Modernizacija vojne avijacije u Indiji

Nedavno završena vazduhoplovna manifestacija Aero India, koja se u periodu od 14. do 18. februara odvijala na aerodromu Elahanka kod Bangalora, još jednom nam je pokazala koliko je šarenolika flota vazduhoplovnih snaga Indije. Ujedno smo se uverili i koliko je napredovala njihova vazduhoplovna industrija kao i dokle se stiglo sa modernizacijom indijske vojne avijacije.

Indija je oduvek nabavljala naoružanje i sa istoka i sa zapada ali se poslednjih decenija više posvetila i razvoju svoje vojne industrije. Kroz organizaciju licencne proizvodnje stranih rešenja stečena su velika i dragocena iskustva koja su pomogla u stvaranju domaćih konstrukcija. Danas gotovo svi vidovi oružanih snaga koji poseduju vazduhoplove prolaze kroz proces obnavljanja tehnike kako ne bi zaostajali za neprijateljski raspoloženim susedima.

Međutim usled specifičnih zahteva, civilne kontrole, birokratije i korupcije, tenderi za nabavku aviona i helikoptera su u Indiji često trajali dugo, neki su i više puta poništavani što je uticalo na pravovremenu zamenu zastarele i prevaziđene tehnike. I pored toga ova država poseduje jedno od najjačih Ratnih Vazduhoplovstava u svetu, kako što se tiče kvaliteta tako i kada je u pitanju brojno stanje.

Međutim zacrtani ciljevi i planovi još nisu dostignuti, postoji veliki potencijal daljeg razvoja, pre svega kada je u pitanju uvođenje u upotrebu vazduhoplova koji su konstruisani u Indiji kao i onih koji su nastali u saradnji sa drugim državama. U ovom tekstu ćemo kroz pregled inventara indijskih vazduhoplovnih snaga sagledati kako i na koji način se odvija proces njihove modernizacije, sa fokusom na sasvim nove tipove aviona i helikoptera kao i one koji su vremenom osavremenjeni.

Školski, trenažni i školsko-borbeni avioni

Selekcija potencijalnih kandidata za buduće vojne pilote odvija se u organizaciji National Cadet Corps (NCC) koja je otvorena za sve učenike i studente i to na dobrovoljnoj bazi. Takođe nakon odabira kandidati prolaze i kroz osnovnu letačku obuku i dalje se prosleđuju u centre za obuku Ratnog Vazduhoplovstva, Ratne Mornarice i Armije. NCC je svoje aktivnosti organizovao na oko 47 aerodroma širom Indije na kojima je obično stacionirano po nekoliko školskih aviona.

NCC danas koristi oko 80 američkih lakih školskih aviona Zenith CH701 STOL (Short Take of and Landing) čija je isporuka počela februara 2001. godine. Prethodno je proizvodnja ovog modela po licenci započela još 1999. u fabrici Agni Aero Sports, Banglaor koja se bavi proizvodnjom aviona, motora, avionskih komponenti i opreme od 1994. godine.

2013. godine Indija je za svoj novi školski avion izabrala slovenački ultralaki avion Pipistrel Virus SW80 (Indijci su ga nazvali ’’Garud’’) za koji je, nakon dve godine pregovora o detaljima, potpisan ugovor 12. oktobra 2015. Ugovor predviđa izradu 194 aviona za indijsko Ratno Vazduhoplovstvo, Ratnu Mornaricu i NCC. Svi avioni biće isporučeni 30 meseci nakon prve isporuke a ugovor obavezuje proizvođača da nakon toga proizvede još 100 primeraka ukoliko kupac izrazi želju za tim.

