Komercijalne operacije „letećim taksijem“ u Srbiji sada i regulatorno definisane: Direktorat civilnog vazduhoplovstva objavio pravila za eVTOL letelice

Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) ažurirao je 17. januara Pravilnik o uslovima za obavljanje vazdušnog saobraćaja sa novom regulativom kojom se u Srbiji po prvi put propisuje upotreba popularnih (i pogrešno nazvanih) „letećih taksija“.

Novi koncept komercijalnog vazdušnog saobraćaja koji je na engleskom govornom području definisan kao „urban air mobility“ (UAM) u novoj verziji srpskog pravilnika nazvan je „inovativna vazdušna mobilnost – od „innovative air mobility““ (IAM), dok su eVTOL letelice nazvane „vazduhoplovi sposobni za vertikalno poletanje i sletanje“ i data im je skraćenica VCA. Ovaj naziv preuzet je iz engleske terminologije i znači „Vertical take‑off and landing (VTOL) Capable Aircraft“. Pravno dosadnije – svaki objekat, teži od vazduha, koji je sposoban za održiv let, sa ključnom sposobnošću vertikalnog poletanja i sletanja, uz pomoć minimalno dve pogonske grupe i koji, najbitnije – nije avion niti helikopter.

Srbija je tako jedna od retkih zemalja u regionu koja je usvojila novi regulatorni okvir nakon inicijative njenog predsednika od pre 10 meseci da se novi koncept vazdušnog saobraćaja prvi put prikaže na EXPO 2027 događaju.

Kako je Tango Six do sada izveštavao, pored Erbasa, kineske kompanije eHang i par slabijih igrača u eVTOL prostoru, američki Arčer najavljen je kao OEM od kojeg će Srbija kupiti, kako je Vučić izjavio pre mesec dana – tri letelice.

Nakon što je od strane francuskih konsultanata brifovan o UAM konceptima, Vučić je naložio državnom aparatu da se za IAM spremi jedino bitno pogonsko gorivo u vazduhoplovstvu – papiri.

Pored toga što gotovo ni jedan od nabrojanih eVTOL OEM-ova i dalje nije sertifikovao svoje letelice u nekom iole relevantnom vazduhoplovno-regulatornom okruženju (čitaj: FAA i EASA), DCV je dobio priliku da se pridruži globalnim pionirima vazduhoplovne industrije u svojoj 21. godini postojanja.

Novi pravilnik će početi da se primenjuje već od 1. maja ove godine, sa određenim prelaznim periodima za pojedine odredbe.

Osnovne odredbe i definicije

Nova verzija pravilnika definiše IAM aktivnosti kao „svaku aktivnost koja se obavlja vazduhoplovima sposobnim za vertikalno poletanje i sletanje (VTOL) u gusto naseljenim područjima i područjima koja nisu gusto naseljena“. Pri tome se VCA definiše kao „vazduhoplov s pogonom, teži od vazduha, koji nije avion ili rotokopter i koji ima sposobnost da izvrši vertikalno poletanje i sletanje pomoću jedinica za uzgon i potisak koje služe da obezbede uzgon tokom poletanja i sletanja“.

Distinkcija u odnosu na dronove napravljena je u novoj verziji pravilnika oznakom MVCA (Manned vTOL Capable Aircraft) koja zapravo definiše VCA sa posadom, odnosno letelice kojima upravlja najmanje jedan pilot koji se nalazi u njihovom kokpitu.

Jedan od ključnih aspekata ažuriranog pravilnika je uvođenje sistema sertifikacije operatera koji će obavljati IAM aktivnosti. Operater mora da poseduje sertifikat vazduhoplovnog operatera (AOC) koji izdaje DCV. Za dobijanje AOC-a, operater mora da dokaže da je usaglašen sa svim osnovnim zahtevima iz relevantnih aneksa pravilnika, da svi vazduhoplovi koje koristi imaju potvrdu o plovidbenosti, kao i da su njegova organizacija i rukovodstvo primereni i pravilno određeni za obim i područje delatnosti.

Operativne specifikacije, koje su standardne i za „konvencionalni“ AOC,  koje se izdaju uz IAM AOC definišu tačne tipove operacija koje operater može da obavlja, uključujući prevoz putnika i/ili robe, područja letenja, posebna ograničenja, posebna odobrenja poput prevoza opasnog tereta i ono najinteresantnije – HEMS. Koji je u ovom slučaju, budući da se ne radi o helikopterima, označen kao VEMS.

