BEG airport status
Kojim raketnim sistemima zameniti Strele u Vojsci Srbije? Laki raketni sistemi PVO Strela 1M / Foto: Ministarstvo odbrane

Kojim raketnim sistemima zameniti Strele u Vojsci Srbije?

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran će svakog drugog ponedeljka ekskluzivno pisati samo za naš portal o načinima kako obarati vazduhoplove sa ili bez posada, analiziraće aktuelne konflikte i iznositi mišljenja o najadekvatnijoj upotrebi ovog bitnog roda. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Kada se govori o stanju trupne PVO Vojske Srbije, treba reći da prema trenutnoj formaciji Kopnena Vojska ima po jedan artiljerijsko-raketni divizion (ard) za protivvazduhoplovna dejstva (PVD) u svakoj od četiri brigade Kopnene vojske. Prva brigada 14. ard, Druga brigada 25. ard, Treća brigada 35. ard i Četvrtva brigada 45. ard. Takođe, tu su i dva artiljerijsko-raketna diviziona za PVD u dve vazduhoplovne brigade (vbr), 98. ard na aerodromu Lađevci u 98. vbr i 177. ard na aerodromu „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“ u 204. Vbr, a svoj artiljerijsko-raketni divizion za PVD ima i Centar za obuku RV i PVO na aerodromu „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici.

Trupna PVO nije ozbiljnije zanavljana više od 30 godina.

Okosnicu raketnih sistema PVO čine zastarele Strele-1M i 10M. Svaki artiljerijsko-raketni divizion za PVD najverovatnije ima po dve baterije protivavionskih topova L/70 kalibra 40 mm „Bofors“, jednu bateriju lakih mobilnih raketnih sistema 9K31M Strela-1M ili 9K35M Strela-10M (Strelu-10 samo 14. ard Prve brigade KoV) i jednu bateriju lakih prenosivih raketnih sistema 9K32M Strela-2M/A ili 9K310 Igla-1.

Najkritičnije stanje je sa lakim mobilnim raketnim sistemima Strela-1M koji se nalaze u naoružanju još od 1975. godine, dok su Strele-10M kupljene sredinom naredne decenije.

Svaka baterija u sastavu Ard bi trebala da ima po 6 topova L/70 i 6 sistema Strela-1M i na osnovu toga se mogu izvući i procene koliko je tih sistema trenutno u aktivnoj upotrebi. Takođe, od 2016. godine počelo je vraćanje u operativnu upotrebu protivavionskih oruđa M53/59/70 , popularnih „Praga“ sa dvocevnim topovima kalibra 30 mm. Međutim, iako su zbog kadra i logistike dodeljeni artiljerijsko-raketnim divizionima Kopnene vojske oni su prvenstveno namenjeni za podršku mehanizovanim bataljonima (svaka brigada Kopnene vojske ih ima po dva) kao i pešadiji.

S obzirom da je, kako sam već naveo, najkritičnija situacija sa lakim raketnim sistemima PVO Strela-1M, zbog starosti i Strela-10M, zbog malobrojnosti, prva tema ovog članka biće alternativa koja se nudi na tržištu, a koja je sve popularnija i česta su pitanja o tom sistemu.

Laki raketni sistem PVO Strela-1M, smešten je na šasiji vozila BRDM-2. Sam lanser sastoji se iz 4 kontejnera sa raketama spremnim za lansiranje. U vozilu se nalazi još 4 rakete za dopunu. Dok je u pokretu lanser se spušta tako da bude pralelan sa vozilom kako bi se smanjila ukupna visina vozila. Namenjen je za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na malim daljinama i visinama, u dolasku. Koristi IC navođene rakete 9M31 i 9M31M, sa granicama zone uništenja po daljini od 500 metara do 4200 metara i od 30 metara do 3,5 km po visini. Metod navođenja raketa je „paralelno približavanje“ – „pasja putanja“. Zato je putanja leta rakete, stabilna, gotovo pravolinijska, kod odlično uvežbanog poslužioca-operatora. Sistem, načelno, nije namenjen za noćna gađanja izuzev svetlećih avio-bombi.

Strela-1M korišćena je u odbrani neba tokom rata 1999-te godine. Teško je pronaći potpune podatke za sve strategijske grupacije, ali kod RV i PVO dejstvovao je 12 puta sa ukupno 12 lansiranih raketa.

Kod Kopnene vojske ne postoje objavljeni kompletni podaci o broju gađanja i lansiranih raketa, ali se znaju podaci za Prištinski korpus tadašnje Vojske Jugoslavije, gde je sistem PVO Strela-1M korišćen u 2 samohodna artiljerijsko-raketna diviziona i pritom je sa materijalnim dokazima uništio 1 bespilotnu letelicu tipa Predator, dana 13.05.1999. godine (243. Sard iz sastava 243. mehanizovane brigade) i jednu tipa Hanter (Hunter) dana 07.04.1999. godine i oštetio još jednu koja se srušila van teritorije naše zemlje tipa Pionir (Pioneer) dana 19.05.1999. godine.

Što se tiče lakog raketnog sistema Strela-10M, namenjen je za uništavanje vazdušnih ciljeva na malim visinama i daljinama. Sistem 9K35 „Strela-10“ je direktan naslednik sistema Strela-1M, a takođe može koristiti i njegove rakete umesto svojih 9M37. Umesto oklopnog vozila BRDM-2 izabran je oklopni transporter MT-LB koji je pružao više prostora u svojoj unutrašnjosti i prostor potreban za smeštaj uređaja za IC praćenje. Koristi IC samonavođene rakete 9M37, a može koristiti i rakete 9M31 i 9M31M sistema Strela-1M. Efikasan domet po daljini, povećan je u odnosu na Strelu-1M na oko 5000 metara, dok je po visini ostao na 3500 metara, a snižena je donja granica zone uništenja na samo 25 metara. Rakete su opremljene 2-kanalnim tragačem i znatno su otpornije na ometanje i mamce nego rakete prethodnika Strela-1M.
Sistem je u stanju da dejstvuje na ciljeve i u dolasku i u odlasku. U borbenom kompletu nalaze se 4 rakete u kontejneru spremne za lansiranje i još 4 rakete unutar vozila, za dopunu. Obično se u baterijama Strela-10M nalazilo 4-6 oruđa, od kojih je 1-2 oruđa bilo opremljeno pasivnim radio-pelengatorom, radi lakšeg otkrivanja ciljeva.

Rad baterije Strela 10

Što se tiče upotrebe u ratu 1999-te godine, iako sam se lično trudio da nađem više podataka, nisam uspeo mnogo da saznam. Kao najveći uspeh za sada smatra se pogađanje aviona A-10A, dana 11.05.1999. godine nad prostorom Kosova i Metohije. Zanimljivo je da je avionom pilotirao tada kapetan Kris Šort, sin tadašnjeg Generala Majkla Šorta, komandanta vazduhoplovne operacije „Plemeniti nakovanj“ (Noble Anvil) u sklopu operacije „Saveznička sila“ (Allied Force). Svoje iskustvo Kris Šort je opisao u knjizi “A-10`s Over Kosovo” (A-10 iznad Kosova), autora pukovnika Kristofera Havea i potpukovnika Fil Hauna. Knjiga je faktički skup svedočanstava pilota na avionima A-10, koji su učestvovali u operaciji „Saveznička sila“ tokom 1999-te godine. General Majkl Šort je kasnije prilikom više intervjua i u svojim memoarima, pisao o tome kako mu je najteži trenutak tokom akcije „Saveznička sila“ bila vest koju mu je lično sin javio da je pogođen iznad Kosova. Avion Krisa Šorta je pogođen raketom sistema Strela-10M ispod kokpita pilota koja je prouzrokovala veliko ulubljenje na konstrukciji i otkinula FM antenu i prateću kablažu. Uspeo je da sleti, a avion je kasnije opravljen i vraćen u funkciju. Kris Šort je danas general američkog vazduhoplovstva.

Sosna kao zamena

Raketni sistem PVO Sosna

Laki raketni sistem PVO Sosna namenjen je za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru, poput aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, krstarećih i drugih projektila, na daljinama do 10 km i visinama do 5 km u dnevnim i u noćnim uslovima.

Sistem se sastoji od gusenične platforme na kojoj se nalazi borbeni modul, koji predstavlja žirostabilisanu platformu sa optroničkim i radio sistemom otkrivanja i praćenja ciljeva i raketa i vođenja raketa, kao i kontejnerima sa po 12 projektila, raspoređenih po 6 (2×3) sa svake strane optroničkog sistema. Sistem je proizveden po uzoru na sistem Strela-10M i smatra se njenim naslednikom, iako po načinu rada, ne deli toliko mnogo zajedničkih osobina, izuzev same namene sistema.

Što se tiče gusenične platforme, osnovno je oklopno vozilo MT-LB, oznake 9A34MLE, ali se kao platforma mogu koristiti i oklopna borbena vozila BTR-82A, BMP-3 ili BMD-4M.

Kombinovano vođeni projektil zemlja-vazduh Sosna-R (9M340 ili izvozna oznaka 9M340E), može dejstvovati na cilj maksimalne brzine do 900 m/s. Koristi kombinovani sistem navođenja i to radio-komandni nakon lansiranja i zatim u završnici vođenje po laserskom snopu. Sistem odlikuje kratko vreme popune raketama, do 10 minuta.

Posebno je zanimljiv optronički i radio sistem upravljanja, koji omogućava pasivno automatsko ili poluatomatsko otkrivanje i praćenje cilja i lasersko obeležavanje cilja radi navođenja rakete. Sistem se sastoji od radio-kanala slanja komandi upravljanja u početnoj fazi leta rakete, za vreme rada bustera, zatim termovizijskog kanala otkrivanja i praćenja cilja, termovizijskog kanala zahvata i praćenja raketa, televizijskog kanala otkrivanja i praćenja cilja i laserskog daljinomera i laserskog kanala za emitovanje snopa za vođenje rakete u završnoj fazi.

Optronički sistem je u mogućnosti da otkriva avione na daljinama do 30 km, helikoptere do 14 km, krstareće rakete do 12 km, a ciljeve na zemlji do 8 km. Sistem otkrivanja ciljeva je automatizovan i vrši se preko televizijskog ili termovizijskog kanala sa širokim vidnim poljem i laserskog daljinomera za određivanje daljine do cilja. Oruđe može raditi u automatskom ili poluautomatskom režimu. U automatskom režimu je ceo postupak od otkrivanja cilja do navođenja rakete, automatizovan. U poluautomatskom režimu, u radu sistema učestvuje i operator, uz takođe mogućnost delimične automatizacije rada.

Prilikom otkrivanja i akvizicije cilja i nakon uspostavljanja automatskog praćenja cilja termovizijskim ili televizijskim kanalom i nakon potvrde daljine cilja laserskim daljinomerom, vrši se lansiranje rakete. Raketa se zahvata termovizijskim kanalom praćenja. Na osnovu razlika u koordinatama cilja i rakete, digitalni računar određuje komande za radio-korekciju koje se radio-kanalom šalju na raketu. Metoda vođenja „sa tri tačke“.

Nakon otkačinjanja startnog motora-bustera, na daljini od 3 km, cilj se i dalje prati termovizijskim ili televizijskim kanalom, digitalni računar na osnovu položaja cilja u prostoru usmerava žirostabilizovanu platformu ka cilju, a laserski kanal emituje laserski snop ka cilju (obeležavač), neprestano ga laserski ozračavajući, kao i samu raketu. Raketa se navodi u sredinu laserskog snopa koji je usmeren ka cilju i tako do trenutka pogotka u cilj.

