Belorusi remontuju bugarske jurišnike Su-25

Ministarstvo odbrane Bugarske donelo je 23. oktobra odluku da jurišne avione Su-25 remontuje beloruski 558. vazduhoplovni remontni zavod iz Baranoviča. Kako je preneo bugarski vazduhoplovni portal Aeropress, beloruska kompanija je jedina dostavila potrebnu dokumentaciju za učešće na tenderu. Druga firma koja je pozvana da pošalje svoju ponudu, ruski 121. avijacijski remontni zavod iz Kubinke, do zahtevanog roka koji je istekao 10. septembra, nije poslala zahtev da bi se takmičila za dobijanje ovog posla.

Prema infromacijama Aeropress-a razlog nepostojanja ruske ponude je odluka Ministarstva odbrane da na molbu ruske strane ne produži rok za slanje ponude za još mesec dana. Rusi su tražili produženje jer je bilo potrebno da se više njihovih kompanija pripremi za dostavljanje zajedničke ponude. Pored toga ponuda zavoda iz Kubinke morala je proći proceduru usaglašavanja sa federalnim vlastima koje su odgovorne za kontrolu izvoza vojne tehnike i naoružanja, za šta je takođe bilo potrebno određeno vreme.

Planiran je remont i produženje tehničkog resursa na 14 jurišnika Su-25, 10 jednoseda Su-25K i 4 dvoseda Su-25UBK, zajedno sa isporukom nove opreme i tehnike. Postoji međutim problem sa budžetom koji za sada neće biti dovoljan jer je prvobitno za ovaj posao izdvojeno samo nešto manje od 21 milion evra sa opcijom povećanja na manje od 42 miliona evra. Beloruska konačna ponuda iznosi 73.665.500 evra bez PDV-a koja je ispregovarana u dva navrata, prvo sredinom septembra a onda i početkom oktobra kada je ona smanjena sa čak 132.485.980 evra takođe bez PDV-a.

U prvobitnoj ponudi Belorusa, postojala je stavka da se do 2022. cena radova poveća za 6 procenata godišnje dok je naknadno beloruska strana ipak odlučila da za 2019. godinu ne bude nikakvog povećanja. Treba napomenuti da je planirani rok izvođenja radova čak 4 godine, od 2019. do 2022. godine (uključujući obe pomenute godine). Belorusi su istovremeno napomenuli da je to cena radova na kompletnom avionu a ne za pojedine sklopove ili delove koje bi Bugarska slala na remont kako bi dobila sličnu cenu.

Nakon remonta, avioni će dobiti produžetak veka na 40 godina sa opcijom da se to dodatno produži na 50. Tako bi bugarski avioni mogli ostati u upotrebim do 2027. ili 2037. godine a međuremontni rok bi iznosio 8 godina ili 800 sati naleta. Međutim planirano maksimalno izdvajanje od oko 42 miliona evra nije dovoljno za radove na svih 14 već na samo 7 do 8 aviona a Radna grupa je preporučila da se krene u realizaciju posla sa Belorusima zato što nema nikakvih dokumentarnih prepreka, njihova ponuda potpuno odgovara postavljenim zahtevima a između ostalog bi to bio okvirni sporazum koji bi mogao da uključi i sklapanje naknadnih specifičnih ugovora.

Cena od nešto manje od 5,3 miliona evra po avionu jeste realna jer ona ne bi obuhvatala samo remont i produženje veka koje na tržištu inače košta oko 4,9 miliona evra, već i modernizaciju koju je zahtevala bugarska strana. Osavremenjavanje uključuje zamenu stare opreme koju više nije moguće održavati zbog nedostatka rezervnih delova. Tako bi avioni dobili nove radio stanice, nišane, sistem za upravljanje vatrom, navigaciju, identifikaciju, sistem za snimanje i zamenu sistema bliže navigacije RSBN-6S. Pored toga zatraženo je i da se integrišu rakete vazduh-vazduh R-73 koji bi zamenile postojeće R-60.