[RAT U UKRAJINI] Eskalacija sukoba, Pentagon ocena: „80% ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva ostalo netaknuto“

30. sep 2022

U Bugarskoj se srušio jurišni avion Su-25

29. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Nova S: Kod aerodroma Lađevci prinudno sletele dve vojne bespilotne letelice

28. sep 2022

Aero-klub „Vazduhoplovci Niša“ i Ministarstvo odbrane pokreću projekat “Biću pilot“: Besplatna pripremna nastava i sat vremena leta motornom jedrilicom

28. sep 2022

[FOTO-REPORTAŽA] Grčki vazduhoplovni muzej na aerodromu Dekelija

27. sep 2022

Rojters: UAE nabavili Bajraktare; Bugarska vlada odobrila projekat investicionih troškova za još osam F-16

23. sep 2022

[FOTO-REPORTAŽA] Athens Flying Week 2022: Festival retkih letelica iznad Tanagre

22. sep 2022

[ANALIZA] Sve o ratnim vazduhoplovstvima Evrope

16. sep 2022

[EKSKLUZIVNO] Komemorativni prelet 67. Eskadrile za Specijalne Operacije USAF-a iznad Pranjana u čast 78. godišnjice operacije „Halijard“

15. sep 2022

Vojni budžet Poljske u sledećoj godini raste 68% : Planira se nabavka 96 borbenih helikoptera AH-64E Apache Guardian

15. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Vučić u Skupštini Srbije: „Kupujemo još 11 helikoptera Mi-35 sa Kipra“

14. sep 2022

[INTERVJU] APS – Aviation Parts Service: Prva konferencija, 12 godina borbe za generalnu avijaciju u Srbiji

12. sep 2022

Vazduhoplovci Nacionalne garde Ohaja u poseti RV i PVO Vojske Srbije, drugi put za godinu dana

10. sep 2022

Frustracije u SAAB-u zbog neuspeha prodaje borbenog aviona Gripen

9. sep 2022

Rumunija namerava da nabavi tri bespilotna sistema Bajraktar TB2 za 300 miliona dolara

8. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Vučić: Srbija želi da nabavi Bajraktare za “stotine miliona dolara“

7. sep 2022

[REPORTAŽA] SIAF 2022: Slovački oproštaj od voljenih MiG-ova 29

7. sep 2022

Postkoronarni šok septembra 2022. godine: Iznenadni izliv aero-mitinga u mozak

6. sep 2022

Armija 2022: Sve o novim ruskim sredstvima protivvazduhoplovne odbrane, vazdušnog osmatranja i protivelektronske borbe

5. sep 2022

Međunarodni vojni sajam “Armija 2022“: Najveći prikaz ruske namenske industrije do sada

2. sep 2022
[DUBAI AIRSHOW 2021] Kompanija Green Power Turbine Systems prvi put izlaže u Dubaiju: Premijerno predstavili prvi srpski ramjet motor
Štand kompanije Green Power Turbine Systems na sajmu u Dubaiju sa istaknutom srpskom zastavom / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

[DUBAI AIRSHOW 2021] Kompanija Green Power Turbine Systems prvi put izlaže u Dubaiju: Premijerno predstavili prvi srpski ramjet motor

Kompanija Green Power Turbine Systems (GPTS) ušla je ove godine u istoriju najvećeg bliskoistočnog vazduhoplovnog sajma kao prva srpska kompanija koja je na njemu izlagala u formi štanda. Iako je Srbija indirektno uticala na projektovanje ili izradu nekoliko letelica koje su do sada bile izlagane u Dubaiju ovo je prvi put da imamo predstavnika u glavnoj hali sajma sa sopstvenim štandom koji je, interesantno, odmah pored Boingovog i Roskosmosovog.

GPTS je bio prisutan na gotovo svim sajmovima naoružanja i vojne opreme širom planete ove godine. Za Dubai su odlučili da premijerno predstave nekoliko razvojnih koncepata a ono što je možda najinteresantnije i svakako istorijski za domaću vazduhoplovnu industriju – prikazali su svoj projekat ramjet (nabojnomlaznog) motora pod oznakom RJE-100-A-003.

Prvi domaći ramjet motor / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Radi se o radnom motoru koji je opitovan u Beogradu gde su, kako su iz GPTS-a rekli za Tango Six, dokazani svi parametri rada. Brzina koju će motor moći da dostigne je do 2 Maha, potisak je 8 tona i kako su nam rekli biće polazni osnov budućih projekata krstarećih protivbrodskih raketa (pravi region za prodaju ove namene) ili drugih namena, u zavisnosti od budućih klijenata. Kompanija je za sajam i predložila dizajn supersonične rakete koju će pogoniti ovaj motor nazvane RS-600. Ne isključuju ni mogućnost tehnološkog transfera drugim kompanijama ili zemljama.