Projektil poseduje bojevu glavu težine oko 7 kg, koja se sastoji iz dva dela. Prvi deo se aktivira udarno-trenutnim upaljačem prilikom direktnog udara u cilj, a drugi deo bojeve glave se aktivira laserskim upaljačem, prilikom prolaska rakete pored cilja. Ovako izvedena bojeva omogućava dejstvo ne samo po ciljevima u vazduhu već i po ciljevima na zemlji i vodi.

Laki raketni sistem Sosna može dejstvovati autonomno ili u sastavu baterije. On bi se svakako mogao veoma dobro uklopiti u trupnu PVO i biti zamena za pomalo trošne sisteme Strela-1M, ali i dopuna postojećim ne baš brojnim sistemima Strela-10M, za koju postoje i mogućnosti domaće modernizacije ali se nude i nova rešenja kod samog proizvođača, Rusije (naslednika SSSR-a). Njegovo uvođenje (ili pak bilo kod drugog novog trupnog sistema PVO slične namene i karakteristika) u našu trupnu PVO, trebalo bi da bude praćeno i uvođenjem odgovarajućih 3D radarskih sistema i sistema automatizacije za prenos podataka o ciljeva na vatrena oruđa.

Akvizicija ciljeva sistemima Strela-1M i Strela-10M, u načelu se vršila korišćenjem osmatračkog radara i komandne stanice BTR-60 PU-12.
Radio-telekodna veza uspostavljana je između osmatračkog radara i komandne stanice, koristeći teleskopsku antenu visine do 16 metara, dometa 25-30 km. PU-12 je imao mogućnost direktnog prikazivanja slike sa osmatračkog radara na monitoru IT-45 (elektronska planšeta).  PU-12 je opremljen računarom ASPD-12 i mogao je istovremeno obrađivati i prikazivati do 12 ciljeva. Postoji i modernizovani sistem PU-12M sa računarom ASPD-12M, koji je mogao obrađivati i prikazivati do 99 ciljeva umesto 12. Akvizicija ciljeva se mogla, naravno, vršiti i prenosom informacija radio-putem, glasom. Podaci o ciljevima su se dalje prema vatrenim oruđima Strela-1M i/ili Strela-10M, slali radio putem, glasom.
Osmatrački radar koji se koristio, obično je bio radar P-15, specijalista za ciljeve koji lete na malim visinama. Ovakav sistem akvizicije i prenosa podataka o ciljevima je danas prevaziđen (a kod nas i nije u potpunosti ni zaživeo), dok je radar P-15 povučen iz upotrebe u našoj Vojsci, tako da bi svakako bilo neophodno, unaprediti ovaj sistem, bez obzira na eventualna pojačanja novijim sredstvima, a koliko se može saznati, na tome se intenzivno radi, modernizacijom osmatračkog radara kratkog dometa M-85 Žirafa, koji bi trebao biti (i trenutno i jeste) osnovni osmatračko-akvizicijski radar u artiljerijsko-raketnim divizionima za PVD. Smatram da bi pored toga bilo veoma korisno nabaviti i jedan broj trupnih 3D radara, makar kao “dopunu”, jer je podatak o visini veoma važan za dejstvo na niskoleteće ciljeve.

U tom smislu i sam proizvođač radara Žirafa, SAAB (nekada Ericsson Microwave systems AB) nudi više vrsta mobilnih i/ili lako-prenosnih 3D radara koji bi se itekako mogli koristiti kao dopuna našim modernizovanim Žirafama, kao na primer AESA radar (aktivna fazna antenska rešetka) Giraffe 1X, namenjen upravo za sisteme PVO veoma malog dometa i sa odličnim mogućnostima otkrivanja niskoletećih BPL posedovanjem posebnog sistema ELSS (veoma nisko, sporo i malo), čija konstrukcija i težina (manje od 150 kg) omogućava postavljanje na mobilnu platformu bilo kog tipa (kamion, kombi, terenski automobil i sl.).

Pomenimo i lake prenosne raketne sisteme Strela-2M/A i Igla-1, koje koriste naše jedinice trupne PVO, a kojima bi takođe dobro došla zamena (Strela-2M) ili dopuna (Igla-1) novijim sistemima većeg dometa i boljih borbenih mogućnosti.

Laki prenosni raketni sistem PVO Strela-2M namenjen je za uništavanje niskoletećih ciljeva u vazdušnom prostoru u uslovima optičke vidljivosti. Razvijen je u bivšem SSSR-u 1970. godine, na osnovu sistema Strela-2. Sistem se sastoji od IC samonavođene rakete (9K32M) u stakloplastičnom kontejneru koji služi i kao lanser , višekratno upotrebljivog lansirnog mehanizma i spoljašnjeg izvora napajanja (baterije). Raketa se lansira iz lakog prenosnog lansera montiranog na postolju ili sa ramena. Može se lansirati i sa brodova, helikoptera i vozila.

Sistem Strela-2 i/ili sistem Strela-2M se nalazi ili se nalazio u naoružanju 61 svetske armije i korišćen je u većini lokalnih sukoba od 1960. godine do danas. Licencno je proizvođen u Jugoslaviji i nalazi se u naoružanju Vojske Srbije. Od 1984. u proizvodnji je usavršena verzija Strela-2M/A koja, zahvaljujući minijaturizaciji elektronike IC glave za samonavođenje, ima 40% povećanu količinu eksploziva u bojevoj glavi, čime je povećana efikasnost dejstva na cilj za 30%. Ima domet po daljini od 4200 metara, a po visini do 2300 metara i dejstvuje samo na ciljeve u odlasku, metodom “čistog gonjenja”.

Postupak gađanja Strelom-2M je jednostavan. Strelac postavlja cev sa raketom na lanser, nišani i pritiska okidač do prvog stepena. Nakon 4-6 sekundi IC tragač se uključuje, odbacuje se poklopac sa kontejnera, a na optici lansera se pali crveno svetlo. Kada IC tragač zahvati cilj pali se zeleno svetlo na optici nišana i aktivira se zvučni alarm. Strelac tada pritiskom okidača do kraja startuje raketu i ona nastavlja let potpuno autonomno (po principu „fire & forget“). Raketa se lansira iz stojećeg ili klečećeg stava.

Raketu iz lansera izbacuje startni motor koji za 0,05 sekundi rada ubrzava raketu do 28 m/s (brzina na ustima cevi). Nakon napuštanja lansirne cevi na prednjem delu rakete se otvaraju 2 krila za upravljanje, a na zadnjem 4 nepokretna stabilizatora. Na 6 metara od usta lansera aktivira se marševski motor, a nakon 45 metara armira se upaljač. Marševski motor radi 1,6 sekundi i na kraju njegovog rada raketa ima maksimalnu brzinu od 580 m/s (1,7 Maha). Ukoliko nakon 15 sekundi leta cilj ne bude pogođen upaljač se automatski aktivira.

Laki prenosni raketni sistem PVO Strela-2M, korišćen je u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije gde je obarao letelice svih zaraćenih strana. U toku sukoba na prostoru BiH između tadašnje Vojske Republike Srpske i NATO pakta, uspešno je oboren avion tipa Sea Harrier i to 16.04.1994. godine iznad Goražda, a oštećeno je više NATO letelica, kao na primer francuski palubni izviđač Etendard IVP, 15.04.1994. takođe iznad Goražda. Tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, sistem je korišćen masovno sa velikim brojem lansiranih raketa. Sa materijalnim dokazima oborene su 3 bespilotne letelice i više krstarećih raketa. Ipak, najveći uspeh je bio pogađanje aviona A-10.

Dana 02.05.1999. godine, jedna od baterija 4. diviziona 52. arbr iz sastava Prištinskog korpusa, raketom 9K32 iz sistema Strela-2M pogodila je, u reonu sela Klokot kod Gnjilana, američki jurišni avion A-10 Thunderbolt. Avion je pogođen u motor sa koga je otpala oplata koja se i danas čuva u jedinici kao trofej. Avion je prinudno sleteo sa teškim oštećenjem jednog motora na aerodrom Petrovac pored Skopja. Prema informacijama do kojih sam uspeo da dođem, avion je bio van upotrebe 33 dana, kada mu je ugrađen novi motor. Avion ipak do kraja rata i operacije Saveznička sila, nije više leteo u borbenim misijama.

Što se tiče lakog prenosnog raketnog sistema 9K310 Igla-1, sistem je za potrebe tadašnje Vojske Jugoslavije, nabavljen tokom 1994. godine. Rakete sistema Igla imaju znatno bolje mogućnosti od raketa sistema Strela-2M, što se ogleda u pogledu dometa po daljini, koji je povećan na oko 5000 metara i po visini na oko 3500 metara. Raketa 9M313  sistema Igla, imaju ubojitiju bojevu glavu i dvo-kanalni osetljiviji IC tragač sa znatno većom otpornošću na ometanja.

Igla je korišćena i u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i svakako je najveći uspeh obaranje francuskog lovca Miraž-2000N-K2, 31.08.1995. godine iznad Pala i oštećenje jednog francuskog palubnog izviđača Etendard IVP, dana 17.12.1994 . godine, od strane jedinica PVO tadašnje Vojske Republike Srpske.

Vojska Srbije ima nameru da značajno unapredi jedinice PVO u cilju zaštite kopnenih borbenih ešelona od napada iz vazdušnog prostora. U tom smislu nedavno je prikazan i najnoviji proizvod domaće vojne industrije koji nosi oznaku MTU-4M. Radi se o sistemu PVO kratkog dometa koji se sastoji od četiri spregnuta laka prenosna raketna sistema Strela-2M i Igla sovjetskog porekla. Nalazi se na mobilnoj platformi, četvoročkašu NTV, koji takođe predstavlja novi projekat srpske vojne industrije. Reč je o sredstvu trupne PVO. Njegov glavni zadatak je neposredna zaštita kopnenih borbenih sredstava na maršu i tokom izvođenja borbenih dejstava. MTU-4M će se zajedno sa još jednim proizvodom srpske vojne industrije PASARS naći u naoružanju artiljerijsko-raketnih diviziona koji se nalaze u sastavu brigada Kopnene vojske.

Ova dva sistema trupne PVO biće uvezana preko komandnog mesta, koji je povezan sa modernizovanim radarom Žirafa. Ovako strukturiran sistem će povećati daljinu detekcije vazdušnih ciljeva, kao i brže usmeravanje u pravcu odakle se očekuje nalet neprijateljskih vazduhoplova. To će dovesti do kraće pripreme za gađanje, tačnije ceo sistem će imati daleko veću brzinu reagovanja. Mogućnosti LPRS Igla koje se nalaze u sastavu sistema PVO MTU-4M će taktički biti znatno proširene dodavanjem opto-elektronskog bloka opreme, u kojoj će se nalaziti i termovizijski nišan. Na ovaj način će se izvući maksimum iz prenosnih lakih raketnih sistema, jer će biti omogućena upotreba i u noćnim uslovima, što do sada nije bio slučaj.

Reč je o opremi koja se nalazi u specijalnim odeljcima na vozilu kada je u pitanju sistem MTU-4M. Pored toga, tu se nalazi termovizijska kamera i elektronski kompas sa bočne strane lansera rakete. Cilj se prati preko malog displeja koji je pričvršćen na šlem, ispred levog oka strelca. U slučaju potrebe, strelac će moći da izvrši gađanje na osnovni način, nišaneći cilj desnim okom preko mehaničkog nišana. Operator se nalazi na platformi, na vrhu zadnjeg dela vozila, za svojevrsnim postoljem na kome se nalazi lanser sa po dve rakete Strela 2M i dve rakete Igla. Osim toga MTU-4M opciono može imati i laserski daljinomer, a planira se i ugradnja IFF uređaja – identifikatora „svoj-tuđ“. Postoji mogućnosti i ugradnje ometača koji radi u elektromagnetnom spektru. Njegova osnovna namena bi bila borba protiv neprijateljskih dronova.

