Strategija propasti vazdušnog saobraćaja u Srbiji

Napisao: - March 2, 2013

BEOGRAD – Ministarstvo saobraćaja Republike Srbije organizovalo je pre dve nedelje skup pod nazivom “Strategija razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji” u zgradi centra kontrole letenja na aerodromu Nikola Tesla. Dve godine nakon poslednje slične rasprave ministarstvo je okupljenoj stručnoj javnosti i medijima predstavilo novog prvog čoveka domaće civilne avijacije i prezentacije poslovnih rezultata čelnih ljudi Jata, SMATSE, Aerodroma Nikola Tesla, DCV-a i Jat Tehnike.

DSCF1621

U zemlji u kojoj je ekonomija na kolenima, u kojoj tržišna ekonomija verovatno nikada nije ni postojala, Radne Grupe, saveti i strategije oruđa su političkog teatra zvanog “Sad smo stigli mi, da silujemo na naš način”. Upravo smo ovakvom jednom “silovanju” imali priliku da prisustvujemo tog utorka i ako bi morali da damo neki siže vazduhoplovnoj javnosti on bi glasio – ne krivite profesionalce, krivite ministarstvo.

Teško je izbeći oštre kvalifikacije i negativan ton kada živite u zemlji u kojoj Milutin Mrkonjić može biti ministar i može biti ministar toliko dugo. Niko više od Tango Sixa ne želi da prestane sa teškim rečima i vrati se izveštavanju sa livada i iza MFD panela ali živimo u zemlji u kojoj se struka brutalno gazi najprizemnijim politikanstvom. Avijacija toga nije pošteđena i na žalost drama koja traje već nekoliko godina polako se primiče svom zavšnom činu posle kojeg neće biti ni zavese ni aplauza, jednostavno će svi sistemi rasvete tehnički otkazati.  Naša je dužnost da sveobuhvatnim i istinitim informisanjem vazduhoplovne javnosti postavimo glavne krivce pred reflektor pozornice koju toliko vole. Taj utorak smo ih videli jasnije nego ikada do sada.

Vazduhoplovna estrada

Formalno, skup je bio posvećen predstavljanju dosadašnjeg učinka najbitnijih kompanija i institucija domaćeg komercijalnog vazduhoplovstva i poslužio je kao najava za početak izrade strategije vazdušnog saobraćaja do 2020. godine. Format nije bio konferencijskog tipa, direktori pomenutih institucija održali su 15-minutna predavanja, dok su se prisutnima obratili ministar saobraćaja i njegov novi pomoćnik za vazdušni saobraćaj Milutin Popović, “nekadašnji jatovac, čovek iz struke”, kako je sam sebe nazvao.

Odmah po početku bilo je jasno da od suštinske rasprave i konstruktivne razmene ideja nema ništa. Država je već odlučila šta će raditi u budućnosti, taj dan je došla da paradira pred brojnim okupljenim novinarima klasičnih medija i da im prikaže svoje direktore kojima je naložila da urade pomenute prezentacije.

Izuzetno je pohvalno što kolege iz medija nisu nekritički upijali gomilu gluposti koja je bila izrečena od strane ljudi iz ministarstva, postavljali su pitanja i taj dan smo dobili nekoliko vesti: Jat će po svaku cenu ostati državno preduzeće (ali se u isto vreme traži strateški parnet), Aviogenex će biti još jedna avio-kompanija koja će biti u vlasništvu države (sa low-cost biznis modelom i avionima starim dvadesetak godina), Centar za istraživanje vazduhoplovnih nesreća biće formiran u martu.

Do sada nezapamćen transfer neprijatnosti u organizaciji Ministarstva saobraćaja počeo je uvodnim rečima njegovog PR-a. Muž Lee Kiš potrudio se da ilustruje svu prepotentnu bahatost koju personifikuje njegov šef kroz doslovnu potvrdu da su oni taj dan došli da se hvale. Nemoguće je dočarati to iživljavanje nad zdravim razumom u najavi onih koji će govoriti, moguće ga je ilustrovati kroz nešto drugo.

