![[MEBAA 2024] Srpski „Green Power Turbine Systems“ prvi put izložio na sajmu poslovne avijacije u Dubaiju: Predstavljeni projekti dva nova civilna aviona](https://media.tangosix.rs/2024/12/Screenshot-2024-12-13-at-13.39.44-1600x900.png)
Tango Six je i ove godine izveštavao sa najvećeg bliskoistočnog sajma poslovne avijacije MEBAA (Middle East Business Aviation Assosiation). Trodnevni događaj okupio je 45 izlagača sa više od 30 izloženih biz-jetova na statici aerodroma „Al Maktum“, na istoj lokaciji na kojoj se održava i „Dubai Airshow“.
Ove godine Srbiju su predstavljali „Green Power Turbine Systems“ i „Prince Aviation“. „Green Power“ je izlagao na sajmu na svom štandu, dok je Princ tradicionalno prisutan na događaju ove vrste zbog svojih globalnih i regionalnih klijenata.
„Green Power Turbine Systems“ je prvi put izašao u striktno civilni „setting“, nakon tradicionalnih izlaganja na „Dubai Airshow“ događaju 2021. i 2023. godine., čemu je Tango Six detaljno izveštavao.
Premijere beogradske firme, adekvatno MEBAA temi, bili su projekti dva nova aviona: jednomotorne letelice za osnovnu obuku pilota „AT-01“ i dvomotornog aviona sa osam sedišta nazvanog „P2P-2025“.
Interesantno je da je planirano da obe letelice pogoni turbo-elisni motor TPE 200 koji je razvijen takođe u „Green Poweru“. Kompanija je na sajmu potvrdila da je motor snage 260 konjskih snaga prvi put leteo na besposadnom helikopteru koji kompanija razvija sredinom prošle godine i da je planirano da uđe u proces sertifikacije od strane EASA-e početkom sledeće godine.
– Avioni će se razvijati istovremeno prema istim vremenskim okvirima, sa planom da prototipi budu proizvedeni do sredine 2025. godine, prvi letovi u 2026. godini i prve isporuke kupcima 2027. godine. – rekli su iz kompanije.
Na ovogodišnjoj MEBAA „Green Power“ inženjeri izneli su više detalja o motoru TPE 200:
– Dizajn TPE 200 je modularan, tako da je svaki glavni deo lakše dostupan za održavanje, a cilja se na TBO (vreme između generalnih popravki) od 7.000 sati. Vazduh se uvlači sa zadnje strane motora kroz centrifugalni kompresor sa odnosom kompresije 6:1, zatim prolazi kroz prstenastu komoru za sagorevanje sa 12 mlaznica za gorivo. Ekspanzivni gasovi pokreću centrifugalnu turbinu s jednim stepenom i aksijalnu turbinu s jednim stepenom, koje pokreću menjač i izlaznu osovinu sa propelerom.
Lopatice turbine izrađene su od relativno običnog „Inconel-a“ bez posebnih karakteristika hlađenja. Zanimljiva karakteristika dizajna je starter-generator, koji je montiran na centralnu osovinu na ulazu za vazduh.
Kompanija cilja da odredi cenu prodaje motora između 150.000 do 175.000 dolara, što bi ga učinilo atraktivnom opcijom za proizvođače manjih letelica generalne avijacije. –
Dva predstavljena projekta nastavljaju se na ranije koncepte matične kompanije EDePro koja je, kako je Tango Six izveštavao 2015. godine, planirala projektovanje lakog transportnog aviona nazvanog „Skypickup“.
Perko
Da dodam, ovakav motor, ako prođe sva testiranja, otvara vrata za razvoj cele familije srednjih bespilotnih.
Tomix
Ovaj dvomotorni moze da puca na mesto bivseg AN-2 aviona. Dok jednomororac moze da zameni stare utve. Srbija je od pamtiveka imala proizvodnju aviona, i trebali bi i sad pokusati osvojiti proizvodnju ovih lakih letelica kako za vojnu tako i za civilnu upotrebu.
Darko
i meni je to palo na pamet .Nije loša ideja.
Vojo
Sve je to lijepo ali ni jedan avion ne mogu da naprave bez stranih para.
Phoenix
Prikazani model jednomotorca je, vrlo ocigledno, projektovan da bude pogonjen klipnim motorom. Stavise, gotovo sam siguran da je ovo neka stara maketa Safat 03. Avion te klase nema nikakvog smisla sa turbo-elisnim pogonom od 260 konja. Avion visih performansi i akro klase za vojnu obuku (kao Grob120TP) da, ali je ovo prikazano sve samo ne to. Visoki troskovi, a karakteristike ni tamo ni ‘vamo.
Sto se dvomotorca tice, izuzetno ruzan koncept, ali ajde, ne moze se ni za An-2 reci da je neki lepotan, nije bitno ako radi posao. Tu su nosivost, potrosnja goriva i „hot and humid“ performanse (za neka strana trzista koja bi trebalo da ciljaju) kljuc, a tu mi je koncept sa dva mala turbo-elisna motora malo upitan.
Na kraju svega, ostaje pitanje ko ce ovo u Srbiji da napravi? Oni pogone za ovako nesto nemaju, Utva ima na papiru, u praksi nula. Mnogo je muke, iskustva, ozbiljnosti i para potrebno da se izgura EASA sertifikovan projekat koji bi se proizvodio u sertifikovanom pogonu, sa potrebnom kontrolom kvaliteta i ozbiljnoscu pristupa. S obzirom na prodaju municije (Ukrajina, Izrael i ostalo), ovo poslednje je mozda dostizno, sve ostalo tesko.
Po mom misljenju, ovi motori su dusu dali za bespilotne, EASA sertifikovana generalna avijacija je daleko tezi, rizicniji i manje profitabilan zalogaj.