Na ovaj način se efikasno mogu iskoristiti preostali kapaciteti Vojske Srbije kada je u pitanju opremljenost lakim prenosnim PVO raketnim sistemima. Postoji mogućnost da se u perspektivi ovaj sistem unapredi dodavanjem modernijih lansera tipa (Igla-S, Verba, Mistral).

Verba

Laki prenosni raketni kompleks (LPRK) 9K333 Verba je ruski sistem PVO namenjen za dejstvo protiv aviona, helikoptera, bespilotnih letelica i dronova i krstarećih i drugih raketa, na daljinama do 6500 metara i visinama do 4500 metara. Sistem je počeo da se razvija sredinom prošle decenije i počelo se sa uvođenjem u jedinice Ruske vojske. Glavna odlika je raketa sa povećanim dometom u odnose na prethodnike (Strela 2M, Igla i sl.), koja ima tro-dijapazonsku glavu za samonavođenje i veoma je otporna na ometanje.

Baterija LPRK Verba načelno se sastoji od prenosnog modula na upravljanje vatrom (brigadni komplet), komandnog modula, osmatračko-upravljačkog modula sa 3D radarom kratkog dometa 1L122 Garmon i od rakete 9M336 sa lansirnim uređajem 9P521, kao i uređajem za raspoznavanje “svoj-tuđi”. Na nivou baterije, nalazi se i kontrolno-ispitna pokretna tehnička stanica. U bateriji se načelno nalazi od 4 – 9 strelaca-protivavionaca.

Raketa 9M336 sastoji se od startnog motora, raketnog motora na čvrsto gorivo, bojeve glave i sekcije za vođenje. Dugačka je 1635 mm, maksimalna brzina je do 500 m/s, a ukupna težina 11-12 kg. Ima visoko-eksplozivnu bojevu glavu težine 1,5 kg. Raketom se može dejstvovati na ciljeve u dolasku maksimalne brzine do 400 m/s i u odlasku do 320 m/s. U sekciji za vođenje, nalazi se 3-dijapazonska glava za samonavođenje rakete i radi u UV talasnom području, IC kratko-talasnom i IC srednje-talasnom području. Raketa se nalazi u lansirnom oruđu 9P521 koje omogućava rad i u dnevnim i u noćnim uslovima. Sastoji se od jednokratne lansirne cevi i lansirnog mehanizma za višekratnu upotrebu, sa baterijom za hlađenje i sa prekidačem uključenja uređaja raspoznavanja ciljeva “svoj-tuđ”. Lansirna oruđa mogu biti povezana sa automatskim sistemom upravljanja vatrom koji prati više ciljeva jednovremeno i dodeljuje ih strelcima-protivavioncima, tako skraćujući brzinu reakcije na ispod 20 sekundi. Vezu sa digitalnom mrežom automatskog sistema upravljanja vatrom, strelac nosi na leđima u rancu sa antenom.

3D Radar kratkog dometa 1L122 Garmon, namenjen je za otkrivanje, pozicioniranje i praćenje aviona, bespilotnih letelica, krstarećih raketa, vršenje funkcije raspoznavanja „svoj-tuđ“ i automatsko slanje podataka u automatizovani centar za upravljanje vatrom. Radar ima domet do 40 km po daljini i 10 km po visini u portabl verziji, odnosno do 80 km po daljini i čak do 20 km po visini kada je na guseničnim ili točkaškim platformama i radi u UHF talasnom području. Može biti instaliran na guseničnoj ili točkaškoj platformi, ali može biti i prenosni portabl radar koji se može instalirati bilo gde, čak i u teško dostupna područja. Takođe, postoji mogućnost i da se pokazivač sa izdvojenim komandama upravljanja izdvoji iz vozila (ako se radar nalazi na vozilu) na daljinu do 300 metara radi upravljanja sa daljine i veće bezbednosti za posadu.

Radar Garmon se može nalaziti na guseničnoj platformi, na točkaškoj platformi 4×4 Tigr ili može biti prenosni portabl radar.
Kao i kod sistema MTU-4M koji je postavljen na vozilo i nosi 4 rakete, (2 x Strela-2M I 2 x Igla), tako i sistem Verba ima svoju mobilnu točkašku verziju, GIBKA-S, smeštenu na vozilu 4×4 Tigr, na kome se nalazi pokretna platforma sa nosačem za 4 lansirna oruđa sa raketama 9M336.

Dakle i na ovom primeru vidimo potrebu za mogućnošću implementacije kvalitetnog automatizovanog, centralizovanog rada i korišćenje radara za otkrivanje ciljeva.

Svakako je pozitivno što naša vojska radi na modernizaciji radarskog sistema Žirafa i sistema prenosa podataka i automatizacije, kao i na razvoju mobilnog artiljerijskog raketnog sistema PASARS i mobilnog raketnog sistema MTU-4M. Ali i nabavke sistema Mistral i izvesnog broja raketa, svakako govore u prilog tome da se shvata da je potrebno paralelno raditi i na nabavci novih sistema i novih raketa, a ja bih ponovo dodao i novih trupnih radara, pogotovo 3D radara.

Današnja PC tehnologija i prednosti optičke veze, pružaju velike mogućnosti razvoja sistema prenosa podataka o ciljevima u realnom vremenu na veći broj korisnika u sistemu PVO i to treba maksimalno iskoristiti. Samo pravovremena, tačna i precizna informacija od sistema vazdušnog osmatranja i javljanja koja se brzo u realnom vremenu, a po mogućnosti automatizovanim sistemima prenese na vatrene jedinice kako malog, tako i srednjeg i velikog dometa u sistemu PVO, mogu garantovati pravovremenu reakciju sistema PVO i sigurnost našeg neba.

Komentari

D

Odlican tekst,jasno i precizno objasnjenje,kako postojecih sistema,tako i onih buducih.
Drago mi je da se pocela obracati paznja i na trupnu PVO,o kojoj sa malo pise i zna,a u ratu je veoma vazna i „cuva glavu“ ljudima na zemlji.
Nekako je uvek avijacija u prvom planu,a zaboravlja se da u ratu,jedan od najvecih tereta nosi bas trupna PVO.
Sa nadom u bolje sutra za ovaj vid naseg RV i PVO,cestitke za Novu 2021 godinu,kako autoru teksta,tako i ljudima u Tango Six-u.

Odgovori
D

Odlican tekst, sve pohvale.
Sosna savrsena zamena za Strelu-10. Bas lepo spakovan modul.
Iako je autor teksta manje-vise rekao sve, jedan video nije naodmet.
https://youtu.be/fQ4enjehMB8

Srecna Nova godina i nadolazeci Bozicni praznici novinarima, kolumnistima i posetiocima portala T6.
Da ste mi zivi, zdravi i veseli jos 105. pa opet.

D

Tekst je veoma temeljan, međutim po mom mišljenju nam je potrebno poučeni iskustvom iz Nagorno-Karabaha sredstvo trupne PVO sa plavonom dometa preko 8km po visini, jer su se Turski Baryaktari u službi Azerske vojske pokazali kao preopasan protivnik koji vreba sa velike visine, domet do 5000m je prosto premali

S

Hvala na jos jednom odlicnom tekstu!
Sto se mog misljenja tice, ne vjerujem da postoji bolji kratkometni sistem od TOR-a i mislim da bi to bilo najkvalitetnije rjesenje za nas. Kada se pogledaju njegove karakteristike tesko je naci ikakvu prmjedbu, za razliku od sosne, gdje mali domet po visini odmah bode oci.
Treba uzeti u obzir da ce se ovi sistemi, u veoma bliskoj buducnosti, koristiti jedino u borbi protiv dronova, koji iz dana u dan vrse operacije sa sve vecih visina. Danas su te visine od 5 do 8 km, a mozemo pretpostaviti da ce to da se poveca vec u narednih nekoliko godina. Uzevsi to u obzir sosna vec kaska u tom segmentu. A sistem koji ima domet po visini 10km, kao sto je TOR, moze da dejstvuje i na manjim visinama, cak i u pokretu.
Veliki pozdrav svima.

R

@Sasa

Tor je odlican sistem, ali je preskup da se na njemu bazira trupna PVO. Nikada ne bi mogli da priustimo dovoljno sistema, a narocito ne dovoljno raketa da se koriste za svaki cilj.

Rusi su odlicno resili trupnu PVO, gde motorizovana brigada ima dva bataljona (diviziona) PVO – jedan sa Tor-om, a drugi mesoviti sa Strelom 10, Tunguskom i Iglom.
Tor pruza zonsku PVO za celu brigadu, Strele 10 stite brigadnu artiljeriju, Baterija Tunguske i dva voda Igle stite jedinice prvog esalona, dok jedan vod Igle stiti komandu brigade.
Ovo je odlicno jer se sistemi medjusobno preklapaju i prakticno je cela brigada pokrivena, ali je resenje preskupo i mi tako nesto nikada ne bi mogli priustiti.

S

Profesor Milinovic objasnijo u sest minuta sve;
https://youtu.be/qP0_9CCJRcI

Lp

I

@Strela
Hvala za link. To bi bilo to. Profesor je gospodin,a Lazanski izaziva gađenje.
Koristim priliku da pohvalim članak i pitam autora.
Da li domaće rešenje sa strelcima koji sa vozila lansiraju strelu 2M ima veze sa mozgom u 21. veku? Video sam na vežbama kako to izgleda, prosto tragikomedija.
Lično mislim da je protiv dronova efikasnija navedena baražna vatra PAA umesto prevaziđenih raketa. One mogu samo posllužiti za helikoptere. Kada pročitam da se u modernizaciji trupne PVO ne pominje odbrana od naoružanih dronova, prosto se užasnem.

A

@ID

Jedno univerzalno rešenje ne postoji. PAA ima veliku važnost u borbi protim dronova, ali svoje mesto imaju i rakete tipa Strela-2 i mnogi drugi sistemi. Kombinacija tih sistema je pravi način da se vodi borba protiv dronova.

S

Samo Mistral

m

Zašto se malo više ne piše i preporučuje nešto od zapadnih sistema za trupnu pvo, ako takvi postoje. Ako smo uzeli mistrale, zar ne treba nastaviti sa tom nabavkom.

Odgovori
A

@mr

Rusi imaju mnogo vise sistema PVO od zapada. Amerikanci imaju bukvalno samo Stinger i Patriot, dok Rusi proizvode desetine raznih sistema i njihovih varijanti.

Ja se zalazem za okretanje zapadu ali mislim da zapadni pandani Pantsiru, Sosni i slicnim ne postoje. Mada se slazem da je verovatno bolje uzeti Mistral umesto Verbe, jer smo vec krenuli sa njihovom nabavkom a i predpostavljam da ce logisticki biti bolje.

D

Francuski cotale NG na primer vrh resenje

R

Dobra analiza.
Na osnovu onoga sto smo videli u Nagorno Karabahu, smatram i da je neophodno ojacati trupnu PVO nizih taktickih jedinica. Videli smo da su dronovi unistvali i pesadiju, dejstvovali po jedinicama velicine voda ili cak odeljenja. Cinjenica je da ce brigadni ard biti zauzet odbranom komandnog mesta brigade, vaznijih saobracajnica – infrastrukture u rejonu odgovornosti, brigadne artiljerije i sl, tj ne moze se ocekivati da ce moci da brani i svaku jedinicu na liniji fronta.
Zato bi po meni trebalo vec na nivou motorizovane / mehanizovane cete imati organski bar odeljenje lakih prenosnih raketnih sistema PVO + vod na nivou bataljona.