Naime, u tim trenucima saznali smo poslednju vest: estradna travestija u formi pomoćnika ministra za sektor puteva i bezbednost drumskog saobraćaja podneo je ostavku i vratio se svojoj karijeri posle kratke zajebancije u ministarstvu. Muž Lee Kiš upriličio je, a mislili smo da je nemoguće, još veću zajebanciju tako što je smestio još jednog estradnog menadžera – Zorana Bašanovića, člana Glavnog odbora Srpske Napredne Stranke, u prvi red pored čelnih ljudi domaćeg komercijalnog vazduhoplovstva. Bašanović, koji je na događaj došao sa Mrkonjićem, dakođe je pre nekoliko nedelja u medijima demonstrirao svoju ekspertsku stranu – bio je na tapetu zbog optužbi da je navodno u Americi sa ženom počinio tešku krađu.

SRÐAN MIŠKOVIC, VELIMIR RADOSAVLJEVIC,  VLADIMIR OGNJENOVIC, MILAN ŽIVANOVIC, ZORAN BAŠANOVIC

Zbog čega je Bašanović prisustvovao skupu ovog formata i zbog čega je dobio počasno mesto pored direktora skoro kompletnog srpskog civilnog vazduhoplovstva? Ovaj gest prvi je srednji prst koji je bio pokazan struci u sklopu izrade nove strategije.

Nacional-socijalizam

Prvi se skupu obratio Milutin Mrkonjić koji je ponovio rokove. Sudbina Jata “biće rešena u narednih nekoliko meseci”, do sada u njegova dva mandata doduše nije bila rešena, ali je za to “on kriv jer je stavljao Jat u drugi plan”. U Srbiji nekoliko stotina hiljada ljudi živi od vazduhoplovstva (ako se računaju i porodice zaposlenih) i ono što je najbitnije “imamo razloga da se hvalimo našim vazduhoplovnim institucijama, firmama i agencijama”.

Najbitniji momenat Mrkonjićevog nastupa bila je izjava da je država po svaku cenu opredeljena da Jat bude državna firma, da su svima (posebno Jatu) dati rokovi da se stanje konsoliduje i da se bilansi trebaju ogledati u formi pozitivne nule, ali ukoliko se to i ne desi, država će pomoći (parama poreskih obveznika).

Posle Mrkonjića svoje obraćanje počeo je njegov pomoćnik za vazdušni saobraćaj Popović. Dok neki tvrde da je iskusni profesionalac (preko 20 godina radnog staža u komercijali Jata) drugi pominju da je u Makedoniji sa MAT-om “radio svašta”. Zanemarimo uobičajena klanska opanjkavanja i tračeve, cenimo čoveka po onome što govori i radi i kako je došao do svoje funkcije.

Milutin Popović nije izabran na transparetnom konkursu kao najbolji i najkvalifikovaniji od više prijavljenih stručnjaka već je postavljen političkom direktivom. Kao i 147 njegovih kolega.

Počeo je sa istorijom srpskog vazduhoplovstva, nastavio sa tim da Srbija ima odličan geografski položaj (!?) i da strategija razvoja vazdušnog saobraćaja uopšteno ima tri faze: obnovu, rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju. Cilj je da u svemu budemo kompatibilni sa Evropskom Unijom, FAA je u nedavnom oditu rekla da je naš DCV jedan od četiri najbolja CAA koje su posetili i da je u julu planirana njihova poslednja inspekcija u okviru konačnog dobijanja kategorije 1.

On i ministarstvo ponosni su na sve firme osim na Jat. Restruktuiranje ovog preduzeća je, kako je rekao, loše izvedeno, što je najveća krivica nestručnog menadžmenta i dominacije politike nad strukom. Da li mu je u tom trenutku Bašanović namignuo nismo uspeli da vidimo.