Do 2012. godine osnovni školski avion bio je domaći HPT-32 ’’Deepak’’ na kome se izvodila osnovna prva faza (basic stage I) obuke pilota. Međutim nakon katastrofe tj. udesa 31. jula 2009. godine kada su poginula oba člana posade vojno rukovodstvo je konstatovalo da ovaj, već zastareli tip aviona, ima velikih problema kada je u pitanju bezbednost letenja. Ujedno je definisano i da je potrebno nabaviti 181 novi avion za potrebe osnovne obuke od kojih bi u inostranstvu bilo kupljeno 90 a 91 bi bio proizveden u Indiji.

Ipak odluka je promenjena i iste godine za novi indijski školski avion izabran je švajcarski Pilatus PC-7 Mk II. Prvi od 75 naručenih primeraka isporučeni su februara 2013 da bi 10. novembra 2015. stigao i poslednji avion. Zbog problema i sa mlaznim domaćim trenažnim avionom HJT-16 ’’Kiran’’ koji je takođe davno prevaziđen i neprikladan za savremenu obuku, Indijci su prinuđeni i da drugu fazu obuke (intermediate stage II) izvode na PC-7 Mk II. Postoji opcija za narudžbinu još 38 ovih aviona.

Kao dopunu švajcarskim Pilatusima kompanija HAL trenutno razvija domaći HTT-40 (Hindustan Turbo Trainer-40) koji je svoj prvi let imao krajem maja prošle godine. Za sada je plan da se izradi 5 prototipova od toga dva za statička ispitivanja a razvoj bi, po optimističnom predviđanju HAL-a trebao da traje do kraja 2018. godine dok bi 2019. trebala da usledi sertifikacija. Iste godine u jedinice bi stigla i prva dva aviona, potom bi 2020. usledila isporuka 8 HTT-40 a zatim 2021. još 11 a tempo proizvodnje bi vremenom porastao na 20 primeraka godišnje. Prvobitni plan je bio da se naruči 68 aviona ali poslednje informacije govore o tome da bi taj broj mogao da dostigne 106.

Mlazni HJT-16 Mk I trebao je biti zamenjen domaćim trenažnim avionom HJT-36 ’’Sitara’’ (IJT – intermediate jet trainer) koji međutim ima mnogo problema u razvoju koji je započeo još 2000. godine. Ratno Vazduhoplovstvo je naručilo 12 predserijskih aviona kao i 73 serijska ali je kašnjenje završetka razvoja HJT-36 nateralo vojni vrh da februara 2014. sličan avion zatraži u inostranstvu. Do toga međutim nije došlo, Indija nije odustala od Sitare i njegova ispitivanja se nastavljaju.

Počevši od novembra 2007. naprednog trenažera (AJT – advanced jet trainer) HJT-16 u verziji Mk II počeo je da zamenjuje britanski školsko-borbeni avion British Aerospace Hawk Mk 132. Prva 24 primerka napravljena su u UK a u periodu od 2008. do 2011. u pogonima indijskog HAL (Hindustan Aeronautics Limited) sklopljena su još 42 aviona. Jula 2010. dogovorena je proizvodnja još 57 Houkova u Indiji a svi avioni biće isporučeni do kraja ove godine. Postoji opcija za još 20 aviona. Od 2015. indijska akro-grupa ’’Surya Kiran’’ leti na 6 Hawk Mk 132.

Na Aero India 2017. pokazan je modernizovani Advanced Hawk u čijem razvoju su, u protekle dve godine zajedno radili BAe Systems i HAL koji su ravnopravno snosili troškove. Prvi let planiran je za mart a ova verzija ima moderniju avioniku, jači motor, bolje manevarske karakteristike i vrlo savremeno precizno naoružanje. Međutim indijsko Ministarstvo odbrane je pre dve nedelje odbilo ovaj avion iz razloga što je proizvođač motora Rolls Royce prilikom kupovine aviona Hawk potplatilo indijske zvaničnike kako bi se sklopio prethodni ugovor za kupovinu ovih letelica.

