Jedna od prvih odluka predsednika SAD Donalda Trampa nakon što je ponovo došao na tu funkciju, bilo je uvođenje dodatnih tarifa na kanadski čelik i alumunijum, na šta je iz Kanade recipročno odgovoreno nametanjem sličnih troškova za uvoz mnogih američkih proizvoda.
Nakon pokretanja ovog ozbiljnog trgovinskog sukoba, u Kanadi je pokrenuto pitanje da li treba realizovati nabavku 88 američkih borbenih aviona F-35 Lightning II vrednih preko 14 milijardi dolara za koje je ugovor potpisan januara 2023. godine.
Tako nešto je međutim najverovatnije nerealno očekivati, jer je 16 aviona već plaćeno, prvi od njih treba da stigne sledeće godine. Postojeća flota borbenih aviona Hornet će morati da bude povučena iz upotreba za nekoliko godina, a tu je i činjenica da 36 kanadskih firmi proizvodi delove za F-35 vrednih milijarde dolara.
Spekulacije da bi i Nemačka mogla da razmotri nabavku F-35 razvejao je pre nekliko dana nemački ministar odbrane Boris Pistorijus koji je izjavio da „Sjedinjene Države jesu i ostaće važan saveznik za nas – takođe što se tiče opreme za Bundesver. Ovo se odnosi ne samo na F-35, već i na naše druge projekte“.
Podsetimo, Nemačka je marta 2022. naručila 35 F-35A od kojih bi prvi trebao biti isporučen 2026. godine. Istovremeno, nemačka kompanija Rajnmetal saopštila je da će u julu ove godine pustiti u rad svoj pogon za proizvodnju centralnog dela zmaja ovog tipa aviona.

Portugal
Ipak, u svetu se stvorila bojazan od nabavke američkog naoružanja pa u Evropi imamo primer Portugala čiji političari preispituju plan zamene flote F-16 upravo američkim F-35. Portugalski ministar odbrane Nuno Melo izjavio je da se trenutno razmatra da li da se, zbog dugoročne političke neizvesnosti i zabrinutosti zbog moguće nedostupnosti američke logističke i svake druge podrške, ipak nabavi evropski borbeni avion, odnosno Rafal, EF-2000 ili Gripen.
Ovakvu situaciju prokomentarisao je u intervjuu za „Journal du Dimanche“ objavljenom prošle nedelje izvršni direktor Dasoa Erik Trapije koji je kazao da namerava da Portugalu predloži borbeni avion Rafal. Iako je priznao da još nije bilo razgovora, Trapije ovu državu, koja je članica NATO i Evropske unije, vidi kao kao logičnog budućeg partnera. On je spomenuo i Kanadu, kao primer države koja razmatra da nađe alternativu američkom F-35.
Daso ponovo o povećanju proizvodnje
Ono što je za nas interesantnije je Trapijeova izjava u kojoj on kaže da se Daso, kako bi zadovoljio buduću potražnju, priprema za povećanje proizvodnje borbenih aviona Rafal. Takve planove je povezao sa najavom predsednika Francuske Emanuela Makrona da će se za francusku vojsku naručiti još dve eskadrile Rafala koji će imati i mogućnost naoružavanja nuklearnim naoružanjem.

Trapije je naveo da je u 2020. godini proizvođen svega jedan avion mesečno, da bi danas taj tempo za isti vremenski period iznosio dva primerka. Kazao je i da je trenutni plan da se proizvodnja prvo poveća na tri aviona mesečno, a potom u periodu 2028-2029. i na četiri. U zavisnosti od raspoloživog kapaciteta radnog prostora i radne snage, spremnosti podizvođača i odziva proizvođača motora, Daso proučava mogućnost dostizanja stope proizvodnje od pet Rafala mesečno, kazao je Trapije.
Podsetimo, za 2025. je Erik Trapije zvanično saopštio da je u planu proizvodnja 25 Rafala, dok je u prošloj godini iz fabrike izašao 21 primerak. Tango Six je od početka godine pratio dežurne spotere koji su primetili, i objavili fotografije dva egipatska i dva francuska aviona, a tome dodajmo i da je u januaru zvanično predstavljen i prvi avion za Ujedinjene Arapske Emirate.
U ovoj godini možemo očekivati isporuku ukupno 13 Rafala F3R za Francusku, dok bi preostale primerke trebalo da dobije Egipat. Sledeće godine predviđeno je da se prvi naručeni avioni F3R isporuče Indoneziji, dok će UAE dobiti prve naručene avione u varijanti F4. Ako sve bude po planu, ovu verziju će 2027. dobiti i Francuska, a 2028. i Srbija.
omniameamecumporto
Trump i Musk rade gluposti i nanose najveću štetu Americi. Ima ipak nešto dobro u svemu, probuditi će i preustrojiti Europu odnosno EU i napraviti od nje ekonomsku i vojnu silu.
K
Treba biti realistican u nadama i ocekuvanjima. Daleko smo jos od pravog europskog ujedinjenja po tim pitanjima, ali to samo znaci da svaki pa i najmanji korak naprijed treba dobro docekati.
Miloš77
Evropa je ustvari jako podeljena u svakom pogledu i zbog toga jačanje i stabilnost ide sporo i teško. Mislim da se to zaboravilo nekako pod američkim NATO kišobranom, ali takodje i generalno, to jest ne vojno. Nadam se da će mudre glave i mir prevladati promenama koje slede.