Sedim kod kuće, već danima, i čekam da se Evropa pospe pepelom. Leti se po malo, ali i to, ne redovno. Čas se otvori, čas zatvori vazdušni prostor iznad neke zemlje Evrope. No, oni kažu da smo u 21 veku!
Čini mi se da nam je trebala jedna ovakva nepogoda da shvatimo koliko još uvek zavisimo od Majke Prirode. Sva tehnologija, svo busanje u prsa, ne vredi ni po lule duvana. Sedi i čekaj da se pepeo raziđe. A kad će to da bude? Bog sveti zna!
Pepeo podjednako smeta i trećoj i četvrtoj i ko zna kojoj generaciji avio motora. Stakla na prozorima pilotskih kabina i dan danas ne trpe pepeo. U Evropi u ovom trenutku ne postoji iko ko može da napiše suvislu i iole tačnu analizu problema i da izvede jasnu procenu rizika.
A do pre neku nedelju su nas plašili da se planeta zagreva, da nam preti kataklizma zbog CO2. Kad ima šta da vidimo!
Dobri stari vulkan je celu Evropu bacio na kolena!
Ne daj se Majko Prirodo. Ovi dunsteri imaju još puno da uče da bi mogli da ti doakaju.
