Muzej vazduhoplovnog nemara

Napisao: - January 25, 2013
BEOGRAD – Juče je u Drugom opštinskom sudu u Beogradu počeo glavni pretres pred istražnim sudijom radi saslušanja svedoka u predmetu protiv direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd Predraga Grandića na osnovu tri krivične prijave koje su protiv njega podnete u martu 2012. godine zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi pokušaja prodaje delova aviona P-38 Lajtning. Prema za sada još zvanično nepotvrđenim saznanjima do kojih je iz više izvora došao Tango Six, u okviru predistražnih radnji u maju mesecu, kao svedoci, saslušani su i generali Vojske Srbije.

muzej1

Višedecenijska organizaciona dubioza jednog od najvećih muzeja vazduhoplova u ovom delu Evrope polako dobija svoj najneprijatniji mogući epilog. Jedan od glavnih uzroka najnovije sramote ove institucije ukratko se može opisati kao sukob civilnih struktura (većina civilnih vazduhoplovnih kompanija – osnivača) i pojedinaca, ViPVO oficira Vojske Srbije

Posle neuspelog otuđenja aviona P-38 Lajtning javnosti je skrenuta pažnja na lošu materijalnu situaciju i stanje u muzeju ali su problemi po svemu sudeći dublji i kompleksniji, čak i na granici potencijalne krivične odgovornosti. Pandorina kutija je otvorena juče i konačno ćemo kao vazduhoplovna javnost biti na pragu saznanja sukoba za koje jedna (civilna) strana tvrdi da ima konkretne dokaze dok druga (vojna) tvrdi da je postupala po naređenjima i u interesu preživljavanja institucije.

Na osnovu tri pojedinačne krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja protiv direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd Predraga Grandića, u martu 2012. godine Javno tužilaštvo Drugog opštinskog suda u Beogradu dalo je Upravi kriminalističke policije, odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta, nalog da obavi predistražne radnje, u tada objedinjenom predmetu, po kom su oni postupili u maju mesecu iste godine.

Uprava kriminalističke policije našla je da u krivičnim prijavama ima elemenata krivičnog dela i podnela je krivičnu prijavu protiv Grandića zbog dela iz člana 359. krivičnog zakonika.

Po za sada još zvanično nepotvrđenim saznanjima u okviru predistražnih radnji u Upravi kriminalističke policije, u svojstvu svedoka, saslušani su i generali Vojske Srbije.

Lokid razdora

Predistorija tekućih problema u muzeju počinje 2009. godine kada su Džefri Tomas i njegova firma, ne muzej već privredno društvo, “Flying History Museum” prvi put obratili Muzeju vazduhoplovstva i Ministarstvu kulture sa predlogom za razmenu delova čuvenog američkog lovca iz doba Drugog svetskog rata Lokid P-38 (oko 30% aviona u besprekornom stanju) za repliku aviona Blerio XI i određenu novčanu svotu.

Stručni savet muzeja bio je protiv toga, a na zahtev ministarstva, na lice mesta je izašla komisija Muzeja nauke i tehnike koja je utvrdila da se radi o pokretnim kulturnim dobrima koja su muzeološki obrađena i zavedena u dokumentaciji Muzeja vazduhoplovstva, te da nema zakonskih uslova da se razmena realizuje. Naime, prema važećim propisima kulturno dobro može biti trajno izvezeno odnosno razmenjeno isključivo za drugo kulturno dobro iste vrednosti, a replika i novac ne spadaju u tu kategoriju. Priča oko Lokida tada staje i činilo se da će avion ostati u Muzeju gde bi sačekao neka bolja vremena.

Međutim, 1. aprila 2011. godine na čelo Muzeja vazduhoplovstva Beograd (civilnog dela) dolazi novi direktor, penzionisani pukovnik pilot Predrag Grandić. Po navodima više zaposlenih do kojih je Tango Six došao Grandića je na mesto direktora Upravnom odboru predložio brigadni general Sreto Malinović, tada zamenik komandanta ViPVO.

Jedan od podnosioca krivične prijave protiv Grandića, Mario Hrelja, tvrdi da je dokument Komande ViPVO kojim je Malinović podkrepio Grandićevo imenovanje Upravnom odboru, kao de facto zahtev vojske, falsifikovan. Svoju tvrdnju dokazuje naknadno dobijenom potvrdom Ministarstva odbrane na osnovu Zakona o dostupnosti informacija u kojoj ministarstvo negira da je Komanda ViPVO bilo kada zvanično izdala pomenuti dokument i da je kao ministarstvo nenadležno za civilni deo muzeja na čije čelo je imenovan Grandić.

Iza ovih navoda stoje dodatne optužbe većeg broja civila zaposlenih u muzeju, čije je stavove podržavao nedavno preminuli osnivač institucije Čedomir Janić, da su pojedinci iz ViPVO uzurpirali funkcionisanje kako civilnog dela muzeja, tako i muzeja u celini. Navode da vojska finansijski u muzej od osamdesetih godina nije ništa uložila, da su se pojedinci u ime vojske vojnu imovinu pogrešno tumačili kao deo njihove organizacije umesto kao imovinu države.