Koncept leteće platforme SeaStorm / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Premijerno je takođe prikazan i koncept leteće mete ili višenamenske platforme (krstareće rakete na primer) pod nazivom SeaStorm koja bi mogla biti pogonjena turbojet motorom TJE-200 koji GPTS već serijski proizvodi. Kako su iz kompanije rekli za naš portal, očekivane performanse letelice su brzina od 0,8 Maha, domet do 200 kilometara uz bojevu nosivost do 125 kilograma.

Na sajmu u Dubaiju po prvi put je predstavljen i konceptualni dizajn bespilotne letelice Skyracer. Reč je letelici koja potencijalno može biti za civilnu ili vojnu namenu sa rešenjem nosećeg rotora i potisnih elisa. Planira se autonomija leta do 16 sati, maksimalna brzina do 320 kilometera na čas i nosivost ubojnog tereta do 100 kilograma.

Model budućeg projekta pod nazivom SkyRacer EX-01 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Tango Six će u narednim danima posvetiti više prostora svakom od ovih projekata.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na InstagramuJutjubuTviteru i Fejsbuku.

Komentari

Da li bi mogli da napišete nešto više o turbo prop motou TPE 200?

Odgovori
l

Ako oznaka 200 označava snagu, to bi bilo „idealno“ za staviti na Sovu. Idealno sam stavio pod navodnike jer se može dvostruko shvatiti. Prvo turboprop motori te snage nisu dobri sa efikasnošću u odnosu na klipne (negdje od 400 ks počinju da preuzimaju primat), drugo taj motor se smatra za kompleksan pa se ne stavlja na avion koji je na početku obuke (ali ako je u oblasti vojne obuke i nije neka mana), treće ne znamo da li je taj motor napravljen za dugoročan rad ili strada zajedno sa svojim nosačem. Ali mislim da Sova svakako zaslužuje jedan prototip sa tim motorom da se ispitaju mogućnosti i aviona (sa lakšim motorom) i motora. Ukoliko se pokaže uspješnim to bi mogao biti hit.

200kw je oko 280KS

Postoji tržišna niša za ovakve motore. Češki PBS pravi svoj TP100 Turboprop nešto manje snage, TurbAero iz australije i jos nekoliko manjih igraca. U americi se turboprop motori stavljajuu eksperimentalne avione (npr RV-ovi) jer je JetA1 mnogo dostupniji od 100LL.

Treba da idu sa tim motorom i u Oškoš i u Fridrikshafen i puste pipke medju civilnim korisnicima

l

Ivan, upravo to sam i imao na umu. Ukoliko bi se to ostvarilo, to bi bio veliki korak za Srbiju…

S

Sta reci osim svaka cast ljudi!

Odgovori
А

Поштовање,
Светско а наше.
Браво.
Више не могу ни да замислим колико се отварају могућности за развој и производњу овој фирми (Зелена Енергија Турбински Системи).
На добром су путу да остваре велики успех. Надам се да и на даље имају узлазну путању и да ће да остваре све шта замисле. Почели су скромно са малим ТМ госп. проф. Јојић снаге 40 (kW) а сад имају огромну фабрику и производњу више готових модела мотора. Пре 25 год сам видео у часопису Аеро свет први неки уопште податак о идеји да се код нас прави неки ТМ. А сад, огромна фирма са огромним потенцијалом, и највећа памет која је сконцентрисана на једним месту. Систем АЛАС и успех у том послу их је лансирао у ред озбиљних фирми које превазилазе границе Европе.
Браво
Свако добро и пуно успеха.
Велика Борба их чека да истрају у свом раду… на даље.
Честитке Танго Сикс за одличан текст,
најбољи сте.

Odgovori
A

Tako izgleda kada drzava pomogne domacoj firmi.Zamislite sta bi bila Srbija kada bi vlast subvencionisala nase privrednike,a ne motace kablova.