Odgovori
A

@Radovan

Odeljenje na nivou čete, već teško. Ono što je moguće je imati tim na nivou čete. Upitno je da li je uopšte izvodivo da nekoliko pešadinaca po odeljenju prođe obuku za sisteme tipa Strele-2.

B

Svaka čast na analizi trupne PVO. Stiče se utisak da je ona važnija od PVO teritorije, makar uzimajući u obzir rat na Karabahu i poslednjih 2—3 godine rata u Siriji i Libiji, od kako je Turska uzela aktivnije učešće u tim sukobima. Nadam se da i u našoj vojsci ima ovakvih korisnih analiza.

T

Kao i prethodni tekstovi, veoma dobar i poučan članak. Sve pohvale autoru. Ne bih dodavao naknadnu pamet, samo par crtica kod PVO VRS i upotrebe cjevnih i lakih prenosnih sistema tokom ratova 90-ih. Pored pomenutih obaranja i pogodaka aparata NATOa, za dejstvo lakih prenosnih sistema strela 2M se vezuje i obaranje HRZ-ovih MiG-21. Tokom nesretnih ratova u raspadu SFRJ pokazao se zavidan nivo obučenosti iz JNA. Hrvatske snage su trupnom PVO, i lakim prenosnim sistemima oborile zavidan broj vazduhoplova JNA. Naravno, pokazao se i problem neraspoznavanja tipova vazduhoplova pa je dolazilo i do ,,prijateljske vatre,, Za obaranje HRZ-ovog MiGa-21 sa pilotom Antunom Radošem kružile su informacije da je 24.06.1992. godine iznad bosanske Posavine pogođen pragama ili strelom 2M VRSa a takođe i informacija da je pogođen hrvatskom Strelom-10. 1995. godine, tokom završnih borbi, VRS je strelom 2M nad gornjom Krajinom oborila vlastiti Orao. Tokom ,,Bljeska,, tačnije 02.05.1992. godine, u rano jutro, nad Gradiškom je topovima i strelom 2M, VRS i VSK, pogođen i oboren MiG-21 HRZa za čijim komandama je bio Rudolf Perešin. Za dejstvo cjevnih sistema i lakih prenosnih sistema VRS se vezuje i obaranje nekoliko Predatora USAFa nad BiH. Konkretno kod VRS se pokazao problem nepoznavanja tipova vazduhoplova i loša uvezanost pojedinih jedinica koje su služile za neposrednu PVO baterija i diviziona raketnih sistema iz 155 raketne brigade i 172 puka, ali već je previše mog komentarisanja pa neću smarati, sem da elaboriram da je bitna vrhunska obučenost i operativaca i komandnog sastava koliko i mogućnosti samih tehničkih sredstava. Pozdrav svima!

Odgovori
Z

Pozdrav Tihomire,

Pomenuo sam to u tekstu, sa konstatacijom da su se laki prenosni raketni sistemi PVO Strela-2M, koristili u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije gde su obarali letelice svih zaraćenih strana.
Uglavnom je čitaocima interesantnije da čitaju o pogađanjima i obaranjima NATO aviona, nego MiG-ova 21, Orlova i Galebova u „našim“ ratovima…. ;)

B

Sa cim su obarani hrvatski Mi 24

М

Добар текст зна ли неко када се очекује увођење у наоружање MTU-4M

Odgovori
N

Nikad

R

MTU-4 je stari sovjetski mornaricki lanser. Ima ga na nasim recnim minolovcima klase Nestin, a i RM JNA ga je koristila. Dakle ovde se ne radi o proizvodnji neceg novog, vec modernizaciji starog sistema novom opto-elektronikom i sl. Zato mislim da mozda i nesto bude od toga, jer lanser kao lanser vec postoji, samo je potrebna optoelektronska grupa i komponetne tog nazovi SUV-a.

Y

U još jednom textu – gomila pogodaka koji ne obaraju…
Mislim da će do 2030. raketna pvo biti izbačena iz igre, ali to ne znači da je u međuvremenu ne treba pametno obnavljati.
Ruski sistemi su kod nas propagandno dobili gotovo mitski status, ali nimalo nisam siguran da bi trebali po inerciji nastavljati trend nekadašnje JNA u opremanju.
Mislim da trenutno samo Francuska ima u interesu bezbedonosno jak Balkan – i to bi valjalo iskoristiti…

Odgovori
G

Lupi i ostade ziv…

Y

A ti se baš ložiš na Naporno Karabah?
Nemoj posle kukanje – nikad više heroja, ali ni izdaje…

G

Yoda

Opet lupi..gdje ja spominjem Nagorno Karabah i kakve veze to ima sa mojom konotacijom da si zesce lupio u svom tekst kao sto si i sad ovom replikom.I kakvo kukanje,kakvi heroji..o cemu ti?

D

@ Yoda

Nekadasnja JNA opremala se i na istoku i na zapadu, mada je dosta toga proizvodila i sama.
Sto se tice izbacivanja raketne PVO iz igre, budite sigurni da za vaseg zivota to necete docekati.
I za kraj Francuska, toliko im je stalo do stabilnog Balkana da su medju prvima priznali kvazi drzavu Kosovo, iako Kosmet koliko sutra moze da destabilizuje dobar deo Balkana…

s

@Drina
ideja kako do stabilnog Balkana nije svima jednaka
to ne znači da želja ne postoji
nakon nesrećnih događaja na KiM
zamisli si Skupštinu sa trećinom poslanika Albanaca i onih koji su uz njih
Pogledaj Makenoniju….
to šta mi ne prihvatamo realnost (nismo niti ’91)
ne znači da i drugi tako misle

Y

@svedok vremena
To je rang državnosti svih ex-YU rupublika – da je praktično i nema – zato se i dešavalo to što se dešavalo…
„To je nama naša borba dala“.
Ako bi to da menjamo – to ne znači sa stolice na stolicu – kako se uprošćeno karikira, već se bira ono što zadovoljava potrebe – ali svoje, ne tuđe…

@Drina
Ne samo da će raketna pvo biti izbačena iz igre, nego možda čak i artiljerija kakvu poznajemo – do kraja decenije.
To je pvo 21. veka…
To se već testira gotovo godinu dana u malim serijama – ne radi se o prototipovima – po uzoru na ono da „ptica ne proleti“, a jeftinija upotreba…
Hipersonično je ipak sporije od svetlosti…

Nama treba već najavljivana (kada su Rusi u pitanju) Krasuha, Peresvet i sl., a raketna komponenta – možda će valjati samo protiv tuđih raketa, bombi i sl. u budućnosti…
Ako se ne kontroliše vazdušni prostor – džaba sve – i najveće pomorske bitke u 2. sv. ratu su rešavali avioni, a videli smo kako to izgleda u N. Karabahu skoro vek kasnije…
Zašto od Francuza – makar zato što ne bi bile sankcije, a i praktično demonstriraju volju u opremanje balkanskih vojski, a bolje je i za nas da se ostavimo priče o državama u kojima su predsednici potencijalno doživotni i pravno neodgovorni…
Mnogo mi volimo da idealizujemo – naročito ono što ne treba.
Niko tu od super/velesila ne valja – zato i propadamo globalno…

D

@Yoda

Tako su govorili i za tenkove jos pre 70 godina, pa ih se do dana danasnjeg jos niko nije odrekao. I ne samo tenkove jos gomilu stvari otpisivali su davnih dana a koriste se i dan danas u svim vojskama sveta.
Sto se tice artiljerije, eto vam primer rata u Karabahu tamo se najbolje videlo da je artiljerija i dalje kraljica bojnog polja.

D

@svedok vremena

Aha dakle treba da prihvatimo ‘realnost’ da smo prva drzava u svetu koja se dobrovoljno odrice dela svoje teritorije.

Y

@Drina
Znam samo da su Ameri zvanično odobrili marincima – odobren budžet za to pre oko godinu dana – da montiraju sokoćala na Strajkere ili sl. (ne mogu sada da tražim).
Ona bi trebalo da eliminišu ne samo rakete lansirane na njih, već i minobacačke i sl. granate…
Upravo zbog zatrpavanja naših portala vestima o ruskom oružju – iz radoznalosti krenem da pratim i drugu stranu – i zapanjim se kad vidim da su praktično na dnevnom nivou odobravali stotine miliona pa i milijarde dolara za raznorazne nove programe istraživanja, opremanja i modernizacije.
„Ako su lagali mene i ja lažem vas“…
Imajući u vidu to da su stari znalci dobili izbore u USA, verovatno ćemo ubrzo saznati ko je u pravu – nadajmo se ne neposredno…

D

@ Yoda

Pa sta ako integrisu sokocala na Strajkere, to bi trebalo da znaci da ce svaka granata ili raketa biti oborena sokocalom?
Takvih sistema, za koje su tvrdili da pored njih nista ne prolazi, vec imate u upotrebi u mnogim vojskama sveta pa smo videli da nisu bas svemoguci kao sto su ih reklamirali.

Sve to o cemu pisete je u domenu SF.
Zaboravljate da su Amerikanci hteli da kupe Gvozdenu Kupolu, i kupili su ali samo dve baterije kao hitno resenje, ali je zbog spora izmedju njih Amerika odustala od dalje nabavke i mogucnosti da Gvozdena Kupola bude uzeta kao resenje za sistem bliske podrske od raketa, granata itd. Pravice tender i evaluaciju na kojoj ne sumnjam da ce pobediti domace resenje.
Zaboravljate takodje da Amerika uveliko radi na razvoju hipersonicnog oruzja.
Vidite da Amerika traze i nove samohodne haubice da zamene svoje stare vucne haubice.
Sta ce im sve to ako sve te ‘igracke’ odlaze u istoriju do kraja decenije?

Na kraju krajeva 10-ak godina brzo proleti pa cete se i sami uveriti da li ce se ratovi nakon 2030-e godine voditi oruzjem i orudjem brzim od svetlosti, nesto kao Star Wars kako zamisljate. Ili ce se voditi kao i do sada tenkovima, artiljerijom, avionima, helikopterima, dronovima, PVO, raketama, bombama, pesadijom itd.

b

svedok vremena bogami u NK se prije par sedmica realnost promjeni vrlo brzo. cak preko noci…

B

Mislim da su Rusi nedavno predstavili najnoviju modernizaciju za sistem Strela-10. Sosna u vecim kolicinama je svakako na dugom stapu. Idealno bi bilo modernozovati na taj novi standard postojece Strele-10M i postaviti iste takve lansere na postojeca vozila BRDM sa Strela-1. Tako bi dobili 60 koliko toliko upotrebljivih sistema, ili kupiti jos 12 Strela-10, kako bi dosli do 72 vozila. Uz par dodatnih 3D radara i izvesnu kolicinu novih rucnih sistema Igla-S i Verba, bilo bi sasvim OK za pocetak. Uz Pasars i MTU-4M. To je najjeftinije resenje, bez posebnog ulaganja u logistiku i obuku. Pa za koju godinu ozbiljnije modernizovati po neku bateriju KUB koja bi takodje sluzila trupnoj PVO. Ako se nekada nabavi FK-3 i za Nis, Kraljevo i Novi Sad, postojeci KUB-ovi bi mogli preci u trupnu PVO, sto im je i osnovna namena. Onda bi trupna imala Bofors, Strelu, Iglu, Verbu, Mistral, MTU-4M, nove Strela-10 (60-72 komada), Pasars, bar 24 vozila i Kub-ove, uz modernizovane Zirafe i nove trupne prenosive 3D radare, i naravno zameniti ili bar modernizovati komandne BTR-60. To bi bilo odlicno prelazno resenje, pa u buducnosti polako preci na Derivaciju, Verbu, Mistral, novi MTU-4M, moderniji PARARS, Sosnu, TOR i BUK-M2.

