Direktor Aerodroma „Konstantin Veliki“: Kako smo doveli Rajaner u Niš

– Detalje pregovora, ime kompanije, nismo smeli da otkrivamo ni članovima porodice. Sve je bilo apsolutno poverljivo do poslednjeg dana. – rekli su nam zaposleni u Aerodromu „Konstantin Veliki“ pred jučerašnji događaj.

Činilo se da je kolektiv od 90 zaposlenih uradio sve kako treba pregovarajući sa najvećom evropskom avio-kompanijom. Kako je za naš portal juče ispričao direktor niškog aerodroma Vladica Đurđanović, rukovodstvo se preorijentisalo na tržišni princip upravljanja:

– Ne veruju nam da su „handling i landing“ 3 evra po putniku. Ali tako je. To je cenovnik. Želimo da dopunimo ostatak prihoda razvojem kargo sabraćaja a zaposlenih ima svega 90. –

Može li low-cost aerodrom, u low-cost regionu privući low-cost avio-kompanije? To je bilo pitanje, to je bio predmet analiza prethodnih godina. Od nezrelih i emotivnih da grad i region filosofski „zaslužuju“ aerodrom, do činjenica i brojki, termina kao što su „catchment area“ i slični.

Biznis plan izgleda postoji i on je jasan: država da pomogne sa kompletiranjem infrastrukture („Nikola Tesla“, SMATSA i DCV), spustiti cenu po putniku na 3 evra, držati mali broj zaposlenih gde svako radi po minimum dva posla u isto vreme, reklamirati aerodrom kao kargo destinaciju, iznajmiti sve sadržaje u pristanišnoj zgradi trećim licima.

U našem intervjuu direktor Đurđanović otkriva sve parametre njihovog poslovanja i ohrabrujemo gledaoce da upale digitron i sami urade matematiku na osnovu javno dostupnih frekvencija dve avio-kompanije. Drugi deo računice može biti razgovor sa niškim taksistom i njegova priča o tome koliko primećuje da se broj stranaca povećao? Ekonomske studije, posredni uticaji avio-kompanija na ekonomiju uvek su spadali u virtuelne kategorije, sve dok ne pričate sa živim ljudima.

Uspeh Aerodroma „Konstantin Veliki“ jednostavno je izmeriti. Čini se da će sve nakon jučerašnjeg dana biti gledano kroz manje skepse, sarkazma i urođenog pesimizma. Možda je tek od juče došlo vreme da počnemo zaista da pričamo o pravom avio-biznisu i kako on, za početak, može biti barem održiv: