Direktor Muzeja vazduhoplovstva Beograd odgovara na optužbe: Ništa nisam prodao iz muzeja

Napisao: - January 30, 2013

BEOGRAD – Direktor Muzeja vazduhoplovstva Beograd Predrag Grandić odgovara na komentare ostavljene u postu o početku sudskog pretresa protiv njega pred istražnim sudijom. Odgovor je prvobitno poslat kao komentar ali je redakcija odlučila da ga u integralnoj formi objavi kao zasebni post.

 
Nisam nameravao da se oglašavam, ali radi vazduhoplovne javnosti koja prati ovaj elektronski medijum, prisiljen sam da po prvi put na ovaj način „razmenim“, argumente sa kolegom Marijom Hreljom (nedavno sam u jednom dokumentu video da se predstavlja kao pilot) kako i on naglašava, ISTINE RADI.

Parafraziraću jednog političara u stilu da su dozvoljena sitna lažuckanja i podmetanja, ali ovolike velike i preteške lažetine, je zaista odviše. U svakom ratu, pa i „virtuelnom“, prvo i odmah strada istina.

Zanimljivo je da je Hrelja danas (29. januar) bio u Muzeju vazduhoplovstva, i to znate gde – u depou gde ući, ima privilegiju zaista mali broj ljudi, a koliko vidim Hrelja spada u tu kategoriju, jer pre dolaska kod direktora, da mu se dostave određeni dokumenti po zakonu o dostupnosti informacija, i moju ponudu da se osvežimo kafom, reče da je već popio, samo ne reče gde. Znajući za njegovu veliku brigu za stanjem u muzeju ponudio sam da svakog momenta može da dobije validne informacije. Ali veliki je učinjen napredak, jer posle više od godinu dana ponovo je došao u službene prostorije i prekinuo samonametnutu cenzuru dolaska u muzej. Ovog puta, znajući za njegovu veliku brigu, mu nudim i jednu slobodnu kancelariju da zajedno pokušamo da vodimo borbu za spas našeg „hrama“.

Toliko u uvodu, a sada bih ga zamolio, da pošto je postao ekspert u pristupu dokumentima (po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja) da mi dostavi kopiju kako on kaže ZVANIČNIH DOKUMENATA koji su njemu dostupni a tiču se ulaganja osnivača u muzej. Koliko znam to će teško da uradi, jer može da poseduje par elekronskih fajlova skinutih sa jednog PC iz muzeja, jer taj dokument nigde nije, po mom uvidu zaveden u periodu njegovog nastanka (2007. i 2009. godine) – inače tretiran kao radni materijal. Ako ponovo dođe sa zahtevom za pristup po Zakonu, mogu da mu dostavim zvanični dokument od ovlašćene revizorske kuće koja je izvršila reviziju ulaganja u izgradnju Muzeja.

Ne želim nikome da indirektno odgovaram ali mi dužnost nalaže da upoznam uvaženu vazduhoplovnu javnost da moja malenkost svoju nezahvalnu ulogu direktora zasniva na poštovanju i obezbeđenju uslova za zakonitost i stručnost u radu. Do sada, počevši od 1985. godine pa na dalje, Muzej je prodao skoro stotinu (100) vazduhoplova, kao i više stotina vazduhoplovnih motora, elisa i više desetina tona opreme. Sve to je prodao upravnik, a prethodni direktor samo jedan stari galeb, a moja malenkost iz Muzeja vazduhoplovstva NIŠTA nije prodala. Naprotiv. Moja misija je bila i ostala – doprinositi i donositi u Muzej, razvijati i uvoditi nove muzejske sadržaje – sve priverljivo (kako kaže Hrelja ima dokumentacija o tome).

Istina ponekad zna da bude i neprijatna, pa kada zaposleni kažu da im prethodne upave nisu dozvoljavale da se bave stručnim radom i zaštitom verujte im (čak su imali, kako kažu, i izričitu zabranu upravnika za unose u knjige predmete muzeja, zna se zašto).