Borbeni avioni

Najbrojniji borbeni avion u Indiji je i danas sovjetski lovac-presretač MiG-21 sa oko 250 primeraka. U upotrebi su još uvek starije varijante MiG-21MF, dvosedi MiG-21UM, potom MiG-21bis kao i modernizovani MiG-21bisUPG Bison. Po sadašnjim planovima najnaprednjiji Bizoni će leteti do 2022. godine a njihova zamena, u vidu domaćeg Tedžasa (Tejas) je tek pre dve godine ušla u serijsku proizvodnju. Prva jedinica (45. eskadrila, baza Elahanka) dobila je prvi avion januara 2015, postala je operativna 1. jula 2016., puna operativna sposobnost će biti dostignuta u prvoj polovini ove godine a ova eskadrila će tek 2018. imati svih 20 planiranih i naručenih Tedžasa Mk I.

U toku je razvoj unapređene verzije Mk IA koja će imati AESA radar, novi sistem za samozaštitu aviona, manju masu, olakšano servisiranje, sistem za popunu goriva u vazduhu. Ovaj avion biće predstavljen 2020. godine a za sada je odobrena narudžbina od 83 primerka. U nekim planovima koji su obelodanjeni pre tri godine Tedžasom bi trebalo da budu opremljeno 14 eskadrila sa po 21 avionom a nastojaće se da godišnja proizvodnja dostigne 16 primeraka. Radovi na konstrukciji varijante Mk II su odloženi pa će letna ispitivanja ovog aviona umesto 2018. najverovatnije početi tek 2020-21.

Mornarička varijanta Tedžasa doživela je neuspeh na ispitivanjima i Ratna Mornarica je decembra prošle godine saopštila da je avion pretežak za operacije na nosaču aviona. Zbog toga je pre mesec dana objavljeno da Indija namerava da iz inostranstva nabavi 57 mornaričkih višenamenskih borbenih aviona. U igri su francuski Rafale M, potom palubna varijanta švedskog Gripena (koja još uvek ne postoji), američki Super Hornet a tu je i opcija za nabavku dodatnog broja ruskih MiG-ova 29K i KUB. Zahtev za informacijam je poslat 17. januara a rok za slanje odgovora je 24. maj.

Do realizacije nabavke pomenutih aviona, osnovni borbeni avion Mornarice ostaće ruski MiG-29 u palubnim varijantama jednoseda MiG-29K i dvoseda KUB. Prvi ugovor za 16 aviona Indija je potpisala 2004. a prvi avioni su stigli 2008. Drugi ugovor za još 29 MiG-ova potpisan je 2010. a poslednji, ukupno 45. avion isporučen je krajem prošle godine.

Drugi jednomotorni avion koji treba zameniti u RV Indije je jurišnik MiG-27 koji bi već sledeće godine trebao biti povučen iz naoružanja. U upotrebi se još uvek nalazi oko 86 aviona od čega 30 modernizovanih MiG-27UPG i 56 MiG-27ML. Za potrebe obuke pilota na ovom tipu u inventaru je i oko 26 dvoseda MiG-23UB.

U prvoj polovini oktobra prošle godine Indija je odlučila da pokrene i proces za nabavku novih borbenih aviona tako što je svetskim proizvođačima poslat Zahtev za informacijom (RFI) radi potencijalnog raspisivanja tendera. Ovoga puta traži se višenamenski jednomotorni borbeni avion koji bi nadopunio domaći Tedžas, ujedno menjao MiG-ove 21 i 27 a dugoročno verovatno i Mirage-2000. Smatra se da bi novi tender mogao podrazumevati nabavku 200 a u perspektivi i čak 300 jednomotoraca a kao kandidati sa najvećim šansama se spominju američki F-16 i F-35, švedski Gripen pa čak i dvomotorni američki F/A-18.

Kako će velika flota MiG-ova i biti povučeni iz upotrebe periodu 2018-2022. Indija će ostati bez velikog broja eskadrila borbenih aviona, trenutno ih ima 33 a želja indijskih planera je još od 80.tih godina da taj broj bude 42. Ako se postojeći vazduhoplovi ne budu pravovremeno zamenjivali, već 2027. bi se mogao desiti da RV Indije ima samo 19 eskadrila borbenih aviona.

