Kada u nedelju 4. septembra u Srbiju, tačnije Niš, bude sletela nova avio-kompanija koja će obavljati redovan putnički saobraćaj ka našoj zemlji to svakako neće biti još jedan let, još jedna kompanija i još jedna inauguralna predstava (na koje smo se navikli u poslednje tri godine).
Da nije u pitanju „još jedna“ avio-kompanija jasno je kada kažemo Rajaner (Ryanair). U pitanju je, po više industrijskih parametara, najveća kompanija ove vrste u Evropi. Kada u nedelju prvi Boing 737-800 ovog low-cost prevoznika bude dodirnuo pistu aerodroma Niš, i tako započeo prvu veliku bitku avio-kompanija u Srbiji sa Vizerom (koji je za danas zakazao konferenciju za medije u Beogradu), biće to ostvarenje višegodišnjih planova. Planova u kojima je često najviše figurirao jedan čovek, rodom iz Beograda. Kapetan koji je među prvima iz Srbije otišao u tada malu i ni po čemu toliko izuzetnu avio-kompaniju u nastajanju.
Kapetan Vladimir Milićević započeo je svoju letačku karijeru kao pilot jedrilice 1979. godine u Trsteniku, od 1982-1984. bio je stipendista (kadet) JAT-a u Vršcu a potom i instruktor letenja. Među prvima je poleteo na tada novom čudu tehnike, Boingu 737-300, i nikada nije promenio tip aviona na kojem danas ima preko 19.000 sati. U Rajaneru je trenutno kapetan instruktor (sa instruktorskim naletom od preko 10.000 sati), jedan je od ključnih ljudi zbog kojih je ova avio-kompanija počela da leti za Srbiju i kao takvom pripašće mu čast da bude vođa vazduhoplova na prvom letu Berlin – Niš u nedelju.
Ekskluzivno za Tango Six, kapetan Milićević otkriva najzanimljivije segmente „projekta Srbija“ iz ugla Rajanera kao kompanije ali i one najzanimljivije delove iz pilotske perspektive.
Let u nedelju biće kulminacija višegodišnje aktivnosti čiji je Srbija bila fokus. Kako će sam let zapravo izgledati?
Biće kao i svaki drugi let. Nista posebno, sem što će doček biti organizovan na aerodromu Niš. Obično vodeni luk po ulasku na platformu, novinari, zvanice. Normalan turnaround od 25 minuta. Precizniju rutu trenutno ne znam, jer se ona planira 24 sata pre leta. Trajanje leta zavisi od rute. Ovako iz glave oko sat i trideset do sat i tri frtalja.
Kako je teklo planiranje za početak letenja na tržištu Srbije? Koji su sve koraci preduzimani iz ugla kompanije?
Prvo je planirana linija iz ugla istraživanja tržišta, zatim je rađena kalkulacija performansi aviona. Da bi nakon pregovora sa niškim aerodromom bila doneta komercijalna odluka.
Recimo, u pitanju je period efektivnog rada od šest meseci, normalno ne svakodnevno. Moja uloga je bila u planiranju kroz rad na performansama. Početkom ove godine pomogao sam u spajanju nadležnih iz Niša i moje kompanije. Lično sam, kao neko ko je iz Srbije, želeo da pomognem što sam više mogao.
Šta je „Konstantin Veliki“ morao da ispuni u tehničkom delu da bi dobio Rajaner?
Morali su da ispune zahteve oko standarda komercijalnog prihvata i otpreme, kao i bezbedonosnih uslova za letenje sa aerodroma. Po svim svetskim važećim pravilima i propisima. Što su u Nišu svetski profesionalno odradili. Sada su u stanju, što je i naš zahtev, da za 25 minuta urade turnaround. Efikasan prihvat i otprema putnika se podrazumevaju, oprema za opsluživanje aviona, ATC i drugo.
Koliko su ukupno trajali pokušaji da Rajaner dođe na tržište Srbije? Počelo je mnogo pre „čuda zvanog Niš“?
Traju skoro deset godina, s time da se u zadnjih šest inteziviralo, a u zadnjih skoro godinu privelo kraju. Skoro da sam od samog početka u toj priči. Rekao bih po svim osnovama da sam bio umešan u raznim trenucima. Teško mi je da izdvojim posebno neki detalj.
Kada se priča o Rajaneru uvek se pominju, laicima zapanjujuće, konkurenciji sigurno zastrašujuće cifre.
Budućnost je obećavajuća. Planirano je 560 aviona u floti do kraja 2022. Sada ih je oko 350. Ogroman rast. Ogromne mogućnosti. Ima posla i prilike za svakoga u kompaniji kao što je Rajan.
Kako je biti pilot u ovoj avio-kompaniji?
Lepo je biti pilot u Rajaneru. Veoma profesionalna sredina koja omogućava nesmetan rad i razvoj svakog pilota. Od početnika do veterana. Jednake mogućnosti se pružaju svakome.
Čitaju nas mladi piloti, neki trenutno bez posla, pri čemu neki maštaju i o Rajaneru. Kakva je perspektiva u kontekstu zapošljavanja pilota u Vašoj kompaniji, posebno iz ugla rođenih u Srbiji i regionu?
Računajte, 210 aviona puta deset pilota je 2100 novih pilota u narednih šest godina. Ne računajući prirodno zanavljanje pilotske celine. Rekao bih oko 3000 novih pilota. Uslov je EASA dozvola i EU pasoš, tako da nisu neke sjajne šanse za Srbe za sada, iskreno.
Da li će Vam u nedelju u kratkom finalu zadrhtati ruka? Koliko Vam znači taj let?
Znači puno. Najveći Low Cost prevozilac u Evropi i drugi u svetu. Moja rodna zemlja. Emocije su prisutne, ali ruka neće zadrhtati, niti će biti nervoze. Od preko 35 srpskih pilota koji su bili u kompaniji ja sam dobio tu čast da sletim prvi avion Rajanera u istoriji u Srbiju. To se samo jednom u životu dešava. Ostaće mi u sećanju zauvek.
Radoslav Bubanj
Bravo,kapetane Miličeviću,
Vašim profesionalnim i ljudskim primerom ste pokazali
svu vrednost ljudskog bića.
NEĆE SAMO VAMA TRAJATI SEĆANJA…
Hvala Vam na istrajnosti i rezultatima…
S posebnim poštovanjem,
prof.dr Radoslav Bubanj
Vladimir
Hvala Profesore!
Ljubomir Radosavić
Pozdrav za Vladimira od Ljube iz „Drapšina “ i
pre toga iz Trstenika.
Ljubomir Radosavić , dipl.maš. inž.
Vladimir
Hvala Ljubo, sećam se. Svega.
Ljubomir Radosavić
Drago mi je da nismo zaboravili te davne i
lepe školske dane . Još jednom pozdrav i evo
moje „e- adrese“, pa ako si u prilici javi se.
radosavic@beogrid.net