Odgovori
R

BRDM-2 nije bas najsrecnija platforma za ovakvo budzenje, nije problem samo zastarela raketa, vec i dimenzije, nedostatak APU, ergonomija, motor, mali b/k. Ako bi se nesto budzilo sa novim raketama za Stelu 10 bolje je budziti lanser na sasiju nekog oklopnog kamiona ili slicnog veceg vozila, nego na postojece Strele 1M.

A

@Radovan

Ili izvući polovne Strele-10 od Rusa i istovremeno ih modernizovati na M4 verziju sa novim raketama. Verovatno najjeftinije rešenje koje se može odraditi po ovom pitanju.

A

Svaka čast za tekst. Pozdravljam autora i njegov trud. Što se tiče same teme, naj bitnije da Srbija nabavi novo naoružanje i po mogućnosti da budu rusko. Bitno je da se ne gubi vreme i novac na preobuku za zapadne sisteme. Rusi imaju dosta toga da ponude što bi samoj Srbiji odgovaralo. Bitno je da Srbija bude adekvatno opremljena sa novim naoružanjem. Samo novo. Pozdrav.

V

A Lazar kao platforma?

L

Evo link na kojem se moze videti beloruska modernizacija Strele-10 na standard Strela-10BM2. Na istom mestu se mogu videti i druge interesantne stvari kao naprimer pasivni opticki lokator Sokol sa,barem na papiru, veoma dobrim performansama u otkrivanju ciljeva. Nesto od toga bi moglo i nama biti interesantno za trupu.
http://www.armour.gr/stela-10bm2.html

R

@Vlad

Lazar kao Platforma bi bio odlican, mada bi radi ustede Strela mogla i na neko jeftinije vozilo, kao sto je novi FAP-ov MRAP.
Hrvati su nesto slicno uradili sa Strijelom 10 CRO, stavili su lansere na oklopna vozila napravljena na sasijama TAM-150.

R

@Aleksa Radojičić

To sa polovnim Strelama 10 od Rusa, koje bi zatim modernizovali je takodje dobro resenje, s tim sto se plasim da avio-transport orudja iz Rusije do Srbije ne ispadne skuplji nego sama orudja.

Mislm da je racionalno resenje nabavka samo lansera i modernih raketa za Strelu 10M, a zatim montaza lansera na neku domacu sasiju tockasa, koja bi bila dovoljno prostrana da se ugradi dodatna oprema (neka pasivna senzorska grupa za otkrivanje i pracanje ciljeva), veci brobeni komplet, agregat za napajanje i obezbedi veci komfor posadi.

Mislim da je za nas racionalnija sasija na bazi tockasa. Nisu nam toliko bitne amfibijske karakteristike. Zato je po meni neki jeftini oklopni kamion ala FAP MRAP sasvim prihvatljiv kao baza ovakav sistem.

B

@Radovan

BRDM-2 nije najsrecnije resenje, ali je najjeftinije i lako izvodljivo. Vec postoje Strele-10 na toj sasiji, a postoji i modernizacija BRDM kakvu vec imamo sa mnogo boljim oklopom i daleko jacim motorom. Razlika u dimenzijama lansera Strela-1 i Strela-10 nije toliko velika, iako ostaje problem unutrasnjeg prostora, ali kada je mogu da sluzi kao lanser za Strelu-1, moci ce i za Strelu-10. A to sto je vozilo nisko i malih dimenzija ima i svojih prednosti. U svakom slucaju tako bi nabavili samo polovne modernizovane lansere i eventualno modernizovali samo vozilo, sto je najekonomicnije resenje. Plus ih imamo 54 i jos u rezervih dodatnih par desetina izvidjackih verzija, a slicno je i sa vozilima na gusenicnoj platformi MT-LBu kojih takodje imamo. Mislim da bi ceo taj posao, zajedno sa nabavkom dodatnih strela na gusenicama, kostao kao dva vozila TOR. A dobili bi smo sisteme za koje vec imamo kompletnu logistiku, obuceno ljudstvo i rezervne delove. A postoje i verzije transportera MT-LBu koji nose Igle, kao dodatna podrska.

Lazar ili bilo koja nasa oklopna platforma bi bilo odlicno resenje, daleko bolje od ovog, ali mi ne stizemo da proizvedemo ni priblizan broj takvih vozila koji je dovoljan za njihovu osnovnu namenu, a zamisli da budu namenjeni i za PVO. Ovako, kupovinom samo lansera dobijamo 54+6 vozila. Koliko bi vremena trebalo nasoj industriji za 60 Lazara ili vozila tipa Pasars, ili novi FAP MRAP, koji je jos u razvoju…

G

Kao i uvijek,tekst je odlican.Sosna bi nam najbolje legla,mislim da taj sistem nije ni skup.

Odgovori
S

Nesto mi se cini da je MTU-4M samo primer sta bi mozda mogli da uradimo, a necemo nikad, kao i Bumbar, ALAS/RALAS, Maljutka 2t5, Pauk, Sumadija, Aleksandar,VRVZ-200, RLN-IC….a PASARS je vec potpuno gubljenje vremena.

Odgovori
P

Hteo sam da se potpišem kao Đoka i da odgovorim na ovaj komentar ali zbog svih ostalih ću odgovoriti ovako. Kad već navedemo u jednom komentaru sve projekte koji su u toku jel nekome padne na pamet koliko ljudi je zaposleno u VTI? Koliko poligona mi imamo I koliko se čeka da se dođe na red za testiranje (jer se zakazuje unapred, pa ako nešto nije kako treba onda opet u labaratoriju pa pravi novi prototip pa zakaži poligon ponovo )? Koliko rad na projektu košta (jer se u pred fazi uništi više komada istog sredstva da bi se u praksi ispitale sve mogućnosti sistema da kasnije ne bi bilo problema sa njim ) ? Senzacija je kad se pročita koliki broj projekata jednovremeno se razvija u državici veličine Srbije. Niko u svetu naše veličine (pa ni mnogo veći od nas ) nemaju takvu gužvu u proizvodnji novog ( a naj teže je proizvesti novo I izmisliti ga od nule, kopirati nešto je naj lakše I platiti drugome za feleričnu licencu, jer licenca nikada ne stigne potpuna ).

T

@PakleniVuk
Ako nemas kapacitet onda ne zapocinjes toliko projekata, jer za vreme dok svi budu gotovi bice zastareli i nepotreni. A nije da vec nije zastarelo sve na cemu radi nasa namenska. Svi dobro znamo zbog cega se kod nas rade modernizacije projekata koji nisu bili perspektivni ni godine kada su izasli iz fabrike..Vojska nam je propala isto kao i drzava. Nazalost

D

Gubljenje vremena je to sto ti radis, vrtis jednu te istu pricu na svakoj temi iako ne znas nista o razvoju sistema o kojima tako cesto pises.

B

Ja obuku prošao u nekadašnjem Rd Pvo u sastavu GBr i to na 9k38m „Šilo“. Nisam video u tekstu da je pomenut.

P

@Trundle
Mi imamo kapacitet (znanje je naj veći ),ali često nemamo pare (sve što je u VTI se nabavlja tenderom-javnom nabavkom, pa onda kad zafali nečeg dok se ne nabavi opet nova tranša mora da se sačeka ) I malo bolju logistiku. A da podsetim opet traži se „da se skrate procedure „(ovo nije izrekao javno niko iz struke nego onaj koji voli da se slika pored tuđeg znanja kao da je njegovo ). Kad obećanih 600 miliona evrova u 4 rate bude uplaćeno iz budzeta tokom ove godine možda se pesma promeni, a do tad pevamo „Pare, pare, pare, volim samo pare “ .

P.s.Drina da precizira kome je upućen komentar.

S

@Drina
Zato si tu ti da nam objasnis sta je to sto Bofors na FAPu cini dobrim PVO sistemom.

S

@PakleniVuk
Mi nismo imali kapacitete za sve ovo ni kad smo bili velika SFRJ, a tek sad nemamo. Pa i dalje proizvodimo oklopne transportere sa nivoom zastite iz JNA ere, sami nismo mogli da privedemo kraju razvoj BPL,a cini mi se da smo i onaj jedan jednini nesretni Mig21 remontovali 6 godina. Sta dalje da pricamo.

P

@Stojko
Vi možda niste (samo prvo da definišemo ko je mi). A što se tiče „Boforsa na FAPu “ ,treba da shvatite i sledeće : da Bofors top nema termoviziju, a Pasars ima (može i danju i noću i po magli i po oluji da „vidi “ cilj na nebu ) ,Bofors top do skoro nije imao 3P municiju, sada je ima (u VS I to domaće proizvodnje ) ,Bofors top opslužuje skoro dvostruko većI broj vojnika u vučnoj verziji od Pasarsa, kad pada kiša(ili sneg) šta radi posada vučnog Boforsa(?) ,jer u Pasarsu sede na dežurstvu i greju se klimom u kupoli ili kamionu ….Kad treba da promene položaj to učine za 15 sekundi (onoliko koliko treba da se podignu stope ). Bofors zauzima pravac i elevaciju ručno, Pasars gotovo automatski (proslede se podaci I SUV zauzme položaj )…..

A

@PakleniVuk

Ne vredi objašnjavati. Sve svetske vojske i mornarice su budale što unapređuju i zadržavaju Boforse, samo je Stojko pametniji.

D

@Stojko

Nema smisla objasnjavati ti bilo sta, pokusali su drugi xy puta ali bez uspeha.
Do juce si pisao da je PASARS top iz drugog svetskog rata montiran na kamion iz 60-ih godina, a paralelno sa tim o nemackom Gepardu si pisao kako se radi o modernom sistemu 21. veka koji je jedno 50. godina ispred PASARS-a.
Da je NORA sistem niske cene i da joj je to jedini kvalitet (nadam se da si u medjuvremenu ispratio vest vezano za NORU i USA). I da ne nabrajam dalje tvoje bisere.
Dakle manje pljuvanja, malo vise citanja. Ovako se samo blamiras.

@PakleniVuk

Komentar je upucen Stojku.

V

Stojko,
Definitivno nemate nikakvo znanje koje je osnovni uslov da se upustite u diskusiju vezanu za projektovanje nekakvog sredstva. Sam postupak donošenja idejnog rešenja, izrade projektne dokumentacije, okupljanja timova i na kraju rad na prototipovima (a potom i na nultoj seriji) je mukotrpan i dug proces koji zahteva puno znanja i iskustva iz raznih oblasti. O testiranjima i ispravljanjima uočenih nedostataka suvišno je i pisati. Zadnjih 20 godina taj proces jeste znatno ubrzan zahvaljujući računarima ali je iskustvo i kreativnost stručnjaka i dalje nezamenljivo.
I na kraju, želim da čestitam našim timovima koji rade na impozantnom broju novih projekata. Koliko se trude i ulažu sebe u svoj posao, može da razume samo neko ko je radio ili radi na poslovima projektovanja.

P

Moram još jednu stvar da dopunim a koju su svi ispustili i nigde u diskusiji niko to ne spomene, a to je da ALAS (i ako mu to nije primarna uloga ) može da obara i dronove kao i helikoptere na visini do 5 km I daljini do 25km. Tako da je I on jedna vrsta „Srpske Sosne na točkovima „.