Nakon više od 15 godina od lansiranja programa nabavke srednjeg višenamenskog borvbenog aviona (program MMRCA), 9 godina od kako je lansiran tender i nakon više od 4,5 godine od proglašenja pobednika, Indija je 23. septembra prošle godine potpisala ugovor o nabavci francuskih Rafala. Ipak, zbog problema i nesporazuma oko cene i transfera tehnologije, posao nije realizovan onako kako je to prvobitno zamišljeno, a to je kupovina 126 aviona uz sklapanje 108 aviona u Indiji, već je direktno kupljeno 36 aviona uz opciju za još 18. Prvi avioni stići će krajem 2019. a poslednji 66 meseci od potpisivanja ugovora.

Indijski Rafali će imati najsavremeniju opremu, uz AESA radar, kao i moćno naoružanje sa krstarećim raketama Scalp EG i raketama vazduh-vazduh Meteor. Za sada postoji informacija da bi u nameni aviona nosača nuklearnog naoružanja zamenili Miraže-2000 a ukoliko bi se nabavilo još aviona (sasvim je moguće) onda bi se vremenom zamenili i Jaguari i MiG-ovi 29.

Paralelno sa naporima za nabavku novih savremenih borbenih aviona, Indija je radila na modernizaciji postojećih tipova. Tako je osavremenjeno 125 MiG-21bis na standard bisUPG Bizon, 37 aviona MiG-27ML u paketu UPG a u toku je modernizacija 60 MiG-a 29B i UB na nivo UPG odnosno Izdelije 9.20. Takođe trenutno se odvija proces modernizacije 49 aviona Mirage-2000H i TH na standard Mirage-2000I i TI a planirano je i da oko 100 aviona Jaguar IS i IB budu modernizovani u programu DARIN III. I dok će MiG-21bisUPG ostati u upotrebi do 2022. modernizovani Jaguari, MiG-ovi 29 i Miraži-2000 bi trebalo da lete i posle 2030., konkretno se spominje 2034. godina za Jaguare koji su zajedno sa Miražima sposobni da nose nuklearno oružije.

Za tri godine najbrojniji borbeni avion RV Indije biće ruski višenamenski Su-30MKI. Od 2004. godine u pogonima HAL-a sklopljeno je 183 aviona da bi do 2020. bio završen posao izrade 222 planirana primerka. Trenutno se u jedinicama nalazi 230 Su-30MKI a ukupno je bilo naručeno 272 s tim što je do sada pet aviona izgubljeno u udesima. Postoji opcija za nabavku još 40 Suhoja. I ovaj tip je tokom godina pretpeo određene modifikacije pa tako indijski Su-30MKI nosi izraelski nišansko-navigacijski kontejner, indijske rakete vazduh-vazduh a u toku je ispitivanje i rusko-indijske protivbrodske rakete BrahMos.

Budućnost borbene avijacije vezana je za razvoj dva aviona 5. generacije, jedan se radi u saradnji sa Rusijom a drugi će biti domaći projekat. Projekat FGFA (Future Generation Fighter Aircraft, sada PMF -Perpective Multirole Fighter) biće baziran na ruskom Suhoju T-50 PAK-FA,  pregovori i planovi za saradnju započeli su još 2007., informacije o toku razvoja su često bile kontradiktorne i ne baš sasvim jasne a u jednom trenutku postojala je pretnja da se čitav posao otkaže.

Najnovije informacije iz septembra prošle godine govore da će Indija uložiti 4 milijarde dolara kako bi se napravila verzija po njenim specifikacijama sa oko 40 unapređenja a trebalo bi da se proizvede oko 100 aviona u varijanti dvoseda. Dalji napredak će očigledno zavisiti od dinamike rada na ruskom T-50.

