[RAT U UKRAJINI] Na Krimu pogođen ruski komunikacioni centar, Rusi tvrde da je iznad Crnog mora posada MiG-a 31 “oterala“ američku besposadnu letelicu RQ-4 Global Hawk

U prvoj nedelji 29. meseca rata u Ukrajini, izveštaji sa fonta govore da su ruske snage ostvarile manja napredovanja na severoistoku Harkovske oblasti, kao i u Donjeckoj i Zaporoškoj oblasti. Ukrajinci su istovremeno u manjoj meri potisnuli ruske snage na severu Harkovske oblasti.

Ukrajinci su 23. juna uveče Raketama ATACMS napali još jedan važan cilj na poluostrvu Krim. Blizu mesta Vitine, u jugozapadnom delu Krima najverovatnije je oštećen komunikacioni centar (inače izgrađenog još davne 1961. godine) koji služi ili je nekada služio za vezu sa satelitima koji su korišćeni za rano otkrivanje napada balističkim raketama. Za ovaj centar međutim na zapadu postoje procene da se danas upotrebljava za vezu za navigacionim satelitima u sistemu GLONASS.

Prema ukrajinskim izvorima pogođeni položaj pripada 40. samostalnom komandno-mernom kompleksu koji je deo Glavnog opitnog centra za ispitivanje i komandovanje svemirskim sredstvima koji nosi ime G.S. Titova. Na osnovu objavljenih satelitskih snimaka se međutim, osim da je bilo požara u okolini objekata, ne vide neka teška oštećenja, što ne znači da nije došlo do onesposobljavanja ovog centra.

Prema nezvaničnim ruskim izvorima, posada lovca-presretača MiG-31 ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga izvela je pre dva dana iznad Crnog mora presretanje američke startegijske izviđačke besposadne letelice RQ-4 Global Hawk koja se nalazila na zadatku izviđanja Krima. Kako se navodi, nakon što se MiG približio američkoj letelici, let RQ-4 je prekinut, potom je ona vraćena u vazduhoplovnu bazu Sigonela u Italiji. Nije bilo fizičkog kontakta niti upotrebe naoružanja.

Ruski Telegram kanal FighterBomber navodi da je posada ruskog aviona napravila dva prolaza blizu američke letelice, potom da je Global Hawk presretnut tek u drugom pokušaju kada je MiG-31 ubrzao na brzinu od 2,3 maha.

Podseća se da je američka bespilotna letelica RQ-4 opremljena radarom sa sintetičkim otvorom kojim ima mogućnost prikupljanja radarskih slika područja sa rezolucijom od 1 metra. U toku jedne misije, Global Hawk može da snima objekte na površini od 138 hiljada kvadratnih kilometara sa udaljenosti od 200 kilometara.

Kao što je do sada poznato, Ukrajina bi ovog leta trebalo da dobije prve američke višenamenske borbene avione F-16. Do sada su četiri evropske države obećale isporuku ukupno 85 operativnih aviona. Tango Six je već prenosio informacije da postoje problemi sa obukom ukrajinskih pilota, a dodatne neprijatne vesti u vezi te teme su ove nedelje stigle iz Danske koja je obećala 19 F-16. Iz danskog ministarstva odbrane saopšteno je da će obuka ukrajinskih pilota u Danskoj biti prekinuta krajem ove godine, jer ratno vazduhoplovstvo ove zemlje u potpunosti prelazi na novi tip borbenog aviona – američki F-35.

Britanski institut RUSI (Royal United Services Institute) je u svom izveštaju od 26. juna naveo neke interesantne informacije vezane za proizvodnju naoružanja i vojne opreme (NVO) u Rusiji. Prema podacima do kojih je RUSI došao iz zvaničnih, ali i svojih neimenovanih izvora, Rusija je prošle godine značajno povećala proizvodnju NVO, što će se održati i tokom ove godine.

Od interesantnijih detalja tako je navedeno da je Rusija do 2023. mogla da godišnje proizvede 420 krstarećih raketa H-101, a da je prošle godine uspela da tri puta poveća proizvodnju raketa sistema Iskander-M, i da ih je do ove godine sakupljeno 180. RUSI takođe navodi, da je prema ukrajinskim obaveštajnim podacima Rusija sposobna da, zajedno sa Iranom, mesečno proizvede 250 dronova-kamikaza Šahid 236 što je veliko povećanje u odnosu na samostalnu iransku proizvodnju od 40 takvih letelica pre početka rata u Ukrajini.

Oklop i artiljerija se brzo i lako troše na forntovima u Ukrajini, Rusi su imali velike gubitke kada su u pitanju ova sredstva. Prema RUSI institutu Rusija očekuje da ove godine proizvede 1,325 miliona artiljerijskih granata kalibra 152 mm i 800 hiljada kalibra 122 mm, što je u odnosu na prošlu godinu povećanje od preko 30 posto za 152, i čak oko 320 posto kada je u pitanju kalibar 122 mm.

Kod municije za raketnu artiljeriju, Rusi će navodno moći da proizvedu 500 hiljada raketa kalibra 122 mm za sistem BM-21 Grad, što je ogomno povećanje u odnosu na 2023. godinu kada ih je proizvedeno 33 hiljade. Za sisteme Uragan planirano je ove godine 17 hiljada raketa kalibra 220 mm, prošle godine ih je proizvedeno samo 2.800.

Što se tiče oklopa, u ovoj godini je plan da ruske oružane snage dobiju oko 1.500 tenkova i oko 3.000 ostalih oklopnih vozila, ali RUSI naglašava da će 85 posto ovih vozila biti aktivirano odnosno remontovano iz postojećih skladišta. Prenosi se i primer proizvodnje borbenih vozila pešadije BMP-3, iz ruske vojne idustrije stižu navodi da ih je prošle godine u prvom kvartalu bilo proizvedeno 100, da bi u četvrtom kvartalu to naraslo na 135 vozila. Iz britanskog institua dodaju da je analiza skoro zarobljenih ruskih oklopnih vozila pokazala da Rusija kod nekih tipova postiže povećanu proizvodnju tako što iz fabrika izlaze vozila slabijeg kvaliteta.

Od intereantnih video snimaka objavljenih ove nedelje izdvojićemo video na kome se vidi dejstvo pilota ukrajinskog MiG-a 29 koji iz propinjanja odbacuje dve francuske raketizirane avio-bombe AASM-250. Navodno je prilikom ovog bombardovanja pogođena zgrada u blizini mesta Nehotejevka, ruska Belgorodska oblast.

Video che mostra un Mig-29 🇺🇦 che esegue un perfetto bombardamento in cabrata (toss/loft bombing) con bombe guidate AASM-250 🇫🇷. pic.twitter.com/rVY3ed0ZPM

— OSINT-I (@OSINTI1) June 27, 2024