Džejms Hogan više neće biti predsednik i generalni direktor Etihad ejviejšn grupe (Etihad Aviation Group). Tu poziciju Hogan će napustiti u drugoj polovini 2017. godine, saopštio je jutros Etihad.
– Veoma sam ponosan na ono što smo Upravni odbor i mojih 26.000 kolega zajedno izgradili u Etihadu, kao i na doprinos koji smo dali UAE i razvoju Abu Dabija. Proteklih deset godina dalo je neverovatne rezultate, ali to predstavlja samo prvo poglavlje u priči o Etihadu. – izjavio je Džejms Hogan.
Navodi se da će Hogan sa ove pozicije preći u neimenovanu investicionu kompaniju, a da će zajedno sa njim to isto učiniti Džejms Rigni koji je u Etihadu bio finansijski direktor. Saopšteno je da kompanija (tek) sada počinje da traži ljude koji će doći na ove dve pozicije i tako zameniti Hogana i Rignija.
Predsednik Upravnog odbora Etihad ejviejšn grupe, Mohamed Mubarak Fadhel Al Mazrouei, naveo je da su svi zahvalni Hoganu i podsetio da je u prethodnih deset godina uspeo da obezbedi rast kompanije sa 22 aviona u floti do današnjih 120. Osvrnuo se i na partnerstva Etihad ervejza (Etihad Airways) navodeći da se kroz ovaj vid saradnje svake godine opsluži 120 miliona putnika.
Iz kompanije podsećaju i na poslovne dogovore koji su napravljeni krajem 2016. – formiranje nove kompanije sa TUI AG, dogovor o saradnji Er Berlina (Air Berlin) i Lufthanze (Lufthansa) i navode da će učestvovati i u sledećoj fazi restruktuiranja Alitalije.
Podsetimo, prethodnih nedelja u više navrata domaći i svetski mediji pisali su o problemima u poslovanju Etihada, otpuštanjima, a spekulisalo se kako o odlasku Džejmsa Hogana, tako i o mogućem izlsaku Etihada iz suvlasništva nad Er Srbijom što je kompanija demantovala.
Er Srbija
Deo saopštenja indirektno se odnosi i na srpsku nacionalnu avio-kompaniju.
Al Mazrouei se osvrnuo i na Etihadove investicije u druge prevoznike:
– Upravni odbor kompanije će nastaviti tekuću analizu poslovanja širom cele grupe. Moramo osigurati da je naša avio-kompanija adekvatne veličine i oblika. Moramo poboljšati produktivnost i prihode. Moramo nastaviti sa našim investicijama i prilagoditi partnerstva sa drugim avio-kompanijama u okviru ove strategije. –
Etihad grupa dobila je još jedan poslovni entitet ovog meseca – Etihad Airport Services, hendlera kojeg vodi Chris Youlten.
![[EKSKLUZIVNO] Veliki aero-miting u Vršcu 22. septembra: Učešće RV i PVO, Policije, domaće i inostrane generalne avijacije](https://media.tangosix.rs/2024/09/Screenshot-2024-09-02-at-11.00.33-262x130.png)
Alen Šćuric Purger
Eto, obistinilo se. Nije iznenađenje što je Hogan otišao, prejaki mediji su to naglašavali. A oni ne iznose stvari za koje nisu sigurni.
No, ono što se obistinilo jest ono što sam napisao u članku:
Hoće li Etihad preživjeti i da li ostaje u Air Serbiji?
http://tangosix.rs/2017/10/01/hoce-li-etihad-preziveti-da-li-ostaje-u-er-srbiji/
„Etihad je u krizi, ali još uvijek je daleko od bankrota. Jednostavno kompanija na vrijeme poduzima poteze da se ne dovede u bezizlaznu situaciju. Dakle scenarij „smak svijeta“ nije na djelu (…) Još važnije, Etihad je zadovoljan Air Serbijom jer ona mu donosi novac. Financijska podrška srpskih vlasti projektu Air Serbije nije zanemariva, a istu Etihad nema u ostale 3 kompanije zbog propisa Europske unije, čime njihove vlade i da hoće ne bi mogle sudjelovati u subvencioniranju kompanija. (…) Mislim da je Air Serbia posljednja koje će se Etihad odreći. Naravno, ovo predumijeva dalju pomoć Srbije. No, da će Etihad bitno izmijeniti svoj odnos prema poslovnom modelu, da će manje „davati“ a više tražiti to je jasno. I tu sve ostaje na Republici Srbiji. Ako je ona spremna dalje financirati Air Serbiu stvari će se kretati dalje, ako neće, onda predstoje problemi slični onima u Darwinu, Air Berlinu i Alitaliji. U kom obujmu? To ovisi u prvom redu o državi Srbiji.