Tu su optužbe i tumačenja da predhodna dva direktora civilnog dela, vojni penzioneri Biga i Grandić, “nikada nogom nisu kročili u instituciju slične vrste bilo gde u svetu”, da ni po čemu nikada nisu bili kvalifikovani za posao koji obavljaju, da su pored svojih penzija primali i direktorske plate neprimerene za instituciju u ovako lošem stanju, da je tokom njihovog mandata prvi put uvedena funkcija zamenika direktora muzeja koja nikada nije postojala u sistematizaciji radnih mesta i koja je, kako navode, na tom zvaničnom dokumentu dopisana rukom. Navode da je pomenuti zamenik direktora takođe apsolutno nekvalifikovan i da je takođe vojni pilot u penziji, postavljen po zaslugama prijateljstva umesto bilo kakve potrebe za tim radnim mestom ili njegovim (nepostojećim) kvalifikacijama. Pomenuti zamenik direktora je, kako Tango Six saznaje, nedavno optužio direktora Grandića za mobing i nedolično profesionalno ponašanje.

Penzionisanom generalu Malinoviću takođe zameraju da je, kako tvrde, u jednom vremenskom periodu u Muzeju bio zaposlen kao savetnik direktora i da je za to primao platu. Pojedinci koji su digli glas protiv ovakvih imenovanja tvrde da ne postoji nikakva potreba za takvim funkcijama i to tumače kao preterano mešanje pojedinaca pod plaštom vojske koji su po njima prekoračili svoje zakonske ingerencije. Tvrde da osim nerazumnog kadrovanja vojska ničim konkretnim nije doprinela boljitku muzeja, ni u stručnom ni u materijalnom pogledu.

Razmena/prodaja/otuđenje

U jesen 2011. direktor Grandić je bez znanja i odobrenja većine članova Upravnog odbora otpočeo pregovore sa Džefom Tomasom koji su ubrzo krunisani odgovarajućim dogovorom da za delove Lokida muzej dobije repliku Blerioa XI i oko 200.000 dolara.

Kako je je bilo više nego izvesno da Ministarstvo kulture prodaju Lokida ne bi odobrilo (jer se zakonski ništa nije promenilo od 2009. godine) Grandić se 1. decembra 2011. obratio Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture sa zahtevom za izdavanje dozvole za trajni izvoz. U zahtevu je navedeno da su u pitanju “delovi isečenog i oštećenog aviona-učila”, koji se teško mogu sastaviti i izložiti, i što je naročito važno, da su u pitanju “dobra pod predhodnom zaštitom”, a to je opis za dobra koja uživaju nižu kategoriju zaštite i o čijem izvozu odlučuje zavod. Zavod je veoma ekspeditivno, i neuobičajedno za naše uslove, za jedan dan, izdao rešenje kojim se Predragu Grandiću kao fizičkom licu (u zvaničnom dokumentu je naveo svoje ime i prezime i adresu stanovanja umesto podataka muzeja kao pravnog lica) odobrava izvoz predmetnih delova u SAD.

Nakon što je u medijima procurela vest da je izvoz Lokida gotova stvar, reagovao je Muzej nauke i tehnike koji je Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture dostavio dokumentaciju iz 2009. i sporno rešenje je 27. decembra 2011. poništeno. Odgovorni za proceduru izdavanja odobrenja u Zavodu za zaštitu spomenika su smenjeni.

Početak rešenja ili početak konačnog rasula?

Nakon pojave prvih tekstova u vezi planiranog izvoza Lokida u Novostima i Grandićevog intervjua Tango Sixu artikulisano je mišljenje da će povećana pažnja javnosti konačno doprineti rešenju situacije u muzeju. Ispostavilo se da je to prilično daleko od istine.

Naime, komplikovana vlasnička struktura, poremećeni odnosi, i sada prva konkretna krivična prijava, otkrivaju nepremostive razlike u pristupu i sagledavanju budućnosti ove institucije. Da li je Predrag Grandić kriv za poteze koji mu se stavljaju na teret ustanoviće sud ukoliko do suđenja bude došlo nakon pretresa. Pojedinci u vojsci takođe imaju svoje viđenje rešenja ovog problema i optužuju “civile” da se rukovode svojim ličnim interesima. Civili odgovaraju da za svaku iznetu tvrdnju imaju odgovarajući dokaz u formi dokumenata.

Tango Six čeka zvaničnu potvrdu nadležnih državnih organa da su jedan ili više generala Vojske Srbije bili na saslušanju u Upravi kriminalističke policije. Činjenica, koja ukoliko se ispostavi kao tačna, zakonski ne implicira krivicu, ali govori o razmerama problema u muzeju koji će ili dobiti svoj epilog ili prete da dodatno uruše normalno funkcionisanje ove institucije koja je već u svakom pogledu na izdisaju.

