Sezona ruske pomoći

BEOGRAD – Posle više od godinu dana pauze u priči oko nabavke novih vojnih aviona i druge tehnike, u post-vanrednom periodu, stižu nove zvanične i nezvanične informacije da je ruski robni kredit za te namene ponovo aktuelan.

 

 
 
Ako je verovati internet pretraživaču, novi ministar odbrane Bratislav Gašić pre nevolje sa poplavama imao je dva značajnija pojavljivanja u medijima. Prvo je bila kontraverza oko treninga njegovog sina sa prvim timom fudbalskog kluba Crvena Zvezda dok je drugo bila prva izjava i prvi veći intervju na novom radnom mestu drugog civila Vojske Srbije – „Nema novca za nove MiG-ove“. Intervju je, ako se posmatra iz ugla prosečnog poreskog obveznika i kataklizmične ekonomske situacije (one pre poplava) bio iznenađujuće realan i trezven – ministar je konstatovao da redovnih sredstava u budžetu za nabavku novih aviona nema (takva nabavka nikada doduše ne bi ni išla iz budžeta namenjenog vojsci) i upotrebljena je pohvalno otrežnjujuća formulacija „imati u vidu stvarne mogućnosti države“.

Ovakva premijera novog ministra odbrane bila je dramatično drugačija od premijere njegovog, kako je Gašić sam izjavio uzora, Aleksandra Vučića. Sećamo se talasa „M2 samo što nije“ euforije, regionalnog centra za održavanje MiG-ova u „Momi“ i drugih planova nabavke u zemlji čiji je godišnji realni deficit budžeta toliko katastrofalan da kupovina i novo kreditno zaduživanje na nivou ovako projektovano skupih nabavki nikada zaista nije dolazilo u obzir. Osim prilikom potpisa atraktivnih fotografija sa raznih vojnih priredba ili dešavanja.

Dugo se zvanično, ni nezvanično, ništa novo nije čulo o mogućoj nabavci ViPVO tehnike (uključujući i PVO sisteme), Gašić je na početku svog mandata dao gorepomenutu „razumnu ocenu“, i onda su se dogodile poplave.
 

Rusi daju gas

 

 
Dok su Evropska Unija i Zapad prvo analizirali, zatim koordinirali, pa aktivirali mehanizme, pa krenuli sa transportom adekvatnih efektiva, prvi Rus je već plivao u rekama Obrenovca i spasavao ljude. Odgovor Rusa na tragediju koja je zadesila Srbiju bio je više nego brz, više nego adekvatan i lišen svih protokolarnih gluposti koje prate složene demokratske i kontrolisane sisteme.

Iljušini su doneli prvu neimprovizovanu i najpotrebniju robnu pomoć, koaksijalni rotori su krenuli sa vertikalnim transportom i taman kada se Srbija budila u novoj, još beznadežnijoj, ekonomskoj situaciji iz koje se realno neće izvući decenijama, dok ni dezinfekcija pogođenih područja nije počela, priča o ruskom robnom kreditu za nabavku vojne opreme postala je ponovo aktuelna.

1.429.000.000 dolara, izjavio je Gašić prilikom posete Moskvi, posle sastanka sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Na pitanje novinara da li se tu radi o „6 MiG-ova“, on je odgovorio potvrdno uz dodatak „svega onog ostalog što je u to (Vučićevo) vreme bilo dogovarano“. Na zadovoljstvo militantnih entuzijasta a na užas ministra finansija, Srbija je izgleda ponovo počela pregovore o „robi“ čija bi vrednost mogla da udvostruči već dovoljno apokaliptični deficit budžeta, potvrdio je Gašić još jednom juče na vojnoj svečanosti.

Tajming restarta pregovora o robnom kreditu više je nego zanimljiv. Praćen je do sada neviđenim političkim PR-om ruske strane (borba za emocije i orijentaciju kojoj ni jedna zapadna zemlja trenutno nije dorasla), u najtragičnije doba za Srbiju u njenoj novoj istoriji i u trenutku kada zemlja efektivno nikada nije bila siromašnija. Šest aviona i oprema mogu, ali vrlo verovatnije ne koštaju toliko i postavlja se pitanje šta se još nalazi u paketu?

Šta god da se nalazi, situacija u ViPVO je akutno tragična, ponovo će biti aktuelna dilema da li modernizovati MiG-21 ili verovati da Srbija sebi može priuštiti ovakav kredit. Jer koliko god da je „robni“, koliko god da je povoljan, predstavljaće realno zaduženje koje će neko nekada morati da plati. S druge strane zvanični narativ nove finansijske discipline (one pre poplava) isključuje dodatna zaduženja, ekonomija nam je u kolapsu a vojno-politički smo kao država i dalje u prilično šizofrenom odnosu između Rusije i Zapada. Sve da Rusija i mnogo jačim saveznicima poklanja ovako vrednu tehniku.

I dok je u prethodne dve nedelje reflektor usmeren na povike da vojsci nedostaju mnogo osnovnije stvari, dok antički Mi-8 nisu ni jednom otkazali kada su bili najpotrebniji, ostaje pitanje koliko ćemo još imati sreće i kada je vreme da nastupe mudri izbori? Situacija je takva da šta god izaberemo sigurno gubimo i da za to nikako nemamo para, ali ukoliko neko želi da ponovo uspostavi svoj uticaj, mogli bi to jeftino, tj. skupo i da naplatimo? A to zahteva ministra spoljnih poslova koji bar zna engleski. I ruski.