[ANALIZA] Najbitnije i najinteresantnije stavke u Izmenama zakona o vazdušnom saobraćaju

Skupština Srbije trebalo bi u narednim danima da usvoji Izmene i dopune Zakona u vazdušnom saobraćaju, četiri godine nakon poslednjeg ažuriranja. Predlog izmena donosi nekoliko interesantnih podataka i novina koji se tiču srpske civilne vazduhoplovne industrije u više njenih segmenata. Tango Six će danas izdvojiti najbitnije, posebno one koji predstavljaju zanimljive novine u vazduhoplovnoj regulativi.

Predlagač, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formiralo je radnu grupu za rad na izmenama, u čijem radu su, pored predstavnika ministarstva, učestvovali i predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Aerodroma Srbije, Akcionarskog društva „Aerodrom Nikola Tesla“, Kontrole letenja Srbije i Crne Gore i Er Srbije.

Ministarstvo navodi da je u periodu od 22. maja do 10. juna sprovedena nova javna rasprava o pomenutim izmenama, sa prezentacijom rešenja koja je održana u Privrednoj komori 7. juna.

Glavni cilj izmena je, kako navodi ministarstvo, kontinuirano usaglašavanje sa međunarodnim vazduhoplovnim standardima, posebno sa Čikaškom konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, evropskim i drugim vazduhoplovnim propisima koji se na globalnom i evropskom nivou konstantno ažuriraju. Usaglašavanja se odnose, kao i u svim zakonskim aktima, kako na terminologiju, tako i na suštinske aspekte regulacije.

– Jedan od problema za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim aktima i evropskim propisima jesu upravo česte izmene tih akata. Ovo se naročito odnosi na evropske propise u ovoj oblasti, koje smo obavezni da implementiramo shodno ECAA sporazumu. Česte izmene propisa predstavljaju problem, kako za organe koji te propise treba da implementiraju, tako i za lica na koje se propisi odnose. – objašnjava Ministarstvo.

Dronovi

Jedna od ključnih novina tiče se detaljnijeg regulisanja materije bespilotnih vazduhoplova, koja do sada nije bila adekvatno uređena u domaćim propisima. Naime, poslednjim izmenama Zakona iz 2020. godine postojao je samo jedan član posvećen bespilotnim letelicama, dok se novim zakonskim rešenjima ova oblast reguliše na sveobuhvatan način u skladu sa nedavno usvojenim evropskim propisima (pre svega „glavnom“ Uredbom EU 2019/947 iz 2019. godine i njenim izmenama).

Predlagač izmena Zakona naveo je da je u okviru Direktorata civilnog vazduhoplovstva nedavno formirana posebna organizaciona jedinica koja će se baviti bespilotnim vazduhoplovima. Naime, izmenama sistematizacije formirana je „Grupa za bespilotne vazduhoplove“, koju čine rukovodilac grupe i 2 savetnika.

U Predlogu izmena pominje se skoro puštanje u rad aplikacije za prijavu letova dronova i njihovo praćenje koju je razvio DCV.

– Kada je reč o bespilotnim vazduhoplovima, do sada je u Zakonu postojao samo jedan član koji je regulisao bespilotne vazduhoplove, na osnovu koga su donete dve verzije Pravilnika o upotrebi dronova. Pravilnik iz 2015. godine bio je jedan od prvih propisa u svetu koji je regulisao materiju bespilotnih vazduhoplova i u vreme njegovog donošenja nisu postojali ni međunarodni ni evropski standardi koji uređuju ovu materiju.

Izmenom Zakona se tekst Zakona dopunjuje nizom članova kojim se on načelno usaglašava sa relevantnim evropskim propisom u ovoj oblasti – Uredbom (EU) 2019/947 iz 2019. godine i njenim izmenama i dopunama (poslednja izmena je iz 2022. godine), dok će se potpuna usaglašenost postići donošenjem podzakonskog propisa u ovoj oblasti kojim će predmetna EU uredba biti preuzeta u celosti. – objašnjava predlagač.

Pored toga, u međuvremenu je i ICAO izvršio izmene više svojih aneksa, kako bi regulisao ovu materiju na međunarodnom nivou. S obzirom da će Evropska unija ove standarde koji se tiču bespilotnih vazduhoplova implementirati posredstvom svojih uredaba, Ministarstvo će, prateći izmene tih propisa, takođe implementirati predmetne međunarodne standarde na isti način kao i države članice EU.