24 Comments

  1. ipanema

    25/01/2013 at 8:35 PM

    prodali bi sve..ali sve …..ne zasluzujemo ni drzavu ni poreklo koje imamo…strasno

  2. borisii

    25/01/2013 at 9:36 PM

    ne postoji vojna uprava, na bilo cemu. SFRJ, je davno umrla i gomila generala vise nema pravo da odlucuje, ni o proslosti a bogami ni o buducnosti muzeja ili bilo cega. Vlasnici cele postavke, koja je sramota kako izgleda, pa i aviona, koliki god daje, P-38, su svi vazduhoplovci i gradjani koji nikako nisu dosli do cinova kao navedena gospoda ili drugovi. Sa druge strane mozda postoji utisak da bi prodaja tih delova unapredila nas lepi muzej (oximoron), ali ne izgleda tako.

  3. Rodney Marinkovic

    26/01/2013 at 1:45 AM

    Muzejom treba da upravljaju civili ne u ime vojske, nego u ime drzave Srbije. Ako vojska upravlja i civilnim delom muzeja, onda to lici kao vojna hunta. Ako je Aerodrom Nikola Tesla civilni aerodrom onda treba da bude i muzej civilni. Alternativa postoji. Odvoite vojni deo sa Beogradskog aerodroma i prenesite na vojni aerodrom. Vladace mir i znace se sta je i gde je vojno a gde civilno. Cinovi i sila su ostali sa "najvecim Sinom naroda i narodnosti".
    Vojska jeste sila a u sili ne lezi pravo. Retko kada. To vazi uglavnom u dobrom delu sveta. Dali Srbija pripada civilnom delu sveta? lepo bi bilo ako jeste. Zasto je nesporazum gospodine ministre Vucicu. Vi ste civil i pravedno resavajte nesporazume, ako su u vasoj kompetenciji. U nadi za prevazilazenje nesporazuma. Jadan muzej za sda.
    Rodney Mrinkovic, A.M.E (ret.) Kraljevo / Sydney

    • Vazduhoplovac

      26/01/2013 at 11:59 AM

      Pošto vidim da mnogi u javnosti lutaju, da pojasnim malo stvari.
      Iz mog ugla.
      Sve bi to bilo dobro sa isterivanjem "vojske" iz muzeja, da ne postoji jedna sitnica?!
      Ne isteruje se ili seli neko ko je većinski vlasnik.Kad se seli, izlazi podstanar, a ne gazda.
      Ili smo postali silni u gluposti…
      Vojska je posle WWII krenula u prikupljanje eksponata odnosno aviona i pokušavala je da ih na kakav-takav način sačuva.Da je moglo bolje, moglo je.Puno bolje.Mnogo više bi bilo sačuvano.
      Ali radilo se o vazduhoplovcima, a ne o školovanim muzejskim radnicima.Govorim o želji za spasavanjem aviona, a ne o poslu.
      Vojska je u izgradnju Muzeja i čitavog kompleksa uložila više od 80% novca.Vazduhoplovi koji su prikupljeni za kolekciju su takođe vojni vazduhoplovi.Svako ko je bio u muzeju video je da od civilnih vazduhoplova ima nekoliko primeraka.U upravnom odboru su mnoge civilne organizacije, koje godinama nisu dale dinara, ali kad se glasa imaju svoja dva-tri glasa i preglasaju uvek predloge za rešenje problema.
      Po savetu ljudi sa strane!
      I koga onda iseliti iz muzeja i da sa onim "što je njegovo" ode negde.
      Treba li vojsku iseliti i da ista iznese svoj deo (Muzej JRV)?Znači takoreči skoro sve eksponate, dokumentaciju, arhiv fotografija i filmova i većinu aviona i odnese ih na "vojni aerodrom", pa da onda od muzeja vazduhoplovstva imamo lepu i praznu zgradu na aerodromu Nikola Tesla i u njemu par jedrilica i dva-tri aviona.Mislim da je to glupost.
      Da li iseliti "civile"?Pa da izađe iz muzeja sav kvalifikovani kadar u vezi naše vazduhoplovne istorije, kustosi, mehaničari i dr.Slažem se da je i to glupost.
      Verujem da u muzeju ima puno problema i isti treba da se reše.
      Problem je dugogodišnji, višedecenijski i svi akteri priče su doprineli stvaranju problema.
      Ako je neko imao lošu nameru, treba da odgovara.Ali to je pojedinac i svako svoju odgovornost nosi i odgovara za svoj obraz.
      Ali Vojsku Srbije ne dirajte i ne mešajte.
      To je naša vojska.