DSCF1625

Zatim je krenula tirada o nacionalnom značaju Jata i opštoj kataklizmi sintagme – “srpska vazduhoplovna industrija” – ukoliko Jat propadne. Rezime: Jat ne sme propasti ni po koju cenu jer bi sve drugo u domaćem vazduhoplovstvu propalo. Stranim avio-kompanijama, posebno onima low-cost varijeteta biće od sada teže da lete za Srbiju jer je cilj da se Jatu više ne ugrožava monopolistički položaj na “linijama od nacionalnog interesa” – izgovori čovek koji je pristao da mu šef bude karikatura koja je sve te godine zapošljavala jednog dilera obuće za koga se tračari da je iste te linije prodavao, ili bar odobravao bez brige o Jatu. Što je opet možda i morao jer Srbija hoće u Evropu. Koja ni sama nije za Otvoreno nebo. Da, veoma zbunjujuće.

Ono što je takođe bilo zbunjujuće u Popovićevom izlaganju je vera da aerodrom Morava ima perspektivu. Tu je verovatno mislio na geografsku i nacionalnu, jer komercijalnu posle skoro godinu dana rada nije doživela. Još veći biser bila je izjava da se Batajnica i dalje planira kao mešoviti vojno-civilni aerodrom gde će sletati isključivo low-cost avio-prevozioci. Čvrstu potvrdu opredeljenosti da se i Batajnica preporodi dobili smo samo nekoliko dana kasnije verovatnim odbijanjem jedne od najvećih evropskih low-cost avio-kompanija.

Popović se osvrnuo na dostignuća svih većih institucija i firmi ali je simptomatično da ni jednom jedinom rečju nije pomenuo generalnu avijaciju osim nabrajanja koji to sve d.o.o imaju AOC. Da li se od čoveka koji je svoju karijeru proveo u državnoj službi očekuje da pomene privatni sektor koji se u Srbiji jedini bavi realnim biznisom u vazduhoplovstvu? Naravno da ne. Čovek je bivši jatovac i po ekspertskom rezonovanju ministra saobraćaja – Jat je civilna avijacija u Srbiji.

Aero-klubovi, privatnici i ostala boranijo, na vas ćemo obratiti pažnju kada uđete u DCV – taksama, nametima i besmislenom administracijom od koje ćete jedino razumeti koliko ovoga puta (opet) treba da platite. Pa ćete onda vi preko poreza da finansirate naše bahanalije u vezi Jata.

Iz Popovićevog i Mrkonjićevog izlaganja jasno je da se na Jat ne gleda kao na avio-kompaniju koju bi trebalo osposobiti sa samostalni biznis prevoza putnika od tačke A do tačke B, već kao deo “nacionalne strategije”. Strategije koja će, kako je Popović najavio, obuhvatati i vlasništvo države nad još jednom (!) avio-kompanijom. Planirano je da Aviogenex postane low-cost kompanija koja će leteti sa Jatovim avionima starim dvadesetak godina.

Zanimljiva je ta kompetencija domaćih vazduhoplovnih menadžera kada je o niskotarifnom modelu reč. Izgleda da Predrag Vujović nije bio jedini vizionar pokušajem da napravi low-cost kompaniju četvoromotornim avionima. Popović izgleda planira da ga nadmaši svojim novim planom, jer šta je 20 godina starosti aviona kada kadar koji nije mogao da rukovodi monopolistom ima neograničena novčana sredstva koja nisu njihova?

Sva njihova brilijantnost oličena kroz nedavne rezultate Radne Grupe za restrukturiranje Jata (trust mozgova sa teškim aditivima neophodnih političkih kadrova) pružila nam je još duhovitih zapleta u ovoj predstavi: bilo je potrebno da se sazove Radna Grupa da bi se donala odluka da se flota mora obnoviti (kako se toga do sada nije setio ni jedan direktor Jata?) i donet je oštar i rezolutan zaključak – višak radnika mora da ode. Doduše samo ako oni budu hteli da odu, ne ide da ih ministar socijalista ikada otpusti. Para i za to ima.