Brz razvoj tehnologije u ovoj oblasti predstavlja poseban izazov.

– Kao poseban primer možemo istaći problematiku regulisanja bespilotnih vazduhoplova koji od igračke ili rekreativne zanimacije, preko uloge u komercijalnim aktivnostima (snimanje fotografija, kinematografija, novinarstvo), postaju ozbiljan bezbednosni problem, i to ne samo po bezbednost vazdušnog saobraćaja ugrožavanjem leta drugih vazduhoplova, već i po bezbednost država, imajući u vidu mogućnost njihovog korišćenja u terorističke i ratne svrhe.

Iz tih razloga je jako značajno odrediti kategorizaciju bespilotnih vazduhoplova i uslove pod kojima se oni mogu koristiti, odrediti geografske zone za njihovo korišćenje i uslove za odvijanje letova u takvim zonama, dok će se nadzor nad pravilnim korišćenjem tih vazduhoplova omogućiti posredstvom registracije operatera bespilotnih vazduhoplova, registracije bespilotnih vazduhoplova (ako je reč o sertifikovanoj kategoriji), a naročito posredstvom aplikacije za prijavu leta koja će omogućiti da se u svakom trenutku zna koji bespilotni vazduhoplovi su u vazdušnom prostoru i da li za to imaju odgovarajuće odobrenje. Ovo će doprineti bezbednosti vazdušnog saobraćaja, ali i sprečiti neovlašćeno korišćenje bespilotnih vazduhoplova u blizini državnih objekata i kritične infrastrukture. – navodi predlagač.

Predlog zakona predviđa klasifikaciju bespilotnih vazduhoplova u tri kategorije – „otvorenu“, „posebnu“ i „sertifikovanu“, u zavisnosti od nivoa rizika koji njihove operacije nose. Za operacije u „otvorenoj“ kategoriji neće biti potrebno prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, dok će za letenje u „posebnoj“ kategoriji biti neophodno pribaviti operativno odobrenje ili podneti izjavu ovom telu. Za „sertifikovanu“ kategoriju bespilotnih letelica biće obavezni sertifikacija, licenciranje pilota i odobrenje operacija, po pravilima koji važe za konvencionalno vazduhoplovstvo.

Uređuju se i pravila vezana za registraciju operatora bespilotnih vazduhoplova, kao i sertifikaciju pilota koji njima upravljaju u zavisnosti od kategorije i namene. Kroz najavljenu aplikaciju biće moguće podnošenje plana leta radi odobrenja od strane Direktorata.

– Sve ove mere imaju za cilj da se uspostavi bolji nadzor i kontrola nad operacijama bespilotnih letelica, čime se doprinosi ne samo bezbednosti vazdušnog saobraćaja, već i zaštiti od njihove potencijalne zloupotrebe u bezbednosno osetljivim zonama. – ističe Ministarstvo saobraćaja.

Predlog zakona sadrži i odredbe koje su usmerene na pružanje određenih olakšica i pogodnosti vazduhoplovno-modelarskim klubovima i udruženjima prilikom korišćenja bespilotnih vazduhoplova u sportsko-rekreativne svrhe. Na primer, predviđa se da operativno odobrenje i izjava operatora neće biti potrebni ako se letovi izvode u okviru aktivnosti ovih organizacija, a biće omogućeno i da starosni uslov za pilote bude niži u odnosu na onaj koji važi za komercijalna letenja.

Komercijalizacija jedrilica i balona, „remote tower“ u regulativi

Interesantna novina je i ukidanje obaveze pribavljanja sertifikata o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza za operatore jedrilica i balona, koji je do sada predstavljao složen i dugotrajan administrativni postupak. U skladu sa evropskom praksom, ovi operatori ubuduće će moći da otpočnu svoju delatnost odmah po dostavljanju izjave Direktoratu o ispunjenosti propisanih uslova, čime se značajno olakšava komercijalizacija upotrebe ovih vrsta letelica.

Predložena rešenja donose i određene pogodnosti za operatore aerodroma. Takozvanim „malim aerodromima“ (aerodromima sa saglasnošću) sada se omogućava da prošire spektar vazduhoplovnih delatnosti, poput obuke pilota, čime se, objašnjavaju iz Ministarstva, podstiče njihov dalji razvoj. Takođe se uvodi mogućnost da i aerodromi koji usled specifičnosti lokacije ne ispunjavaju sve propisane uslove ipak apliciraju za dozvolu za korišćenje, pri čemu će Direktorat procenjivati uticaj neusaglašenosti na bezbednost.