Uvaženi vazduhoplovci, sve do jeseni 2011. godine, struka u muzeju je bila „iza Japana“ kako kaže jedan vic. Niti jedan kustos, tehničar, majstor, nije materijalno dužio i materijalno odgovarao ni za jedan predmet. Fotodokumentacija, arhiva, biblioteka nedostupna za javnost i potpuno neobrađena, u prevodu na srpski jezik NIKO NIŠTA NIJE DUŽIO, a staranja i brige na sve strane. Famozna ulazna i knjige inventara nisu ni postojale u formi kako nalaže zakon i stručna uputstva, bez postojanja dokumentacije o statusu kulturnih dobara. Itd. Itd.

E vidite, ISTINE RADI, ja sam naložio izradu Pregleda imajućeg stanja Ostalih osnovnih sredstava Muzeja – zbirke i fondovi muzeja, ili narodski popis, evidencija sa velikom voljom i energijom da se ovaj višegdišnji posao opstruiše – PONAVLJAM, DO SADA NIŠTA NIJE NIKO MATERIJALNO DUŽIO. Ali vremena se menjaju, pa od proleća 2012. godine su na zakonu i uputstvima formirani muzejski registri a kustosi i tehničari konačno počeli da rade u svoj posao.

Pošto se koriste termini kao kriminalna grupa, ispušene lule, te još neki epiteti vezani za moju malenkost, a kao svaki kriminalac pretpostavlja se da imam kriminalni dosije u koji su unošene najmanje tri krivične prijave. Uvažena gospodo – direktor ništa nije sam prodao, niti sam odlučio, postupio van zakona niti naneo materijalnu štetu, osim što iz ove medijske hajke izlazim moralno ojačan. U pitanju su bile odluke koje su u domenu i opisu posla direktora, za koje je znalo rukovodstvo muzeja i Upravnog odbora. Krajnja odluka, u potpunosti definisana i spremna za realizacuju donosi, na sednici, Upravni odbor Muzeja, a do koje nije ni došlo jer procedura nije ni završena.

E sada da se obratim malo i mom biografu Hrelji:
Kao što znaš, o tome smo i lično pričali kada si bio deo tima nerealizovanig projekta Eskadrile starih vazduhoplova da sam ličnom žrtvom, spasao delove Štuke, neviđenim manevrom ih uneo u depo kod kontrolom načelnika gde su više godina stajali. Predsednik Uprvnog odbora je doneo odluku, da po potrebi službe, pređem da radim u Komandi RViPVO, a ja sam NA LIČNI ZAHTEV tražio prevremen penzionisanje. Toliko o prvoj ISTINI.

Zabrana ulaska je više bila stilska figura, jer me niko nikada nije zaustavio niti po tom pitanju nešto izjavio jer je to jedna od niza urbanih legendi o meni. A po pitanju „nestanka“ dokumentacije (usput, jedna ili više neodgovornih osoba je zaturila delovodnike koji su nedavno nađeni) samo govori o nameri „autora“ moje biografije da sam mogao uzeti nešto i kada nisam bio tu – dokumenta za period 2004 – 2007. Napominjem da sam na badnji dan 2006. imao razgovor i podneo zahtev za svoje prevremeno penzionisanje.

Naročito me zabavlja ova studija o AN-12. Da nedužim, o ovome postoje dve velike arhivske kutije pune dokumentacije. Ovaj unikatni transporter bio je početkom devete decenije prošlog veka iznajmljen Bugarima, a 1996. bez znanja Saveta muzeja prodat, uz naknadni pokušaj ublažavanja ovog kriminalnog dela. Avion se danas nalazi na srednjem istoku i nikada neće moći da bude vraćen u Srbiju.
Ekspert Hrelja pojašnjava razloge prodaje Me-109 g-10, unikatnog nemačkog lovca, koji je upravo bio došao sa Mašinskog fakulteta a potom prodat inostranom kupcu. Ne samo to, uz ovaj lovac je nelegalno iz muzejskih stokova prodat i top MK-108, i ne bih više o tom i drugim detaljima. Uvaženi Hrelja, dođi u Muzej i pokazaću ti originalnu dokumentaciju na štetu tvoje tvrdnje o nemanju dokaza. Uf, naprotiv.

