Vladini biz-jetovi
Uprkos veoma šizofrenom natezanju sa medijima da li će ili neće obnoviti svoju flotu, Vlada Srbije ispala je relativno iskrena. Kao što su isticali u kapacitetu „dobro obaveštenih izvora“ takva kupovina bila bi loš politički potez u doba krize ali to je izgleda važilo samo za ovu godinu. U predlogu budžeta za 2012. godinu novi avion je predviđen i pare su obezbeđene. „Nabavka aviona za potrebe Vlade“ budžetirana je sa 3.156.000.000 dinara ili 30 miliona evra. U godini koja će po najavi predsednika republike biti još gora od ove očekuje se dakle tender namenjen zanavljanju flote avio-službe kojoj istina novi avioni trebaju. Koliko je mudro i efikasno trošiti pare poreskih obveznika na vrstu transporta koja nikako nije ključna (postoje komercijalne alternative) politički je apsekt koji ovom prilikom neću razmatrati. Najave da Vlada možda ipak neće realizovati ovu budžetiranu opciju naivne su jer je tih 30 miliona u tom slučaju zarobljeno nekom drugom korisniku. U odsustvu konkretnog amandmana koji će to ispraviti čeka se delegacija Dassault-a.
Jat. Održavanje likvidnosti
Dok nabavka poslovnih mlaznjaka u kontekstu praktične 24/7 raspoloživosti i prevoženja tenisera ili plivača sa osvojenih turnira možda i ima smisla (ili se može prodati kao priča), nastavak finansiranja prevaziđenog koncepta nacionalne aviokompanije i ove godine će verovatno proći neprimećeno.
Jat novim budžetom dobija 1.052.000.000 dinara (10.000.000 evra) za „održavanje tekuće likvidnosti“. Likvidnosti koja je lepo karikirana na stranama 30, 31 i 233 gde se smenjuju imena raznih banki. Jer koncept nacionalnog avioprevoznika je profitabilan, zar ne?
Jat Tehnika Zdravog Razuma
Dok ih braća u letačkoj (Jata) ne vole zbog toga što im avioni padaju i samopovređuju se unutar hangara ne vole ni oni svoju nekadašnju braću. Za razliku od Jata, Tehnika posluje sa zdravim kapitalom (stranim, na osnovu održavanja aviona) i od Vlade će ovim budžetom dobiti možda jedinu smislenu investiciju u srpskom vazduhoplovtvu koja je po svom karakteru razvojna i u perspektivi može doneti profit i verovatno se kao takva isplatiti. Ovaj budžetski incident potvrda je nedavne vesti o otvaranju nove linije održavanja Erbasovih aviona. Tehnika je dobila 526.000.000 dinara (5.000.000 evra) za izgradnju hangara 2 u cilju prihvatanja i osvajanja tehnologije održavanja novog tipa aviona Erbas porodice 320.
Mi-17, PVO sistemi i modifikacije
Budžet Ministarstva odbrane (bez izdvajanja za Inspektorat odbrane, VBA i VOA) za 2012. godinu iznosi 49,484,491,000 dinara. To je za 21,487,951,000 dinara manje od ovogodišnjeg budžeta. Posledice za ViPVO u razmatranju ovog podatka zvanično nisu poznate ali se masa sredstava proporcijalno sigurno mora umanjiti svim vidovima i znajući da je održavanje tehnike za vazduhoplovstvo jedan od najvećih izdataka sledeća godina će verovatno biti izazovnija od tekuće u tom pogledu.
Dobre vesti za ViPVO nalaze se u objedinjenom nabrajanju nabavki novog naoružanja i ratne tehnike za Vojsku Srbije. Pored nabavke municije i minsko-eksplozivnih sredstava, naoružanja i vojne opreme, nabavke borbenog vozila točkaša i sredstava za telekomunikaciju definisana je nabavka višenamenskog transportnog helikoptera. Radi se o letelicama Mi-17 što je nedavno potvrdio i komadant ViPVO. 250. raketna brigada neće dobiti nove protivavionske raketne sisteme već sredstva za modifikaciju postojećih. ViPVO takođe dobija sredstva za modifikaciju vazduhoplova.
Zivojin
Tako je bilo i 2008. i 2009. U budžetu i za jednu i za drugu godinu su bili OT tockasi i helikopteri Mi-17. I nista. Tako da ne ocekujem ni od ovoga bilo sta.
s.j.
Uz zaista veliku nadu da ce komentar proci bezbedonosni screening autora bloga, uocih nekoliko zanimljivih tvrdnji te cu biti slobodan postaviti nekolicinu pitanja autoru teksta:
1.Kojim argumentima raspolazete, i da li ih moze objaviti, da je koncept nacionalne aviokompanije prevazidjen? Jos konkretnije, koliko je to nacionalnih aviokompanija nestalo prethodnih 15 godina i da li je taj broj veci od broja „exita“ ostalih tipova vazduhoplovnih kompanija? Rekao bih da mnogo vise npr. low-cost airlinesa bankrotira u toku jedne godine u svetu nego nacionalnih avio kompanija te me zaista interesuje koje ste dokumente i podatke koristili. Prevazidjen je „burazerski“ nacin poslovanja, a ne koncept kompanije. Upravljati bilo kojim kompanijom, nacionalnom, low cost ili svemirskom nacinom kako se upravlja JATom bi donelo iste rezultate.
2.Da li raspolazete podacima koliko je avio kompanija bilo koje vrste na svetu kojima je ZABRANJENO da imaju svoj line maintenance i koji su PRINUDJENI koristiti usluge odredjene kompanije?
Hvala na odgovorima. Pozz,
S.J.
Petar Vojinovic
Prevazidjen koncept u Srbiji, nisam bio precizan. Nisam za to da u Srbiji treba postojati aviokompanija u vlasnistvu drzave.
Drugo pitanje je naravno duza tema i ako imate inspiraciju slobodno se raspisite.
s.j.
Za odgovor na pitanje br. 2 ne treba puno pameti. Ne postoje znacajnije avio kompanije u svetu koje nemaju svoj line maintenance.
I tu se logika i Srbija po ko zna koji put razilaze. JAT nije u mogucnosti da sam radi svoj line maintenance ( a cini mi se ima preko 100 inzenjera i tehnicara zaposlenih) jer se mora dati leba i posla JAT Tehnici. JAT nije u mogucnosti da potrazi bolji i jeftiniju uslugu za heavy maintenance u svetu jerbo opet mora dati posla i leba JAT Tehnici.
Da se razumemo, JAT kakav je sad je jedna kriminalna organizacija. Ali koliko je JAT kriminalna organizacija, toliko će Tehnika biti uspesna kada tu uspesnost ostvari bez prinude koja vlada prema JATu.
Zaista, trend je da se usluge u vazduhoplovstvu outsorsuju, ali da neka kompanija te veicine outsoursuje line maintenance je autenticni srpski izum. Iluzija je jedino da će i jedno od postojecih JAT spin offs preziveti u ovom obimu bez JATa.