      • hrelja

        26/01/2013 at 4:50 PM

        Postovani Vazduhoplovče!
        Zainteresovalo me tvoje pisanije koje sam zbog toga vise puta i pročitao. Neke tvrdnje mi nisu jasne pa bih te ovim putem zamolio da mi ih podrobnije (i po mogućstvu sa dokazima) pojasniš.
        Dakle:
        1. Gde to piše da je Vojska većinski vlasnik bilo čega (aviona, kamiona, kasarne, njive…)? Meni koliko je poznato po važećem Zakonu o javnoj svojini postoje tri vida javne svojine : Republika, Autonomna pokrajina i Lokalna samouprva. Vojska kao i MUP su samo republički organi – korisnici te svojine i mogu da je koriste strogo za ispunjavanje ciljeva zbog kog je taj organ-korisnik osnovan (MO poslovi odbrane, MUP javni red i mir,..) Skraćeno rečeno – Kad taktički nosioc kaže da mu neko sredstvo ne treba to sredstvo ide u rashod, a odatle ili u prodaju ili ustanovu zaštite (muzej, biblikoteka, arhiv). Ako sam u krivu molim te napiši gde sam u krivu i šta stoji iza tvoje tvrdnje da sam u krivu.
        2. kako ti kažeš ‚‚Vojska‚‚ jeste posle II sv. rata krenula u nekakvo sakupljanje vazd. materijala, ali je taj materijal (najvećim delom sakupljen na Aerodromu Beograd) ubrzo isečen po komandi tadašnjeg komadanta Bubnja. Koliko je meni poznato (a u koliko znaš drugojačije molim te potkrepi dokumentima) Oktobra 1955. na inicijativu Čedomira Janića i Velibora Pecije pokrenuta je inicijativa u VSJ da se formira muzej vazduhoplovstva (ovo zaista mogu da elaborirama na više od 5 strana te mislim da nije tema za sada) i tu inicijativu je podržao tadašnji pom komadanta Ljubiša Ćurguz. Tako da je tek 1957 15.02. formiran MJV.Prvi načelnik je bio Dušan Jončić, a prvi kustos Čeda Janić. Sve dalje ako publiku interesuje napisaću.
        3. Zaista bi voleo da vidim zvaničan dokument u kome piše da je ‚‚Vojska‚‚ uložila više od 80/100 novca. Zvanični dokumenti koju su meni dostupni (po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja) govore sledeće:
        1. Ukupni troškovi:
        1.1. Izgradnja zgrade MJV 9.471.033,61 USD
        1.2. Troškovi zemljišta 100.000,00 USD
        1.3. Funkcionisanje Muzeja od 1990-2009 3.245.243,17 USD
        Ukupno 13.231.105,24 USD

        2. Učešće Civilnih institucija
        2.1. Izgradnja zgrade MJV 3.813.971,00
        2.2 troškovi zemljišta 100.000,00
        2.3 Funkcionisanje muzeja 3.245.243,17
        Ukupno 7.159.214,17 54/100

        3. Učešće KRV i PVO
        3.1 Izgradnja zgrade 5.657.062, 00
        3.2 Funkcionisanje zgrade 414.828,46 46/100

        Treba napomenuti i:
        - ‚‚Vojska‚‚ je 1987 prekinula bilo kakvo finansiranje izgradnje i od tada ni jedan jedini dinar sa te strane nije došao po osnovu ugovora o finansiranju ili investiranju.

        - U ovaj račun nije ušla više milionska vrednost (u dolarima) dovođenja instalacije grejanja, struje, vode i kanalizacije od strane SMATSE ili SUVCP tada. kompletiranja parcele sa 48 ari od strane JAT-a.

        - Po finansijskim izveštajima u periodu 1990-2009 civilne strukture su (Sam Muzej, SUKL i aerodrom Beograd) od 3.660.071,63 USD uložile 3.245.243,17 USD ili ti 89/100 a MO samo i isključivo od procenta! prodaje aviona 414.828,46 USD ili ti 11/100

        - I dan danas se muzej samofinansira, a račune za grejanje i struju plaća isključivo SMATS-a i Aerodrom Nikola Tesla.

        4. O sastavu UO i Rukovođenja tek će da se bave nadležni organi jer jedino MO NIJE potpisnik osivačkog akta Muzeja Vazduhoplovstva Beograd, a ima 4 (četiri) člana UO. (ako ovo sporiš molim te potkrepi to nečim solidnim)
        5. Molim te pokaži mi osnivački akt Muzeja JRV i odobrenje Ministarstva kulture (Vojni muzej na Kalimegdanu ga ima jer je to zakonska obaveza) da može da počne sa muzejskim radom.

        Napomenuću da je stav koji si ti izneo jedan od najvećih uzročnika problema jer ga je upravo društvo okupljeno oko Grandića koristilo za stvaranje pogrešne slike i atmosfere sukoba između ‚‚civila‚‚ i ‚‚vojske‚‚.