Beograd
U Air Serbia je potpuno drugojačija situacija od AB i AZ. Ne sumnjam i da su ovogodišnji letovi za SAD doneli veliku korist. Trebalo bi da se Air Serbia oglasi da utiša špekulacije.
Alen Šćuric Purger
Naravno da je potpuno drugačija situacija. I to i piše. Air Serbija je zadnja koje bi se Etihad „odrekao“. U tekstu upravo ističe činjenicu da Etihad profitira od Air Serbije i da mu ona donosi novac. Tu ništa nije sporno.
Ali da će Etihad izmjeniti svoju logiku, i tražiti bitno više od onih sa kojima će nastaviti raditi (a to je vrlo vjerojatno Air Serbija), to je sigurno. I to i sami izjavljuju, što možete pročitati i u ovom tekstu:
„Upravni odbor kompanije će nastaviti tekuću analizu poslovanja širom cele grupe. Moramo osigurati da je naša avio-kompanija adekvatne veličine i oblika. Moramo poboljšati produktivnost i prihode. Moramo nastaviti sa našim investicijama i prilagoditi partnerstva sa drugim avio-kompanijama u okviru ove strategije“
Dekle
– analizirat će poslovenje (znači nisu zadovoljni sa postojećim)
– prilagođavanje (mijenjanje) strategije
– mijenjanje veličine i oblika kompanija (već su totalno raskasapili Darwin, smanjili Air Berlin na pola, smanuju Alitaliju)
– poboljšavanje prihoda i produktvnosti“
Sve rečeno!
ČikaDrpko
Boom and bust, tipično za Hogana i njegovo dosadašnje činodejstvovanje. Sa Etihadom je učinio isto kao i sa Ansett Australia.
Biće veselja sa Air Serbia, vidim ja.
Branimir
Poštovani Alene,
upravo pročitao vaš tekst od 10.1. Odlično predviđanje razvoja događaja. Logično je da će i pritisak EU rasti obzirom na usklađivanje propisa R.Srbije sa propisima EU u oblasti državne pomoći. Mislim da će takođe prvi snažniji udarac predstavljati i početak otplate novih airbus neo aviona. Očekujem i pad chartera AVIOLET-a obzirom na pad potražnje za do sada atraktivnim turističkim destinacijama (Turska, Egipat, a moguće i Grčka zbog rasta cena).
Alen Šćuric Purger
Hvala na pohvalama.
Otplate (ili skup leasing) A320neo će svakako biti velik izazov. To je jako mnogo novaca.
Ne mislim da će Aviolet jako stradati. Prije ili kasnije stanje u Turskoj će se stabilizirati. Do tada će turisti nalaziti druge destinacije. Pa ako to nije Turska ići će u Španjolsku, Grčku, Cipar, Maltu, Hrvatsku, Crnu Goru. A svagdje tamo može letjeti i Aviolet na ekskluzivnoj charter liniji ili paralelno sa redovnom linijom Air Serbie.
Export
Predvidjanje kojih stvari? Odlazak Hogana je najavljen jos pre godinu dana kada je i sam nagovestio da je njegova buducnost u Etihadu neizvesna i da postoji mogucnost da ce napusti CEO poziciju.
Petar Čelik
alene, etihadu airserbia ne donosi novac. pogotovo ne preko subvencija i ne znam zašto tu grešku ponavljate? iz intervijua siniše malog T6 je jasno da je investicija vlade takva da airserbia praktično ne plaća aerodromske takse, što dalje kreira profit od svega par miliona €, a dividende se do sada nisu niti jednom delile da bi etihad mogao imati ikakve, pa i tako male prihode.
drugu grešku koju pravite je da tako zapravo tvrdite da građani srbije finansiraju etihad, nešto od čega bi se svakom u vladi, airserbia, pa i etihadu digla kosa na glavi.
