Kada porastem biću Richard Branson

Richard Charles Nicholas Branson nije tipičan primer poslovnog čoveka koji je uspeo u svetskim razmerama. Svi znamo priču o Bill Gatesu i Microsoftu, Michael Dellu i Dell, Inc., Steve Jobsu i Appleu, ali za razliku od američkih inovatora u njihovim industrijama, iako iste generanicije, Richard Branson ima ono što Amerikanci i Englezi nazivaju “the egde”.

Sa 16 godina, Richard Branson pokreće svoj prvi posao – časopis Student. Međutim, ’70. godine prošlog veka biće upamćene i kao početak stvaranje imperije koju danas poseduje – Virgin Group.

1970. je godina u kojoj osniva kompaniju za dostavu muzičkih ploča, dok sledeće godine na Oxford Streetu otvara svoju prvu prodavnicu istih. Virgin Record Studio počinje da radi 1972. godine, Virgin Records počinje sa radom godinu dana kasnije. 1977. Sex Pistols potpisuju za Virgin Records. Od osnivanja Virgin Records-a, Richard Branson privukao je izvođače od Culture Club-a do Rolling Stones-a. 1982. godine, Branson kupuje klub Heaven, jedan od prvih gay klubova u Londonu, što je video kao veliku investiciju, koja mu se kao i ostale isplatila. Zahvaljući velikom broju muzičara i grupa koji su izdavali svoju muziku za Virgin Records, Virgin Megastores postaje globalni brand u svetu muzike.

1984. godina je jedna od ključnih za britansko civilno vazduhoplovstvo. To je godina u kojoj će Richard Branson konkurencija British Airways-u.

Krenimo od samog početka. Američki advokat Randolph Fields je zajedno sa bivšim pilotom Laker Airways-a Allanom Helleryjem došao na ideju 1982. godine da osnuje British Atlantic Airways koji bi povezivao Ujedinjeno Kraljevstvo sa Foklandskim ostrvima. Međutim, zbog male piste na ostrvu nedaleko od Argentine, odustaje od ideje za linijom koja se smatrala profitabilnom, budući da se rat na Foklandskim ostrvima završio i potreba za istom je postojala. 1983. godine British Atlantic Airways na čelu sa Fieldsom i Helleryjem, aplicira za licencu na liniji London Gatwick-New York JFK, ali posle trodnevne rasprave, i na prigovor British Airways-a, British Caledonian-a (danas deo BA-a) i BAA (British Airports Authority) ista im se uskraćuje. Posle odbijanja licence, British Atlantic Airways se odlučuje da aplicira za dozvolu za letove na liniji London Gatwick-Newark International Airport (danas Newark Liberty International Airport), ali pre toga planiraju da nađu dodatno ulaganje.

Na poslovnoj večeri, Fields prilazi Bransonu sa idejom o partnerstvu i posle pažljivog razmatranja Branson pristaje na partnerstvo uz dogovor da se Fieldsovo učešće smanji na 25% pri čemu će Fields postati prvi direktor. 1984. Godine British Atlantic Airways menja ime u Virgin Atlantic i kao novosnovana kompanija Virgin Group-e počinje da leti na liniji London Gatwick-Newark sa iznajmljenim avionom Boeing 747-200 (G-VIRG) od Aerolineas Argentinas-a. Virgin Atlantic je tempirao svoj prvi let kako bi počeo da leti u jeku letnje sezone kako bi ostvario veći dobit. Dodatna finansiranje su obezbeđenja od strane Virgin Records-a kako bi se iznajmila još jedna letelica. Tokom 80-ih godina Virgin Atlantic poleće sa Gatwick-a za Majami, Njujork (JFK), Tokio, Los Anđeles, Boston i Orlando. Pokušaju da započne linije ka Irskoj su rezultirale neuspehom, te je vremenom odustao od njih.

Virgin Atlantic vs* British Airways
* Ujedno i IATA akronim Virgin Atlantic Airways-a

Sigurno najzanimljiviji aspekt poslovanja Virgin Atlantic-a jeste rivalitet sa British Airways-om.

Do 1991. godine, Virgin Atlantic-u je bilo uskraćeno pravo poletanja sa najvećeg međunarodnog aerodroma na svetu – London Heathrow-a. Deregulacija tržišta iz 1978. godine išla je u korist Bransonovog Virgin Atlantic-a. British Airways-u se oduzimaju slotovi za Tokio, čime VA preuzima više nego unosnu rutu između dva grada.

1993. godina doneće Virgin Atlantic-u najveću odštetu u istoriji civilnog komercijalnog vazduhoplovstva. Naime, PR služba BA u svom internom časopisu BA News navela je da su izjave Richarda Bransona u stvari pokušaji da konkurent dobije na popularnosti što je rezultiralo tužbom. BA je isplatio 610 hiljada Funti Stertlinga Virgin Atlantic-u zajedno sa sa tri miliona Funti Sterlinga pravnih troškova.

Iako znatno manja avio-kompanija nego British Airways, Virgin Atlantic je svakako znao da koristi greške svog glavnog konkurenta. 1997. Godine British Airways menja svoje boje na repovima aviona. World Tails su trebali da predstavljaju BA kao globlanog prevoznika budući da je tokom 90-ih godina prevozio najveći broj međunarodnih putnika. Britanska javnost na čelu sa Margaret Tačer je više nego osudila promenu BA kao tradionalnog nacionalnog prevoznika. Virgin Atlantic je naravno iskoristio “lapsus” BA-a u svoju korist tako što je Scarlett Lady koja se nalazi na nosu svakog aviona preobukao iz crvene boje u boje Ujedinjenog kraljevstva uz slogan “Britain’s flag carrier”, i ako to de facto nije.

Ali Richard Branson pravi presedan. Kada su 2005. godine u Singaporu, letnje Olimpijske igre poverene Londonu, Virgin Atlantic i British Airways se udružuju kao dva zvanična prevoznika za predstojeću sportsku manifestaciju.

Kampanje, reklame – izdvanjanje od ostalih avio-kompanija

No way BA/AA je kampanja koju i dan danas Richard Branson vodi protiv British Airways-a i American Airlines-a. Britanski i američki prevoznici pokušavaju poslednjih deset godina da se ujedine, čime bi se stvorio monopol na mnogim transatlanskim rutama. Krajem 90-ih godina, mnogi avioni Boeing 747-400 su bili ispisani sloganom u znak protesta.

Mine’s bigger than yours. Dolaskom Airbus-a A340-600 tada najdužeg aviona, Virgin Atlantic kao prva mušterija za pomenuti avion je jasno promovisala svoj ponos u floti.

4 Engines 4 Long haul. De facto, Airbus-ov slogan za svoju porodicu A340 aviona, je preuzeo upravo Virgin Atlantic aludirajući na flotu BA-a u kojoj se nalaze Boeing 747 i 777. Slogan su odbacili porudžbinom Boeing-a 787 i Airbus-a A330-200, koji su avioni sa dva motora.

Still red hot for 25 years. Slogan koji se koristio tokom 2009. godine proslavljajući srebrni jubilej postojanja.

Your airline’s either got it, or it hasn’t. 2010. Virgin Atlantic predstavlja novi slogan sa novim kampanjama.

Što se tiče reklama, za Virgin Atlantic se slobodno može reći da je Calvin Klein među avio-kompanijama. Calvin Klein se proslavio reklama koje imaju homoerotični kontekst, tako da poučen iskustvom američkog modnog giganta, Richard Branson odobrava više šaljivu kampanju sa sličnim receptom prilikom uvođenja Upper Class Suite-a (poslovna klasa koja je odgovor na BA-ov Club World)

http://www.youtube.com/watch?v=2HPnBtKCqJ8

Richard Branson je proglašen vitezom 1999. godine i tada nazvan mijenijumskom ikonom. Otac dvoje dece, koji se ženio dva puta zaslužan je stvaranje više milionera nego bilo koji čovek. Danas poseduje oko 300 kompanija u okviru Virgin Group-e. Međutim, najčešće se vezuje za komercijalnu avijaciju.

Danas, pored Virgin Atlantic-a, Richard Branson u sastavu Virgin Group-e posluje Virgin America, V Australia, Virgin Blue i Polyneasian Blue. Virgin Atlantic je od 2000. godine u većinskom vlasništvu Virgin Group-e, dok je Singapore Airlines vlasnik 49% akcija.

Poslednja poslovna avantura Richarda Bransona je Virgin Galactic. Pomenuta kompanija će nuditi letove u suborbiti, a sedište kompanije je u Mohave pustinji u Sjednjenim Državama. NASA je takođe izrazila intersovanje za poslovni poduhvat, pa je 2007. godine potpisan ugovor o saradnji. Ostaje da vidimo na koji način će sledećim poslovnim poduhvatom, domišljati Britanac promeniti način na koji putuju mnogi širom planete.