Sa ciljem ubrzavanja protoka putnika i robe u međunarodnom saobraćaju, predlog zakona predviđa obavezu operatora aerodroma da formiraju „Aerodromske komitete za olakšice“, po ugledu na ICAO standarde. Ovo koordinaciono telo će okupljati sve relevantne državne organe i službe na aerodromu radi efikasnijeg odvijanja graničnih procedura i prevencije nepotrebnih kašnjenja.

Imene takođe preciziraju određene postojeće odredbe koje su se u praksi pokazale kao nedovoljno jasne ili nepotpune. Na primer, detaljnije se regulišu uslovi pod kojima se može odstupiti od zabrane letenja iznad gusto naseljenih područja ispod minimalne visine.

Takođe, značajan aspekt izmena tiče se uvođenja geografskih zona za bespilotne vazduhoplove i modernizacije pristupa kontroli letenja, gde se predviđa mogućnost korišćenja takozvane „remote tower“ tehnologije (udaljeni toranj) umesto klasične aerodromske kontrole letenja.

Poseban fokus stavljen je na unapređenje regulative vezane za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Izmenama zakona se za pojedine kategorije vazduhoplovnog osoblja predviđaju blaži uslovi koje moraju da ispune da bi mogli da obavljaju poslove u vazduhoplovstvu. Tako se izmenama člana 175. Zakona utvrđuju kategorije osoblja obezbeđivanja koje će svoje poslove moći da obavljaju samo na osnovu potvrde o obučenosti koju izdaju centri za obuku, a neće više morati da pribave i sertifikat koji izdaje Direktorat (taksa za ovaj sertifikat trenutno iznosi 10.000 dinara), što predstavlja značajnu olakšicu kako za samo osoblje, tako i za poslodavce koji ih angažuju.

Kada je reč o potencijalnim troškovima primene zakona, oni se prevashodno odnose na nove ili izmenjene administrativne takse koje će plaćati operatori bespilotnih vazduhoplova, aerodromi, centri za obuku i drugi vazduhoplovni subjekti, ističe predlagač.

– Ovi troškovi neće biti značajno veći u odnosu na postojeće, dok se istovremeno ukida niz ranijih taksi. Privreda i građani će osetiti suštinske koristi kroz pojednostavljenje procedura, digitalizaciju usluga, razvoj tržišta i unapređenu bezbednost. –

Regulativa za aero-mitinge i usaglašenost sa svetom

Postojanje određenih pravnih praznina takođe je predstavljalo problem u primeni Zakona, obrazlaže Ministarstvo.

Kao primer naveli su nepostojanje propisanih uslova za organizovanje vazduhoplovnih manifestacija (s obzirom da zakon nije sadržao pravni osnov za donošenje odgovarajućeg propisa, iako je sadržao odredbu da manifestaciju treba da odobri Direktorat), zatim nepostojanje zabrane korišćenja nevazduhoplovnih sredstava ili uređaja koji emituju lasersko zračenje, a što bi moglo da ugrozi bezbednost vazduhoplova, pa nepostojanje zabrane neovlašćenog snimanja kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koristi za potrebe civilnog vazduhoplovstva.

– Koliko su nadležni organi u oblasti vazdušnog saobraćaja uradili kada je reč o usklađivanju sa relevantnim evropskim i međunarodnim propisima u ovoj oblasti pokazuje podatak koji je sam ICAO konstatovao u svom Finalnom izveštaju pripremljenom nakon posete Srbiji u 2019. godini i sprovedene inspekcije. – konstatuje predlagač.

U pomenutom izveštaju se zaključuje da je procenat usaglašenosti Zakona i podzakonskih akata sa međunarodnim standardima porastao sa 73,33% na čak 93,33%. Na sam tekst Zakona nije bilo negativnih komentara, ali je sugerisana izmena određenih internih procedura, što je u međuvremenu i urađeno.

– Ipak, standardi se konstantno menjaju posredstvom amandmana na anekse Čikaške konvencije, pa se ovaj dobar rezultat može održati samo redovnim praćenjem tih standarda i posledičnim izmenama propisa.

Na kraju, ukazujemo da je Evropska komisija u Izveštaju o napretku za 2023. i 2024. godinu konstatovala da je Srbija postigla dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u oblasti vazduhoplovstva („Serbia has a good level of alignment with the EU acquis on aviation“). – zaključuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.