D

@Aca

Aco nema potrebe da pokazujete toliko nepostovanje prema ljudima koji rade i fabrikama gde je jedna od osnovnih aktivnosti „motanje kablova“. To je tezak i posten posao. Na kraju krajeva nekoliko desetina ljudi u Srbiji na taj nacin prehranjuju porodice, imaju zdravstveno i radni staz. Time sto sad ljudi sami za sebe ostvaruju plate i sve ostale beneficije otvoren je prostor da drzava moze da pomogne preduzecima za razvoj naprednih tehnologija. I mi polako pocinjemo da imam privatne kompanije koje se bave viskoko tehnoloskih proizvodima. I bice toga jos puno.
Setite se Beograda sedamdesetih i osamdesetih, stotine hiljada ljudi su radili u Zmaju, IMT-u, Kluzu, Beku… Piramida se gradi od temelja. Vreme nam pokazuje da vredan i strucan covek predstavlja najvecu vrednost.
Ja verujem u nas. Pokusajte i Vi.

I

Ja uporno ponavljam da je ova grana u Srbiji uzela ozbiljan mah i da ce se tek o tome pricati… Ljudi sve povezuju sa politikom, ali mi smo 2013. napravili rez i od tada vojna industrija Srbije i privatne kompanije idu miljama napred.

Odgovori
M

Za svaku pohvalu🍺 Samo napred!!

Odgovori
Y

Ovaj koncept krstareće rakete budi maštu. Mislim da je 200km limit mogućeg sistema vođenja i dimenzija rakete, pošto je TJE u rangu F107-WR-402 sa Tomahawk-a koji je doduše turbofan i duplo štedljiviji od našeg ali i sa tim ograničenjima mogla bi se hipotetički razviti KR ranga ranih Tomahawk-a sa prepolovljenim dometom, znači cirke 600-650km. Naravno, ima tu milion drugih prepreka koje nisu vezane za motor ali više pokazuje koliki su potencijali tog motora i koliko je ovo velika stvar. Bravo za razvojni tim. Ramjet je tek egzotika. Svaka čast!

Odgovori
D

Koncept budi mastu jos od pojave maketa EDePro-ovog High speed target drona, vec tada se moglo naslutiti da je krajnji cilj krstareca raketa. Ovo sa Green Power je nastavak te price, samo mnogo ozbiljnije. Da li cemo sami uspeti da izguramo posao do kraja ili uz neciju pomoc, ostaje da se vidi.

F

Ako Sea-Storm stvarno ima domet od propusnih 200 protivbrodskih kilometara – profil leta obavezn nisko-nisko-nisko, tj tik iznad vode, onda bi u slučaju lansiranja iz vazduha, sa profilom leta visoko-visoko-nisko moglo da se očekuje i kojih 500-600 km – previše za standoff oružje, ali i te kako upotrebljivo napad na manji ili osetljiviji stacionarni cilj – unapred poznate koordinate i slika cilja u memoriji- bojeva glava od samo 125kg bi onemogućila efikasno dejstvo protiv bilo kojih težih i bolje zaštićenih meta…Naravno, lansiranje sa većeg drona bi jako povećalo upotrebljivost projektila, naročito ako se osvoji masovna i relativno jeftina i efikasna proizvodnja projektila – pošto nije baš hipersonična raketa u pitanju, mora da se koristi saturation attack tehnika, ili bi PVO mogao bez problema da reši par njih…

F

Svaka čast, najzad se ide u pravom smeru!
Ono što mi deluje malo neobično je deklarisani potisak od 8 tona (78.45 kN), ramdžet motora RJE-100-A-003. Poređenja radi, RD-33 ima potisak (sa punim forsažom) od 83-88 kN, zavisno od varijante… Dva RD-33 “teraju” MiG-29 težak prazan nešto preko 2 maha.

Da li neko može da objasni u čemu je problem?
Takođe, veoma prijatno iznenađenje je turbofen od 2kN (200dN), bilo bi jako lepo da se naravi cela porodica (ili dve) sa snagom od npr 75dN do 5kN, za razne projektile i ozbiljne standoff i krstareće rakete, kao i povačane varijante od 10-25!kN – za pokretanje težih dronova.
Ideja: dron leteće krilo velikog doleta (tj sposoban da ekonomično krstari okolo satima, noseći 2-3 tone bombi/raketa unutar trupa, i čeka priliku da napadne strteške ciljeve u dubini protivničke teritorije, ili da bombama 500-1000 kg napadne utvrđena komandna mesta protivnika blizu linije fronta…

Odgovori
B

Hoce li biti i teksta o nasem PVO komandnom centru koji je najavljen u okviru reportaze o Partneru 2021?

Odgovori
P

Hoće, za koji dan.

