Direktorat gradi nove heliodrome

Kako Novosti danas pišu Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva pomoći će zainteresovanim lokalnim samoupravama prilikom registoravanja i procesa izgradnje novih heliodroma. Vest, koja ima obrise publikovanja kampanje, navodi da će DCV konkretno pomoći u administrativnom delu ali i izgraditi svu potrebnu infrastrukturu. Dakle izgraditi uređene lokacije za sletanje helikoptera:„…od njih tražimo samo informacije o adekvatnoj lokaciji, a onda će naši stručnjaci da obiđu teren. O trošku Direktorata će se napraviti projekat, ugraditi najneophodnija oprema i registrovati helidrom. Kada završimo taj posao ostavićemo helidrome na korišćenje lokalnim samoupravama i njihova jedina obaveza je da ih održavaju. Ovo je između ostalog naš plan za ovu godinu.“

Novi aerodromi, heliodromi..

Nekoliko puta sam se na blogu bavio temom izgradnje kapaciteta (aerodroma, infrastrukture) od strane države. Nedavne inicijative Ministarstva odbrane usmerile su reflektor na perspektivu nekoliko aerodroma u regionalnom i low-cost modelu poslovanja. Kapacitet će dakle za nekoliko godina postojati ali osnovna predpostavka za zdravo poslovanje – inicijativa privatnog kapitala da stvori tržište i dalje nedostaje. Najava komercijalnih operatera i dalje nema.

Inicijativa Direktorata je ideal koncepta „državne pomoći vazduhoplovstvu“, sintagma kojom su svima puna usta kada kritikuju rad ove institucije i njenu razvojnu ulogu. Država je tu da obezbedi infrastrukturu, reguliše tržišnu utakmicu i pusti privatni kapital da svojom inicijativom stvori i oblikuje tržište. Još ako se akcije slične ovoj finansiraju iz Evrope, tim bolje.

Ovaj konkretni primer je goli minimum potrebnih aktivnosti koje se istini za volju polako događaju u srpskom civilnom vazduhoplovstvu. Kada se izuzumu nemaštovito i isprazno verbalizovane fantazije poput Integrisanog sistema generalne avijacije i boljeg iskorišćenja sportskih aerodroma čiji je proponent u predhodnom vremenu bio tadašnji pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj, ostaju ovako konkretne i pozitivne stvari.

Međutim, ono što je važnije, ono što sve nas treba da zanima su vesti o privatnom kapitalu koji će rizikovati, osnovati i pokrenuti taj famozni regionalni komercijalni vazdušni saobraćaj. Koliko će to biti moguće u obeznađenoj 2012. godini ostaje da vidi. Ali tek kada neko konkretizuje jedan od mnogobrojnih biznis planova (za koje pozudano znam da postoje) videćemo da li u Srbiji postoji razlog za sve te nove aerodrome i heliodrome ili su, nedajbože, deo političke kampanje.