Razvoj drugog borbenog aviona 5. generacije HAL Advanced Medium Combat Aircraft (AMCA) koji je započet još marta 2008. godine (tada kao MCA – Medium Combat Aircraft a zatim nazvan NGFA – Next Generation Fighter Aircraft) da bi konkretno definisanje bilo završeno februara 2014. AMCA će, nakon Maruta i Tedžasa, biti tek treći borbeni avion koji je konstruisan u Indiji.

Očekuje se da avion ima AESA radar, da u konstrukciji budu primenjeni uglavnom karbon-fibr kompoziti i legure titanijuma, da ima superkrstarenje uz pogon dva domaća motora sa vektorisanim potiskom (verovatno derivat američkog General Electric F414), komande leta uz primenu fly-by-optics, elektro-optički nišanski sistem, RAM materijale i premaze, i sve ostale odlike jednog borbenog aviona 5. generacije sa porazumevanom slabom vidljivošću u čitavom spektru elektromagnetngo zračenja.

Oprema će u uglavnom biti indijska a deo će se razviti u saradnji sa Izraelom, SAD i Rusijom. Za sada je prvi let planiran za 2024. i narudžbina za 200 aviona zajedno sa 50 primeraka za Ratnu Mornaricu koja bi dobila verziju po svojim zahtevima. Prvi avioni bili bi isporučeni 2030.

Patrolni, transportni i avioni specijalne namene

U proteklih 15 godina Indija je dosta uložila u nabavku i razvoj vazduhoplova posebne namene u čemu su se pre svega oslanjali na Izrael, Rusiju, Brazil ali i domaće resurse. Reč je o letećim radarskim sistemima kao i avionima sa opremom za elektronsko izviđanje. Neki od ovih vazduhoplova su obavijeni velom tajne i malo toga se o njima piše.

Sredinom 2000.tih jedan od dva poslovna aviona IAI 1125 Astra je modifikovan u osmatrački avion a postoji infromacija da je za potrebe centra ARC (Aviation Research Center) još 1996. nabavljeno 7 IAI 1125 koji imaju opremu za misije ELINT (Electronic Inteligence). Za potrebe obaveštajnih podataka putem signala SIGINT (Signals Inteligence) 2011. su iz Kanade naručena dva aviona Global 5000E za 300 miliona dolara a specijalna oprema integrisana je u Izraelu pa su zbog tih radova avioni isporučeni tek 2015.

2004. godine su naručena tri aviona Il-76 u varijanti letećeg radarskog sistema A-50 ali bez radara i elektronske opreme jer je želja Indijaca bila da se u avione ugradi izraelski radar EL/M-2075 Phalcon. Integrisanje i ispitivanje radara kao i ostale elektronike uticalo je na to da ti avioni, označeni kao A-50Ehl budu isporučeni tek u periodu 2009-11. a ceo posao je koštao 1,1 milijardu dolara. Na Aero India 2017. zvanično je objavljeno da je sklopljen ugovor za još dva A-50Ehl za koje su radari naručeni 2015.

Na istom događaju RV Indije je predat i prvi domaći leteći radarski sistem koji je nastao integracijom indijskog radara i elektronske opreme u brazillski poslovni avion EMB-145 na kome su u Brazilu već vršene slične modifikacije švedskog sistema Erieye. Vazduhoplovnim snagama će za sada biti predata tri aviona sa oznakom EMB-145I.

Još jedan od zapadnih tipova vazduhoplova koji se sklapaju u Indiji je nemački turboelisni dvomotorni visokorkilni višenamenski avion Do-228. Za potrebe RV-a isporučeno je 40 transportera Do-228-201 a ukupne narudžbine iznose 54 primerka. Ratnoj Mornarici je isporučeno 25 patrolnih Do-228-101 i 201 koji su opremljeni izraelskim osmatračkim radarom. Krajem novembra 2016. odobrena je kupovina još 12 primeraka.

