[EKSKLUZIVNO] Prvi leteći dvokrilac u Srbiji nakon nekoliko decenija: Sopwith Baby samogradnja završena na aerodromu Vojka

Vazduhoplovna porodica Lovrić na čelu sa Lazarom Lovrićem i njihovim prijateljima vazduhoplovcima pre nekoliko dana priveli su kraju jednu od verovatno najinteresantnijih samogradnji u domaćoj generalnoj avijaciji.

Tango Six danas ekskluzivno predstavlja Sopwith Baby, 1:1 repliku istoimenog dvokrilca koji je od 1915. godine leteo u Prvom svetskom ratu. Avion će, jednom kada prođe proceduru inspekcije i registracije od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva leteti sa aerodroma Vojka kod Nove Pazove.

Kako za Tango Six kaže Lazar Lovrić (23), vođa i inspirator ovog projekta, razlog sa samogradnju je zapravo misija – da mladim generacijama usade ljubav prema vazduhoplovstvu i vazduhoplovnoj istoriji:

– Na projektu i konkretnoj izgradnji pomogli su mi moja devojka Tamara Josović, avijatičar Petar Džaić kao i mnogi drugi vazduhoplovci poput Miroslava Bogdanovskog, Dejana Denčića i drugih.

Namena ovog aviona jeste da pruži utisak svim vazduhoplovcima koji žele da se osete kao piloti iz Prvog svetskog rata. Uz saradnju sa DCV-om planiramo prvi let uskoro, do sada smo obavili probe motora na zemlji.

Letelica od sledeće nedelje ulazi u fazu testiranja. Nakon obavljene registracije i završenog testiranja, sredinom avgusta organizovaćemo promociju na aerodromu Vojka. –

Kako Lazar kaže za naš portal, ljubav prema vazduhoplovima sa otvorenom kabinom nasledio je od oca Milana Lovrića Lokija. Loki, legenda srpske ultralake avijacije preneo je svoju ljubav prema vazduhoplovstvuLazaru, Nikoli i Stefanu koji su kao diplomci saobraćajnog i mašinskog fakulteta (naravno vazduhoplovni smerovi) izgradili i svoju Air Lo priču koja se nastavlja na porodičnu tradiciju koja je počela aero-klubom Vihor o čijim aktivnostima je Tango Six već godinama izveštavao.

Sopwith Baby je originalno proizveden u seriji od oko 300 primeraka i pored Velike Britanije leteo je u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Norveškoj, Australiji, Čileu i Severnoj Americi. Korišćen je za misije izviđanja i bombardovanja kao hidro-avion. Original je imao drvenu konstrukciju presvučenu platnom a replika koja je sastavljana na aerodromu Vojka, iako zadržava svoju autentičnost, konstrukcijski se razlikuje zbog bezbednosnih razloga:

– Naš Baby je poručen iz američke kompanije Airdrome Aeroplanes, koja je od 1989. godine prodala preko 500 aviona u kitu. Jedan od presudnih razloga pri naručivanju bio je da je avion dvosed, kako bi i ljudi koji nisu piloti imaju priliku da osete ovaj, zaista poseban, vid letenja. Nivo kompleksnosti kita bio je daleko od „ready to fly“, slično kao kada kupite orman iz Ikee, samo što delovi nisu dovedeni na meru. Iz Amerike je poslat zavaren trup od hrom molibdena, potreban materijal poput pop-nitni, zavrtnja i slično, kao i masa duraluminijumskih cevi koje smo sami dovodili na meru i savijali ukoliko je potrebno.

Pre oko godinu dana, kada smo krenuli sa radovima, prateći priručnik koji sadrži sve tehničke crteže, najpre smo napravili horizontalni i vertikalni stabilizator koje smo pričvrstili za konstrukciju, nakon toga stajni trap, te onda i krila koja su oduzela oko 2/3 vremena ukupne gradnje, s obzirom da smo za četiri krila napravili 44 rebara.

Kada je kostur samog aviona bio završen, krenuli smo sa oblaganjem platna koje smo najpre zalepili, zatim ušili za konstrukciju, opeglali kako bi se skupilo i na kraju ofarbali. Ceo prednji deo aviona obložili smo duraluminijumom, uključujući i kapotaž. Dakle, sam graditelj odrađuje većinski deo posla. – priča nam Lazar.

Sopwith Baby ima motor od sedam cilindara, 4740 kubika, 124 konjske snage koji je proizveden u Češkoj u kompaniji Verner, prema preporuci proizvođača. Drvena elisa od 212 cm kombinacija je javora i mahagonija i proizvedena je takođe u Misuriju, u fabrici Culver Props.

View this post on Instagram

A post shared by Tango Six Portal (@tangosix)

Laraz Lovrić za Tango Six kaže da je proces registracije aviona pre samog početka gradnje bio utvrđen sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, zbog lakih materijala poput duraluminijuma i sesonajt platna. Ispunjava maksimalnu masu na poletanju koja je propisana za ultralake letelice:

– Za opitni program koji traje oko 30 letnih časova zadužen je naš najstariji, a ujedno i najiskusniji, opitni pilot Mirko Anžel, koji je takođe rado učestvovao u procesu izgradnje aviona. On će potvrditi najbitnije performanse koje podrazumevaju krstareću brzinu od 125 kilometara na čas, maksimalnu brzinu od 150 kilometara na čas i rate of climb (vertikalnu brzinu) 1000ft/min.

Jasno je da zavidne performanse nisu centralna funkcija ovog aviona, na aerodromu Vojka zaista imamo širok izbor aviona koji imaju transportnu svrhu, dok Baby ima potpuno drugu misiju.

Ono što nam je i bila želja tokom celog procesa jeste da stvorimo novi vid letenja, ali i samogradnje, na celom Balkanu, s obzirom da se ništa slično ne može naći u okviru granica bivše Jugoslavije i šire. Aerodrom Vojka je pre svega porodičan, osnovna vrednost kojom se vodimo je podsticanje mladih generacija ka što širim vidicima i delatnostima, zato se na aerodromu mogu pronaći najnovije tehnologije, ali i povratak na istorijske početke u avijaciji, koji otvaramo prvim sagrađenim avionom.

Svoju svrhu ovaj avion će pronaći u kratkim i simboličnim letovima, propraćenim uniformama, fotografijama i drugim aktivnostima kako bi posetioci u paketu dobili potpuni utisak i osećaj koji su tadašnji piloti imali. Takođe, biće pogodan za sve vrste kinematografske pažnje što podrazumeva snimanje filmova, reklama ili muzičkih spotova.

Početna obuka na ovom avionu neće biti moguća, iz prostog bezbedonosnog razloga, smatramo da je ovo poseban način letenja, imajući u vidu i repni točak koji zahteva drugačiji pristup pri sletanju i poletanju, te na obuku nećemo primati nekoga ko još uvek nema nikakvog pilotskog iskustva. Dakle, ono što možemo da obećamo je preobuka na ovom avionu koja bi trajala kraće u odnosu na početnu obuku pilota. – najavio je Lazar za Tango Six.