantitative easing) zna o čemu pričam. Za štednju se dobijalo 6-7 a ponegde i 8 posto na godinu dana za oročena sredstva. Zbog štampanja novca banke su pune para koje nemaju gde da plasiraju i kamata na štednju je kod nas odavno manja od 2%, a u nekim zemljama su jedno vreme bile i negativne stope, to jeste, gubio si novac ako ga držiš na računu. Zbog pada vrednosti evra uzleteo je švajcarac (valjda se sećate problema kredita u švajcarcima) pa je i Švajcarska morala da obori cenu svoje valute da pomogne izvoznicima, ali je švajcarac ipak jači nego pre krize u odnosu na evro.

    Ako mislite da nema inflacije u dolarima uporedite odnos dolara i švajcarca od 1980. na ovamo. Pošto ljudi koji imaju neki biznis nisu budale i znaju da je zvanična inflacija uvek manja od stvarne, i pošto držanjem para u bankama gube novac, onda su počeli da ulažu u nekretnine i zato su cene nekretnina prilično porasle u celom svetu. U ceni nafte se inflacija ne vidi jer je tržište prezasićeno iz političkih razloga, a svetska privreda se nije oporavila (jer je štampanje i papirnog i digitalnog novca bez pokrića uvek pogrešna stvar). Uostalom i američki proizvođači nafte iz škriljca su napravili bum zbog jeftinog novca a sad traže od Trampa da ih zaštiti.

    Trenutno je nestašica novca i rasprodaja mnogih stvari, pa i zlata, (koje je takođe nabilo cenu zadnjih 20 godina i pored svih manipulacija centralnih banka da mu smanje cenu i sakriju inflaciju) jer su mnogi investitori zbog pada berze i zamiranja ekonomske aktivnosti suočeni sa onim što se zove margine call i odjednom su postali dužni bankama i drugim investitorima.

    Dakle, prvo ćemo imati deflaciju, pogotovo turističkih aranžmana, a ako počnu države da rade istu grešku kao 2008-9. imaćemo mnogo veću inflaciju i ponovnu pogrešnu alokaciju resursa.

    Inače, ja se bavim uvozom nekih stvari od Zapadnih proizvođača i stalno mi dižu cene. Uspevam da ih usporim jer sam stari kupac pa mi daju popuste i ja trpim razliku ovde jer imam malo više posla, ali trend je da cene rastu zbog raznih izgovora. Kako mogu da rastu cene u većem delu privrede ako nema viška novca? Čak mi se čini i da kompijuterske komponente drže cene duže nego nekad.

    Inače, jedan od razloga što je Tramp pobedio i što je Berni popularan je to što u SAD ljudi osetno teže žive nego pre dvadeset-trideset godina. Pokušali su da spasu ekonomiju štampanjem para, ali im nije uspelo. Berza bi pukla pre ili kasnije. Korona je igla na koju je balon naleteo- sledi daleko veća kriza nego ona 2008-9.

    A

    @Boza M
    Niko ne tvrdi da inflacija ne postoji. Zapravo to i jeste poenta, jer ako imate staticku vrednost ili cak deflacionu, koja je poenta investiranja? Samo drzite svoj kapital i on se u praksi „uvecava“ svake godine. To je bila i mozda jos uvek je, najveca boljka Japana. Nema investicija, nema novih radnih mesta, nema rasta itd. No ta inflacija je opet unutar projektovanih 2% koliko i treba da bude.

    Daleko od toga da ova politika Fed. rezervi nema negativnih posledica i one su ogromne, a najveca od njih je provecanje razlike izmedju bogatih i siromasnih. Samo da to nisu uradili, ne bi se oporavili tako brzo od krize 2008. To sto nisu kasnije uveli mere za sledecu situaciju, se moze pripisati obicnoj ljudskoj gluposti.

    Sto se tice banaka, nekretnina, kamata. Pa tacno da je kamata mala, ali isto tako su krediti nikad povoljniji zar ne?
    U protivnom bi banke bile nikad profitabilnije, a nisu.
    NIje nikad samo jedan faktor.

    No vratimo se na odbranu, budzet od 700 milijardi je i dalje, nedostizan za kolektivni trud narednih nekoliko svetskih sila iza SAD.
    Ucinkovitost istog je vec neka druga tema.
    Pozdrav.

    M

    @Boža M

    Naravno da inflacija postoji, u eurozoni je ja mislim trenutno oko 2% ali ona nije uslovljena monetarnom politikom ECB-a, nego pre prirodnim stanjem na trzistu jer novacana se masa uvek uvecava. Ja sam heteo da skrenem paznju na proces stvaranja i unistavanja novca, jedna rudimantarna stvar koja je poznata svakome ko je ucio o ekonomiji osim dezurnim teoreticarima zavera.