      • Nina

        26/01/2013 at 5:50 PM

        Samo jedno pitanje druze Vazduhoplovac: Da li je vojska u sluzbi drzave ili obrnuto? Ako niste razumeli: da li je vojska kao "vecinski vlasnik" dobila pare i odobrenje od drzave da osnuje muzej, ili je vosjka nedodirljiva i drzava za sebe da moze da se toliko bahato ponasa? Cini mi se da taj "vojni kadar" kada vise ne moze da se iskoristi u vojsci biva "sutnut" u Muzej da svoje komplekse i nedostatke leci na obrazovanim civilima i citavoj drzavi. Bivsi oficiri bivse vojske bivse i davno pokojne drzave nemaju pravo da prodaje drzavnu imavinu i cilju sticanja licke koristi-da pojasnim za vojni kadar-ne sme da krade tudje.

  4. Zoran Petrović

    26/01/2013 at 2:52 PM

    Ta kuća baš nema sreće kao i svuda gde dođu ispušene vojne muštikle. Sećam se jednog razgovora kome sam prisustvovao sa bivšim direktorom Bigom. U više navrata je potencirao da je general,da bi tek kroz razgovor shvatio da je vojni penzioner onda je došao i njegov zamenik za koga se ispostavilo da je i on general takođe vojni penzioner. Cela priča je izgledala kao skrivena kamera. Ti mene generale ja tebe generale a kuća u kojoj sede sklona padu i raspada se bukvalno. Kad sam izašao iz kola i krenuo prema Muzeju na pomenuti sastanak u malo nisam poginuo na stepeniku koji mi se odvalio ispod noge i klizavih pločica koje me nisu dotukle. Iako sam srećno preživeo prvi utisak onda i sastanak sa istim malo me nije dokusurio. Izašao sam ošamućen sa utiskom šta je ovo meni sve trebalo. Pomenutog Grandića sam sretao više puta od vremena kad je bio rukovodilac vojnog dela Muzeja do današnjeg njegovog položaja. Čovek dajemnogo nerealnih obećanja , ništa ne ispunjava od dogovorenog, a realno i ne može. Prepotentan jbez ideja a i saradnici (sa kojima sam komunicirao) su mu realno nesposobni i ne stručni. Ako je sve ovo istina u šta nemam sumnju jer je utisak u susretima sa upravom Muzeja uvek bio poražavajući, a voleo bih daovaj biser zemlje Srbije stvarno zablista punim sjajem i najzad dobije nekog pametnog vaspitanog stručnog direktora Muzej je jedinstven u svetu avijacije a to tvrdim kao neko ko je posetio velike avio muzeje. U sećanju mi je ostao utisak direktora Ruskog avio Muzeja Monjino koji je sa neskrivenom zavišću pričao o avionu JAK- 3 koji se nalazi u Srbiji a nije znao da sam iz Srbije. Nažalost ta ustanova sama po sebi ima svetski rejting i to ne zahvaljujući onima koji sa njom upravljaju . Žalosno je kada vidim Muzej koji je dika moje zemlje kako se urušava u svakom pogledu. Ovde pojedinci postavljaju pitanje vojnog i civilnog vlasništva ili kapitala. Gospodo muzeji su ustanove kulture a ne deoničarska društva.U muzeju postoji samo jedna imovina DRŽAVNA. Muzej je vlasništvo države Srbije pa neka se onda država Srbija postara o Muzeju.

  5. Zoran Petrović

    26/01/2013 at 5:32 PM

    Na žalost posle penzionisanja prvog direktora pokojnog Čedomira Janića nije bilo dostojnih naslednika na čelu ustanove. Komanda vazduhoplovstva je nametala kadrovska rešenja za direktora Muzeja. To nije sporno kako ,,Vazduhoplovac" tvrdi ako je 80 procenata uložila vojska. Zanima me da li ta vojska i sada na mesečnom ili godišnjem nivou ulaže u održavanje ,restauraciju eksponata, za plate zaposlenih u budžet ustanove isti procenat ili približno toliko?
    Na žalost iz teksta se vidi da je muzej prepušten na milost i nemilost kriminalnoj interesnoj grupi.

  6. Petar Vojinovic

    26/01/2013 at 6:31 PM

    U tekstu se nigde ne može videti da je muzej prepušten "kriminalnoj grupi". Da li postoje elementi kriminala jedino je na sudu da utvrdi, Tango Six obaveštava o onome se šta se događa i uzima u obzir sve strane radi što kompletnijeg sagledavanja dešavanja.

    Pratite nas, biće dosta postova o ovoj temi.

    • Zoran Petrović

      28/01/2013 at 8:44 PM

      Emocije su velike kad je u pitanju takvo blago prema kome su se pojedinci odnosili i odnose sa nemarom. Meni je kao vazduhoplovcu ne shvatljivo da se bilo šta prodaje iz muzeja (Muzej nije Super Market) u Muzej se donosi a ne iznosi.
      Za mene je to kriminal i verovatno sam zbog toga prenaglio u oceni kriminalna grupa. Slažem se da je to na sudu da utvrdi.
      Jedna je generacija dovlačila u Muzej sledeća generacija razvlači. Šta to znači nešto što je dobijeno na poklon sutra treba da se pojavi na aukciji ili na internetu.

