[FARNBORO 2022] Srpska vazduhoplovna industrija na sajmu u Londonu: Od Pinka do Er Srbije 

Drugi po veličini i značaju globalni sajam vazduhoplovne industrije održan je nedaleko od Londona od 18. do 22. jula nakon četiri godine pauze. Aerodrom Farnboro, pored toga što prevashodno služi kao vazdušna luka sa poslovne mlaznjake, domaćin je svake druge godine okupljanja civilne i vojne vazduhoplovne industrije koje tokom radne nedelje objavljuju narudžbine, izlažu letelice i predstavljaju nove projekte, proizvode i poslovno-tehnološke koncepte.

Farnboro je deo trilinga najvećih događaja ove vrste pored Dubaija i za nijansu većeg i po više nijansi bitnijeg Pariza. Verovatno najbitnija i poslovno najsvrsishodnija karakteristika ovakvih mega-događaja koji traju po nedelju dana je činjenica da cela globalna vazduhoplovna industrija doputuje na jednu fizičku lokaciju. Ove godine londonska avio-ekstravaganca bila je pažnje vredna po tri osnova. Radilo se o prvom post-pandemijskom okupljanju industrije gde maske nisu bile obavezne i gde su se ljudi rukovali, grlili i ljubili kao nekada. Prvi dan prošao je u znaku „toplotne kataklizme“, odnosno najveće zabeležene temperature vazduha u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva i na kraju, Farnboro 2022 ostaće zapamćen po prisustvu srpke vazduhoplovne industrije, kako u formi poslovnih poseta i susreta najbitnijih srpskih kompanija koje imaju veze sa avijacijom tako i po medijskom proboju ove industrije u srpski mejnstrim zahvaljujući Željku Mitroviću i njegovoj Pink Grupi koja je na ovom događaju imala i svoj štand.

Održivost avio-taksija i drugi trendovi

Veliki vazduhoplovni sajmovi pored protokolarnih najava narudžbina konkretnih letelica ili najava i lansiranja novih projekata obično imaju temu ili aktuelni trend koji preovlađuje kroz stručne i mejnstrim medije. Ove godine aktuelne su bile tri globalne pojave koje prete da promene ne samo avio-industriju nego i saobraćaj planete ali i njenu bezbednost.

Najbitniji pravac civilnog dela industrije, koji više ne predstavlja puki trend, svakako je održivost. Laički rečeno – ekologija u avijaciji. Ozbiljnije pojašnjeno – nova evolucija načina upotrebe, proizvodnje i pogona najbezbednijeg, najbržeg i najpraktičnijeg vida saobraćaja. Održivost podrazumeva ne samo ograničavanje emisije štetnih gasova od strane putničkih aviona, već prelaz na bio-goriva i značajne investicije u nove tehnologije pogonskih grupa i svaki mogući detalj upotrebe kako saobraćaja na makro-nivou kontrole letenja do optimizacije prilaza na sletanje radi korišćenja manje snage motora. Skoro svaka veća avio-kompanija već je obavila promotivni let sa mešavinom bio-goriva i kerozina, data su su obećanja do potpune tranzicije na bio-goriva do konkretnih godina, pokreću se programi, inicijative i inovacije koje za cilj imaju da avio-sabraćaj ne doprinosi klimatskim promenama. Pred najveću kataklizmu koja je ikad pogodila ovu industriju, globalnu COVID pandemiju, eko-pravac ili kako se to stručnije definiše – održivost, bio je samo PR aspekt u okviru segmenta korporativne odgovornosti. Od 2021. godine, gledano kroz već potrošene milijarde, održivost postaje razvojno-tehnološki prioritet proizvođača letelica i njhovih korisnika.