U periodu od 1977. do 1983. iz SSSR-a je nabavljeno 5 polovnih mornaričkih patrolnih aviona Il-38, jedan je izgubljen u Rusiji 2002. ali je odmah nadoknađen iz inventara ruske Ratne Mornarice. Njihova modernizacija, usled problema u razvoju novog radara i elektronske opreme, traje veoma dugo, ugovor sa ruskim Rosoboronoeksportom je potpisan 2001. godine, prvi avion Il-38SD (Sea Dragon) je završen 2005. da bi poslednji bio isporučen 2010. Međutim i nakon toga je bilo problema, ispitivanja su se nastavila a tek 2015. je zvanično saopšteno da je posao modernizacije završen.

2014. godine sa Japanom su započeti pregovori o nabavci hidroaviona ShinMaywa US-2. Međutim tek u oktobru prošle godine dogovorena je cena koja je smanjena sa 133 na 113 miliona dolara po avionu. Ove godine očekuje se potpisivanje ugovora za 12 US-2 i to će biti prvi izvoz japanskog naoružanja nakon Drugog svetskog rata.

Indija je prvi strani korisnik američkog patrolnog aviona P-8 koji će zameniti sovjetske/ruske Tu-142MK-E. 2009. godine potpisan je ugovor vredan 2,1 milijardu dolara za isporuku 8 aviona u varijanti P-8I ’’Neptun’’ a jula prošle godine odlučeno je da se naruče još 4 i to za milijardu dolara. P-8I se razlikuje od američkih P-8A pre svega po tome što je deo elektronske opreme indijske proizvodnje a drugačije je i naoružanje.

Flota transportnih aviona je takođe šarena a njenu osnovu su dugo činili sovjetski/ruski teški transporteri Il-76MD kojih danas ima 17. Juna 2009. za njihovu zamenu je izabran američki C-17A ’’Globemaster III’’, juna 2010. američki Kongres je odobrio prodaju a ugovor za 10 aviona vredan 4,1 milijardu dolara indijska vlada odobrila je juna 2011. Prvi avion isporučen je juna 2013. a u ugovoru je postojala opcija za isporuku dodatnih 6 aviona u periodu 2017-22. koja međutim nije iskorišćena jer je proizvodnja C-17A prestala 2015.

Pored 17 Il-76MD u inventaru se nalazi i 7 tankera Il-78MKI koji će morati da služe još izvesno vreme pošto je tender za nabavku novih aviona dva puta poništavan. 2006. godine lansiran je tender za 6 aviona na kome su učestvovali Airbus sa A330 i ruski UAC sa modernizovanim Il-78. Maja 2009. izabran je A330MRTT ali je već januara 2010. tender prvi put poništen zbog, kako je navedeno visoke cene nabavke i korišćenja ovih aviona.

Nakon ponavljanja procesa A330MRTT je ponovo izabran za pobednika januara 2013. da bi jula prošle godine tender bio drugi put poništen. Airbus je saopštio da će se pregovori nastaviti a vlasti u Indiji odlučile su da će se raditi na tome da nabavke vojne tehnike budu transparentne kako bi se u buduće izbegli korupcionaški skandali. A330 se spominje i kao platforma za verziju letečeg radarskog sistema u koji bi bio ugrađena slična oprema i radar kao u EMB-145I.

Veliku flotu taktičkih transportera čini 55 britanskih HS748-100 i 100 sovjetskih An-32RE. Za zamenu prastarih HS748 maja 2015. izabran je španski C295M a iskazana je potreba za 56 aviona od čega bi 16 bilo proizvedeno u Španiji a preostalih 40 sklopljeno u pogonima indijske kompanije Tata Advanced Systems. Vrednost polsa je 1,87 milijardi dolara.