Profesionalci

Kao što to biva u Srbiji, profesionalci su ćutali i crveneli. Kada se završio novi manifest budućeg silovanja nadležnog im ministarstva jedan za drugim održali su svoje prezentacije. Za razliku od muža Lee Kiš i Mrkonjića, izgledali su kao ozbiljni ljudi koji znaju o čemu pričaju.

Čelnici Jata, aerodroma Nikola Tesla, DCV-a, Jat Tehnike i SMATSE pričali su o konkretnim ciframa, struci i svemu onome što planiraju da urade ukoliko ih politikanstvo ne sabotira. Nisu upotrebljavali prideve i prefikse, nisu se žalili niti pravdali. Predstavili su svoje .ppt argumente i odgovarali su na pitanja novinara.

Da li je neko pored razlike u ophođenju i odsustvu upotrebe besmislenih prideva i prefiksa primetio i ono što su rekli između redova? Bilo bi dobro da jeste jer su svi oprezno isticali svoje rezultate i mogućnosti na način koji je subliminalno emitovan na najnižoj mogućoj frekvenciji: samo ako nas pustite da radimo na miru dok vi glumite u vašoj predstavi. Samo dok nas ne dirate. Samo nas pustite na miru…

Tanog Six će u narednim danima posebno predstaviti i analizirati prezentacije Aerodroma Nikola Tesla, SMATSE, DCV-a, Jata i Jat Tehnike. 

15 Comments

  1. Boris Ivkovic Ivandekic

    04/03/2013 at 5:39 PM

    dooobar. Pocnimo od osnovnog iliti bazicnog. Suboticki aerodrom je propadao duuugo, onda su dosli prijatelji ( nisam siguran) I sve upropastili. Pisem o generalnoj avijaciji kao o osnovi svake druge.

  2. BEG2IAH

    04/03/2013 at 8:48 PM

    Petre, hvala za tekst. Jedva cekam nastavak.

  3. Rodney Marinkovic

    04/03/2013 at 10:33 PM

    Visoko je nebo za ministra Mrkonjica. Socijalisticko-sindikalni Jat Airways nemoze izdrzati konkurenciju od efikasnih i efektivnih avio prevoznika, pa da ga Marks, Engels i ministar stite porezom kojeg Otadzbina Srbija nema. Monopol ce pretvoriti aerodrom Nikola Tesla u arodrom Morava kod Kraljeva, koji sada "savrseno posluje" sa katancom na kapiji ispred lepog, a avetinjski praznog putnickog terminala. Neznam da li cu doziveti da poletim sa Aerodroma Morava, ali skromno ocekujem da cu doziveti da se ministar Mrkonjic priblizi njegovim putevima i mostovima a ostavi Profesionalcima aerodrome, avio kompanije i nebo koje je daleko od njega, demagoga & CO Spozdravom R. Marinkovic, A.M.E. Kraljevo / Sydney

  4. Anchi

    05/03/2013 at 11:17 AM

    Ja imam pouzdanu informaciju da se za JAT sprema socijalni program iza zatvorenih vrata. Sve ovo je prica – macka u dzaku. Drugo, Low-Coast i prica o Aviogenexu je vredjanje nase inteligencije. Sve ovo ima i jos jednu posledicu sto se godinama u JATu i na aerodromu Nikola Tesla zaposljavaju ljudi po porodicnoj liniji, a cesto i politickoj. Sto je UO JAT-a i aerodroma toliko sektaski nastrojen da bilo koje lice, sa vecim znanjem od njih i idejom oporavka tih preduzeca, ne moze se zaposliti ili nije porodicno podoban ili nije politicki podoban. Pitam se za sta se skoluju deca u srednjoj- vadzuhoplovnoj akademiji i na Saobracajnom fakultetu u Beogradu. Ja sam zavrsila i jedno i drugo, bez posla i prava da pomognem u razvoju saobracaja.
    Da li treba da govorim i o ideju intermodalnog transporta za niski aerodrom koji moze doziveti takvu ekspanziju biti zdravo konkurentan beogradskom aerodromu, ali i cargo-centar za ceo Balkan. I na kraju krajeva ceo Jug bi se mogao zaposliti direktno i indirektno u saobracajnoj i privrednoj gradni. Da li treba da govorim o generalnoj avijaciji sta znaci i u kom domenu treba da se razvija. Da li treba da govorim o znacaju oblasne kontrole i kakav primat na ovom podneblju mozemo biti u odnosu na sve zemlje (znam sta eurocontrol priprema zato tako govorim, samo cu reci podatak da minimum 5 nasih ljudi radi iz Srbije u Eurocontrolu a da sa prostora bivse SFRJ cak 10).