Drugi nezaobilazni trend ovogodišnjeg Farnboroa bio je koncept avio-taksija. Napominjem koncept, jer se radi o ideji, konkretnom hardveru i tehnologijama koje će verovatno zauvek ostati regulatorno i praktično neizvodljive, koliko god da sada imaju značajnu podršku privatnog kapitala. Autor ovih redova svedok je da je, na primer, iz kompanije Erbas Helikopteri pre par meseci zabeležen značajan egzodus inženjera u jednu privatnu kompaniju iz Nemačke koja se bavi razvojem avio-taksija. Radi se o prilično ozbiljnim investicijama, letelicama koje po gabaritima i tehnologiji propulzije deluju logično i izvodljivo za namenjenu im misiju – takozvani „urbani transport“. Međutim, ono što nedostaje i što će nedostajati još decenijama je regulatorno-logistička osnova koja će omogućiti praktični avio-sabraćaj na masovnom nivou, što je trenutno kontraintuitivno pre svega troškovnoj bazi svega što leti. Prosečan čitalac i putnik nacionalnim avio-kompanijama uvek će ih kritikovati kako po iskustvu putovanja tako i po jednoj od svojih životnih uloga kao poreskog obveznika. Međutim, često se zaboravlja da je komercijalni avio-saobraćaj nastao pre nekoliko decenija isključivo zahvaljujući teško subvencionisanim i direktno finansiranim velikim državnim avio-kompanijama. One su jedine imale resurse da putniku obezbede čudo letenja u stolici na deset kilometara visine kada je to 30-tih, 50-tih, 60-tih i 70-ih jednostavno bilo cenovno nemoguće izvesti kao dostupnost masovnog saobraćaja. Avio-taksi kao koncept masovnog urbanog prevoza zavisiće na kraju balade jedino od pomoći država i njihovih budžeta. To će svakako biti opravdano budući da će se time stvoriti nova vrsta kritične saobraćajne infrastrukture. Do tada, privatni kapital i inovatori vredni divljenja među kojima je i slovenačka avio-sila Pipistrel, biće pioniri koji će svemu navedenom dati smisao. Ukoliko, naravno, reše problem regulatorne izvodljivosti, neposredne bezbednosti i drugih logističkih zečjih rupa.

Treći bitan trend svakako je Rusija. Kako zbog toga što, skladno globalnom trendu, ni jedna civilna ni vojna vazduhoplovna kompanija iz Rusije nije bila pristutna na sajmu, tako i zbog činjenice da je zbog agresije ove zemlje na Ukrajinu došlo do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još bitnije činjenice da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva. Shodno tome na ovogodišnjem londonskom sajmu potvrđeno je da će Velika Britanija i Italija nastaviti da razvijaju svoj projekat borbenog aviona sa ljudskom posadom 6. generacije pod nazivom Tempest koji treba zameniti sadašnji evropski višenamenski borbeni avion Tajfun od 2035. godine. Kako interesantan futuristički jezik saopštenja za medije kaže: „…ovaj program će razviti tehnološki multi-domenski napredni sistem sistema, zasnovan na visokoinovativnim i distruptivnim tehnologijama..“. Prevedeno na srpski jezik: ovako nastaje nova generacija Intereneta za kućnu upotrebu, nove kamere za nadzor sa novim fuzijama senzora i sva ta silikonska čudesa. Avio-industrija, pre svega ona vojna, bila je i nastaviće da bude zamajac većine tehnologija koje danas uzimamo zdravo za gotovo.

Na sajmu u Londonu nisu bile prisutne evropske kompanije-konkurenti koje takođe proizvode višenamenske borbene avione, švedski SAAB i francuski Daso. Videćemo u narednim godinama da li će Šveđani izdržati da nastave dalje sami u domenu projektovanja i proizvodnje naslednika sadašnjeg Gripena, dok za Francuze sigurno znamo da će ići sami, van evropskih udruživanja. Sadašnji, drugi po prodaji, višenamenski borbeni avion Rafal pripada njima a pored Hrvatske koja za milijardu i sitniš miliona evra kupuje polovne, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da ga i Srbija nabavlja. Ali nove. Što će najverovatnije značiti i skuplje.