  7. Primoz

    26/01/2013 at 10:36 PM

    TO je muzej Jugoslovenskog Vazduhoplovstva pa bi bilo uredu da i mi dobijemo koji avion koji razpada pred muzejom umesto da ga stavimo u letece stanje. Men uvek kad prodjem pored muzeja u grlu i srcu stegne kad vidim kako propada sve i radije puste da sve propadne nego da daju neki avion da ga dovedemo u letno stanje. Sramota

    • Predrag

      27/01/2013 at 6:27 PM

      A zasto da vam daju? Pa vi ni ono ste imali ne cuvate. Primer: avion Tanderdzet koji je otisao u Cesku. Ako smo bili u zajednickoj drzavi, onda svi bivsi avioni ulaze u deobu, a po sporazumu o sukcesiji ono sto je u muzejima i arhivama se ne deli vec ostaje gde jeste. Uostalom, zasto vi Slovenci ne vratite neke istorijske automobile iz Vojnog muzeja u Beogradu, koje ste pozajmili jos sredinom osamdesetih godina proslog veka?

  8. Rodney Marinkovic

    26/01/2013 at 11:10 PM

    Dok se ne rese problemi muzeja vazduhoplovstva na Beogradskom aerodromu, zasta nisam kompententan. Obilazicu kao i do sada vazduhpolovne muzeje u Sidneju, Longricu (Kvinslend) Smitsonijan u Vasingtonu, Londonu…, koje sam i do sada obilazio. Tamo nema sukoba civila i "partizana" uslovno govoreci. Vama svima mir. A mir Bozji i pokoj Dusi upokojenom, Cedomiru Janicu, luconosi muzeja, koga sam upoznao u tom muzeju.
    Nisam nista licno investirao u muzej, izuzev vise placenih ulaznica za ulazak u muzej, sto redovno cinim isto posecujuci druge vazduhoplovne muzeje po svetu u zadnjih 43 godine. Sa Bogom ostajte i mir primajte.
    Iskreno vas, Rodney Marinkovic, Aircraft Mechanical Engineer (ret.) Kraljevo / Sydney

  9. Hartmman

    28/01/2013 at 9:10 AM

    Za početak da se izvinim zbog dužine komentara , koji ću morati ( po poruci koju dobijam ) da podelim u par delova.

    Čini se da su direktori ovog Muzeja "genetski " predodredjeni za prodaju. Setimo se samo pokojnog Čedomira Janića i afere oko Ju-87B o čemu je pisao BLIC mislim da je bio April 2002 godine ,gde se pominje i An-12 , Bf-109 i još neke sumnive prodaje .Iako mu mnogi pevaju hvalospeve ( ne postavljam pitanje njegovog doprinosa oko čitave priče oko izgradnje Muzeja ) ni on nije bio imun na ovakve prodaje.U krajnjoj liniji ova afera sa Štukom ga je i koštala mesta direktora Muzeja . Šta li je sve prodato a da nikada nije izašlo u javnost ?No kakavi direkrori takvi i radnici . Bez želje da generalizujem tamo ima ljudi koji zaista vole taj Muzej i vazduhoplovstvo ,koji bi hteli da urade nešto da se situacija poboljša , ali se čini bez uspeha .Zaposleni kao da se takmiče u neradu , javašluku , i opštem rasulu.

    • hrelja

      28/01/2013 at 3:16 PM

      Poštovani Hartmmane,
      bez namere da budem ‚‚advokat‚‚ bilo kome pa i pokojnom Čedi izneću par činjenica istine radi:
      - Što se tiče Afere Štuka jedini koji je izgubio posao zbog toga je Predrag Grandić (tadašnji načelnik MJRV) prevremeno penzionisan (ne zato što ju je on ‚‚spasao‚‚ – ovo može posebo da se elaborira) a zbog nestanka arhive MJRV za period 2004-2007 dobio i zabranu ulaska u MJRV). i koliko se sećam Biga je već bio direktor kad se ‚‚Afera‚‚ završila,
      - An-12 je iznajmljen u Bugarskoj. 2009 je produžen ugovor – isplaćeno oko 25000 usd tadašnjem direktoru Bigi i danas su ta sredstva deponovana na računu muzeja, a ko zna iz kog razloga Grandić nije aneksirao zakup ili raskinuo ugovor čiji je aneks istekao 2011/12 i vratio avion u zemlju. Za ovo sve postoji opsežna dokumentacija koja je čak i lako dostupna.
      - Što se tiče 109-ke (a i drugih kako kažeš sumnjivih prodaja) u vreme kad se to dešavalo zakonska regulativa je bila drugačija. 109-nije bila jedina u tom momentu, a tad nije ni ispunjavala uslov cak ni dobra pod prethodnom zastitom (starija od 50 godina). Najbolji dokaz je to što je Grandić svo vreme pokušavao da nađe nešto protiv zakonito prethodnim direktorima, ali nije uspeo čak ni nakon svog postavljenja za direktora MVB. –
      - Za sve što je prodato postoji pozamašna dokumentacija (usudio bi se da kažem ‚‚i u šraf se zna gde je šta otišlo‚‚), dostupna javnosti (osim ako u poslednjih godinu dana nije volšebno nestala kao arhiva MJRV onomad.) Srećom postoje i fotokopije na vreme napravljene :) Svu ta priča u smislu ‚‚‚pa i ovi drugi su to isto radili‚‚ je ustvari ona stara ‚‚ drž te lopova‚‚.
      Na ostala pitanja neka neko drugi odgovori. Naravno ukoliko smatraš da sam napisao nešto što ne stoji rado bih video činjenice i dokumente koje me demantuju.