Dobro, još samo da dodam mali prilog za njegovu biografiju, malo se zna da je bio „zaposlen“ u muzeju, tako je pisalo na vizitki, a što se tiče dokumentacije koju nabavlja po Zakonu o dostupnosti podataka, dodajem da je i spretan informatički stručnjak i da zaista ima vrednu i bogatu kolekciju dokumenata. Još jednom mu nudim da je obogati, ali nema potrebe da ide do „insajdera“ kada može lično doći do direktora i sve na legitiman i legalan način dobiti.

Ovim svoje reagovanje završavam,

Predrag Grandić

8 Comments

  1. Zoran Petrović

    30/01/2013 at 10:11 PM

    U izjavi Tango Sixu bili ste protiv prodaje Štuke zbog ne adekvatne cene . Kakva je to sada priča o ličnoj žrtvi,neviđenom manevru spašavanju delova… Nije mi jasno koja je priča istinita.

  2. Hartmman

    31/01/2013 at 9:05 AM

    Za jednog direktora i bivšeg pilota je prilično nepismen : " počeli da rade u svoj posao." Barem je mogao da pročita tekst pre slanja . No to nije tema.
    Kakve ime veze sa bilo čim ima 'de je pio kafu , u krajnjoj liniji Muzej ima restoran ili je barem imao kada sam ja zadnji put bio.
    Toliko kontradiktornih izjava kao od strane Gradnića , nismo čuli ni od aktuelnih političara .Kao dete koga su uhvatili na delu pa se pravda neveštim izgovorima. Problem sa ovim kao nekim drugim direktorima je da zarad neke svoje lične sujete strada Muzej , kao ustanova kulture a samim tim i svi mi koji volimo taj muzej i vazduhoplovstvo. Oštećeni smo za eksponate , i sve ono drugo što bi taj Muzej mogao da pruži, a zbog ličnih sukoba i nerešenog statusa samog Muzeja.

  3. Hartmman

    31/01/2013 at 11:59 AM

    Ah da. Molio bih g*dina Grandića da " vazduhoplovnoj javnosti" kaže , tačnije imenuje ko to tačno nije dozvoljavao da se su unose knjige,časopisi …, a ne "neko ili neki ", jer je opšte poznato da je bilo dosta donacija Muzeju uključujući i stvari pilota koje su donirale porodice.I " Šta se to zna žašto ?"
    Upravnik ili Direktor ? Šta od ta dva ? I ko je taj " stari galeb ".
    Lako je reći neko , da parafraziram Zorana Radmilovića " ti prešo ja pod kamionom ,neko me gurno nezna se ko "

  4. Zoran Petrović

    31/01/2013 at 1:57 PM

    Sam naslov Ništa nisam prodao iz muzeja. Ili možda Ništa nisam uspeo da prodam iz Muzeja ili Pokušao sam da prodam ali nisam uspo,ili U pokušaju prodaje kulturnog dobra sam uhvaćen. Kako vi kažete ISTINE RADI taj narodski rečeni popis kome je bio namenjen? Potencijalnim kupcima? Stvarno na koga ste mislili pod imenom STARI GALEB da li je to pseudonim ili konspirativno ime?

  5. Nina

    31/01/2013 at 6:17 PM

    Pazi ovo: "…. da sam ličnom žrtvom, spasao delove Štuke, neviđenim manevrom ih uneo u depo kod kontrolom načelnika gde su više godina stajali. Predsednik Uprvnog odbora je doneo odluku, da po potrebi službe, pređem da radim u Komandi RViPVO, a ja sam NA LIČNI ZAHTEV tražio prevremen penzionisanje. Toliko o prvoj ISTINI."