VEMS let se prema novom pravilniku definiše kao let koji se obavlja u situaciji kad je neposredan i brz transport od suštinskog značaja. Takav let može imati svrhu olakšavanja pružanja hitne medicinske pomoći prevozom medicinskog osoblja, medicinskog materijala ili bolesnih i povređenih lica, ili (ono što zapravo najviše regulatorno definiše HEMS) obavljanja leta u slučaju kada se lice suočava sa neminovnim ili očekivanim zdravstvenim rizikom.

Za obavljanje VEMS aktivnosti operater mora da poseduje posebno odobrenje i da ispuni dodatne zahteve. U pogledu opreme i infrastrukture, posebna medicinska oprema mora biti odobrena i sertifikovana, VCA mora biti opremljen uređajima za navigaciju i praćenje, mora postojati sistem za komunikaciju sa zemaljskim službama, a VEMS operativna baza mora imati odgovarajuće objekte i opremu. Što se tiče osoblja, propisana je posebna obuka za posadu koja obavlja VEMS letove, definisani su zahtevi za tehničko osoblje u sastavu posade, a obavezno je i informisanje medicinskog osoblja i drugih lica.

Primena VCA letelica za EMS biće posebno interesantna, budući da je konvencionalni HEMS cenovno i operativno prohibitivna aktivnost (koja u zemljama naše veličine jedino može biti finansirana na državnom nivou). Da li će eVTOL koncepti doneti preko potrebno pojeftinjenje, bar u delu vazduhoplovnog hardvera, ostaje da se vidi.

Infrastruktura i „operativna mesta“

Pravilnik uvodi pojam „vertiporta“ koji se definiše kao „kopnena ili vodena površina ili struktura koja se koristi ili se namerava koristiti za sletanje, poletanje i kretanje VCA“. Operater može da koristi odgovarajuće vertiporte koji moraju da budu kompatibilni sa dimenzijama i težinom VCA, da imaju kompatibilne prilazne i odlazne putanje, da budu opremljeni spasilačko-vatrogasnim službama i da budu dostupni.

Pored vertiporta, operater može da koristi i lokacije za preusmeravanje koje moraju da imaju karakteristike kompatibilne sa VCA, da budu dostupne u okviru sertifikovanih minimalnih performansi, da imaju odgovarajući nivo zaštite i da budu prethodno proverene.

Operativni zahtevi i ograničenja

Pravilnik sada detaljno definiše operativne zahteve i ograničenja za IAM aktivnosti. Kada je reč o posadi i osoblju, minimalni sastav posade mora da odgovara sastavu navedenom u operativnom priručniku. Pilot mora da ima odgovarajuće dozvole i ovlašćenja koje izdaje DCV. Propisana je obavezna obuka i provera letačke i tehničke posade, kao i zahtevi za radno vreme, odmor i slobodne dane članova posade.

U pogledu performansi i operativnih ograničenja, letovi se mogu obavljati samo danju i po pravilima vizuelnog letenja (VFR). Propisane su minimalne vrednosti vidljivosti i udaljenosti od oblaka, definisani su zahtevi za performanse pri poletanju, sletanju i na ruti, kao i ograničenja mase i položaja težišta vazduhoplova.

Sistem upravljanja bezbednošću, oprema i kontrola

Stavlja se poseban naglasak na bezbednost operacija i zahteva od operatera da uspostavi sistem upravljanja bezbednošću koji obuhvata analizu i procenu rizika, mere za ublažavanje rizika, procedure za vanredne situacije i sistem izveštavanja o događajima.

Operater mora da održava nadzor nad kontinuiranom plovidbenošću vazduhoplova, obukom i proverom osoblja, operativnim procedurama i sistemom za praćenje vazduhoplova. Takođe, mora da vodi evidenciju o letovima i operacijama, obuci i proverama osoblja, tehničkom održavanju i vanrednim događajima.

Nova verzija pravilnika definiše detaljne tehničke zahteve za VCA koji se koriste u IAM aktivnostima. U pogledu obavezne opreme, vazduhoplov mora imati sisteme za navigaciju i komunikaciju, uređaje za merenje visine i položaja, opremu za praćenje leta, sisteme za upozoravanje i opremu za slučaj opasnosti.

Kada je reč o sistemima i performansama, definisani su zahtevi za pogonski sistem, sisteme za upravljanje energijom/gorivom, performanse u različitim fazama leta i sisteme za stabilizaciju i kontrolu.

DCV će vršiti kontinuirani nadzor nad operaterima kroz redovne provere koje uključuju pregled dokumentacije, inspekcije na zemlji, provere u letu i nadzor nad obukom. Pored toga, sprovodiće i vanredne provere nakon značajnih promena, u slučaju incidenata ili na osnovu analize rizika.