Alen Šćuric Purger
Naravno da donosi:
1. Profit = isplata dividende = dio dividende ide Etihadu (ako do sada nisu iplačivane dividende, ne znači da neće u budućnosti)
2. No, u tekstu piše da je dividenda zanemariva. Glavni benefiti za Etihad su prihodi od
– školovanja
– lizinga
– managementa
– prodaje preko Etihadovih sustava
– ureda koji su premješteni iz Beograda u Abu Dhabi
– feedinga
3. Svega toga ne bi bilo bez višemilijunskih subvencija koje se, eto, nastavljaju i u 2017.
O indirektnom financiranju Etihada ne možemo raspravljati ovako kroz par rečenica, to je potpuno zasebna, ogromna tema koja iziskuje vrlo široku analizu. Ali nema tog predatora (a Etihad to svakako jest) koji ulazi u investicije bez da ju ne vrača na direktan ili indirektan način. Bilo koji benefit koji se direktno ili indirektno plača iz proračuna znači da se taj koji ima benefit financira iz proračuna. Da se ne zavaravamo, i Lufthansa se na isti način financira iz proračuna Hrvatske.
Pa ako je do sada investicija u Air Serbiju bila 157 milijuna EUR od strane Srbije (ovdje ne računam na otpisane dugove Jata), onda svakako dio tog novca jest indirektno išao Etihadu za usluge koje pruža Air Serbiji.
O dizanju kose na glavi ne bih. Prije dizanja kose na glavi oni kojima bi se digla moraju prvo procijeniti benefite koje bilo koja investicija donosi. Zasigurno se 2.000 zaposlenika Srbije + djelatnicima na aerodromu + ugostitelji i hotelijerima + svim djelatnostima koje opslužuju Air Serbiju (gorivo, catering, održavanje…) ne diže kosa na glavi nego na to gledaju blagonaklono.
J.
Ako sam dobro razumeo taj intervju, to sa aerodromskim taksama je završeno. Srbija je ispunila obaveze i beogradski aerodrom sada naplaćuje takse Air Serbiji. To sa neplaćanjem aerodromskih taksi je bilo interno prebijanje računa u Vladi Srbije, pa je umesto da uzme novac od aerodroma (na šta je kao vlasnik imala pravo) i uplati novac u Air Serbia – ona izvodila tu knjigovodstvenu akrobatiku.
Nije mi poznato da Air Serbia ima bilo kakve subvencije od Republike Srbije u 2017. Ako neko ima drugačije informacije, voleo bih da ih vidim.
Alen Šćuric Purger
Air Serbia će 2017 dobiti novac direktno iz budžeta i to po dvije osnove. Jednostavno otvorite budžet Srbije za 2017. i pogledate.
Ј.
Хвала Алене!
Alen Šćuric Purger
Molim i drugi put.
gorkov
Opet napisano dosta netačnosti, a bilo je dovoljno samo malo detaljnije pročitati Zakon o budžetu R.Srbije za 2017 godinu i Transakcioni ugovor za Air Serbiju.
1. Neće Air Serbija dobijati novac po „DVE“ osnove iz budžeta. Transakcionim ugovorom iz 2013. je predviđeno da R. Srbija preuzme sva komercijalna i kreditna zaduženje JAT Airwaysa kao preduslov ulaska Etihad Airways-a u vlasničku strukuru tj. preduslov je bila tabula rasa-čista kompanija koja počinje od 0. Recimo R.Srbija je preuzela sve obaveze i dugove nastale na osnovu Airbas kupovine iz 1998. godine. Ako Airbusu nadođe da traži ispunjenje ugovornih obaveza sve troškove snosiće R.S.
