SSA – Srpska Svemirska Agencija

Osnivanje Srpske Svemirske agencije po svemu sudeći kasni. Ideja potpredsednika Privredne komore izvesnog dr. Sjekloće plasirana je u Novostima prošlog oktobra da bi pre neki dan bila reciklirana u E-novinama kao zanimljivost. Da li slučajno ili kao deo ponovo lansirane, da je nazovem kampanje, ideja je ponovo je stavljena na sto:

„Glavna funkcija bila bi saradnja sa drugim agencijama u svetu. Naša agencija mora da bude spremna da razvija svemirsku tehnologiju, koja se može koristiti u naučne, ali i u komercijalne svrhe. U njenom radu će učestvovati eksperti različitih profila iz državnih, ali i privatnih preduzeća. Zato svemirska agencija Srbije neće u potpunosti biti državna institucija“

B92 je recikliranu vest obradila naslovom Srbi na Marsu već 2040 godine dok komentari čitalaca na sajtovima prate isti refleks – gomila gastarbajterskih šarlatana sprda se i povezuje neke gluposti.

Šarlatani

Široj publici verovatno nije toliko poznato, ili bar ne povezuju, činjenicu da je sve ono što danas vidimo kako leti u stvari direktan rezultat dva originalna šarlatana. Sanjara koji su za svoje doba, pre 108 godina tačnije, imali još besmisleniju, komičniju i gluplju tvrdnju – da čovek može leteti poput ptice autonomno pogonjen. Dvojica zanatlija koja su se bavila izradom bicikala za razliku od ovih nisu računali na državu niti apelovali za pomoć, jednostavno su uradili ono u šta su godinama verovali da je mogće uz pomoć sopstevnog kapitala. Ostalo je istorija.

Svaki revolucionarni pomak u decenijama koje su dolazile praćen je sličnim iskoracima u usudu i aerokosmonautika postaje jedna od najvibrantnijih polja nauke sa pratećim tehnološkim beneftima u mnogo široj primeni. Ovaj propagandni sled reči dugo je bio jedan od osnovnih tirada američkih kongresmena koji su se svake godine borili za aktuelni NASA budžet. Doduše više za zaposlenje svojih konstituenata i za pravdanje svojih lobi dolara nego radi deljene vizije i svesti potrebe za svemirskim istrazivanjem. Onda je nigerijski-musliman-socijalista drastično srezao perspektivu ljudskog svemirskog leta, Šatl je povučen iz upotrebe i niža zemljina orbita je ostavljena privatnom sektoru. Time su Sjedinjene Američke Države posle decenija državnog trošenja priču u filosofskom smislu vratile na početak, privatni kapital će kao pre 100 godina opet biti jedino rešenje.

Da li srpski vizionari sa početka priče već imaju osiguran izvor privatnog kapitala ili konstruišu jedan po ničemu spektakularni integrišući klaster nije mi poznato. Poznato mi je da je prva varijanta jedino rešenje. Druga počiva na pravljenju uduruženja, asocijacija i sličnih gluposti koje na mnogo neambicioznijem nivou nemaju nikakvu funkciju osim samozadovoljavanja nekada aktivnih funkcionera od kojih svaki ima svoju viziju za spas srpske avijacije. Razna Udruženja Vazduhoplovnih Industrija Srbije, Udruženja Avijatičara i Udruženja Ne Može Ništa Leteti Bez Nas Jer Smo Nekada Bili Nešto. Poneki incident se provuče tu i tamo i neko napavi nekoliko aviona u ovoj zemlji a da nije deo tih udruženja ali to se na žalost ne ustanovljava kao praksa.

Pomenuti manufakutrni incidenti kao što su Utva, Aero East i BB Composite postigli su u poslednjih pet godina nešto bez bivših profesora fakulteta, negovaoca vazduhoplovnih tradicija i nekadašnjih funkcionera DCV-a. Svaka inicijativa koja počiva na samopregalaštvu evidentnih talenata, kao što je SSA, osuđena je na propast i mora propasti. Privatni kapital jedino je pravoslavlje kojem se srpsko vazduhoplovstvo mora moliti. Kapital, eliminacija nepotrebnih regulatornih bahanalija iz partijski vođene šizofrenije zvane Direktorat i potenciranje još hrabrijeg šarlatanstva lišenog svake vrste esnafskog elitizma.