S

Odmah da kažem da sam neznalica kao i Stojko, pa ne mogu da shvatim objašnjenja tipa: mi imamo znanje ali nemamo novca, imamo mnogo projekata pa ne stižemo da sve isprobamo pošto se poligon zakazuje, nabavka nam je spora jer se sve radi na tenderu…
Ono što znam je da kada bih ja svom direktoru dao takva objašnjenja zašto neki projekat nije gotov ili zašto je započet ako se zna da se ne može završiti na vreme (verovatno je studija izvodljivosti nešto nepotrebno takvim stručnjacima) mogao bih samo da tražim novi posao. Na žalost kod nas takva objašnjenja (kao i projekti koji su najbolji u svojoj klasi – u kojoj uzgred budi rečeno ne postoji ni jedno drugo sredstvo u svetu) prolaze već 60 godina.

B

Mislim da ce se od svega toga realizovati Aleksandar i MTU-4M na NTV (skoro sigurno), a verovatno i Tamnava.

M

Zorane, sjajan tekst kao i uvek!

Ostaje samo pitanje da li se i kako Strela 1m može modernizovati možda i na taj način uz kompletan remont/zamenu motora vozila i slično produžiti životni vek, naći jeftinije rešenje, a približiti se očekivanom?

Molim za komentar.

Odgovori
Z

@Miša

Mislim da je Strela-1M pri kraju svog životnog veka. Nisam naišao na nekakve kvalitetne ruske (ili beloruske ili ukrajinske…) modifikacije tog sistema, sa novijim raketama, koji bi nama bile interesantne.
Možda je moguće nešto uraditi sa instalacijom drugih raketa umesto 9M31, kao na primer sa novijih verzija Strele-10 ili čak R-60Mk konvertovane za upotrebu sa zemlje.
Video sam kod Kubanaca takvo rešenje sa raketama R-60Mk, ali na lanseru Strele-10…

Ovo bi možda bilo najjeftinije rešenje, ako bi bilo izvodivo. Znači, ne bi se „diralo“ u vozilo, samo novije rakete i prilagođen lansirni sistem i eventualno unapređenje sistema akvizicije i zahvata cilja (možda i neki pasivni IC senzor i sl.)…

L

Moje licno misljenje je da je Strela-1m pa cak i Strela-10 danas zastarelo i neefikasno oruzje i insistiranje na istom u bilo kojoj varijanti se moze pokazati pogibeljnim u nekom eventualnom sukobu sa iole tehnoloski opremljenim protivnikom. Sirotinjske modernizacije reda radi uopste ne razmatram. Beloruska modernizacija Strele-10 sa novim optoelektronskim nisanom Strizh i novim raketama na bazi R-60 sa tri vrste glava za samonavodjenje ( infracrvena, termovizijska i laserska) je vec nesto ozbiljnije ali bi onda trebalo dokupiti relativno veliki broj lansera koji bi potom bili modernizovani ( faktor vreme i novac). Meni je paznju privukao nedavno predstavljen turski sistem SUNGUR, sa raketom dometa 8km u daljinu i opremljen IIR glavom za samonavodjenje, kao alternativa koja bi mozda cak i licencno mogla da se proizvodi kod nas. Sistem je vrlo moderan, pretpostavljam ipak nize cene od inace odlicnog mistrala a mogao bi u varijanti predstavljenoj u linku da bude ugradjen recimo na velikog Milosa a borbeni modul sa dve raketena sistem Pasars-16 odnosno pojedinacno na MTU-4M.
https://www.turkishdefencenews.com/sungur-portable-air-defence-missile-manpads/
https://www.defenceturkey.com/en/content/sungur-a-real-4th-generation-manpads-4254

M

@Zorane

Jasno,hvala. Nisam ni ja naišao, niti je spominjano kod nas. Verovatno kako kažete, sistemi su pri kraju životnog veka, i u drugim armijama polako završavaju karijeru. Čini se da se sa PASARSOM i ovom raketnom komponentom tog oružja teži ka 2 u 1, umesto strele 1m i 10..

Б

Rat u karabahu je pokaza koliko je neophodan pvo kratkog dometa,nama treba to biti lekcija jer nasi pvo su identicni onima koje su dronovi unistavali.Što se tiče novih sistema teško da će se išta od toga nabaviti kod rusa (zbog potencijalnih sankcija) a očigledno je zapelo oko FK3,vjerovatno od tog pvo nema ništa,a nama je potreban i pvo većeg dometa jer su kub i neva totalno zastareli koliko god bili modernizovani.Jednostavno potrebna je ogromna modernizacija PVO poput mađara i rumuna.

Odgovori
m

Da bas, uvedose nam sankcije zbog pancira i Mi-35 .. Da ne pominjem R77 rakete za migove.

Ž

Dobar tekst, sistemi sa-9 i sa-13 se nisu pokazali efikasnim tokom ratova koji su vodjeni devedestih, a posebno zbog ograničenog dejstva do visine od 3.500 metara. Sosna je nov sistem PVO-a, sa nizom prednosti pre svega zbog teže detekcije od strane aviona, ali sa limitom dejstva od 5.000 m, što ga u današnjim uslovima limitira. smatram da je Pancir daljeko bolja opcija i da treba nabaviti još 2-3 baterije.

Odgovori
M

Brkas babe i zabe. Pancir je namenjen zastiti strategijskih sistema poput S400 ili bitnih objekata od vodjenih i nevodjenih sredstava i avijacije, dakle nije namenjen za trupnu pvo. Trupna pvo je Tunguska, Silka od starijih, Sosna, Gepard i Avenger na Zapadu ili novi sistem s topovima 35mm sto su izbacili Turci.

B

Postoji i Pancir na gusenicnoj platformi koji bi odlicno mogao posluziti za trupnu PVO, ali kao i TOR to je preskupo resenje. Za trupnu PVO nam treba veci broj sistema, trenutno imamo 60 lansera Strela1 i Strela-10.

N

Odlican tekst kao i uvek, mozete li u sledecoj analizi da date u cene sistema koje opisujete, kao i eventualno poredjenje sistema iz Rusije, Kine, SAD i Evrope.

Odgovori
V

Zahvalio bi se Zoranu na ovom tekstu za kiji sam dao inicijativu nedavno u jednom.komemtaru na prethodni tekst istog autora.Par pitanja:
1.Koliki kosta baterija sistema Sosna?
2.Da li se postojece Strele 10 mogu nadograditi da koriste raketu sistema Sosna?
3.Kakvo je misljenje autora o Sosni sa radarom koja tada ima manji broj raketa?

Odgovori
Z

@Vesko

Ne znam cenu za bateriju Sosna, moram priznati, pretpostavljam svakako niže od baterije Pancira…. ;)
Postojeće Strele-10 bi se možda i mogle modifikovati da koriste rakete tipa Sosna, ali bi to bila tolika „rabota“ da mi se čini da je svakako bolje kupiti gotovo rešenje, jer se ne radi samo o instalaciji novih raketa, nego i kompletnog radarsko-optičkog sistema otkrivanja i praćenja cilja i navođenje raketa.
Moram priznati da ne znam za sistem Sosna, samo sa radarskim vođenjem raketa, bez lasera….

M

Zorane, havla na jos jednom iformativnom tekstu.
Bilo bi lepo da bude i „Part 2“ istog gde bi se takodje spominjali i poredili Mistrali, neki novi Stinger, pa i Tor sistemi kao opcija.

Po meni je bolje investirati u sisteme Tor M1 ili M2 koji mogu da obavlja sve sto i manji sistemi tipa Strala/Igla/Sosna (ako se ne varam) a takodje su na gusenjicama i mogu lako da sluze kao ozbiljna trupna PVO.
Dodatne sposobnosti su veliki plus i svakako bi nam, uz malobrojne Pancire, Tor mogao sluziti i kao odbrana objekata i vecih sistema PVO (ako nam ikad stignu) .
Hvala.

B

Što se dogodilo sa Mistralom ? Koliko su uopće kupili ? Dva sistema i šest raketa ?

Odgovori
D

Svakako vise nego sto su vasi kupili Helfajer raketa.
Na kraju krajeva samo ti Mistrali deluju mocnije nego citava PZO Hrvatske…

B

@Drina Hvala što si potvrdio komentar.

B

18 Sistema i za pocetak 50 raketa. Od toga ce bar 6 sistema zavrsiti na Pasarsima. Kada se obuce posade, lako ce se dokupovati dodatne kolicine i sistema i raketa.

N

Nece Srbija nista kupiti, Vojsci Srbije je sudjeno da bude najzastarelija u regionu. Sad kad uvedu vojni rok ima borbena vrednost vojske da nam bude na nivou egipatske armije u šestodnevnom ratu.

Odgovori
D

Kad pogledate sve bivse Jugo republike videcete da okosnicu oruzanih snaga svih tih drzava i dalje cini tehnika bivse JNA, uglavnom ne modernizovana.
Jedino jos Srbija koliko-toliko nabavlja/modernizuje/razvija nesto novo, ostali mahom zive od onog sto im je ostalo od JNA i izrauobavane tehnike koje dobijaju kroz donacije.
Dakle VS kakva god da je, a takva je da joj fali jos mnogo toga jer se u Vojsku nije ulagalo decenijama, nikako ne moze biti zaostalija od vojske BiH, Hrvatske, Makedonije ili C. Gore. Doduse te zemlje i ne treba da nam budu uzor.
Sto se tice vracanja obaveznog vojnog roka, to bi svakako bio plus nikako minus. Ili mislite da su Izraelci budale sto imaju obavezni vojni rok i za muskarce i za zene?

N

@Drina
Porediti Izrael i druge zemlje čiji građani uživaju u bogatstvu i socijalnim povlasticama poput Austrije, Finske,Švajcarske…sa Srbijom u kojoj 25% stanovništva ne zna šta će sutra jesti je krajnje smešno. Koja je motivisanost za služenje vojnog roka među omladinom koja ima cilj jedino da pobegne iz Srbije? Zašto bi neko dao 6 meseci svog života skupljanju lišća i pranju klozeta po kasarnama kad za to vreme može da zaradi najmanje 12,000€?

D

@Nikola

Mogu Izraelci da uzivaju u blagostanju i bez sluzenja Vojske. Samo je pitanje dokle bi uzivali u blagostanju s obzirom u kakvom orkuzenju zive, koje donekle moze da se poredi sa nasim.
Problem je sto se kod nas sve gleda kroz licnu korist: sta cu ja dobiti od drzave za to i to ili sta ja imam od toga.
Kao da imamo sto drzava, a ne jednu u kojoj ne zive nasa deca, nasi roditelji, prijatelji itd.
Sta nam vredi tih 12.000E ako plane, a Bogu hvala tu smo gde jesmo nije nas zaobisao ni jedan rat, ko da ti brani porodicu, kucu, drzavu? Da nece mozda moje dete da gine za tebe i tvoju porodicu dok ti trosis zaradjene evrice?

G

Nikola

Austrija takodje ima obavezno sluzenje vojnog roka.I drugo,Austrija jeste ekonomski puno jaca od Srbije ali je vojno daleko slabija od Vojske Srbije.To kazu Amerikanci,ne Srbi ili Rusi,da se odmah ogradim od napada anti-Rusa i mrzitelja svega sto je Rusko i Srpsko.

V

Nikola,
Molio bi vas da nam pojasnite vaš stav da Srbija neće ništa kupiti i da će njena vojska biti najzastarelija u okruženju?
Ja ne vidim bukvalno ni jedno slovo u vašem komentaru koje ima veze sa istinom i stvarnim stanjem stvari. Ipak, nadam nekim novim činjenicama i argumentima, koje vi nadam se da i imate, kada već pokazujete želju da pišete ovakve komentare…

M

Drina, mladi zele da odu iz Srbije, to im je prioritet. Pola moje generacije je vec u Austriji ili Nemackoj. Zasto bi neko davao zivot za ovakvu drzavu kada mladost u istoj nece cak ni da zivi? Nije da ih mozemo kriviti realno ..

