Izazovi rasta saobraćaja beogradskog aerodroma

BEOGRAD – Na Aerodromu Nikola Tesla završen je prolećni investicioni ciklus koji se najvećim delom odnosio na ulaganje u infrastrukturu. Uloženo je ukupno oko 3.6 miliona evra iz sopstvenih prihoda, bez zaduživanja, saopšteno je danas iz beogradskog aerodroma.

– Najobimniji radovi izvršeni su u okviru projekta proširenja i modernizacije pristanišne zgrade kojima je u ovoj fazi obuhvaćeno skoro 3.000 m² korisnog prostora. Radovima su obuhvaćene sve instalacije, enterijer i fasada, povećana je korisna površina terminalne zgrade, a značajno je poboljšana energetska efikasnost i efektivnost objekta. Modernizovan je deo transportnih sistema za preuzimanje prtljaga što je unapredilo efikasnost opsluge putnika.

Završetkom rekonstrukcije najduže rulne staze obuhvaćeno je oko 2.5 km kolovozne konstrukcije. Ovim je pojačana nosivost i vek trajanja manevarskih površina za najmanje pet godina, smanjeni su troškovi tekućeg održavanja i poboljšani uslovi odvijanja vazdušnog saobraćaja u aspektima bezbednosti i komfora. Infrastrukturno opremanje Aerodroma Nikola Tesla nastavljeno je ugradnjom 11 najsavremenijih uređaja za vizuelno navođenje (tzv. VDGS sistema), koji će omogućiti pilotima da avione parkiraju na najprecizniji i najbezbedniji način.

Kako se očekuje, jun koji je na izmaku biće rekordan u 52-godišnjoj istoriji beogradskog aerodroma. Procenjuje se da će biti opsluženo oko 455.000 putnika ili oko 30 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine. Time Aerodrom Nikola Tesla nastavlja da beleži daleko najveći procentualni porast obima saobraćaja i broja putnika u odnosu na sve prestoničke aerodrome u Evropi. Ovakav napredak ostvaren je velikim delom zahvaljujući obimu poslovanja i širenju operacija nove nacionalne kompanije Air Serbia. –  navodi se u saopštenju aerodroma.
 

Broj 14 u prilazu

 
Deo saopštenja koji se odnosi na nedavno okončane radove na taksi stazama završava se konstatacijom da je dinamika izvođenja svih radova pažljivo planirana tako da ne utiče na redovnost avio-saobraćaja i udobnost putnika. Naime, letelice su tokom pomenutih radova koristile back-track proceduru (taksiranje pistom do suprotnog kraja radi pozicioniranja za poletanje) što je doprinelo nešto izazovnijem planiranju saobraćaja ali bez značajnijeg uticaja na redovnost. Velika većina letelica se bez problema prilagodila dok je bilo i onih koje jednostavno nisu mogle da se okrenu na pisti pa su dobile waiver što se utvrđenog pravca poletanja tiče. Najveća od njih bio je C-17 ratnog vazduhoplovstva Katara koji je u periodu radova doneo humanitarnu pomoć.

Da saobraćaj raste svedoči i nedavno zabeležen rekord prilazne kontrole letenja koja je jednog dana imala avion broj 14 u prilazu, brojka koja se do sada nije mogla čuti na 119.10.

Ono što sada gotovo sigurno predstoji je rešenje problema još većih kapitalnih ulaganja koja su bitnija i potrebnija. Čuveno sortiranje prtljaga i poboljšanje prihvata populacije koja nikad nije bila brojnija na AB-u, transfernih putnika, da navedemo neka.

Ali, ako bi neko i mogao da bira svoj problem bolje imati problem rasta nego pada saobraćaja. Nema sumnje da aerodrom, državu i Air Serbiju čeka leto teških odluka jer putnike i njihova očekivana vremena poletanja i sletanja ne zanimaju izgovori ni objektivni problemi domaće vazduhoplovne industrije. Industrije koja se polako budi.