2. Prva stavka u budžetu se odnosi na dugove JAT Airways po osnovu KREDITA. To je postao javni dug Srbije još 2013. godine. ali s obzirom da se krediti vraćaju u više rata onda su obaveze R.Srbije takve i takve i ove godine. Znači, po tom osnovu niti jedan cent neće biti dat Air Serbiji (od 2013. je R.Srbija dužnik te tako i direktno plaća rate kredita bankama). Jednostavno R.Srbija plaća rate kredita koje je preuzela 2013. godine kao preduslov ulaska Etihada u strukturu Air Serbije. Pri tome to nije subvencija poslovanja Air Serbije, to je samo servisiranje dugova nastalih pre Air Serbije. Da R.Srbija nije preuzela te dugove ne bi ni bilo Air Serbije. Doduše, jednostavnije rečeno država je te dugove preuzela odmah kad su ti krediti i dati, uglavnom tokom 2012. godine jer je, mislim, za svaki dala državnu garanciju.
3. Druga budžetska stavka jeste spornija iz nekoliko razloga: (1) stavka budžeta je „subvencije privatnim preduzećima“, a Air Srbija nije privatno, već preduzeće u većinskom državnom vlasništvu; (2) piše da su obaveze nastale Transakcionim ugovorom, ali se ne navode tačno koje obaveze. Međutim, Transakcioni ugovor nešto detaljnje, ali opet dosta grubo definiše finansijske obaveze Srbije. Po rasporedu predviđenim ugovorom posle 2016. nema subvencija u obliku granta. Verovatno se odnosi na neke stare obaveze JAT-a, ali ko zna.
4. Država je najveći i većinski vlasnik (principal shareholder) Air Serbije i kao većinski vlasnik je zainteresovana za maksimizciju profita kompanije jer samim tim maksimizuje i svoj profit (o indirektnim benefitima da ne govorim). Znači NIJE ISTO kada R. Hrvatska finansira poslovanje Lufthanse jer nije u njenoj vlasničkoj strukturi i, pored indirektnih, NEMA direktnih koristi jer ne učestvuje u rasporedu profita Lufthanse i kada većinski vlasnik kompanije učestvuje u finansiranju kompanije. Znači OK je kad Etihad učestvuje u finansiranju, a nije OK kad to učini drugi vlasnik. Apsolutno je normalna praksa da shareholderi učestvuju u finansiranju kompanije. Štavise, ako je to finansiranje u obliku shareholder loan onda će da profitiraju iz finansiranja kompanije po 2 osnova: kamata i anticipirano povećanje profita. Uzmite samo da umesto R.Srbija stoji ime nekog investicionog fonda kao većinskog vlasnika i sve šti važi za takvog vlasnika važi i za R.S.
gorkov
Da dodam, naravno sve ovo gore u skladu sa pravilima zaštite konkurencije i pravilima o državnoj pomoći.
Miki
Gorkov, dug koji preuzima Srbija po ovom budžetu je onaj koji je Etihad napravio u zadnje dve godine. Za koji je garantovala Srbija. To sad vrača Srbija. Nisu sto stari dugovi, to je odavno zatvoreno. Neće to da se zatvara idućih 10 godina.
Ova druga stavka jest finansiranje kompanija i tu se taksativno nabrajaju koje, pa je među njima i Air Serbia. Koliko od tih silnih miliona nije vidljivo, ali da će da se finansira hoće.
Što se tiće finansija. Etihad je do sada uplatio 40 miliona i 60 kredita koji će morat da se vrati ako ode iz Air Serbie. A Srbija je do sada finansirala 157 miliona. Nije baš 51:49. Lepo je kad braniš Air Serbiu ali protiv brojki se ne može.
gorkov
@ Miki..
1. Pogledaj Zakon o budžetu za 2017. godine. Taksativno je navedeno koji su to krediti u pitanju. Zatim pogledaj Zakon o preuzimanju obaveza Air Serbije prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba, i pretvaranje tih obaveza u javni dug Srbije iz decembra 2014. I zatim pogledaj Izveštaj o poslovanju Air Serbije za 2015. Treba ti 10 minuta za sve pa ćeš videti da R.S. nije preuzela nikakve kreditne obaveze iz vremena Air Serbije već se radi o dugovima JAT-a koji bi ovako ili onako bili državni.