    Strano je ovo sto se radi, vredjanje drzave pameti i inteligencije. Da JAT moze da se spasi? Moze, pod uslovom da se slusa struka. Da li moze da se izmedju aerodroma Nis i Beograd stvori zdrava konkurencija? Moze, pod uslovom da se slusa struka. Da li vec postoji model razvoja vazdusnog saobracaja ne sa putnickog vec i robnog? Moze, pod uslovom da se slusa struka. Da li je generalna avijacija potrebna i u kojoj meri i za koje potrebe? Da potrebna je, pod uslovom da se slusa struka. Da li nam treba vise od 2 velika aerodroma u Srbiji? Ne, zato sto smo vazdusnom linijom plitka teritorija i stvaranje tzv. domaceg saobracaja je nepotrebna. Da iko zdravo-razumnom coveku pada napamet da Batajnicki pretvori u vojno civilni pored civilnog aerodroma? Ne nije potrebno, jer vazdusnom linijom su suvise bliski Batajnicki i Aerodrom Nikola Tesla. Iz bezbednosnog aspekta, najvaznijeg elementa u avijaciji, rute sledanja i poletanja bi vrlo lako mogle da se seku sto bi zahtevalo naizmenicno sa prekidom obavljenje tih operacija na oba aerodroma (to ne vodi nicemu), drugo Batajnicki aerodrom nalazi se u srcu naselja, Batajnica, Zemun Polje, 13. Maj, da li treba dalje da govorim sta bi ovo moglo da znaci. Bolje da cutim. U stvari raci cu samo ovo raspitajte se o logistickom poduhvatu izmestanja minhenskog aerodroma i zbog kojih razloga je to ucinjeno (podatke mozete dobiti na Saobracajnom fakultetu). A sa vojne tacke gledista – koji aerodrom bi ucestvovao u odbrani grada Beograda??? Zar predratni zemunski aerodrom nije izmesten iz tog razloga (razvoj naselja Novi Beograd) na drugu lokaciju. Mogu reci za kraj da mi imamo sasvim dovoljno saob. inz. u avijaciji, strucnih ljudi i sa iskustvom, nego svi ovi koji sada vedre i oblace!!

  5. avijaticar

    05/03/2013 at 11:55 AM

    Cestitam.

  6. Phoenix

    06/03/2013 at 10:12 PM

    Odlican tekst! Silne strategije razvoja, obnove, izgradnje i slicnog uvek se, sa ovakvim ljudima, svedu na pricice kako mali Djokica zamislja vazduhoplovstvo (ili avio industriju), te se na recima sve lepo podrzi i na tome iskreditira debelo, a u praksi ljudi koji STVARNO zele i mogu nesto da promene nabolje ostanu da se bore protiv vetrenjaca jednog ekstremno korumpiranog i/ili ekstremno inertnog sistema (ozbiljno pitanje je sta je gore od ta dva, sem kombinacija oba zajedno).

    Onom genijalcu koji je smislio pricu o Aviogenexu kao low-cost kompaniji preporucujem da negde kupi reparirani T-34 i njime zapocne taxi biznis.

    Sto se Batajnice tice cak i kad bi moglo da bude profitabilno (da Beograd ima koji milion stanovnika vise i bar duplo visi standard uz to) daleko bolje resenje bi bilo pravljenje sasvim novog aerodroma. Kakva je to vojska koja nema nijedan iskljucivo vojni aerodrom?