Pink, Er Srbija i Kroacija bez narudžbine

Što se prisustva kompanija iz Srbije tiče, medijski je svakako najveći proboj u domovini imala kompanija PR-DC (Pink Research and Development Center). Njen suvlasnik Željko Mitrović iskoristio je priliku da promoviše činjenicu da je PR-DC prva srpska kompanija koja je zakupila štand u jednoj od 6 sajamskih hala Farnboroa nakon više decenija. Tako je i šira mejnstrim javnost koja gleda najgledaniju srpsku nacionalnu TV frekvenciju saznala za londonsku manifestaciju.

Ako se zagrebe iza medijske atraktivnosti i potrebe Mitrovića da PR-DC promoviše na svakom koraku i na svaki mogući način, valja konstatovati da ova kompanija u inženjerskom i proizvodnom aspektu predstavlja trenutno najagilniju privatnu kompaniju u srpskoj vazduhoplovnoj industriji. Inženjersku bazu i drugi deo suvlasništva čine dve generacije vazduhoplovnih inženjera, porodica Petrašinović, koja je u poslednje dve godine razvila tri originalna dizajna multikoptera bez ljudske posade iliti dronova. Još bitnije, PR-DC je prva privatna kompanija koja u Srbiji serijski proizvodi dronove, izrađuje softver za njih i trenutno se bori na globalnom tržištu da proda ne toliko dronove koliko koncepte njihove upotrebe, preciznije do 50 kilograma korisnog tereta koji može biti civilne ili vojne namene. Radi se o trenutno najkonkurentnijem segmentu tržišta gde je možda i lako prozvesti dron, ali prodati ga i adaptirati za specifičnu misiju koja je želja kupca zahteva trošenje para i para. Upravo je to objašnjenje jednačine PR-DC-a. Kapital Željka Mitrovića i talenat i stručnost Petrašinovića uz trošenje velike količine para kako za istraživanje i razvoj tako i za, na primer, prisustvo desetoro mladih inženjera u Londonu nedelju dana uz zakup štanda. Nešto što, koliko god da ste talentovani i iskusni ne biva bez kapitala. Kod nas često državnog a poželjnije je privatnog.

Drugo zapaženo prisustvo, osim pojedinačnih poseta Jugoimporta (ove godine bez visoke delegacije Ministarstva odbrane) i drugih privatnih srpskih vazduhoplovnih kompanija koje nisu izlagale, svakako je bilo prisustvo direktora Er Srbije Jiržija Mareka. On je iskoristio Farnboro za nastavak kontakata sa najvećim evropskim vazduhoplovnim konzorcijumom, kompanijom Erbas. Srpska nacionalna avio-kompanija koristi Erbas letelice na srednjim i prekookeanskim daljinama, dok za kraće destinacije, od kraja osamdesetih, opet evropske, ATR propelerce. Direktor Er Srbije je sa Erbasom i ATR-om dogovarao podršku u vezi rekonfiguracija putničkih kabina trenutnih Erbas i ATR letelica u floti kao i unifikaciji rasporeda sedišta drugog najavljenog širokotrupnog Erbasa A330 koji stiže u Beograd krajem Avgusta. Er Srbija, koja je potpisnica IATA sporazuma o smanjenju emisije štetnih gasova, planira da od Erbasa takođe nabavi novi softver za svoje vazduhoplove koji će dodatno optimizovati profile prilaska na sletanje koji će omogućiti dodatne uštede goriva i indirektno doprineti eko-agendi koju i srpska kompanija, u sklopu svojih mogućnosti, poštuje.

Na kraju, vest koja je mogla najviše da odjekne, da se dogodila na mestu na kojem se prave vesti te vrste, u Farnborou, je očekivana narudžbina Erbasovog novog aviona A220 od strane hrvatske nacionalne avio-kompanije Kroacija erlajnz. Hrvatski prevoznik već par meseci odlučuje o ovom strateškom finansijskom izdatku i na žalost industrije i stručnih medija nije potvrdio ovu očekivanu kupovinu. Time osiguravši da je ove godine Srbija u potpunosti bila pod reflektorima kada je bivša Jugoslavija u pitanju. Ne samo putem stručnih vazduhoplovnih medija nego i televizije Pink.