    Kod nas je koliko sam ja upucen monetarna politika usprkos sopstvenoj valuti manje „bitna“ jer je euro fakticki valuta prema kojoj se meri i odredjuje sve u privredi i zivotima pojedinaca. Ja sam vise puta citao misljenja da bi ako zeli realan razvoj ekonomija i drustvo morali da se ravnaju iskljucivo prema dinaru, paralelno bi trebalo voditi drugaciju politiku kursa koja bi protezirala izvoz, domace investicije i unutrasnju potrosnju a diskriminirala uvoz (sto se vama verovatno ne bi svidelo) i ja sam takodje tog misljenja.

    B

    @ AL-41F1 i Mayer

    Neću da se nastavljam jer ovo nije sajt iz ekonomije ali centralne banke su jedini deo kapitalističke privrede gde tržižni mehanizmi ne važe i oni sami određuju kamatne stope (cenu novca). 2008. su napravili katastrofalne greške i sada to dolazi na naplatu. Normalne kamatne stope komercijalnih banaka su oko 6-7 posto, a sada su manje od 1% što govori da su upumpane pare i dalje tu. Novčana masa se uvećava štampanjem i to je inflacija. U XIX veku je važio zlatni standard (nisu mogle da se štampaju pare bez pokrića) i inflacija je u mirnodopskim vremenima bila praktično nepostojeća. Inflacija je veća od 2% i to je prilično očigledno. Napumpali su berzu koja je naišla na iglu koronu, ali bi pukla i ovako.

    Ono što je bitno za vojnu avijaciju je da će budžeti biti manji narednih godina, a aviokompanije su već masovno pred bankrotom jer turistička privreda umire pred našim očima.

    B

    Kako mi se cini, sve vojske sveta idu na smanjenje svojih armija. Da li je to manja zaiteresovanost ljudi za vojni poziv, ili sve manje ljudi koji su sposobni za vojsku, ili nemanje para, ili nesto sasvim cetvrto.

    Odgovori
    1

    A moguće je i da je sve navedeno ;)

    A

    Hvala za analizu, znači, kupujemo akcije Boinga i Nortrop?

    Mnogo su pale, sada lepo kupiti i HODL

    Odgovori
    S

    Samo mi nije jasno u clanku – vazduhoplovstvu ide 56,9 milijardi ili 23%? Od cega 23% ako je budzet 705 milijardi? To je 8%. Da li pogresno tumacim ili je stamparska greska?

    Odgovori

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    Luka Laban na: Još jedan snimak kokpita vojnog aviona RV i PVO Vojske Srbije: Jutjuber detaljno snimio do sada u javnosti retko viđen kokpit aviona T-71

    Prilicno smojesno uzrujavati se zbog snimaka pretpotopskog aviona...a opet takode smjesno kakve bezbjedonosne mjere ima vojska ako zeli zadrzati bilo sta u tajnosti.....kako neko snimi kokpit i ko mu to dozvoli.

    22. Sep 2020.Pogledaj

    POW/LJPZ na: Još jedan snimak kokpita vojnog aviona RV i PVO Vojske Srbije: Jutjuber detaljno snimio do sada u javnosti retko viđen kokpit aviona T-71

    Banja Luka:odličan snimak,koji nam dočarava i kreativnost koju do sada nisam video u avijaciji.Bočni prozori kabine su baš dobro "podšprajcovani" drvenom palicom sa račvom.Jeste li videli kako pilot brzo i uvežbano otvara prozor?Mislio sam da su takva rešenja moguća samo na nekadašnjim automobilima sa ovih prostora.E,sad,ko je kome ukrao patent,veliko je pitanje.Izgleda da su na…

    22. Sep 2020.Pogledaj

    branko na: Još jedan snimak kokpita vojnog aviona RV i PVO Vojske Srbije: Jutjuber detaljno snimio do sada u javnosti retko viđen kokpit aviona T-71

    stravično, An2 je tajni projekat vojske srbije 😊 hahaha imate gde god hoćete , aj ne pravite problem gde ga nema...

    22. Sep 2020.Pogledaj

    Wolfgang na: Trupna PVO ruske vojske dobija artiljerijsko-raketne sisteme Pancir-SM-SV

    >> Meni ovo izgleda kao marketinski anti-krizisni pokusaj re-brandinga Hehe, realno, meni takodje. Svake godine neka nova verzija nekog PVO orudja, u nazivima sve vise nekih dodataka ono "MKII 2.0 perspektivni export" itd. Pancir ovaj novi samo sto nije poleteo. Najsimpaticnije mi je kad jedan prosecan rusofil sa ljubavlju i paznjom krene da objasnjava kako…

    22. Sep 2020.Pogledaj

    Živojin Banković na: Trupna PVO ruske vojske dobija artiljerijsko-raketne sisteme Pancir-SM-SV

    Narednik I klase Не видим у чему је проблем, С-300П користе ВКС, С-300В Копнена војска. И ВКС и КоВ имају командна средства аутоматиације. А рецимо систем С-400 може да командује и додељује циљеве системима Панцир.

    22. Sep 2020.Pogledaj

    Send this to a friend