      • Hartmman

        28/01/2013 at 4:45 PM

        Poštovani Hrelja,

        Bez želje da ovo preraste u neki duel ili svadju ,samo sam napisao ono što sam pročitao u Blicu.Ali se zahvaljujem na ispravci mojeg posta .Iznete podatke s vaše strane nisam znao, i izvinjavam se . Meni je malo komplikovano da dođem do Muzeja pošto sam iz Vranja.s obzirom na vaš predhodni post verujem da ste mnogo bolje upućeni.

  10. Hartmman

    28/01/2013 at 9:11 AM

    (post 2/3)
    Pre jedno godinu dana sam poslao više mejlova Muzeju na različite mejl adrese zaposlenih u ključujući i direktorov ,raspitujući se za uslove i mogućnosti da u njihovoj čitaonici ( u koliko je do sada nisu prodali , mislim čitaonicu ) pročitam brojeve Adlera od 6-15 Aprila 1941 a koje Muzej ima u svom fundusu . Do dana današnjeg nisam dobio nikakav odgovor čak i ono : " poštovani nismo trenutno u mogućnosti …" . Sa istiom molbom sam se obratio krajem prošle godine obratio Bundes arhivu , pošto očigledno od ovih naših nema vajde . Odgovor je stigao par sati kasnije sa pitanjem u kakvoj formi želim te časopise i koliko sve to košta . Dali je ovaj naš Muzej gadljiv na takvu vrstu zarade? Ili je samo pitanje krajnjeg javašluka i nerada?!

  11. Hartmman

    28/01/2013 at 9:11 AM

    (post 3/3)
    Da se ne vraćam na već pomenuto stanje stepenica na ulazu ,ali dali je neko pokušao u letnjim mesecima da boravi duže od 5 minuta na postavci ? Čini se da to nije samo pitanje direktora i dela zaposlenih ,već i onih "odela" koji sede u upravnom odboru. Dali je iko od njih u pomenutom periodu pokušao da se popne na postavku, pri tome rizikujući toplotni udar i ozbiljnu dehidraciju.Nemoguće je da nisu primetili stanje aviona koji se nalaze ispred Muzeja uključujući i Iljušina koji je bio u jednom periodu " AIRFORCE ONE" pokojnog Maršala Tita . Ili ih to jednostavno nimalo neinteresuje? Jesu li zadovoljni da održe jedan ili eventulano dva sastanka godišnje i ispune " svoju gradjansku dužnost " ?! A da ne pominjemo neke unikatne avione koje Muzej poseduje kao npr. Fiat G-50 koga kao sam davno čuo jede aluminijumska kuga (možda grešim ) . Jel treba da da bude uništen zubom vremena i nemara dok ne ostane samo sećanje , umesto da mi koji volimo vazduhoplovstvo i taj Muzej imamo priliku da vidimo i taj aparat na postavci ?

  12. Chairborne Pilot

    28/01/2013 at 6:30 PM

    Kada se već pominju direktori, prodaje ,hiljade evra ili koje već valute ,stanje muzeja, kao da se niko od njih nije setio da uloži nešto para i napravi prilaz do Muzeja ,kao i postavci za nas koji volimo vazduhoplovstvo a imamo nesreću da smo u invalidskim kolicima ?
    Neznam dali je u redu ali bi hteo ovim putem da se zahvalim jednom zaposlenom u tom Muzeju ,Petru koji je pomogao mome bratu da me ponese na postavku i omogući mi da vidim zbirku.