    EEEE….jos samo da nam je opisao posle NEVIDJENOGg manevra jos NEVEROVATNIJE zahvate odozgo, odozdo, sa strane dok je unosio delove u depo, da nam je malo plasticnije opisao nacelnika-kontrolora i visegodisnje STANJE delova Stuke i depoa (npr-relativnu vlaznost vazduha, temperaturu, prisustvo/odsustvo cestica u vazduhu, stanje delova-zardjali/dobro ocuvani/itd.), visinu prevremene penzije NA LIČNI ZAHTEV (evri/marke,franci, itd.)….prica bi bila potpuna i jos vise bi doprinela uveseljavanju citalaca. Lose i nezanimljivo pisete druze…..a ni gramatika, pravopis i izrazajno pisanje vam nisu jaca strana…..
    Doduse, kada se bolje razmisli, samo prezime asocira na grandomaniju-psihopatolosku pojavu koja se uspesno leci u jednoj ustanovi koja nosi ime naseg velikog lekara i pesnika, cije ime ostavljam obrazovanim civilima da izgovore posle procitanog teksta a vojnom kadru da se doseti/doobrazuje/izgugla ako treba.
    I ja reci "uf "kao i direktor. A i "haug" pride.

  6. Bokani

    21/02/2013 at 8:15 PM

    Danas je 21.02.2013. dan kada je, hvala Bogu, Grandic otisao u istoriju po pitanju radnog mesta u Muzeju!

  7. tamoneki

    23/02/2013 at 12:16 AM

    Sad je sve potaman. Cudi me jedino da nisu zajahali ranije, jos 2000, po sistemu "kriznih stabova" da opasu kobilu zvanu MJV. "Drz'te lopova!", na vuka povika, dok lisice… Drpalo se, sad ce da se nastavi.

    Sjajna prilika za slikanje po tv i novinama, za "novu ekipu". Avijaticari, bogamu!

    Aferim!

    • Zoran Petrović

      23/02/2013 at 9:23 AM

      Potpuno ste u pravu tamoneki samo što je Grandić, vodio Muzej kao konc logor. Prvo je ogradio žicom Muzej pozaključavao čak i protivpožarne izlaze, postavio rampe,propisao redovne zatvorske šetnje,špijunirao telefonske pozive ko koga zove. Kada ne daj bože kreneš kod nekoga službeno, odmah krene i legitimisanje a koliko čujem bilo je i pretresa posetilaca na ulazu. Lakše je bilo ući u Fort Noks nego do službenih prostorija Muzeja. Što se tiče drpanja, pa baš se Grandić vezuje za drpanja iz muzeja još dok je bio načelnik vojnog dela. Sada vojna policija istražuje njegova (ne) dela koja su bila zataškana njegovim penzionisanjem. Grandić je i postavljen da rasproda viškove iz Muzeja kako mi reče njegov bliski saradnik. Verovatno je na taj način hteo da reši probleme u Muzeju PRODAJOM eksponata. a kad sve rasproda nema ni problema Grandić je uhvaćen u nezakonitoj prodaji KULTURNOG DOBRA od te prodaje cela interesna grupa je trebala da se lepo omasti ali nije im uspelo. Nije tamoneki dršte lopova. Lopov je uhvaćen u pokušaju pljačke. A drpatori idu uz proširenu optužnicu zajedno sa Grandićem. Živi bili pa videli pa bez brige tamoneki nastavak sledi ali na sudu. Ovo nije kraj za Grandića i njegove ljude jer tek sad im kreće finale.
      Ljudima u Muzeju želim sve naj bolje i da im se više nikada ne ponovi Predrag Grandić sa njegovom interesnom grupom ili neko sličnih sposobnosti. Pokušajte da ga zaboravite on je nesreća vaše kuće. Bog neka vam pomogne i naka vas čuva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>