Sveto trojstvo zvano: „administrativno jednostavne, bezbedne i legalne operacije bespilotnim vazduhoplovima“ još uvek je, globalno gledano, retko gde aminovano od strane zainteresovanih regulatornih i bezbednosnih agencija.
Bilo da su u pitanju futurizmi na nivou vazdušnih kurirskih službi ili društveno korisne i inovativne primene, dronovi tek ove godine ulaze u okvire nadzirane, disciplinovane i svi se nadaju bezbedne upotrebe. Sjedinjene države i dalje eksperimentišu sa integracijom bespilotnih letelica u kontrolisani vazdušni prostor (mnogo komplikovanije nego što zvuči) dok ostatak sveta polako uvodi nove pravilnike koji su negde više a negde manje konzervativni.
Ni jedan element u jednačini vazduhoplova bez posade nije toliko stran regulatornim glavama koliko je mogućnost njihovih nenadziranih i tehnički upitnih varijacija na temu veliki.
Niko ne spori da će neadekvatna upotreba ovih letelica nekada i ugroziti bezbednost ljudi i objekata na zemlji ali će, ubeđen sam, u godinama koje dolaze, kontinuirana edukacija, proces osnovne registracije i tržišno izdvajanje tehničkih najkvalitetnijih (samim tim i bezbednijih) letelica doprineti da na ovaj šok prvih godina njihovog ulaska u regulativu i nadzor gledamo kao na dečije boleti.
…a onda tu je i Srbija.
Zbog čega jednostavno?
Kako smo izveštavali u avgustu, Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva draftovao je „Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima“ koji je samo nekoliko meseci posle sličnih inicijativa u Hrvatskoj i Crnoj Gori predstavljao osnov regulatorne rasprave zainteresovanih o najbrže rastućem tržištu letelica u zemlji.
Kada smo pričali sa najreprezentativnijim pravnim (a bogami i fizičkim) licem o upotrebi dronova u komercijalne svrhe, saznali smo da iz njegovog ugla predloženi Pravilnik nije toliko loš, da postoje određene proceduralne i tehničke nelogičnosti ali da predstavlja možda i najliberalniji početni dokument ove vrste u regionu.
Direktorat je potom nastavio sa anketiranjem i sastancima sa zainteresovanim predstavnicima ove industrije u povoju (kako su nam rekli uskoro bi mogli da formiraju i svoje udruženje) i stvari su se odvijale u dobrom pravcu.
Onda je na scenu stupila Vojska Srbije.
Naime, komercijalna upotreba dronova ne počiva samo na bezbednom letenju, vođenju registra i (vrlo jednostavnoj) sertifikaciji operatera dronova (da li ćemo ih terminološki nazivati pilotima ostaje da se vidi). Ove bitne stavke, koje su u nadležnosti DCV-a, samo su jedan segment državne kontrole nad operacijama ove vrste.
Pravna lica koja dronove koriste za snimanje TV spotova, reklama i filmova će pored jednostavnih DCV regulativa mnogo više problema imati sa MUP-om (dozvole za snimanje na određenoj lokaciji, više u domenu komunalnog reda) i sa Vojskom Srbije – čuvarom objekata i instalacija koji su vitalni za nacionalnu bezbednost.
Šalterisanje sa MUP-om i može biti jednostavno mada će interna edukacija čuvara zakona o ovoj „novoj“ kategoriji potencijalnih remetilaca reda i mira sigurno biti neophodna. Problem vojske je komplikovaniji – prema hladnoratovskom mentalitetu strategijskih razmera, Operativni centar sistema odbrane (nadležno telo) mora odobriti i naknadno pregledati svako snimanje teritorije Srbije iz vazduha. Svako.
Kako je u jučerašnjem prilogu emisije „Oko“ na RTS-u objasnio portparol vojske, akt po kojem ova institucija zahteva veliki broj FT1P papirologije star je 21 godinu.
Iako su neki delovi „modernizovani“ 2009. godine, ostaje na snazi da postoje objekti i instalacije čije je snimanje zabranjeno. U ovom trenutku vam na pamet sigurno pada „Google Earth“ i činjenica da je kompnija iz Amerike u višegodišnjem prekršaju pred srpskim zakonom, ali kako je portparol vojske pojasnio – Srbija je zvanično tražila da se neki objekti zamaskiraju na njihovim mapama.