  13. Zoran Petrović

    29/01/2013 at 9:12 PM

    Što se tiče zaposlenih u Muzeju.
    Upoznao sam ljude koji rade svoj posao sa puno ljubavi i entuzijazma. Nadam se iskreno da oni nisu upleteni u ove kriminalne radnje. Ako jesu bio bih stvarno teško razočaran saznanjem da za Muzej nema nade i budućnosti. Koliko sam upoznat a to su mi potvrdile kolege ljudi tamo rade za mizerne plate mnogo manje i od državnog proseka, a vrše misiju veću nego celo civilno i vojno vazduhoplovstvo.
    Oni su lice našeg vazduhoplovstva. Oni na naj bolji način prezentuju nas.
    Lice Muzeja sigurno nije i nemože da bude direktor sa svojim timom koji sam već pominjao .
    Zbog ljudi neukaljanog obraza vredi da se borimo za Muzej. Verujem da ih tamo još ima ako nisu podobijali otkaze. Žalosno je da do sada država Srbija nije rešila stanje u Muzeju i stvorila uslove za normalan rad i život. Zar nikome u ovoj Srbiji nije jasno šta predstavlja jedna takva ustanova. Godinama je jedan od naj posećenijih Muzeja u regionu. Hiljade mladih dolaze svake godine, strani posetioci, stručne delegacije,državne,vojne, vodeće svetske vazduhoplovne institucije. Muzej je postao nezaobilazan za sve goste kojima hoćemo da ispričamo priču o nama. Zar niko nije shvatio da je muzej prerastao svoju prvobitnu zamisao i misiju a delegacije koje sam dovodio izlazile su iz muzeja puni utisaka prosto fascinirani s veoma jakim utiscima. Muzej više nije samo svedok istorije našeg vazduhoplovstva već je postao i jedan od sinonima za Srbiju i njeno vazduhoplovstvo. Na veliku žalost ono što vide posetioci i one čemu se dive naše kolege vazduhoplovci iz čitavog sveta to ne vide ljudi koji vode Muzej. Njihova kratkovidost i sitni lični interesi zamagljuju vid.
    Gospodo direktorsko mesto treba da bude na čast svakome ko dođe na tu funkciju.

  14. djordje

    29/01/2013 at 9:45 PM

    Прво и основно питање је: Шта ће музеј у органском саставу В и ПВО?
    По природи ствари исти треба ставити под Министарство културе!

    Од кад се школују војници за ову област дечлатности!? Положили курс?! Захваљујући кураџијама и Војска и Србија дођоше до ниских грана, па и Музеј ваздухопловства!

  15. lord sir giga

    05/07/2013 at 10:25 PM

    Ovo vise stvarno netreba komentarisati, vec je sve prezvakano i ponovo zvakano pljuvano pa zvakano i tako u nedogled.
    Mene vise ne interesuju direktori kao ni upravni odbori (misljenja sam da su suvisni), osim ako ne doprinesu novcano ili bilo kako drugacije.
    A to da ce da rade za pare me necudi, jel ko danas sta radi za dzabe.
    Treba obnoviti stara prijateljstva i uzeti ono sto treba da uzmemo, a ceka nas, i da damo u razmenu ono sto imamo, a ne da dajemo avione za neke male pare (misleci na one sa otpada), a za uzvrat da dobijemo pare u vidu aluminijuma na kilo.
    Da se odradi neka vrsta hangara, da se sacuva ovo sto imamo, da se 522 dovede u stanje muzejskog primerka a ne da skuplja kisnicu, kao i mnogi drugi eksponati koji ce se pretvoriti u prah i pepeo.
    Prekinite vise da se prepucavate i odradite ono sto vam je posao uz duzno postovanje svim ljudima koji tamo rade da bi mi mogli da dodjemo i vidimo ono sto se moze videti.
    A sto se aviona tipa depo tice tu je svaki komentar suvisan, ako ne mozemo da popravimo dajmo onima koji to mogu pa da se obavezu da ce vratiti avion muzeju, ali od toga nema nista.
    i necu vise da se nerviram jel je to suvisno a ovim pisanijima nista necemo promeniti, jel ljudi su uvek i svugde isti samo nisu kad su na polozaju, onda su totalno drugaciji.

  16. Rodney Marinkovic

    20/07/2013 at 11:35 AM

    Dva puta sam pisao a komentatori su rekli uglavnom dovoljno o stanju o ovom razapetom muzeju prosloti.
    Sta mogu dodati nego mnogo ostecenih plocica na stepenicama na platou ispred ulaza u zgradu-kupolu muzeja. Sto se tice upotreba putnickih aviona za eksponate u muzeju, nema sanse zbog velicine aviona.
    Karavela i ostali avioni trunu i trunuce. Drzava je siromasna a ljudi isto toliko. Jedino sto mogu je kada dolazim
    u Otadzbinu krajem septembra da ga ponovo posetim. Ozbiljni ljudi u muzej, politika sa misicima iz muzeja, a plocice zameniti koje su ispucale, nedstaju… Iz zimskog Sydney-a, svako dobro svim koji se trudite.
    Rodney Marinkovic, A.M.E. (ret.) Sydney / Kraljevo.

  17. Radoznali

    08/03/2014 at 1:36 PM

    Jos malo otvorenih pisama javnosti: http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/?jez=src&a

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>