F

Takođe, bilo bi jako lepo da na sledećem IDEX-u GPTS prikaže funkcionalni Scramjet motor, za brzine 7-10 maha i koju protivbrodsku hipersoničnu raketu sa bojevom glavom od 250-500kg dometa 500-1000 km, išlo bi kao alva, još kad razni naftni emirati počnu da se naoružavaju jedan protiv drugog…

Iran je sad u drugom planu, otkako se Saudijski prestolonaslednik sa neograničenim talentom za komandovanje dočepao vlasti u Pustinjskoj Kraljevini, počeli su neki okolo da se stresaju i kostreše na samu pomisao na Njihovo Visočanstvo Krunskog Princa i Regenta. Izgleda da ga jako svrbe kadrovska rešenja u UAE Bahrainu i Kataru, sećate se Haririjeve “ostavke” na sve funkcije u Libanu, za vreme službene posete Rijadu, da ubistvo Kašogija u Tuskoj i ne pominjem…
Dakle, rekao bih da zainteresovanih ima, treba se potruditi i biti prvi ko će da ponudi hipersonične rakete Zalivskim Emiratima…
Rešilo bi problem finansiranja razvoja vojne industrije i (nadajmo se) značajnog dela finansiranja vojske, ulazi se ponovo u eru preraspodela interesnih sfera, ko ne bude spreman rizikuje da bude pregažen, a da se pobednik odmah javi nekoj od velikih sila za prijem u sferu u zamenu za priznanje osvojene teritorije. I dok dlanom o dlan.
Pa ko je mogao sedamdesetih i osamdesetih da mašta da će SKJ i JNA da dozvole da im iz ruku isklizne onolika SFRJ?

Odgovori
D

@Feline
Iskreno se nadam da niste ozbiljni, pa to je izazov i za zemlje visestruko bogatije i sa vecim iskustvom u turbomlaznoj tehnologiji, pa i Ameri se muce sa scramjet tehnologijom, a ljudi otisli na mars… malko realnosti

R

@Dušan Pavlović

Ne podcenjuj domacu pamet :)

Ovim tempom razvoja za 5 godina bicemo svi iznenadjeni raznim prototipovima savremenih sistema.

T

Polako, zemljace. Cenim tvoj patriotizam ali sve ide kako treba. Ne brini :)

D

@Rale
Nas problem i jesu megalomanska ocekivanja, nikako ne podcenjujem domacu pamet, trebamo da budemo ponosni na d dostignca jedne male Srbije… Ali scramjet…

R

@Dusan

Pa ja iskreno nisam ocekivao ni ovoliko. Ovo sto vidim prevazilazi moja ocekivanja uveliko. Odjednom neki ramjet u igri :)

F

@Dušan – msm da je stvar jasna – imamo veliku tehničku podršku dve velike sile, tako da nije memoguće da se pre a posle pojavi neka uprošćena varijanta njihovog scranjet-a..
Ramhet je maksimalno efikasan na 3-3.5 maha, i može da ide do pet – dakle, dvostepena raketa, prvi stepen motor Jerine jedan u kalibru 550-600 mm dovoljan da po položenoj trajektoriji podigne drugi stepen – pogon ramjet, “laka” tonu i po do dve, bojeva glava 250-500 Kg na 30-35 km visine – tu ramjet radi bez problema, brzina 4–4.5 maha na velikoj visini – manevriše i menja pravac i visinu sa dometom do oko 1000km – to još nije Cirkon, ali bi Zalivske države to rado videle u svojim arsenalima – ako Krunskog Princa zasvrbi naseđe prestola u nekom od Emirata, Bahreinu ili Kataru… očas posla bi se videle posledice na dragoj mu palati, oa bi morao da malo uvuče rogove i podvije rep…

Ako su Huti napravili krstareću raketu uz Iransku pomoć, zašto ne bi smo mi uz Rusku i Kinesku? Pa ni onaj maleni Pegaz ne bi poleteo bez Kineza.