  7. Srdjan

    06/03/2013 at 11:20 PM

    “Onom genijalcu koji je smislio pricu o Aviogenexu kao low-cost kompaniji preporucujem da negde kupi reparirani T-34 i njime zapocne taxi biznis” jer me zanimaju sledece stvari
    1. Sta fali low cost kompaniji,domacoj,pa makar i AGX?
    2. Kakve veze imaju tenkovi i avijacija.Ako je aluzija na navodnu starost AGX aviona B 737-200 podseticu da je on mladji od svih vecine jatovih 737-300

    Naravno, dobrodosla su i misljenja drugih posetilaca ovog cenjenog foruma

    Napominjem da nisam nikakav pacer vec imam visedecenijsko iskustvo u domacoj saobracajnoj avijaciji

    pozdrav
    .

    • Miloš

      08/03/2013 at 8:59 AM

      Mislim da nije problem u tome da imamo domaću low-cost kompaniju, već u tome što low cost za putnike podrazumeva i low cost za kompaniju.

      Stari avioni su skuplji za održavanje i troše više goriva od novih.

      Bojim se da će to da bude još jedna kompanija koju ćemo posle da finansiramo iz budžeta tj. da je to još jedan projekat bez ekonomske osnove, po sistemu ako može RyanAir može i AvioGenex, vid'la žaba da se konj potkiva…

  8. KikiRiki

    07/03/2013 at 6:46 AM

    Pada mi na pamet Bajaginn prepev jedne lepe pesme : "I svi smo pevali pesmu slobode dobro da pobedi a ZLO da ode"

  9. Coa

    07/03/2013 at 4:06 PM

    Anchi, koleginice moja, nista se ti ne brini za posao. Imaces ga cim nadjes vezu, a za nase vazduhoplovne firme ti treba bogme podebela. I ja isto vec duze vreme trazim posao iako sve same desetke u indeksu imam. Pitam se samo koji sam … ucio, kad neki glupani koji nisu pojma imali sada rade na fakultetima, kontrolama, aerodromima…Ako mozes, bezi iz ove zemlje sto pre i spasavaj se, a sutradan kad budes bila neko i nesto, slobodno se vrati i pljuj ova g….ovde.

  10. dassal

    09/03/2013 at 5:19 AM

    Pohvaljujem tekst i molim vas da ostanete profesionalni i na distanci jer jedino tako mozete biti objektivni a time interesantni za citaoce a i ljude iz struke! Jedva cekam sledece tekstove na ovu temu! Inace sam imao veze sa srpskom avijacijom, a zbog ovakvog njenog razvitka sam u inostranstvu.
    Veliki pozdrav.

  11. Srdjan

    09/03/2013 at 7:40 PM

    Ja se ne bih slozio da je autor bas savim objektivan ali to je samo moje misljenje.Inace podrzavam rad cenjenog autora i pohvaljujem sajt ali malo vise sirine i dobre namere ne bi manjkalo

  12. Malo Čudovište

    11/03/2013 at 8:23 AM

    40E (wizz) VS 175€ (jat) povratna karta Beograd-Brisel. Jos kad bi RyanAir dosao, bilo bi karata za 4€!!!!

  13. Malo Čudovište

    11/03/2013 at 8:24 AM

    Pri tome, Jatov avion leti prazan, sa 10 umesto 150 putnika!!

  14. Vladimir

    11/03/2013 at 5:50 PM

    Ovaj tekst je napisan na veoma uctiv nacin. Trebalo je da bude napisan mnogo ostrije da pokaze besmisao ideje o dve kompanije jednog istog vlasnika. Samo ortodoksna budala moze da pozdravi ovu ideju nasih politicara. Osim ideje u celoj prici nema nicega. Suluda masta stvara svasta. Kao da nam nije dosta jedan propali JAT, pa sada da stvorimo jos jedan. Suludo, totalno suludo!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>