2. Kao što verovatno znaš, kad god država da garanciju za kredit donese i Zakon o predmetnoj garanciji. Jednostavnom pretragom zakona videćeš koji su garancije date Air Serbiji od 2014, i da li su uopšte date. U godišnjem izveštaju kompanije za 2015. naći ćeš da je A.S. uzela 2015. godine kredit na 5 godina u iznosu od 55 miliona USD od strane banke. To je zaduženje iz perioda A.S. i za njega država nije dala nikakvu garanciju npr.
3. Srbija jeste preuzela dugove i investirala dosta preko 157 miliona, ali ti dugovi i obaveze su bile državne i pre Air Serbije i šta je onda bila investiciona alternativa? Ne ući u posao sa Etihadom i nastaviti da duguješ 157 miliona ili ući u posao i dalje dugovati 157 miliona, ali imati kompaniju koja radi? Sve da je JAT Airways jednog dana samo nestao, svi ti dugovi bi bili na grbači države svakako, sa ili bez Etihada.
4. Naprotiv, ja svašta imam da zamerim Air Serbiji, državi i Etihadu i to će u budućnosti izaći na površinu, ali to nije poenta ničega što sam napisao. Poenta jeste bilo moje reagovanje na netačnu tvrdnju da će Air Serbiji teći pare iz bužeta po dva osnova. Neće.
Miki
Gorkov, po drugoj osnovi (koja nije kredit) daje se novac i Air Serbiji. To piše u budžetu. Dakla pare se daju kompanijama koje su navedene i Air Serbiji. To ne možeš da osporavaš.
A ova investicija od 157 miliona se ne odnosi na dugove od pre, tj. iz vremena Jata i koji novac je preko 300 miliona sveukupno. To se odnosi na subvencije koje su date 2014, 2015, 2016 i početna investicija 2013. Na taj novac treba dodati preuzete dugove, otpremnine i obveze iz vremena Jata, kao i onaj fantomski gubitak 2013. koji je bio nekoliko puta veći nego godinama pre toga.
gorkov
@ Miki
1. Napredujemo. Prvo si napisao da su pitanju neka nova kreditna zaduženja, za koje je garantovala država i da su stari krediti završeni kad ispade da su ipak svi krediti iz JAT-ove ere.
2. Napredujemo i po drugom osnovu jer neče Air Serbiji teći novać direktno iz budžeta po DVA osnova ipak izgleda. O ovom drugom osnovu sam i sam napisao da je sporan, ali ne mora ni da bude ako je u pitanju akcionarkki zajam.
3. Imao bih štošta napisati o problemu državne pomoći Air Serbiji, koji zaista postoji – pre svega u njenoj transparentnosti, ali sam samo reagovao na amaterske tvrdnje o budžetu i rashodima.
4. Za uvećanje dugova JAT-a 2013. zapitaj se zašto su svi revizori davali uzdržano mišljenje o fin. izveštajima JAT-a sve do 2014 godine. Kreativno računovodstvo na delu, samo ne po pitanju veštačkog uvećanja gubitaka, već po višegodišnjem pokušaju da se oni prikriju. Pa kad je došlo vreme da raščistve stvari oda se pojaviše mnogobrojni „closet skeletons“.
Vladimir
To što nešto „nije poznato“ ne znači da ne postoji.
Divim se Alenu koji objašnjava svima koji nešto pitaju, a mrdnuli malim prstom nisu da sami sakupe podatke, urade analizu ili izvuku zaključak. Zaludan posao Alene, ali svako od nas ima svoj Sizifov trenutak.
Alen Šćuric Purger
Hahahahaha… stoji stoji. Prije bi ja rekao mazohistički poriv… ali neka… bolje zvuči Sizifov trenutak.
Petar Čelik
dosta para oči koliko se alenove krive analize uzimaju ozbiljno.
eventualno mogu biti interesantne ako si van industrije. za svakoga ko radi ili je radio unutar industrije, ovo je ipak na nekom nivou entuzijaste. mislim da čak i sebi pravite protiv-uslugu uzimajući previše za ozbiljno ono što on napiše.
takođe, problem autora je i što traži validaciju svoje ličnosti, najčešće u comments sekciji.