K

@Drina

Nisu Izraelci budale, ali isto se ne bi moglo reci za ljude koji tako slijepo usporedjuju ideju, provedbu i kontekst vojnog rokau Izraelu i u jednoj Srbiji.

m

@Drina
Mogu Izraelci da uzivaju u blagostanju i bez sluzenja Vojske. Samo je pitanje dokle bi uzivali u blagostanju s obzirom u kakvom orkuzenju zive, koje donekle moze da se poredi sa nasim.
Problem je sto se kod nas sve gleda kroz licnu korist: sta cu ja dobiti od drzave za to i to ili sta ja imam od toga.
Kao da imamo sto drzava, a ne jednu u kojoj ne zive nasa deca, nasi roditelji, prijatelji itd.
Sta nam vredi tih 12.000E ako plane, a Bogu hvala tu smo gde jesmo nije nas zaobisao ni jedan rat, ko da ti brani porodicu, kucu, drzavu? Da nece mozda moje dete da gine za tebe i tvoju porodicu dok ti trosis zaradjene evrice?

Nisi shvatio komentar. Ako uvedu obavezano služenje vojske, vojnici na obaveznom služenju će pre svega čistiti krug kasarne i klozete. Poenta obaveznog služenja može biti samo intenzivna vojna obuka po nekom novom planu i programu gde će metlu zameniti druga sredstva i da će iz vojske po odsluženju izlaziti pismeno funkcionalni rezervisti, a ne kadar za JKP vodovod i kanalizaciju.

N

@Drina
Evo ja se prvi ne bih borio za Srbiju ni u ludilu, ne poznajem nikog ni mlađeg ni starijeg ko bi dobrovoljno otišao u rat. Strica su mi prisilno mobilisali 1999. i čovek se gadi ideje služenja u vojsci ovakve države koja mu nikad ništa nije pružila.
A to što ti misliš da treba da branimo ovo, za koga? Pa 50,000 mladih odlaze svake godine iz Srbije i ostaju penzioneri, neki od njih se nikad neće ni vratiti niti doživvljavaju Srbiju kao svoju zemlju.

N

@Vlad
Zar ne vidite da dok sve okolne zemlje kupuju proverena sredstva za svoje vojske, jedino Srbija glumata nešto sa proizvodima šrafciger industrije, svi imaju pristojne uniforme dok naši vojnici i oficiri liče na poštare, oficiri u 21. veku nose RAP a vojska u 2021. naoružana sa M70 kao neka afrička armija.
Jel to liči na modernu vojsku?

B

Kakav vojni rok. Nemamo vise kasarne, ili su prodate ili su u katastrofalnom stanju. Niti imamo dovoljan broj oficira koji bi vodili obuku, imamo jedva dovoljno oficira za vodjenje prodesionalne vojske. Pa onda naoruzanje za dodatne vojnike, a da nisu samo puske. Dakle trebalo bi nam jos visecevnih lansera, artiljerijje, haubica, PVO i tako dalje, skoro sve upotrebljivo sto nasa vojska poseduje vec koristi profesionalna vojska. Jedini osetniji visak je kod BVP M80, koji nije bas previse upotrebljiv bez modernizacije. Kad bi krenuli sa tim, trebalo bi nam bar 15ak godina dok ne obezbedimo sve potrebne uslove… Dakle, oficiri, objekti, naoruzanje, logistika itd. I na kraju, ko bi smeo vecem broju danasnjih omladinaca da da u ruke puske sa bojevom municijom, ili da voze tenk, poubijali bi se… Treba povecati broj profesionalnih vojnika, sto se moze jedino postici drasticnim poboljsanjem uslova rada i plata.

V

Branko,
Ili prosto početi sa manjim brojem dobrovoljaca i polako širiti priču u narednim godinama.
O nekom klasičnom vojnom roku u dogledno vreme nema ni govora. Pa više nema ni kasarni u koje bi smestili ljude…

N

Imam ja jedno pitanje,
kako Sosna navodi raketu na cilj ako izmedju cilja i rakete se postavi npr oblak ili neki dim, mozda smesno zvuci ali laserski snop ne moze da probije takve prepreke? Ili mozda guscu maglu a kako se u takvim uslovima navode rakete Verba i Mistral?
Neko ce reci, ali avioni nece delovati u takvim uslovima…ali krstarece hoce, ili gps vodjene avio bombe, zar ne, njima takvi uslovi ne smetaju? A i moze li se desiti scenario u kom ce avion da izadje iz niske oblacnosti dejstvuje i pobegne u nju?
Da li je to moguce?
Drugo, msm da je velika mana sistema Sosna sto mora konstantno da ima kontakt sa ciljem tj da oznacava cilj, sto ga cini izlozenim za kontradejstva,za razlilu od IC vodjenih raketa.

Odgovori
Z

@NN

To ste u pravu. Lasersko navođenje raketa u principu teško funkcioniše kada je niska oblačnost, gusta magla, a postoje problemi i kod pljuskova i slično.
Ali, istini za volju ni avioni ne mogu toliko precizno da dejstvuju u takvim vremenskim uslovima, pa se spuštaju niže. Isto vredi i za bespilotne letelice. Tada dolaze u domet drugih sistema PVO, kratkog dometa kojima takvi vremenski uslovi manje smetaju.

Što se tiče kontakta sa ciljem preko laserskog daljinomera i laserskog ozračavača, svakako postoji određeni rizik, ali pre svega u tome da ti protivnik pobegne ako ima indikator laserskog ozračenja ili primeni laserske protivmere.
Mobilnost sistema svakako treba koristiti posle svakog lansiranja raketa.

n

Svi sistemi koji koriste neki vid optickog vodjenja zatevaju i opticku vidljivost izmedju lansera i cilja.
Tu nije ogranicena samo SOSNA nego i sve ostale rakete koje koriste IC/lasersko samonavodjenje ili vodjenje sa zemlje.
To se odnosi i na avijaciju koja koristi opticke sisteme za vodjenje u kombinaciji termovizija, laser (npr. laserki vodjene bombe).
Resenje tog problema je uvodjenje GPS vodjenih bombi i raketa i koriscenje vise sistema vodjenja (GPS i opticko i sl.)

N

Hvala na odg
Znam da je potrebano da se cilj uoci za svaki od pomenutih sistema, ja ovde isticem da cilj detektuje lasersko zracenje pre opaljenja kao i da laser mora konstantno da oznacava cilj dok su IC to ne zahtevaju mada strela 10 koristi mali radar izmedju raketa za odredjivanje cini mi se brzine cilja ili nekog parametra za ciljanje IC raketama sto takodje upozorava cilj

Z

@NN

Citat:
„……mada strela 10 koristi mali radar izmedju raketa za odredjivanje cini mi se brzine cilja ili nekog parametra za ciljanje IC raketama sto takodje upozorava cilj“….

U bateriji Strela-10 jedno ili dva oruđa (9A35) imaju pasivne radio pelengatore, dok ostala nemaju (9A34). To su pasivni prijemnici sa strana vozila, radi lakšeg pasivnog otkrivanja pravca nailaska cilja. Nije se pokazalo bog zna kako korisno.

R

@Zoran Vukosavljević

Svako orudje kod Strele 10 ima i radar za merenje daljine do cilja 9S86 (to je ona tanjirasta antena izmedju lansirnih kontejnera – radar u milimetarskom ospegu). Rusi to zovu AOZ – aparatura za procenu zone.

Z

@Radovan

Citat:
„Svako orudje kod Strele 10 ima i radar za merenje daljine do cilja 9S86 (to je ona tanjirasta antena izmedju lansirnih kontejnera – radar u milimetarskom ospegu). Rusi to zovu AOZ – aparatura za procenu zone.“ Kraj citata

Naše „Strele-10“ nisu imale ugrađen radar. Ono jeste antena radarskog daljinomera, ali nema radara.

M

Strela i slicni sistemi iz 70 tih god.proslog veka su zastareli po svim parametrima..
Misljenja sam da mistral sa jedinsvenom tehnologijom treba forsirati na nasim platformama pre svega zbog dubine dejstva .znacajna visina i daljina uz neverovatnu glavu za navodjenje je resenje za nasu vojsku
Mistral 3 je vrh tehnologije za pvo dejstva

D

Teško da ćemo bilo šta pazariti od Rusa zbog američke pretnje sankcijama. Belorusi su na MILEX predstavili neke zanimljive sisteme poput BUK-MB3K i modernizovana OSA. Možda treba razmisliti i o tome.

https://www.janes.com/defence-news/news-detail/belarus-unveils-buk-mb3k-sam-system

https://www.janes.com/defence-news/news-detail/1274ad09-c9b3-4faa-bf1c-4f82b16c0a3f

Odgovori
N

Da, na to sam mislio, ali sam mislio i da ga imaju sva orudja.

N

Iz nekog razloga, verovatno moje greske, komentar je zavrsio na pogresnom mestu

B

Sankcije bi mozda mogli dobiti, mada i to tesko, ukoliko bi nabavili (a necemo) S400 ili S300V sa velikim brojem lansera i raketa, Iskander, ozbiljan broj lovackih aviona ili bombardera i slicno… Zbog Strela-10, Sosne, Pancira, polovnih migova i tenkova u malom broju, sigurno necemo dobiti sankcije.

D

@Branko. Sve zemlje koje su priznale Kosovo, nemaju interes da Srbiji prodaju ozbiljno naoružanje u ozbiljnim količinama. Simbolične količine ne treba uzeti u obzir. Čak gledaju da sabotiraju bilo kakvu nabavku naoružanja Srbiji. Ako ne mogu fizički da spreče, onda bar da medijski spinuju.

D

Francuski crotale NG je po meni vrh zamena ili SHORAD MICA VL

Odgovori
V

Crotale NG je dobar ali preskup sistem.Po podacima sa neta Crotale NG kosta 13 miliona dolara po komadu a Pancir kosta 15 miliona a mnogo je bolji sistem.

D

@Djordje. Francuska je poznata da politički ucenjuje kupca prilikom prodaje, a uz to i cene su im dosta jake. Neka alternativa za te sisteme koje si naveo bi bio kineski HQ-7B (FM-90) i južnoafrički Umkhonto.

D

Okrenuli smo.ledja rusima u vasingtinu sva sledeca kupovina od Rusa bice pracena sankcijama,a nemoj da se cudis ako Bajden zapreti tu nece da mozr poznati srbomrzac.Jedina alternativa je krotal i mistral koliko god bili skupi za ovaj strelu

G

Okrenuli smo.ledja rusima u vasingtinu sva sledeca kupovina od Rusa bice pracena sankcijama,a nemoj da se cudis ako Bajden zapreti tu nece da mozr poznati srbomrzac.Jedina alternativa je krotal i mistral koliko god bili skupi za ovaj strelu.S obzirom na to da smo vec prodali aerodtom francuzima i dali pare za metro,ne bi bio nikakav pb.Vece cimanje bi bilo kada bi stinger hteli da kupimo

i

Obzirom na sve veću tendenciju upotrebe BPL priča postaje komplikovanija. Za avione i helikoptere idealno bi bilo nabaviti sistem koji je u najvećoj mogućoj meri pasivan što se akvizicije cilja tiče a da se raketa bazira na raketama kratkog dometa V-V tipa R-73, R-60, PYTHON. Takve rakete imaju solidan domet i obično dobru pa i odličnu pokretljivost. Čak su i naši nešto kao radili sa R-60 gde je postignut fin domet, pokretljivost je ok i ako bi se obezbedila moderna tragačka glava ovo bi bila prava stvar. Za dronove pak treba sistem koji ih može otkriti i gađati na daljinama preko daljina dejstva sredstava sa dronova a da pritom raketa ne bude naročito skupa jer se očekuje povećan utrošak shodno prirodi upotrebe dronova. Obzirom da se dronovi odlikuju relativno malim RCS a i IC odraz im je sličan praktično za sada ne postoji idealan sistem koji garantovano može i otkriti i uništiti dron na preko 15km daljine, već i 10km je problematično. Dovoljno jak radar nosi problematiku kao i svaki radar a to je odavanje sopstvene pozicije, dovoljno moćan pasivan sistem ma koliko širokougan bio ipak sporo pretražuje prostor i posebno je ranjiv na scenarije napada iz više pravaca. Za dronove ja bih projektovao dronove lovce koji trebaju biti nešto brži i pokretljiviji od sadašnjih dronova, moraju nositi dobar pasivan senzor i 4 do 6 raketa igla/verba/mistral…I trenažno-borbeni avioni poput TUCANO ili PC-9 bi bili smrt za dronove ali samo gde neprijatelj nema prevlast u avijaciji.

