Intervju sa direktorom Jat Tehnike: U sledećoj godini optimizacija broja zaposlenih, novi hangar za farbanje aviona i nastavak priče sa Suhojem

Najveći srpski MRO centar imao je po svemu sudeći jednu od najaktivnih poslovnih godina do sada. Broj klijenata ostao je na zavidnom nivou, započet je proces izgradnje novog hangara koji će biti namenjen farbanju uskotrupnih aviona, započeti su pregovori sa egzotičnim ali obećavajućim partnerima.

Miroslav Musulin, direktor Jat Tehnike ekskluzivno za naš portal „premotava“ godinu na izmaku i najavljuje 2016. kao „godinu reformi“. Prekobrojnost zaposlenih čije veštine ne spadaju u „core business“ aktivnosti, rešavanje posledica gubitka Transaera kao klijenta i drugi izazovi sigurno će biti na vrhu agende menadžmenta kompanije. Musulin, između ostalog, za naš portal priča i o trenutnom statusu procesa privatizacije ali i glasinama o zainteresovanosti kompanije SR Technics za njihovo preuzimanje:

Kako bi rezimirali 2015. godinu iz ugla Jat Tehnike?

Godina iza nas je bila uspešna, kao što smo i najavljivali u istom periodu prošle godine. Ispunili smo 90 odsto najavljenih očekivanja, naravno preostalih 10 ostaje kao nešto što je bilo u domenu svetsko-ekonomskih potresa, zato se efikasnost svodi na skromnih 90 odsto ispunjenih očekivanja. Imali smo i trusan period, situacija sa Transaerom je svakako uzdrmala kompaniju.

Kako izgleda poslovni bilans i presek broja opsluženih klijenata za 2015. godinu?

Upravo se sumiraju rezultati. Bilans će biti pozitivan. Međutim, treba imati na umu da Jat Tehnika ima oko 1200 zaposlenih i redovnost u platama. Na plate zaposlenih odlazi velika svota (oko 70%). Ali sledeća godina je godina reformi u Jat Tehnici uključujući i revidiranje broja zaposlenih, jer kompanija mora da živi.

Sa kakvim planovima ulazite u 2016. godinu?

Planova ima, za početak smo postavili zavesu za farbanje unutar velikog hangara. Nastavlja se proces izgradnje novog hangara za farbanje uskotrupnih aviona.

Priča, kad su klijenti u pitanju, usmerena je ka daljim pregovorima sa Pegasusom, stigao nam je Tailwind, novi klijent sa dva probna aviona na radovima, a proširujemo i saradnju sa Swift Airom.

Kako se na kraju završila Transaero priča? Vidimo da je ta avio-kompanija najveći korisnig „parkinga“ ispred vaših hangara?

Prema našim informacijama Transaero je bankrotirao. Postojali su zaista razni pokušaji da nastavi da funkcioniše međutim ishod je takav kakav je. Što se tiče aviona koji su parkirani na našoj platformi radi se o avionima koji su u vlasništvu lesorskih kuća i njima predstoje radovi u okviru Jat Tehnike. Ipak, kada se osvrnemo na tu situaciju moram da napomenem da je Transaero bio velika kompanija sa preko 100 aviona i svakako je udarac za Jat Tehniku izgubiti takvog klijenta. Međutim nije ni prvi ni poslednji put, snalazimo se i pokušavamo da nadoknadimo gubitak jednog takvog klijenta.

Kako kompanija stoji kadrovski? Da li će biti optimizacije broja zaposlenih, kako napreduju obuke?

Nažalost optimizacija radnih mesta je nešto što je za nas kao kompaniju neophodno i to će sigurno biti deo naredne poslovne godine.

Nikome nije prijatno da se bavi ovom tematikom ali kada se postavi jasna slika, prava socijalna politika nije da ugrozimo stalno zaposlene već da većina koja je efikasna i preko potrebna za posao bude zadovoljna i ažurna za rad u svakom trenutku. Kada je školovanje u pitanju standardi to jest sertifikati po kojima poslujemo nam nalažu neprekidnu edukaciju zaposenih, to je neizostavni deo prakse u našoj kompaniji.

Hoće li biti zapošljavanja avio-mehaničara i avio-inženjera u 2016. godini?

U nekoliko navrata je napominjano da je bazna aktivnost Jat Tehnike održavanje aviona. Sve ostalo je neproduktivno. Produktivna sredina koju nose inženjeri i mehaničari, razvojem Jat Tehnike, ima konstantan manjak radne snage. Svakako će se ići u smeru zapošljavanja tog kadra kao i njihove profesionalne obuke. To sve povlači I investicije koje smo mi do sada vršili iz obrta kompanije.

Odnos države prema vama, šta se dešava sa privatizacijom?

Država za nas ima sluha. Primer za to je razvoj projekta farbare za koji je postojala velika skepsa kada je ideja prvobitno izneta. Ponosno mogu da kažem da su lokacijski uslovi ispunjeni, da nastavljamo proces planiranja pred izgradnju i u tome imamo podršku resornog ministarstva.

Kada je privatizacija u pitanju, mi još uvek nemamo privatizacionog savetnika, nismo u nadležnosti da se oglašavamo o toj temi.

Ima li novosti oko interesovanja Mubadale, SRT-a i Etihada za Jat Tehniku? Naš portal je prvi objavio vest pre dva meseca da će oni formirati centar za održavanje uskotrupnih aviona „negde u Istočnoj Evropi“?

I mi smo o tome informisani iz medija. SRT je i ranije obilazio kapacitete Jat Tehnike ali nije bilo jasnih smernica šta se od nas očekuje. Svaka investicija u Jat Tehniku je dobrodošla.

Ima li rezultata od razgovora sa Suhojem koji su bili pre nekoliko meseci?

To je bila jedna interesantna poseta. Suhoj je uradio mnogo u saradnji sa italijanskim partnerom na dizajnu a ostalo u njihovoj ingerenciji u čemu su sjajni. Potpisali smo protokol o saradnji, videćemo kako i kojim tokom će se odvijati taj proces.

Jat Tehnika je poslala svoju delegaciju nedavno u Iran, možete li nam reći nešto o toj poseti?

Kao što znate svi hrle u Iran, predstoji im ukidanje sankcija u januaru mesecu. Naša delegacija je bila proaktivna, razmenjena su mišljenja i ponude.

Iran Air ima prizemljenu flotu Boinga – ko će bolje i za optimalnije uslove da je ponovo podigne u vazduh nego Jat Tehnika? Ipak smo mi uradili isti posao i sa avionima Jat Airwaysa nakon sankcija. Iskustvo je nešto što nas čini drugačijim.

Kako gledate na regionalnu MRO scenu i kako komentarišete prodaju Adria Tehnike?

Ta scena nije izdefinisana, svi imaju i svoje prednosti i svoje nedostatke. Kada je prodaja bilo kog subjekta u pitanju uvek sam rad da gledam u svoje dvorište. Tako da ćemo i o poziciji Jat Tehnike u regionu moći da imamo jasnu sliku tek u predstojećoj godini u kojoj Vašim čitaocima želim sve najbolje.