Turci su sa dronovima krenuli kupovinom tehnologije od Izraela kad su bili u daleko boljim odnosima… Prošlo je više od 15 god od tada…

Mislim da nikada ne treba postavljati preniske ciljeve – retko se ikada uspe onoliko koliko se planiralo, tako da je bolje nišaniti i malo previsoko pa isterati sopstveni maksimum nego prenisko pa znati da je postignuto i premalo, i nedovoljno i da je i moralo i moglo i mnogo bolje…

Odgovori
D

@Feline
Ja bih bio egzaltiran kada bi to bilo moguće, medjutim smatram da je teško realno, a ovo je sve proizvod domaće pameti, nema ovo veze sa Kinezima i Rusima

F

Eh, pogledati samo Kinesku PVO – skoro sve je kopija ruskih sistema, pa čak i onih koje ne poseduju – postoji i pandan Pancira-S1, sa karakterističnim kineskim četvrtastim kontejnerima za rakete…
Pođimo od daleko razvijenije države, i ozbiljne vojne regionalne sile: Izraela- niti jedan ozbiljan sistem PVO-u njihovom slučaju uglavnom PRO nije konstruisan bez presudne američke pomoći – i u novcu i transferu tehnologija – prosto, i Iron Dome i Arrow su proizvod američkog know-how-a – npr Raytheon proizvodi rakete presretače za Iron Dome…,
Da ne pominjem sisteme navođenja redom, a od Pegaza ozbiljan dron (iako premali) ne bi se bez kineza dobio baš nikada.
Dalje, i malo ranije – da li nije slučajno ponos JNA, domaći tenk M-84 samo uprošćena varijanta jedne od inkarnacija T-72 – čak je i licenca kupljena od SSSR-a, za ukupno 1000 komada. Šta je Gazela? Da nije slučajno domaći helikopter? Možda je Areosparialle ukrao/kupio štogod od SFRJ? Da nije i to licencirano? Premala je vojnoindustrijska baza Srbije da bi se tek tako i smelo da krene u razvoj ičega složenog od nule – veliki broj projekata se i završaši, pa se ustanovi da su neupotrebljivi, i da samo mogu da posluže za narednu verziju, dok se posle 20-25 godina ne dođe do nulte serije….

Bez tehničke pomoći prijateljskih sila i transfera tehnologije nije moguće iz prve proizvesti nešto što će uz odgovarajuća usavršavanja i stalnu modernizaciju možda moći da se upotrebi u ratu a da ne služi neprijatelju za “doterivanje gol razlike”…
Onolika Indija, ili Turska sa svojim svojim lepi reklamiranim dronovima nikako da naprave niti ceo jedan upotrebljivi ozbiljan sistem PVO, o lovačkoj avijaciji da se i ne govori… Video bi se i Gripen
na delu, samo da okuša sreću sa Su-35S ili F-15… F-22 i Su-57 da i ne pominjem, s teškim lovcima multirole ima izgleda samo u igricama i SAAB ovim reklamama…

F

Eh, pogledati samo Kinesku PVO – skoro sve je kopija ruskih sistema, pa čak i onih koje ne poseduju – postoji i pandan Pancira-S1, sa karakterističnim kineskim četvrtastim kontejnerima za rakete…
Pođimo od daleko razvijenije države, i ozbiljne vojne regionalne sile: Izraela- niti jedan ozbiljan sistem PVO-u njihovom slučaju uglavnom PRO nije konstruisan bez presudne američke pomoći – i u novcu i transferu tehnologija – prosto, i Iron Dome i Arrow su proizvod američkog know-how-a – npr Raytheon proizvodi rakete presretače za Iron Dome…,
Da ne pominjem sisteme navođenja redom, a od Pegaza ozbiljan dron (iako premali) ne bi se bez kineza dobio baš nikada.
Dalje, i malo ranije – da li nije slučajno ponos JNA, domaći tenk M-84 samo uprošćena varijanta jedne od inkarnacija T-72 – čak je i licenca kupljena od SSSR-a, za ukupno 1000 komada. Šta je Gazela? Da nije slučajno domaći helikopter? Možda je Areosparialle ukrao/kupio štogod od SFRJ? Da nije i to licencirano? Premala je vojnoindustrijska baza Srbije da bi se tek tako i smelo da krene u razvoj ičega složenog od nule – veliki broj projekata se i završaši, pa se ustanovi da su neupotrebljivi, i da samo mogu da posluže za narednu verziju, dok se posle 20-25 godina ne dođe do nulte serije….

Bez tehničke pomoći prijateljskih sila i transfera tehnologije nije moguće iz prve proizvesti nešto što će uz odgovarajuća usavršavanja i stalnu modernizaciju možda moći da se upotrebi u ratu a da ne služi neprijatelju za “doterivanje gol razlike”…
Onolika Indija, ili Turska sa svojim svojim lepi reklamiranim dronovima nikako da naprave niti ceo jedan upotrebljivi ozbiljan sistem PVO, o lovačkoj avijaciji da se i ne govori, kupuju i oslanjaju se na uvoz onog što bi Srbiji bilo nerešiv problem – motori i radar….

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend