Nakon predpoletnog pregleda aviona u kome će po prvi put poleteti sama, dvadesetdvogodišnja kadetkinja 132. klase Vojne akdemije, smer avijacija, Sandra Radovanović seda na levo sedište. Zateže ramene veze, u sebi preslišava stavke ček-liste i čeka odobrenje za startovanje motora. Ispred nje na svoj zadatak taksira Mig-21, iza njega su poređani njeni klasići a u sledećih desetak minuta životni san joj proleće pred očima. Ovoga puta bukvalno. Sandra danas postaje pilot.
Nežniji pol – nimalo nežni kriterijumi
U godini završetka najsveobuhvatnijih reformi, godini rekorda po broju prijavljenih studenata na Vojnoj akademiji i nastupajućoj profesionalizaciji naših oružanih snaga za ponos je ispunjenje još jednog cilja. Na ponos nam je troje mladih devojaka. Njihova imena su Ana Tadić, Anja Krneta i Sandra Radovanović koje zajedno sa još osmoro drugova pohađaju smer avijacije na Vojnoj akademiji Vojske Srbije.
Pre tri godine njih jedanaestoro uspešno prolazi strogu selekciju prilikom prijema. Po prvi put se prijavljuje i petero devojaka. Samo tri prolaze. Diskriminacije nema. Poziv koliko je glamurozan toliko je i ozbiljan, zahteva velika odricanja i disciplinu. Nije bitno ko je kog pola sve dok se ispunjavaju jasno zacrtani kriterijumi, priča nam komadant 204. avijacijske baze, brigadni general Mirko Vranić. Vidno uzbuđen došao je da poželi sreću i kroz šalu opusti Sandru.
– Pre tri godine su takođe leteli, ali ne samostalno, to je bila selekcija. Birali smo najbolje. Sada ulaze u početnu fazu letačke obuke i očekujemo da će je uspešno i završiti. Dosta truda i rada uloženo je u obuku kadetkinja i ako je rodna ravnopravnost možda tabu tema u našem društvu, ovde to nije slučaj. Za sve važe isti zdravstveni kriterijumi i standardi. Po tome se sada ni mi ne razlikujemo od sveta. Najbitnije je da su svi zdravstveno sposobni i emotivno stabilni. Posle sve dođe na svoje.
Laširanje
Sve je i došlo na svoje. Nakon dva školska kruga avion za obuku V-53, 252. Mešovite eskadrile za obuku pilota, rula nazad na stajanku. Iz njega izlazi najnoviji pilot Vazduhoplovstva i Protiv vazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Ima dugu crnu kosu svezanu u konjski rep, kožnu pilotsku jaknu i osmeh oduševljenja. Ali i olakšanja. Poslednje ravnanje je očigledno urađeno na vreme, “videla je zemlju” i po njenim rečima nije “odskočila”. Verujemo joj. Pitamo za utiske.
– Nisam bila posebno uzbuđena pred let, prvo sletanje je dobro prošlo, drugo je bilo odlično. Adrenalin nije bio toliki, možda tek sada kada sam sletela i vidim šta sam uradila. Presrećna sam!
Klasići joj prilaze, grle i čestitaju. Šutiranje u zadnjicu za novopečenog pilota se izvodi primetno nežnije, ali se ipak izvodi. Tradicija je tradicija. Rekovac pored Jagodine sada ima svog vojnog letača i sigurno će biti ponosan kao što su sada ponosne njene starešine i nastavnici letenja. Među njima je i potpukovnik Branislav Pavlović, šef odseka avijacije na Vojnoj akademiji.
-Devojke, kao i momci, napreduju očekivanim tempom. Usvajaju sve elemente obuke i presrećni smo što je ova klasa toliko posebna. Devojke su u potpunosti ispunile sva naša očekivanja. Nastavnici letenja nastavljaju sa praćenjem njihovog napretka. Sada ih čeka još tri “razdela” letačke obuke. Posle letenja sa instruktorom ide samostalno, zatim prolaze kroz navigacijsko i formacijsko letenje. U zavisnosti od potrebe komande ViPVO i još važnije pokazanih sposobnosti, neki će obuku nastaviti na školsko-borbenom avionu G-4 dok će ostali otići na helikopter H-45 Gazela. Nakon završetka poslednje, četvrte godine studija – koje su saglasne sa bolonjom, kadeti dobijaju diplomu Saobraćajnog fakulteta i postaju oficiri piloti.
Obuka kadrova za naše vazduhoplovstvo se nastavlja i trend povećanog interesovanja za upis na Vojnu akademiju primetan je i na odseku avijacije. Ove godine možemo birati između 23 devojke i 83 momaka. Kao i uvek samo najbolji, najzreliji i najspremniji će dobiti priliku. Ulaganje u budućnost se nastavlja.
Fotografije – Dušan Atlagić