Odgovori
M

Slazem se sa lovac-dronovima. Vec sam spominjao to ranije. To je daleko pristupacnije i izvodljvije po meni nego cekati na zemaljske lasere koje mi videti necemo jos 30 godina. A i laseri imaju previse ogranicenja.
Na lovac-dronovima se mora da se radi, i sigurno nije problem nositi te male rakete , pa i nisaniti i pogoditi neprijateljski dorn. Najveci izazov je uociti, tojest pronaci dron. Treba da ima sposobnost dezurstva u vazduhu dovoljno dugo i siroko opsegne senzore da sve ima smisla. Sve vrlo moguce danas u kategoriji srednjih dronova klase Bajrakta pa i manje.

S

Sve je to super, ali poprilicno sam siguran da nikakvih daljih ulaganja u raketnu PVO nece biti.

Mozda koji pasars i ovo sto je vec naruceno(ako je naruceno) i nista vise.

Odgovori
N

поштовани Зоране,

Велики сте познавалац ПВО свакако бољи од мене, али не разумем, као да оружани системи изван Русије не постоје, или се они по вама не рачунају, мали допринос размушљању.

Мистрал 3 – објављено да смо га купили

МБДА ке развио платформу – MPCV са 4 мистрала домета 6,5км брзина ракете 930м/с ОЕ СУВ, није га проблем интегрисати на нпр М-16 или НТВ. Могућа је интеграција у потпуно дигитализоване снаге модул има и малокалибарски митраљез – коорди-нацију дејства система врши се помоћу platoon comand post.

посебна занимљивост ове туреле јесте да она може да се користи и за ПО борбу са Ракетама ММВ, на истом возилу.

За одбрану на већим даљинама постоје два европ-ска решења MBDA VL-Mica, домета 20км а очекује се да од 2026 и VL – Mica NG домета 40км, или пак систем EMADS који је базиран на ракети CAMM – Common anti air modular missile, која се монтира на камион са 8 лансера и има и старију сестру CAMM-ER повећаног домета, ракете су основа и система SPADA

мала допуна мистрал и vl-mica користе исти систем за координацију дејства platoon comand post.

да не заборавим и систем у развој Iron Dome I, који је замишљен, као all-in-one систем, тј и као CIWS оруђе, али и систем домета 70км који ће бити спо-собан, барем по тврдњи Рафаел-а, да штити и тери-торију и акваторију и трупе.

не бих волео да помислите да желим да доведем у питање ваше познавање система ПВО, али би било лепо да се прикаже шира слика-

иначе и вама и свим пратиоцима и редакцији Т6 све најбоље у 2021.

Odgovori
D

Napisao sam ja pandam streli je Crotale NG 10km domet 9km plafon brzina rakete 3.5 maha

N

Ђорђе,

хвала за констатацију о систему Crotale NG, он се више не производи баш као и систем Роланд,

J

Po mom mislejenju Tunguska je sasvim zadovoljavajuci sistem za trupnu odbranu za Srpsku vojsku.

Odgovori
P

rx na lanseru strele1 vecno efikasan sistem. zaledi svaki cilj

O

Zar Etandard IVP nije pogođen Strelom a ne Iglom? Odakle izvor za upotrebu Igle u tom slucaju?

Odgovori
Z

@Oddball

Tokom rata u BiH, pogođena su 2 Etendarda. Jedan 15/04/1994 sa Strelom-2M, a jedan 17/12/1994, Iglom.

D

A zasto Kubovac nisi obuhvatio nabavku Mistrala, koji je slicnih karakteristika kao Strele,samo moderniji, kao mogucu zamenu-a taj sistem smo nabavili?

Odgovori
o

A beloruska modernizacija 10m?

Odgovori
S

Sistemi PVO kratkog dometa ’90-ih, a naročito ’99 su se pokazali koliko su mogli, a veći rezultat je izostao iz jednostavno isuviše malog broja istih, ali još gore – još manjeg broja sistema srednjeg i velikog dometa koji bi protivnika naterali da se spusti niže. Jedino dobro umrežen sistem PVO sa preklapajućim poljima i dometima dejstava se može efikasno suprotstaviti skoro pa bilo kakvom protivniku. Ako nije tako, videli smo na sijaset primera u skorije vreme kako se to završi…
P.S. Bitan je kvalitet, ali i kvantitet.

Odgovori
P

Imamo sisteme Jerina 1 i 2 , dometa od 75 do 300 pa i 500km, iskoristimo ih kao nosace za 6 R-60 raketa , koje se aktiviraju pred sam cilj da tragaju za metom uz pomoc termo senzora. i Imamo sistem PVO :)

Odgovori
M

Boze sacuvaj sta ljudi pisu ovde .. -.-

м

Поштовани г. Зоране, још увек ме копка прича око развоја ракете РЛН ИЦ…да ли је могуће да су наши имали идеју да управо ове старе стреле замене једним таквим ракетним системом? Ракете имају већи домет и очигледно бољу електронику, само не знам како би се показале на једном таквом задатку и колико уопште ова моја претпоставка има основе.

Odgovori
Z

Razvoj rakete RLN-IC je koliko može da se vidi, vezan za projekat PASARS-16. Mislim da je moguće da PASARS bude razvijen u 2 ili 3 verzije (samo top, top + rakete Mistral ili Igla, samo rakete RLN-IC).
Govorim o onome o čemu se javno pisalo i govorilo, a kako će biti videćemo.
Za raketu RLN-IC korištene su upravljačke površine i aerodinamički profil starije rakete V-V tipa K-13 (R-13) sa MiG-ova 21, ali se radi na novoj IC glavi za samonavođenje, upaljaču, digitalnoj elektronici za upravljanje letom rakete i raketnom motoru.

N

Mene interesuje zašto niko nije probao da upotrebi ak-230 za topovski dio PVO sistema. Top je više nego potentan, 30mm je dovoljno velik da ima pametnu municiju (ili beskontaktni upaljač)

Odgovori
R

@Nebitan Lik

Rusi su sezdesetih godina razmatrali (mozda i testirali) topove NN-30 sa AK-230 u kopnenoj varijanti, ali su se nakon toga ipak odlucili za 2A38 – tj zemaljsku verziju vazduhoplovnog topa GŠ-30-2. Ne znam razlog. Brzina paljbe i masa granate su slične za oba automata, oba su vodom hladjena.

M

Evo i jedan zanimljiv poduži tekst što se u Hrvatskoj radilo 90ih s strelom.

http://www.sveopoduzetnistvu.com/index.php?main=clanak&id=200

P. S. Gospodine Zorane tekstovi su vam vrhunski i s užitkom ih čitam.
Pozdrav.

Odgovori
S

Koliko ciljeva moze istovremeno gadjati Sosna? 1?Glomazan sistem sa 8 raketa i moze gadjati 1 cilj i dok nije zavrseno gadjanje ne moze se gadjati drugi cilj! I to laserskim navodjenjem koje nije popularno za gadjanje vazdusnih ciljeva iz vise ogranicavajucih razloga (probajte tim sistemom gadjati direktno nadolazeci ili odlazeci cilj).
U nedavnom sukobu se pokazalo da se napadi vrse sa vise letelica istovremeno ( ili min jedna snima jedna napada) a rojevi letelica su buducnost ratovanja. Domet tog sistema je takodje malo veci od mistrala koji je mnogo manji pravi fire and forget sistem.
Pametnije bi bilo bazirati trupnu pvo na mistralu na nekoj manjoj platformi sa paketom elektrooptickih senzora, laksoj verbi za gadjanje sa ramena, eventualno nekim ozbiljnijim sistemom za trupnu pvo za pokrivanje rupa teritorijalne pvo (gusenicarski pantsir ili tor m2). Rln ic bi takodje bilo lepo videti ako se razvije za (i to je pametnije resenje nego sosna). I samo zapadni osmatracki radari dolaze u obzir kao pomenuta girafa x- tu nema razmisljanja.
Vecinu pvo kisobrana protiv aviona i velikih bpl u svakom slucaju bi trebali tvoriti pvo teritorije jer je teritorija srbije mala..nekoliko baterija na dve-tri lokacije nekog sistema dugog dometa sa nekom lokalnom zastitom i nekoliko baterija nekog sistema srednjog dometa kao spyder pokriva sve- od linije fronta, pozadinskih baza do linija snadbevanja.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Pavle na: Novosti: MiG-ovi 29 iz Belorusije uskoro u Srbiji

Te krajnje daljine dejstva...eventualno sa nemanevrisucim letelicama, nisu uopste mera za poredjenje. No r77 niti r77-1 nisu borbeno upottebljene, pa su jos nepoznanice. O amraamu se dosta pisalo I lose, a ovde se od istih ljudi glorifikuju do imbecilnosti.

17. Jan 2021.Pogledaj

ID na: Izrael formira novi grčki Centar za letačku obuku; Grčka postaje novi korisnik školsko-borbenog aviona M346

Grčka, prosto, nema izbora. Da nemaju vojsku kakvu imaju, da nisu na vreme ušli u NATO, prošli bi kao KIpar. To je bilo 1974, kasnije ide Sirija i Jermenija. Turska je zemlja koja čim ojača, napada svoje susede. Treba pogledati koliko su osvojili od 1974 i sada pod Erdoganom, što kopna što teritorijalnih voda oko…

17. Jan 2021.Pogledaj

Zvonko na: [NAGRADNA IGRA] Poklanjamo Gripen kalendare za 2021. godinu

Draken je pun pogodak, još da se prefarbaju onom farbom za tunele barem 5-6 puta . Sigurno bi avioni od sramote postali nevidljivi.

17. Jan 2021.Pogledaj

Zvonko na: [NAGRADNA IGRA] Poklanjamo Gripen kalendare za 2021. godinu

Baraci možda jesu najjeftiniji ali nikako nisu jeftini. Ameri su Izraelcima izbili adut iz ruku. Izraelski avioni više ne koštaju 500 miliona već duplo više, a tako nekako dođu Rafali. Baraci se sada prvo moraju dovesti u izvorno stanje u kakvom su ih Izraelci dobili, a onda bi se nadogradili u SAD-u na blok 50.…

17. Jan 2021.Pogledaj

Zvonko na: [NAGRADNA IGRA] Poklanjamo Gripen kalendare za 2021. godinu

Upravo to, fa 50 premda nije VBA bi bio sasvim dovoljan. Nabaviti dobar protuzračni štit i jurišni helić tipa ah64 . Padaju mi na pamet i bespilotne letjelice. Hrvatska je pomorska zemlja i prema tome trebala bi razviti solidnu mornaricu. Gripen je ispao iz utrke.Švedi nisu ponudili najnoviju verziju svoga aviona i time su si…

17. Jan 2021.Pogledaj

Send this to a friend