Istini za volju, ko god je od Vojske Srbije tražio dozvolu za snimanje iz vazduha (a namere su mu časne) dobio ju je. I sam sam nekoliko puta bio u prilici da prođem kroz ovaj proces – vojska je uvek bila predusretljiva i ljubazna.
U praksi, kada je snimanje iz letelica sa ljudskom posadom reč, ne postoji razlog da vas odbiju. Međutim, sada kada su dronovi ušli u igru određene stavke će biti jako teško ako ne i nemoguće ispuniti. Sveukupan proces biće toliko nepotrebno opterećen administracijom da će podsećati na gotovu svaku sličnu interakciju sa državnim aparatom – sama pomisao na nju nagoni vas na povraćanje. Jednostavno, to je razlog zbog čega smo kao društvo ekonomski zaostali – preduzetnici su samim svojim postojanjem konstantno u prekršaju u odnosu na državu, insutitucije se više nego sporo prilagođavaju osnovnim tržišnim inovacijama i tako vrše očiglednu represiju nad najdinamičnijim ali i najmanjim sektorom ekonomnije.
DCV i MUP sve i da u potpunosti pojednostave svoje zahteve neće moći da pomognu pri trećoj prepreci. Vojska će teško prihvatiti reformu svoje uredbe staru 21 godinu. U njenu odbranu, inudstrija bespilotnih letelica evoluira neverovatnom brzinom. Da li je to opravdanje da višak državne administracije ne radi svoj posao? Nikako.
Ukoliko se pritisak zainteresovane stručne javnosti ne pojača, ako se pravni subjekti kroz formu udruženja ne nametnu kao edukatori ali i garant bezbednih i legalnih operacija i ako se ne započne sa mnogo aktivnijim lobiranjem u korist jedne od najprofitabilnijih grana srpskog vazduhoplovstva može doći do sporog i tihog čedomorstva.
Koji je vaš predlog, kako ovo izbeći?
gile
Sa jedne strane podrzavam sve rastuci segment bespilotnih letelica, iako ce i u sasvim regulisanom uredjenju opet biti nasih pametnih ilegalaca…
Medjutim, treba se staviti i u poziciju Vojske, koja je garant nase bezbednosti a koja sve teze prati izazove. Na primer, Hrvati traze lansere MLRS i rakete od 300km dometa, ali oni traze i izvidjanje terena NE-NATO drzava u okruzenju do dometa raketa, preferiraju bespilotnim letelicama ili MC-12/21, u cilju tacnog mapiranja terena ciljeva oko perspektivnih meta, od strane drzavnog ili privatnog operatera NATO drzava. Incidentno ili ne, jedine ne-NATO drzave u okruzenju Hrvatske su Srbija i BiH…
Kako se onda postaviti? Kakav model preuzeti?
Lako je kritikovati a ne nuditi resenje ili ne sagledavati situaciju iz drugog, cesto mnogo kompleksnijeg, ugla…
Слободан човек
На страни сам Војске Србије!
126LAE-Delta
Nazalost, sta god da uradili po ovom pitanju, ovo je nemoguce izbeci, jer nema nekog dobrog resenja za sve upletene strane. S jedne strane imamo potrebu za jedinstvenom promocijom nase zemlje, a sa druge imamo bezbednosne izazove. Osim toga, setite se prethodne godine i „onog“ incidenta…
Sesirdzija
jos taksi,jos dozvola jos papira jos sluzbenika jos para za vecito gladnu i ko tumor rastucu drzavnu administraciju. Nece se oni smiriti dok svi ne budu bili na drzavnim jaslama. Mi smo jedina drzava kojoj ne trebaju gradjani, vec samo drzavni sluzbenici.
Miloš
Jednostavno, zabraniti snimanje u okolini posebnih objekata i to u formi „obrnute piramide“ slično nečemu kao što je pod posebnom komandom oblast oko aerodroma.
A u svrhu poštovanja toga jednostavno instalirati ometače, pa koja bespilotna letelica dođe u zabranjenu zonu gubi vezu da operaterom a i GPS satelitom pa nek je opet šalje tamo
Sesirdzija
Nece oni to nikad da prihvate, zato sto cilj nije da se sprece letovi vec da se uzimaju pare. Ova drzava zivi od problema a ne od njihovog resavanja.