Za potrebe pre svega specijalnih snaga, 2008. godine naručeno je 6 američkih taktičkih transportera C-130J-30 ’’Super Hercules’’ u vrednosti od 1,2 milijarde dolara. Deo elektronske opreme je indijskog porekla pa stoga ovi avioni nose oznaku C-130J-30SH. Prvi primerak stigao je decembra 2010., u ugovoru je postojala opcija za još 6 aviona koji su naručeni decembra 2013 a oni bi trebali biti isporučeni tokom ove godine. Marta 2014. u udesu je izgubljen jedan C-130 a nabavka njegove zamene odobrena je avgusta 2016.

U sastavu RV Indije nalazi se i flota aviona za prevoz veoma važnih ličnosti koju čine tri aviona Boeing 737-7HI, dva aviona Boeing 737-2A8, dva 737-2A8 (A), četiri aviona Embraer EMB-145LR i 4 EMB-135BJ. Oni su opremljeni po posebnim specifikacijama koja se pre svega odnosi na opremu za komunikaciju i navigaciju. Boinzi 737-700 imaju i sistem za upozorenje o nadolazećoj raketi (MWS) kao i sistem za protivelektronska dejstva.

Helikopteri

Sa skoro 700 helikoptera, Indija po brojnosti ima petu vojnu helikoptersku flotu na svetu. Najbrojniji među njima je ruski srednji transportni Mi-8, a u jedinicama se nalazi oko 250 primeraka. Od toga ima oko 100 starijih Mi-8T i Mi-17 a ostalo su novi Mi-17V-5 koji su nabavljeni u dve ture, prva u periodu 2011-13. a druga između 2014-16 za ukupno 2,8 milijardi dolara. Pored tog 151 Mi-17V-5 Indija se prošle godine odlučila da naruči još 48 primeraka ali ugovor još uvek nije potpisan. Nedavno je sa izraelskom kompanijom Elbit Systems potpisan ugovor vedan 30 miliona dolara za modernizaciju 90 Mi-17.

Pored Mi-17, iz Rusije su što se tiče helikoptera u poslednje vreme nabavljani samo još mornarički leteći radarski sistemi Ka-31. Pet primeraka naručeno je 2009. u ugovoru vrednom 198 miliona dolara a isporučeni su 2013. godine. Indija je tako broj Ka-31 u inventaru podigla na 14 pošto je prethodno tokom 2003. i 2004. kupljeno 9 komada.

U budućnosti familiju Mi-8 i 17 mogao bi da zameni domaći indijski srednji transportni višenamenski helikopter IMRH (Indian Multirole Helicopter) čiji je model u razmeri 1:1 prikazan na Aero India 2017. Predviđeno je da ovaj dvomotorni helikopter ima nosivost 3,5 tone, maksimalu brzinu od 230 km/h, dolet od 500-800 km, nosi do 24 vojnika i ima zapreminu teretne kabine od 23 kubna metra. Zahtev za informacije, koji se odnosi na izbor motora, biće raspisan do jula ove godine.

Dugo razvijani indijski laki višenamenski helikopter Dhruv (ALH – Advanced Light Helicopter) neće skoro sići sa proizvodnih traka. Trenutno se u jedinicama Ratnog Vazduhoplovstva, Armijske avijacije i Ratne Mornarice nalazi oko 170 helikoptera u varijantama Mk I, Mk II, Mk III a tu je i laki borbeni Mk IV nazvan Rudra. ALH su počeli da stižu još 2002. godine a čvrste naružbine indijske vojske za sada podrazumevaju isporuku još 189 primeraka.

Ovaj helikopter dobro se pokazao u uslovima velike nadmorske visine ali je je u poslednjih 12 godina bilo čak 17 rušenja zbog čega je jedan strani korisnik, Ekvador 2015. godine odlučio da ovaj tip povuče iz naoružanja. Indija ima i svoju helikoptersku akro-grupu “Sarang“ koja leti na 4 Druva.

Interesantno je da se u Indiji još uvek proizvode francuski laki višenamenski helikopteri SA-315 “Lama“ i SA-316 “Alouette III“ koji takođe imaju odlične karakteristike u uslovima velike nadmorske visine. Još uvek je aktivno 43 SA-315 u indijskim verzijama Cheetah, Cheetal i Lancer a postoje narudžbine za još 19 helikoptera. Operativno je i 114 SA-316 u indijskim varijanatama Chetak i Chetan a naručeno je još 8.

Za njihovu zamenu odabran je ruski Ka-226, ugovor za 200 helikoptera potpisan je oktobra 2016. Za proizvodnju ovih helikoptera osnovana je i zajednička kompanija Indo-Russian Helicopters sa udelom indijskog HAL-a od 50,5 % i ruskog Rostec-a od 49,5 %. Prvih 60 primeraka biće proizvedeno u Rusiji a ostali u Indiji dok bi prvi Ka-226 stigao u jedinice 2019. godine.

Zajedno sa helikopterima Ka-226, modele SA-315 i 316 če vrlo verovatno zameniti i novi domaći laki višenamenski helikopter Light Utility Helicopter (LUH) koji je svoj prvi let imao 6. septembra prošle godine. Sadašnji plan podrazumeva početak proizvodnje 2018. a indijska vojska ima potrebu za nabavkom 187 ovakvih helikoptera.

2018. godine stići će i prvi kontigent američkih mornaričkih višenamenkih helikoptera SH-60B “Seahawk“ koji su naručeni u programu Naval Multi-role Helicopter (NMRH). Tender je lansiran još 2007. ali je pobednik izabran tek početkom decembra 2014. Naručeno je 16 helikoptera vrednih oko milijardu dolara a postoji opcija za još 8. U inventaru će zameniti helikoptere Sea King.

U odnosu na brojnost helikopterske flote, na veličinu države i kada se poredi sa nekim drugim državama, Indija raspolaže sa veoma malo pravih borbenih helikoptera. Ratno Vazduhoplovstvo trenutno koristi samo 16 ruskih desantno-jurišnih helikoptera Mi-35 (izvozni Mi-24V) koji su nabavljeni 1989. a tokom 2000.tih su modernizovani.

U 2008. godini lansiran je tender za nabavku novih borbenih helikoptera ali je nakon povlačenja Boinga i Bela oktobra iste godine tender poništen. Takmičenje je obnovljeno 2009. a oktobra 2012. izabran je američki Apache. Kupovina je odobrena avgusta 2014. a 28. seprembra 2015. je sa Boingom potpisan ugovor za 22 AH-64E “Guardian“. Prvi pimerci stići će u jedinicu 2019. godine a pojedini delovi i sklopovi biće proizvedeni i montirani u Indiji.

Nakon iskustava sukoba oko Kargila 1999. godine indijski planeri tražili su da domaća vazduhoplovna industrija konstruiše borbeni helikopter koji će imati dobre karakteristike u operacijama na velikoj nadmorskoj visini. HAL se, kako bi se ubrzao i pojeftinio razvoj, odlučio da se novi LCH (Light Combat Helicopter) konstruiše na bazi višenamenskog helikoptera Dhruv. Razvoj je započeo 2006. a prvi let prototipa izvršen je 29. marta 2010. Do danas su napravljena četiri prototipa a prvih 10 predserijskih helikoptera biće isporučeno do kraja juna ove godine. Ukupno je naručeno 179 LCH od čega će 65 biti isporučeno RV-u a 114 Armijskoj avijaciji.

Indija takođe trenutno ima i vrlo malo teških transportnih helikoptera, samo tri ruska Mi-26 koji su kupljeni još 1986. i 1989. U paketu sa 22 Apača krajem septembra 2015, u ugovoru vrednom 3,1 milijardu dolara, naručeno je i 15 CH-47F “Chinook“. Svi helikopteri trebalo bi biti isporučeni tokom 2018. i 2019.